MEGALOBLASTNA ANEMIJA je stanje kod kog koštana srž proizvodi neobično velika, strukturalno abnormalna, nezrela crvena krvna zrnca (megaloblaste).
Koštana srž je meko, sunđerasto tkivo koje se nalazi u nekim kostima i ona stvara glavne vrste krvnih ćelija: crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice.
Anemija je stanje za koje je karakteristična pojava smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca se iz koštane srži oslobađaju u krvotok, odakle putuju kroz celo telo i nose kiseonik u sva tkiva. Manjak zdravih, potpuno sazrelih crvenih krvnih zrnaca može dovesti do umora, blede kože, vrtoglavice i drugih simptoma.
Megaloblastna ili megaloblastična anemija ima nekolikorazličlitih uzroka. Dva najčešća uzroka ovog tipa anemije su manjak kobalamina (vitamin B12) i folne kiseline (vitamin B9). Ova dva vitamina su od vitalnog značaja za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Simptomi
Koji su znaci i simptomi megaloblastne anemije
Megaloblastna anemija se u većini slučajeva razvija sporo i može godinama ostati asimptomatska što znači da se ne javljaju nikakvi simptomi.
Simptimi karakteristični za anemiju se ipak u nekom momentu moraju javiti i obično uključuju umor, bledilo, plitak i kratak dah, vrtoglavicu, nesvesticu i ubrzan i nepravilan rad srca. Ovo su generalno simptomi i ne javlja se svaki od njih kod svake osobe koja ima ovakvu vrstu anemije.
Ostali simptomi koji se mogu javiti su bolovi u celom telu, slabost mišića i otežano disanje (dispneja). Osobe sa megaloblastnom anemijom često imaju i probleme sa varenjem: dijareju, mučninu i slab apetit. Kod nekih osoba se javlja i osetljiv, crven jezik. Ove anomalije često dovode do nenamernog gubitka kilograma. Ponekad dolazi i do blagog uvećanja jetre (hepatomegalija) i žutice.
Megaloblastna anemija koja se javlja zbog manjka vitamina B12 se povezuje i sa neurološkim simptomima. Jedan od prvih takvih simptoma su trnci i obamrlost u šakama i stopalima.
Ostali simptomi megaloblastične anemije koji se s vremenom mogu javiti su problemi sa ravnotežom i hodom, gubitak vida zbog degeneracije (atrofije) nerva koji prenosi impulse iz mrežnjače u mozak (optički nerv), zbunjenost i gubitak pamćenja. Sa manjkom vitamina B12 se povezuju i neki psihički problemi: depresija, nesanica, apatija i panični napadi. Spektar mogućih neuropsiholoških simptoma koji se mogu javiti zbog manjka vitamina B12 je jeista velik.
U veoma retkim slučajevima, kod manjka vitamina B12 se ovakvi neurološki i psihički simptomi mogu javiti i pre postavljanja dijagnoze anemije. Manjak folne kiseline u telu obično ne dovodi do neuroloških problema, mada neka novija ispitivanja ukazuju na to da u retkim slučajevima može doći i do neuroloških simptoma.
Uzroci megaloblastne anemije
Najčešći uzrok megaloblastne anemije je ili manjak kobalamina (vitamin B12) ili manjak folne kiseline (vitamin B9). Ova dva vitamina su veoma važni za stvaranje zdravih ćelija koje služe kao prekursori za crvena krvna zrnca. Bez ovih važnih vitamina, dolazi do remećenja sinteze dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), odnosno genetskog materijala u ćelijama.
Manjak vitamina koji dovodi do megaloblastne anemije se može javiti zbog nedovoljnog sadržaja ovih vitamina u ishrani, loše apsorpcije ovih vitamina u crevima ili neadekvatnog iskorišćavanja tih vitamina u telu. Manjak folne kiseline se može javiti i zbog nekih oboljenja i stanja koja “zahtevaju” veći unos ovog vitamina.
Vitamin B12 se nalazi u mesu, ribi i jajima. Manjak vitamina B12 zbog loše ishrane je veoma redak i obično se javlja kod vegeterijanaca i vegana.
Najčešći uzrok manjka vitamina B12 je neadekvatna apsorpcija ovog vitamina u tankom crevu (malapsorpcija). U takvim slučajevima, čak i kod unosa dovoljnih količina ovog vitamina nema pravilne apsorpcije i iskorišćavanja. Malapsorpcija se može javiti zbog neke operacije creva, bolesti creva (Kronova bolest, tropska spru) ili infekcije u gastrointestinalnom traktu.
Perniciozna anemija je vrsta megaloblastne anemije i ona se takođe javlja zbog manjka vitamina B12. Za ovaj oblik anemije je karakterističan manjak intrinzičnog faktora, proteina koji vezuje vitamin B12 i podstiče njegovu apsorpciju u tankom crevu. Bez dovoljno intrinzičnog faktora, ljudsko telo ne može da apsorbuje vitamin B12.
U veoma retkim slučajevima, riblja pantljičara (Diphylloborhrium latum) može da se nastani u tankom crevu i koristi sav vitamin B12 koji unosite, te tako dovesti do manjka ovog važnog vitamina u telu. U nekim slučajevima, i bakterije u telu počinju da iskorišćavaju kobalamin. To stanje se zove SIBO (od small intestinal bacterial overgrowth– prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu).
Folna kiselina spada u grupu vitamin B i ima je u zelenom lisnatom povrću, citrusnom voću i nekim žitaricama i jezgrastom voću. Manjak folne kiseline se može javiti zbog male zastupljenosti ovih namirnica u ishrani. Nedostatak folne kiseline se često javlja i kod alkoholičara, jer alkohol može loše uticati na metabolizam ovog vitamina.
Operacija želuca ili creva takođe utiče na apsorpciju folne kiseline. Određena oboljenja creva, npr. Kronova bolest i tropska spru, mogu izazvati malapsorpciju folne kiseline i njen deficit.
Trudnice, dojilje, osobe koje imaju hroničnu hemolitičku anemiju i osobe koje idu na hemodijalizu zbog oboljenja bubrega imaju veće potrebe za folnom kiselinom. Nedovoljno folne kiseline lako dovodi do deficita.
Određeni lekovi takođe utiču na sposobnost organizma da apsorbuje folnu kiselinu. Tu spadaju i lekovi za rak. Lekovi koji utiču na sintezu DNK takođe mogu izazvati megaloblastnu anemiju.
U veoma retkim slučajevima, megaloblastna anemija se može javiti i kada nema manjka ovih vitamina. Retki deficiti enzima i urođene metaboličke greške, kao i primarna oboljenja koštane srži, uključujući mijelodisplastični sindrom i akutnu mijeloidnu leukemiju, takođe mogu izazvati megaloblastnu anemiju.
U retkim slučajevima, megaloblastna anemija je idiopatska, odnosno nemoguće je utvrditi uzrok.
Kod koga se može javiti megaloblastna anemija?
Megaloblastna anemija se može javiti i kod muškaraca i kod žena, bez obzira na starost i rasu. Pošto megaloblastna anemija često jako dugo ne izaziva nikakve simptome, utvrđivanje učestalosti ovog oboljenja u generalnoj populaciji je jako teško.
Povezani poremećaji
Postoji nekoliko poremećaja i oboljenja koji imaju slične simptome kao i megaloblastna anemija. Poznavanje njihovih sličnosti i razlika je veoma važno za postavljanje diferencijalne dijagnoze.
Perniciozna anemija je retko oboljenje krvi za koje je karakteristično to da organizam ne može normalno da iskoristi vitamin B12, koji je veoma važan za razvoj crvenih krvnih zrnaca.
U većini slučajeva, to je posledia manjka intrizičnog faktora, bez kog nema ni pravilne apsorpcije vitamina B12. Simptomi perniciozne anemije su slabost, umor, nervozan stomak, tahikardija i/ili bol u grudima. Rekurentne epizode megaloblastne anemije i žutica su takođe česti. Smatra se da je perniciozna anemija autoimuni poremećaj, a neki ljudi imaju i genetsku predispoziciju za ovo oboljenje.
Postoji i redak nasledni oblik perniciozne anemije, kod kog se deca rađaju bez sposobnosti da sintetišu efikasan intrizični faktor.
Postoji juvenilni oblik ove bolesti, ali se perniciozna anemija gotovo nikada ne javlja pre tridesete godine. Ova bolest se javlja sporo i postepeno, i mogu proći decenije pre no što se jave simptomi. Kada se ova bolest ne prepozna na vreme i ne leči, može dovesti do neuroloških komplikacija. Nervnim i krvnim ćelijama je neophodan vitamin B12 kako bi funkcionisale.
U nekim slučajevima, strukturalne promene u abnormalnim crvenim krvnim zrncima (megaloblasti) kod megaloblastne anemije se pogrešno smatraju primarnim poremećajima i oboljenjima koštane srži (akutna mijeloidna leukemija, mijelodisplastični sindromi, aplastična anemija).
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza megaloblastne anemije se postavlja na osnovu kliničke procene, lične anamneze pacijenta, različitih testova krvi i karakterističnih simptoma. Testovi krvi mogu otkriti abnormalno velika crvena krvna zrnca nepravilnog oblika, koja su glavna odlika megaloblastne anemije. Ovi testovi mogu potvrditi i manjak folne kiseline ili vitamina B12 kao uzrok oboljenja. Dodatni testovi (npr. Šilingov test) mogu pokazati i da li je prisutna malapsorpcija nutrijenata.
Lečenje megaloblastne anemije
Lečenje megaloblastne anemije zavisi od uzroka oboljenja. Ako je reč samo o manjku vitamina B12 ili folne kiseline, taj problem se rešava promenama u načinu ishrane i upotrebom suplemenata. Ako postoji problem sa apsorpcijom ovih vitamina, potrebno je uzimati suplemente. Veoma je važno odmah rešavati problem sa deficitom vitamina B12 kako bi se smanjio rizik od neuroloških simptoma.
Ako je uzrok manjka vitamina neko oboljenje (Kronova bolest, tropska spru, ceijakija, SIBO, urođeni metabolički poremećaji), onda je potrebno lečiti tu bolest. Obično je potrebno uzimati suplemente vitamina i tokom lečenja.
Ako je neki lek uzrok manjka vitamina, onda se prilagođava doza leka ili se njegova upotreba prekida.
Suplementi folne kiseline i vitamina B12 se preporučuju svim osobama koje imaju povećanu potrebu za ovim vitaminima (trudnice, dojilje) kako bi se sprečili ovakvi problemi.
