Temporomandibularni poremećaj i upala temporomandibularnog zgloba

Ako je vaša dijagnoza temporomandibularni poremećaj ili upala temporomandibularnog zgloba evo šta sve treba da znate...

Šta je temporomandibularni zglob? Temporomandibularni zglob (engl. Temporomandibular joint/TMJ), ili vilični zglob funkcioniše kao klizna šarka, koja povezuje vilicu i lobanju. Sa svake strane vilice nalazi se po jedan ovakav zglob. Temporomandibularni poremećaj, odnosno poremećaji viličnog zgloba mogu da izazovu bolove u viličnom zglobu i mišićima koji kontrolišu pomicanje vilice. Tačan uzrok poremećaja temporomandibularnog zgloba nije uvek lako utvrditi. Bol u vilici može da se javi usled kombinacije faktora, kao što su genetika, artritis ili povreda. Neke osobe koje imaju bolove u vilici imaju običaj da stežu vilice ili stružu zubima, mada je i mnogo onih koji po navici to rade ali nikada ne pate od poremećaja viličnog zgloba. U najvećem broju slučajeva, bol i nelagoda koji su povezani sa temporomandibularnim poremećajima privremeni su i mogu da se ublaže samonegom ili neoperativnim lečenjem. Operacija je najčešće krajnje pribežište kada konzervativne mere lečenja ne daju rezultate, mada neke osobe sa poremećajem temporomandibularnog zgloba mogu da imaju koristi od hirurške intervencije.

Šta je temporomandibularni sindrom ?

Temporomandibularni sindrom je poremećaj mišića i živaca vilica koje izaziva povreda ili upala temporomandibularnog zgloba. Upala temporomandibularnog zgloba dovodi do bolova prilikom žvakanja te izaziva škljocanje i pucketanje u zglobu vilice, otok na bočnim stranama lica, zapaljenje nerva, glavobolje, uključujući migrene.Ponekad upala dovodi do disfunkcije eustahije tube a ponekad čak do dislokacije temporomandibularnog zgloba.Sindrom temporomandibularnog zgloba je poznat i kao temporomandibularni poremećaj.

Simptomi

U znakove i simptome tempromandibularnih poremećaja mogu da spadaju:

bol i osetljivost vilice
bol u jednom ili oba vilična zgloba
tup dugotrajan bol u ili oko uha
otežano žvakanje ili bol prilikom žvakanja
probadajući bol u licu
zakočenje vilice, što otežava otvaranje ili zatvaranje usta

Ttemporomandibularni poremećaj može da bude i uzrok škljocanja ili osećaja škripanja prilikom otvaranja usta ili žvakanja. Međutim, ukoliko izostaje bol ili ograničeno pomicanje vilice povezano sa škljocanjem, verovatno vam nije potrebno lečenje zbog temporomandibularnog poremećaja.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Lekarsku pomoć potražite ukoliko imate uporan bol ili osetljivost vilice ili ako ne možete da raširite ili sklopite vilicu u potpunosti. Lekar ili stomatolog će vam objasniti šta su mogući uzroci i načini za lečenje.

Uzroci

Temporomandibularni zglob, odnosno vilični zglob kombinuje delovanje „šarke“ i kliznog pomicanja. Delovi kostiju koji čine ovaj zglob obloženi su hrskavicom i razdvojeni malim amortizujućim diskom, koji, u normalnim okolnostima, omogućava neometano pomicanje. Bolni poremećaji temporomandibularnog zgloba nastaju u sledećim slučajevima:

kada disk erodira ili ispadne iz pravilnog položaja
kada je hrskavica zgloba oštećena usled artritisa
kada je zglob oštećen usled udarca ili nekog drugog oblika sabijanja

U brojnim slučajevima, međutim, uzrok TMJ poremećaja nije jasan.

Faktori rizika

U faktore koji povećavaju rizik za pojavu temporomandibularnog poremećaja spadaju:

različiti oblici artritisa, poput reumatoidnog artritisa i osteoartritisa
povreda vilice
dugotrajno (hronično) struganje zubima ili stezanje vilice
neke bolesti vezivnog tkiva koje dovode do problema koji mogu da utiču na vilični zglob

Saznajte više> Bol u vilici simptomi, uzrok i lečenje

Dijagnostikovanje

U toku fizikalnog pregleda, lekar ili stomatolog će uraditi nešto od sledećeg:

oslušnuće i opipaće vilicu dok otvarate ili zatvarate usta
posmatraće opseg kretnji vilice
pritiskom na određene regije vilice identifikovaće mesta na kojima se javljaju bol ili nelagoda

Ukoliko lekar ili stomatolog sumnja na probleme sa zubima, možda će vas uputiti na rentgensko snimanje zuba. CT skener će obezbediti detaljne snimke kostiju koje sačinjavaju zglob, a magnetna rezonanca će otkriti probleme sa diskom zgloba. Artroskopija temporomandibularnog zgloba koristi se ponekad da bi se dijagnostikovao temporomandibularni poremećaj. Tokom TMJ artroskopije, lekar uvodi malu, tanku cev (kanilu) u prostor zgloba, a potom se ubacuje mala kamera (artroskop) kojom se posmatra regija, što pomaže kod postavljanja dijagnoze.

Lečenje

U nekim slučajevima, simptomi temporomandibularnog poremećaja mogu da se povuku bez lečenja. Ukoliko su simptomi uporni, lekar može da predloži različite vrste lečenja, obično više od jedne vrste tretmana koji se primenjuju istovremeno.

Lekovi

Uz druge neoperativne tretmane, ovi lekovi mogu da ublaže bol povezan sa temporomandibularnim poremećajem:

Analgetici i antiinflamatorni lekovi – Ako analgetici u slobodnoj prodaji nisu dovoljni za ublažavanje bola usled TMJ poremećaja, lekar ili stomatolog može da prepiše jače analgetike. Nesteroidni antiupalni lekovi, poput ibuprofena, glavna su potpora lečenju.
Triciklični antidepresivi – Ovi medikamenti, poput amitriptilina, koriste se uglavnom kod depresije, ali u skorije vreme se koriste i za ublažavanje bolova.
Mišićni relaksanti – Ova vrsta lekova ponekad se koristi nekoliko dana ili nedelja radi ublažavanja bolova usled TMJ poremećaja.

Terapije U terapije za lečenje temporomandibularnog poremećaja, koje ne podrazumevaju korišćenje lekova, spadaju:

Oralne udlage ili štitnici za usta (okluzivni aparati) – Ponekad osobe koje pate od bolova u vilici, mogu da imaju koristi od nošenja mekih ili čvrstih aparata koji se umeću preko zuba, međutim, razlog zbog koga ovi aparati pomažu nije jasan.
Fizikalna terapija – U tretmane spadaju ultrazvuk, topla vlaga i led – uporedo sa vežbama za istezanje i jačanje mišića vilice.
Savetovanje – Edukacija i savetovanje mogu da budu korisni za razumevanje faktora i ponašanja koja mogu da pojačaju bol, kako biste znali šta da izbegavate. U primere spadaju stiskanje vilice ili struganje zubima, oslanjanje na bradu ili grickanje noktiju.

Operacija ili druge procedure

Kada druge metode ne pomažu, lekar može da predloži neku od sledećih procedura:

Artrocenteza – Artrocenteza je minimalno invazivna procedura pri kojoj se u zglob uvode male igle, pomoću kojih se crpi tečnost iz zgloba i odstranjuju ostaci nečistoće i upalni nusprodukti.
Injekcije – Kod nekih osoba od koristi mogu da budu injekcije kortikosteroida. Ne baš tako često, ubrizgavanje botulinskog toksina tipa A (botoks) u mišiće vilice koji omogućavaju žvakanje, ublažava bol povezan sa temporomandibularnim poremećajima.
Artroskopija temporomandibularnog zgloba – U nekim slučajevima artroskopska operacija može da bude podjednako delotvorna za lečenje različitih oblika temporomandibularih poremećaja kao i otvorena operacija. Mala, tanka cev (kanila) uvodi se u zglob, a potom se kroz nju uvodi artroskop, kao i mali hirurški instrument koji se koristi za operaciju. TMJ artroskopija manje je rizična, a šanse za pojavu komplikacija su takođe manje nego kod otvorene operacije zgloba, mada ima i nekih ograničenja.
Modifikovana kondilotomija – Modifikovana kondilotomija indirektno leči TMJ poremećaje, operacijom mandibule (donje vilice) umesto samog zgloba. Može da bude korisna za ublažavanje bola i u slučaju zakočenja vilice.
Otvorena operacija viličnog zgloba – Ukoliko bol u vilici ne prestaje i pored primene konzervativnijih oblika lečenja i ukoliko izgleda da je prouzrokovan strukturnim problemima zgloba, lekar ili stomatolog može da predloži otvorenu operaciju zgloba (artrotomiju) kojom se popravlja ili zamenjuje zglob. Međutim, otvorena operacija zgloba podrazumeva i veći rizik nego druge procedure, pa bi odluku o njoj trebalo pažljivo doneti, uzimajući u obzir sve razloge za i protiv.

Ukoliko vam lekar predloži operaciju, razgovarajte sa njim o potencijalnim koristima i rizicima i raspitajte se o svim mogućnostima.

Životne navike i kućni lekovi

Ako postanete svesni navika koje dovode do napetosti – stiskanje vilice, struganje zubima, grickanje olovke – lakše ćete smanjiti učestalost problema. Ovi saveti mogu da vam pomognu da ublažite simptome tempromandibularnih poremećaja:

Izbegavajte prekomernu upotrebu mišića vilice – Jedite meku hranu. Hranu secite na sitne komadiće. Klonite se lepljive ili žilave hrane. Izbegavajte gumu za žvakanje.
Istezanje i masaža – Lekar, stomatolog ili fizioterapeut mogu da vam pokažu kako da radite vežbe za istezanje i jačanje mišića vilice i kako da ove mišiće masirate sami.
Toplo ili hladno – Primena toplih, vlažnih toplih ili ledenih obloga na bolnoj strani lica može da ublaži bol.

Alternativna medicina Komplementarne ili alternativne medicinske tehnike mogu da budu od koristi za kontrolu hroničnog bola, često povezanog sa TMJ poremećajima. U takve primere spadaju:

Akupunktura – Specijalisti obučeni za akupunkturu leče hronični bol uvođenjem igala, tankih poput vlasi, u specifične tačke na telu.
Relaksacione tehnike – Svesno usporavanje disanja i duboki, pravilni udisaji mogu da opuste napete mišiće, čime se ublažava bol.
Biofidbek – Elektronski uređaji za praćenje zategnutosti određenih mišića, mogu da vam pomognu da upražnjavate delotvorne relaksacione tehnike.

Priprema za pregled

Verovatno ćete svom lekaru ili stomatologu prvo opisati simptome temporomandibularnog poremećaja. Ukoliko tretman koji vam predlože ne donosi željene rezultate, moguće je da vas upute kod lekara specijaliste za temporomandibularni poremećaj.

Šta možete da uradite

Možete da pripremite odgovore na sledeća pitanja:

Kada su se simptomi javili?
Da li vam se isto događalo i ranije?
Da li ste u poslednje vreme izloženi većem stepenu stresa?
Imate li česte glavobolje, bolove u vratu ili zubobolju?
Koje lekove i suplemente redovno uzimate?

Šta možete da očekujete od lekara ili stomatologa

Lekar može da vam postavi neka od ovih pitanja:

Da li je bol stalan ili se simptomi pojavljuju i prolaze?
Da li neka aktivnost izaziva bol?
Da li vam vilica škljoca ili pucka pri pomicanju? Da li je škljocanje bolno?
Da li vam je teško da normalno otvorite usta?