Šta je skolioza ?
Uprkos činjenici da je skolioza kičme čest problem - javlja se kod pet odsto dece i adolescenata, i kod oko 3 posto ljudi - uzroci ovog problema su još uvek mnogima nejasni.Reč je o doživotnom problemu sa kičmom, koji rezultira time da se kičma drastično krivi na jednu i/ili drugu stranu (u obliku slova S ili C) i izaziva bol u leđima.
Kada se dijagnoza skolioze i postavi, većina lekara je smatra idiopatskom, što znači da uzrok nije poznat, te je zato i tretman ponekad veoma težak.
Decenijama se kriva kičma smatra teškim za lečenje. Mada nema leka za skoliozu, poznato je koji su najbolji načini da se ublaže simptomi i spreči napredak odobljenja. Nošenje posebnih steznika za kičmu, lekovi protiv upala i operacija su danas najčešći metodi lečenja skolioze, jer olakšavaju bolove i simptome, ali neki od njih sa sobom i nose velike rizike, a ne rešava se uzrok problema.
Mada se skolioza kičme ne može izlečiti prirodnim putem, neki ljudi osete veliko poboljšanje nakon nekoliko meseci uz pomoć kiropraktike a pomažu i određene vežbe za skoliozu kičme. Ono što je najvažnije, ovi tretmani i vežbe za kičmu pomažu u sprečavanju daljeg krivljenja kičme i na taj način se smanjuje potreba za nepotrebnom operacijom, nakon koje se mnogi pacijenti osećaju još gore.
Dekstrokonveksna skolioza kičme je krivljenje kičme na desnu stranu.Kad se razvije dekstrokonveksna skolioza metode i vežbe za sprečavanje pogoršanja stanja su iste kao i za ostale tipove deformiteta kičmenog stuba.
Šta je sinistrokonveksna skolioza kičme ?
Sinistrokonveksna skolioza je zakrivljenje kičme na levu stranu i izaziva iste probleme kao i dekstrokonveksna skolioza.
Neke činjenice o skoliozi: učestalost, faktori rizika i komplikacije
Skolioza simptomi
Simptomi skolioze kičme se najčešće javljaju u tinejdžerskim godinama, posebno kada dete počne naglo da se razvija u pubertetu, mada se i kod starijih osoba može razviti skolioza. Najčešći simptomi skolioze kičme uključuju:- bolove u leđima (više od 90% pacijenata ima bolove u leđima, što je mnogima i najveći problem)
- "naginjanje" celog tela na jednu stranu
- jedno rame je obično više od drugog
- jedan kuk izgleda kao da stoji više od drugog
- "iskrivljen" struk
- glava stoji tako da izgleda kao da se ne nalazi u istoj liniji sa centralnim delom karlice
- kičma je u obliku slova "S" ili "C" (ako je u obliku slova "S", češće dolazi do pogoršanja nego u ovom drugom slučaju, a ako se zakrivljenje javlja na grudnim pršljenovima, kičma s vremenom propada mnogo više nego kada se zakrivljenje javlja na drugom mestu)
- osećaj peckanja ili jaka utrnulost u udovima i prstima
- problemi sa ravnotežom
- ubrzano propadanje kičmenih diskova
- smanjen kapacitet pluća
- psihološki problemi i anksioznost, posebno kod dece i tinejdžera kada moraju da nose steznike za kičmu
Dekstrokonveksna skolioza kičme je krivljenje kičme na desnu stranu.Kad se razvije dekstrokonveksna skolioza metode i vežbe za sprečavanje pogoršanja stanja su iste kao i za ostale tipove deformiteta kičmenog stuba.
Šta je sinistrokonveksna skolioza kičme ?
Sinistrokonveksna skolioza je zakrivljenje kičme na levu stranu i izaziva iste probleme kao i dekstrokonveksna skolioza.
Neke činjenice o skoliozi: učestalost, faktori rizika i komplikacije
- Skolioza je najčešći problem kod dece školskog uzrasta. Dijagnoza se najčešće postavlja između desete i petnaeste godine.
- Oko 80% pacijenata se razvija idiopatska skolioza, što znači da se ne može odrediti uzrok, niti ima klasičnog leka. To podrazumeva mnogo frustracije i anksioznosti, mada se skolioza u velikoj meri može lečiti na prirodan način.
- Tačan uzrok skolioze nije poznat, ali neki faktori rizika uključuju: urođene defekte (kongenitalna skolioza, što znači da je nasledna), povrede kičmenog stuba i problemi sa mišićima i nervima, poput mišićne distrofije.
- Mnogim pacijentima se savetuje da "čekaju i vide šta će se desiti", koriste steznike ili da se podvrgnu operaciji.
- Komplikacije se mogu javiti kada dođe do deformacije mišića ili tkiva u telu. Te komplikacije se mogu javiti i pored nošenja steznika ili nakon operacije.
- Ako se ništa ne preduzme, skolioza kičme se u najvećem broju slučajeva pogoršava.
- Osim što utiče na pravilno držanje, skolioza dosta loše utiče na kvalitet života, izaziva bolove, loše utiče na funkciju pluća, ometa zdrav san i smanjuje sposobnost normalne fizičke aktivnosti. Često izlaganje zračenju (npr. rentgenskom) može dosta povećati rizik od ozbiljinijih problema.
Kako se skolioza razvija?
Skolioza je zapravo jedan simptom mnogo većih problema. Skolioza rezultira mehaničkom disfunkcijom kičme, mada od pacijenta do pacijenta zavisi koliko i na koji način će skolioza uticati na zakrivljenje kičme. Mada lečenje skolioze zahteva individualan pristup, što znači da se prilagođava svakom pacijentu u zavisnosti od medicinske istorije, neke stvari su dobre za gotovo svakog pacijenta:- zdrava ishrana
- odlazak kiropraktičaru
- određene vežbe za ispravljanje kičme
Skolioza posledice
Posledice od skolioze pored bolova koje izaziva mogu biti opasne po ukupno zdravlje.Kod nekih ljudi, skolioza počinje sa blagim zakrivljenjem koje se s vremenom pogoršava i kičma se krivi na jednu ili obe strane, što za posledicu može da ima i zakrivljenja rebara. Ako se javi zakrivljenje kičme veće od 30 stepeni, to znači da bolest dosta napreduje, a ponekad to zakrivljenje iznosi i čitavih 60 stepeni, što izaziva posledice sa plućima i ometa normalno disanje. Posledice mogu biti zaista velike pa prema istraživanjima ljudi sa skoliozom u proseku žive 14 godina manje zbog pritiska na srce i smanjenog unosa kiseonika.Skolioza povećava rizik od raznih problema sa plućima, glavobolja, probavnih problema, hroničnih bolesti i bolova u kukovima, kolenima i nogama.Uzroci skolioze
Skolioza se može javiti kod svakoga – dece i odraslih, ali se češće javlja kod osoba ženskog pola. Mada se javlja kod osoba oba pola, procenjuje se da dva do tri puta više žena ima skoliozu nego muškarci. Blaža skolioza (blago kriva kičma) je veoma česta, ali je većina ljudi ne leči. Rizik od pojave nekih vrsta skolioze raste s godinama, a kod starijih ljudi je taj rizik veoma velik. Smatra se da skolioza pogađa 3-5% adolescenata i obično se uočava tokom tinejdžerskih godina. Dijagnoza se naječšešće postavlja između desete i petnaeste godine. Tačan uzrok obično nije poznat. Smatra se da je reč o kombinaciji genetskih i environmentalnih faktora i životnih navika pacijenta, poput:- ishrane
- genetike
- abnormalnog razvoja kostiju
- hormonalnog disbalansa
- mogućih problema u razvoju simetrije
Faktori rizika: ko najčešće oboleva od skolioze?
Danas znamo da ljudi koji imaju skoliozu imaju nekoliko zajedničkih stvari:- loša ishrana i deficiti određenih hranljivih sastojaka (posebno magnezijuma, vitamina D i vitamina K)
- hipermobilnost (povećan opseg pokreta zgloba)
- loše držanje
- kasniji ulazak u pubertet i hormonalni problemi kod tinejdžera
- kod žena, postmenopauza i/ili nizak nivo estrogena, jer estrogen igra značajnu ulogu kada je reč o gustini kostiju
- mala telesna težina i nedovoljan unos kalorija, koji je važan za zdravu telesnu masu
- bavljenje napornim sportovima i česti treninzi, jer to može dovesti do male telesne mase, slabih kostiju i nutritivnih deficita
- neka druga oboljenja mogu da se jave zajedno sa skoliozom: bolesti vezivnog tkiva, išijas, prolaps mitralnog zaliska, krvarenja, Daunov sindrom, osteoporoza, osteopenija
- genetska predispozicija, koja pogađa kosti i/ili kičmu (ako je neko od roditelja imao skoliozu, ili nasleđivanje određenih mutiranih gena)
Dijagnoza
Nekada su u školama deca pregledana i ispitivana Adamsovim testom (test preklona), kako bi se proverilo imaju li neku anomaliju kičme ili rebara. Ponekad se ovaj test radi i danas, ali nije sasvim pouzdan, niti se koristi kao jedina dijagnostička metoda. Ako sumnjate da vi ili vaše dete imate skoliozu, lekar će vas verovatno poslati na rentgen i izmeriti zakrivljenje kičme. Mnogi lekari dijagnostikuju skoliozu takozvanim Kobovim metodom, kojim se numerički izražava ugao zakrivljenja kičme i utvrdjuje koliko je kriva kičma.Prirodni načini lečenja skolioze
Tokom proteklih nekoliko decenija, pacijentima se obično preporučivalo da samo prate kako skolioza napreduje, nose steznike ili da odu na operaciju, ali su ovi metodi rizični i nisu uvek efikasni.Od nedavno se pacijentima preporučuju vežbe za skoliozu, kiropraktika, u kombinaciji sa masažom dubljih tkiva i fizikalnom terapijom za ojačavanje kičme, što ima dosta pozitivne rezultate. Skolioza se ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Ovo je čini sličnom dijabetesu i visokom pritisku - pacijenti se čitavog života bore da spreče napredovanje oboljenja. Što pre pacijent počne sa korekcijama, rezultati su bolji. Međutim, sa ovim standardnim tretmanima često postoje i određeni problemi.- Više od 20 posto pacijenata koji nose steznike ipak moraju na operaciju (u poređenju sa istim brojem pacijenata koji ne nose steznik).
- Nošenje steznika stvara komplekse, pogotovo kod dece i adolescenata, a tu su i bolovi i problemi sa kožom i kostima.
- Bez obzira na to da li steznici zaista sprečavaju napredovanje skolioze ili ne, kada pacijent prestane da nosi steznik, efekat nestaje, i obično je potrebna operacija.
- Operacija kičme često izaziva određeni stepen nepokretnosti i gubitak nekih funkcija, pa čak i nemogućnost ili poteškoće da se sedi, stoji, nose teže stvari, savija u struku, bavi sportom, leži na leđima ili boku, radi i slično.