Šta je fibrinogen ? Fibrinogen je protein, koagulacioni faktor (faktor I) koji je od presudnog značaja za stvaranje krvnog ugruška. Za utvrđivanje količine fibrinogena postoje dva testa: test aktivnosti fibrinogena kojim se određuje kvalitet funkcije fibrinogena u stvaranju ugrušaka i test antigena fibrinogena kojim se meri količina fibrinogena u krvi. Šta je fibrinogen i gde se stvara ? Fibrinogen je protein koji se stvara u jetri i izlučuje se u krvotok sa još nekim proteinskim koagulacionim faktorima. U normalnim okolnostima, kada dođe do ozlede tkiva organizma ili krvnog suda, počinje proces hemostaze kojim se, stvaranjem „čepa“ na mestu povrede, zaustavlja krvarenje. Fragmenti ćelija krvi koje se zovu krvne pločice (trombociti) prianjaju jedni za druge i nakupljaju se na povređenom mestu; tada počinje koagulacijska kaskada, a faktori koagulacije se aktiviraju jedan za drugim. Pri kraju procesa koagulacijske kaskade, rastvorljivi fibrinogen se pretvara u nerastvorljive niti fibrina. Ove niti se prepliću i formiraju fibrinsku mrežu koja stabilizuje povređeno mesto. Fibrinska mreža, zajedno sa krvnim pločicama, prianja na povređeno mesto i tako se formira stabilni krvni ugrušak. Ova prepreka onemogućuje dalji gubitak krvi i ostaje na mestu povrede sve dok ne dođe do zaceljenja povređene površine. Da bi se formirao stabilan ugrušak potrebne su krvne pločice i koagulacioni faktori koji normalno funkcionišu. Ako su pločice ili faktori disfunkcionalni, (fibrinogen povišen ili snižen), može da dođe do napada krvarenja i/ili formiranja neodgovarajućeg krvnog ugruška (tromboza). Da bi se procenila hemostaza potrebno je nekoliko laboratorijskih testova, uključujući i testove fibrinogena.

• Testom aktivnosti fibrinogena se meri vreme koje je potrebno za stvaranje fibrinskog ugruška nakon dodavanja standardne količine trombina u krvnu plazmu. Ovim testom se procenjuje funkcionalnost fibrinogena, odnosno njegova sposobnost konvertovanja u fibrin. Vreme formiranja ugruška u direktnom je odnosu sa tim da li fibrinogen u krvi povišen ili snižen. Produženo vreme formiranje ugruška može da bude posledica manje koncentracije normalnog  fibrinogena u krvi ili disfunkcionalnog fibrinogena.
• Test fibrinogenskog antigena koristi antitela fibrinogena za vezivanje fibrinogena u uzorku krvi. Ovim testom se meri količina a ne kvalitet fibrinogena.

Fibrinogen spada u nekoliko faktora krvi koji se zovu reaktanti akutne faze. Nivo fibrinogena u krvi i reaktanata akutne faze naglo raste kod stanja prouzrokovanih akutnom upalom tkiva ili oštećenjima. Testovi ovih reaktanata akutne faze i fibrinogena mogu da odrede razmere upale u organizmu.Fibrinogen u krvi povišen ukazuje na neku upalu ili oštećenje tkiva. Kako se uzima uzorak za testiranje? Uzorak krvi se uzima iglom iz vene na ruci. Da li su potrebne neke pripreme pre uzimanja uzorka krvi? Nisu potrebne nikakve pripreme.

Šta znače rezultati testiranja ?

Rezultati testiranja fibrinogena se očitavaju kao koncentracija proteina u krvi. Test aktivnosti fibrinogena se iskazuje kao koncentracija zbog poređenja sa rezultatima testiranja fibrinogenskog antigena. Normalni rezultati testiranja aktivnosti fibrinogena znače da je sposobnost zgrušavanja krvi normalna. Blago povišen fibrinogen se ponekad viđa u trudnoći, kod pušača i kod žena koje uzimaju oralne kontraceprtive ili estrogen. Značajno smanjena aktivnost fibrinogena može da bude posledica manje kličine ili difunkcionalnosti fibrinogena. Smanjena aktivnost fibrinogena i nivoa antigena može da umanji sposobnost organizma da stvara stabilne ugruške. Hronično niski nivoi fibrinogena mogu da budu povezani sa smanjenom produkcijom usled naslednih bolesti, kao što su afibrinogenemija i hipofibrinogenemija ili usled stečenih oboljenja, kao što su poslednja faza bolesti jetre ili ozbiljna neuhranjenost. Akutni niski nivoi se često povezuju sa potrošnjom fibrinogena, što se sreće kod diseminovane intravaskularne koagulacije/DIC i abnormalne fibrinolize, a do čega dolazi kada je organizam previše aktivan zbog čišćenja krvnih ugrušaka. Smanjeni nivo fibrinogena može da se javi i nakon naglih, obilnih transfuzija krvi i kod osoba koje su neuhranjene. Ponekad lekar upopređuje odnos testa antigena i aktivnosti fibrinogena. Svrha ovoga je pravljenje razlike između disfibrinogenemije (visoka srazmera) i hipofibrinogenemije (srazmera približno 1). Fibrinogen je reaktant akutne faze, što znači da koncentracija fibrinogena može naglo da raste u bilo kom stanju koje izaziva upalu ili oštećenje tkiva. Povišen fibrinogen nije specifičan: to jest, lekar na osnovu njega ne može da odredi uzrok ili lokaciju poremećaja. Obično je porast nivoa fibrinogena privremen i vraća se u normalu nakon izlečenja uzročnog oboljenja ili stanja. Povišen fibrinogen u krvi se može videti u sledećim slučajevima:

• akutne infekcije
• karcinom
• koronarna bolest srca, infarkt miokarda
• moždani udar (šlog)
• upalni poremećaji (reumatoidni artritis i glomerulonefritis/vrsta bubrežnog oboljenja)
• trauma
• pušenje
• trudnoća
• bolest perifernih arterija

Dok je nivo fibrinogena povišen moguće je da dođe do povećanog rizika za stvaranje krvnog ugruška, a vremenom to može da dovede do povećanog rizika od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Uobičajena pitanja

1. Šta bi trebalo da uradim da bih smanjio/la nivo fibrinogena?

Ako imate povišen fibrinogen u krvi usled trudnoće ili akutnog upalnog procesa, verovatno će se sam vratiti na normalu čim uzročno stanje nestane. Ako je posledica stečenog oboljenja, kao što je reumatoidni artritis, nema mnogo toga što biste mogli da uradite čime biste uticali na nivo fibrinogena u krvi. Ako vam je lekar rekao da visok fibrinogen povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, trebalo bi da promenite životne navike koje će uticati na druge faktore rizika za srce, na primer, da smanjite nivo holesterola i podignete nivo HDL holesterola. Postoje i neki dokazi da ishrana bogata omega 3 i omega 6 masnim kiselinama (riblja ulja) može da smanji povećan fibrinogen.

1. U čemu je razlika između testova fibrinogena, D-dimera i produkata degradacije fibrina (FDP)?

Test aktivnosti fibrinogena ispituje konverziju fibrinogena u fibrin; test fibrinogenskog antigena meri količinu rastvorljivog faktora I (rastvorljivog u krvi) pre njegovog pretvaranja u nerastvorljivi fibrin i stvaranja mreže fibrinskih niti. D-dimer i FDP testovi služe za ispitivanje fibrinolitičkog sistema, sposobnosti organizma da razbija krvne ugruške kako bi se uklonili kada više nisu potrebni. FDP je mera za sve fragmente rastvorenog ugruška, dok je D-dimer specifičnija mera za jedan od prepletenih, razbijenih fragmenata.

1. Da li je moguće da imam smanjen ili abnormalan fibrinogen, a da ne znam za to?

Da. Mnogi ljudi imaju normalno zgrušavanje krvi čak i kada je koncentracija i/ili aktivnost niska. Ovo stanje ne mora da bude primećeno sem ako ne krvarite duže od očekivanog nakon hirurške intervencije ili traume ili ste obavili testove za koagulaciju iz nekog drugog razloga, kao što su analize krvi pre operacije.

Šta bi još trebalo da znate

Transfuzija krvi u proteklom mesecu može da utiče na rezultate testova fibrinogena. Neki lekovi mogu da dovedu do smanjenog nivoa; u njih spadaju anabolički steroidi, fenobarbital, streptokinaza, U-plasminogeni aktivator, asparaginaza, T-plasminogeni aktivator i valporinska kiselina. Disfibrinogenemija je redak poremećaj koagulacije koji izaziva mutacija gena koji kontroliše stvaranje fibrinogena u jetri. Dovodi do toga da jetra sintetiše abnormalni, disfunkcionalni fibrinogen koji se opire degradaciji prilikom konvertovanja u fibrin ili ne funkcioniše normalno u koagulacijskoj kaskadi. Disfibrinogenemija može da poveća rizik od nastanka venske tromboze ili, retko, tendenciju blagog krvarenja. Osobe koje imaju nedostatak fibrinogena ili disfibrinogenemiju mogu da imaju problema sa lošim zarastanjem rana. Genetsko molekularno testiranje se obavlja povremeno kod osoba koje imaju naslednu disfibrinogenemiju, hipofibrinogenemiju ili afibrinogenemiju da bi se utvrdila genska mutacija koja je odgovorna za oboljenje. Testiranje na ovu mutaciju može da se uradi i kod ostalih članova porodice. Osobe koje imaju bolest jetre mogu da dobiju stečenu disfibrinogenemiju koja doprinosi krvarenju ili trombozi.