Krvni pritisak je pritisak koji krv stvara na zidove arterija. Krvni pritisak se predstavlja preko dva broja: viši je sistolni, a niži dijastolni krvni pritisak. Idealnim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 120/80 mmHg. Veća odstupanja od ovog broja ukazuju na snižen ili povišen pritisak.
Ponekad je ovaj prvi broj veći ili manji od optimalnog, a dijastolni pritisak ostaje normalan. To stanje se zove sistolna hipertenzija, kada je dijastolni pritisak niži od 90 mmHg, a sistolni viši od 140 mmHg. Nizak sistolni pritisak podrazumeva hipotenziju, kada pritisak padne ispod 100/60 mmHg. Povišen sistolni pritisak ukazuje na probleme sa srcem, cirkulacijom ili štitnom žlezdom.
Potrebno je pažljivo pristupiti lečenju povišenog sistolnog pritiska, jer lekovi za snižavanje pritiska mogu sniziti i normalan dijastolni pritisak. U tim slučajevima, rizik od niskog krvnog pritiska se povećava i u nekim slučajevima može doći do drugih zdravstvenih problema. Glavni cilj lečenja je održati sistolni pritisak ispod 140 mmHG tako da dijastolni pritisak ne padne ispod 70 mmHg.
Cilj lečenja je sprečiti oštećenje koje se može javiti na srcu, bubrezima, mozgu i cirkulatornom sistemu. Lečenje se uglavnom sprovodi manjim dozama lekova za snižavanje pritiska kako bi se sistolni i dijastolni pritisak doveli u ravnotežu. Uglavnom se prepisuju diuretici, AKE inhibitori, beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala.
Uvek se savetuje i promena načina ishrane, manje natrijuma (odnosno, unos manje soli), ostavljanje pušenja i smanjena konzumacija alkohola, redovna fizička aktivnost i manje stresa. Ako imate višak kilograma, obavezno smršajte. DASH dijeta je osmišljena baš za snižavanje hipertenzije, i uvek se preporučuje više složenih ugljenih hidrata, voća, povrća, manje soli, manje šećera i manje masnoća.
U drugom delu članka biće više reči o snižavanji visokog gornjeg pritiska, ishrani a tu su i prirodni lekovi kao što je čaj od hibiskusa...
Nizak gornji pritisak znači da je sistolni pritisak znatno opao ispod normalne vrednosti. Neznatan pad sistolnog pritiska se često javlja i ne stvara nikakve probleme, ali ako je konstantno nizak, može ukazivati na neki zdravstveni problem. Previše nizak sistolni pritisak utiče na dotok krvi u mozak i ostale vitalne organe.
Sistolna hipertenzija se često javlja u stanju mirovanja, kao i kod ljudi koji su često fizički aktivni, tako da njihov organizam ne doživljava pojačanu aktivnost kao vanredno stanje. Nizak pritisak se ponekad javi prilikom nagle promene položaja (npr. prilikom naglog ustajanja), kao i nakon obroka. Kod određenih oboljenja i problema – nakon dehidratacije ili gubitka mnogo tečnosti zbog dijareje ili povraćanja, kod anemije, tokom dužeg perioda odmora zbog neke bolesti, trudnoće, zbog određenih neuroloških ili hormonalnih problema ili srčanih oboljenja – javlja se i snižen sistolni pritisak.
Tada se često javljaju vrtoglavica i nesvestica. Hladna koža, preznojavanje, zamor, problemi sa koncentracijom i zamagljen vid su česti kod sistolne hipotenzije. Veoma snižen sistolni pritisak može dovesti organizam u stanje šoka i tada je potrebna hitna medicinska pomoć.
Lečenje niskog sistolnog pritiska
Hipotenzija se leči tako što se leči uzrok, ali uglavnom podrazumeva povećan unos tečnosti i soli kako bi se održao optimalan nivo elektrolita u telu. Ostale mere za lečenje sistolne hipotenzije su: sporiji pokreti, promena položaja bez naglih pokreta i slično, ako se hipotenzija javlja zbog toga.
Manje stresa, skidanje viška kilograma, pravilna ishrana, obroci u redovnim intervalima i povećan unos tečnosti se takođe uvek preporučuju. Ponekad je potrebno nositi i medicinske čarape ako su prisutne i proširene vene.
Da li je povišen gornji (sistolni) pritisak, a normalan donji (dijastolni) pritisak razlog za brigu?
Jeste. Ukoliko je broj dijastolnog (donjeg) pritiska manji od 80 mililitara žive (mm Hg), a broj sistolnog (gornjeg) pritiska veći od 130 mm Hg, imate jednu od čestih vrsta poremećaja pritiska- izolovanu sistolnu hipertenziju.
Na šta ukazuje povišen sistolni pritisak?
Veoma je važno pratiti stanje kod povišenog sistolnog pritiska, posebno kod starijih osoba, žena i osoba koje imaju neko oboljenje. Povišen gornji pritisak može biti znak problema sa srcem. Ovo je čest slučaj sa starijim ljudima, gde se javlja ukočenost velikih arterija i kada veće arterije (posebno aorta) ne mogu da funkcionišu kako treba. Visok sistolni pritisak se javlja i kod srčanih problema, kao i kod osoba sa hipertireozom (pojačana aktivnost štitne žlezde).Kada je visok gornji pritisak a donji normalan, to podrazumeva i veći rizik od srčanih bolesti, šloga i oštećenja različitih organa – mozga, bubrega, očiju.Izolovana sistolna hipertenzija može biti izazvana unutrašnjim problemima kao što su ukočenost arterija, preterano aktivna štitna žlezda (hipertiroidizam) ili šećerna bolest. Ponekad povišen gornji pritisak, može biti uzrokovana problemima sa srčanim zaliscima.Visok gornji pritisak a donji normalan spada u najčešću vrstu poremećaja pritiska kod osoba starijih od 65 godina, ali se može javiti i kod mlađih ljudi. Lekari sada znaju da je povišen sistolni pritisak podjednako važan kao i povišen dijastolni pritisak, a posebno je važan kod ljudi starijih od 50 godina. Visok sistolni (gornji) pritisak na duže vreme povećava rizik od oboljevanja od raznih kardiovaskularnih problema, u koje spadaju i srčani i moždani udar. Odrasle osobe, mlađe od 65 godina, treba da imaju gornji pritisak manji od 130 mm Hg. Zdrave odrasle osobe koje imaju više od 65 godina, takođe treaba da imaju niži gornji pritisak od 130 mm Hg. Izolovana sistolna hipertenzija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su:
- Moždani udar
- Srčane bolesti
- Hronična bolest bubrega
Lečenje povišenog sistolnog pritiska
Potrebno je pažljivo pristupiti lečenju povišenog sistolnog pritiska, jer lekovi za snižavanje pritiska mogu sniziti i normalan dijastolni pritisak. U tim slučajevima, rizik od niskog krvnog pritiska se povećava i u nekim slučajevima može doći do drugih zdravstvenih problema. Glavni cilj lečenja je održati sistolni pritisak ispod 140 mmHG tako da dijastolni pritisak ne padne ispod 70 mmHg.
Cilj lečenja je sprečiti oštećenje koje se može javiti na srcu, bubrezima, mozgu i cirkulatornom sistemu. Lečenje se uglavnom sprovodi manjim dozama lekova za snižavanje pritiska kako bi se sistolni i dijastolni pritisak doveli u ravnotežu. Uglavnom se prepisuju diuretici, AKE inhibitori, beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala.
Uvek se savetuje i promena načina ishrane, manje natrijuma (odnosno, unos manje soli), ostavljanje pušenja i smanjena konzumacija alkohola, redovna fizička aktivnost i manje stresa. Ako imate višak kilograma, obavezno smršajte. DASH dijeta je osmišljena baš za snižavanje hipertenzije, i uvek se preporučuje više složenih ugljenih hidrata, voća, povrća, manje soli, manje šećera i manje masnoća.
U drugom delu članka biće više reči o snižavanji visokog gornjeg pritiska, ishrani a tu su i prirodni lekovi kao što je čaj od hibiskusa...
Na šta ukazuje nizak gornji pritisak?
Nizak gornji pritisak znači da je sistolni pritisak znatno opao ispod normalne vrednosti. Neznatan pad sistolnog pritiska se često javlja i ne stvara nikakve probleme, ali ako je konstantno nizak, može ukazivati na neki zdravstveni problem. Previše nizak sistolni pritisak utiče na dotok krvi u mozak i ostale vitalne organe.
Sistolna hipertenzija se često javlja u stanju mirovanja, kao i kod ljudi koji su često fizički aktivni, tako da njihov organizam ne doživljava pojačanu aktivnost kao vanredno stanje. Nizak pritisak se ponekad javi prilikom nagle promene položaja (npr. prilikom naglog ustajanja), kao i nakon obroka. Kod određenih oboljenja i problema – nakon dehidratacije ili gubitka mnogo tečnosti zbog dijareje ili povraćanja, kod anemije, tokom dužeg perioda odmora zbog neke bolesti, trudnoće, zbog određenih neuroloških ili hormonalnih problema ili srčanih oboljenja – javlja se i snižen sistolni pritisak.
Tada se često javljaju vrtoglavica i nesvestica. Hladna koža, preznojavanje, zamor, problemi sa koncentracijom i zamagljen vid su česti kod sistolne hipotenzije. Veoma snižen sistolni pritisak može dovesti organizam u stanje šoka i tada je potrebna hitna medicinska pomoć.
Lečenje niskog sistolnog pritiska
Hipotenzija se leči tako što se leči uzrok, ali uglavnom podrazumeva povećan unos tečnosti i soli kako bi se održao optimalan nivo elektrolita u telu. Ostale mere za lečenje sistolne hipotenzije su: sporiji pokreti, promena položaja bez naglih pokreta i slično, ako se hipotenzija javlja zbog toga.
Manje stresa, skidanje viška kilograma, pravilna ishrana, obroci u redovnim intervalima i povećan unos tečnosti se takođe uvek preporučuju. Ponekad je potrebno nositi i medicinske čarape ako su prisutne i proširene vene.