SVAKO TREBA DA ZNA kako uočiti simptome astme, šta izaziva asmatični napad i koje su najnovije smernice za lečenje.
Astmu izaziva upala bronhijalnih cevi koje prenose vazduh u pluća i iz njih. Spada u kategoriju hroničnih bolesti disajnih puteva, tačnije bronhija.
Svetske statistike govore da od astme pati oko 5% odraslih osoba i 12% dece; izraženo apsolutnim brojevima to je oko 334 miliona obolelih. Do nedavno broj obolelih u svetu je bio u porastu, naročito u industrijski razvijenim zemljama, a najnovije studije ukazuju da postoji tendencija stagnacije.
Koji su simptomi astme i šta izaziva astmatične napade?
Kao što smo već rekli, astmu izaziva upala bronhijalnih cevi.
U glavne simptome astme spadaju:
- šištanje ili zviždanje u grudima prilikom disanja
- gubitak daha ili otežano disanje
- stezanje u grudnom košu
- kašalj
Šta je astma?
Astma je hronično oboljenje pluća koje dovodi do upale i suženja disajnih puteva. Astma izaziva česte napade “šištanja” prilikom disanja, teskobu u grudima, probleme sa disanjem i kašlj. Kašalj se obično javlja noću ili rano ujutru.
Bronhijalna astma se može javiti kod ljudi svih starosnih dobi, ali se najčešće javlja kod dece.Od svih obolelih skoro trećina su deca.
Da bismo shvatili šta je astma, moramo da znamo i kako naši disajni putevi funkcionišu. Disajni putevi su, zapravo, čestice kroz koje vazduh ulazi u pluća. Kod osoba sa astmom je prisutna upala disajnih puteva. Ova upala izaziva otoke i osetljivost disajnih puteva. Disajni putevi obično jako reaguju na određene supstance koje udišemo.
Kada dođe do te reakcije, mišići se zgrče. Ovo sužavanje disajnih puteva dovodi do toga da u pluća stiže manje vazduha. Tako se pogoršavaju i otoci, što dodatno sužava disajne puteve. Ćelije u disajnim putevima stvaraju više mukusa nego što je normalno. Mukus je lepljiva, gusta tečnost koja dodatno sužava disajne puteve.
Ova lančana reakcija izaziva pojavu simptoma astme. Simptomi se javljaju svaki put kada dođe do upale disajnih puteva.
Ostali česti simptomi astme su:
- Kašljanje, posebno noću, tokom fizičke aktivnosti ili jakog smeha
- Otežano disanje
- Stezanje u grudima
- Kratak dah
Milioni ljudi širom sveta pate od astme, oboljenja kod kojih upala disajnih puteva otežava disanje. “Šištanje” prilikom disanja je glavni simptom astma. Međutim, postoji još neki simptomi bronhijalne astme koje ne povezujemo odmah sa ovim oboljenjem.
Početak astme u većini slučajeva prolazi neprimećeno sve dok se simptomi ne pogoršaju ili čak dok se ne dogodi prvi asmatični napad.Ako se lečenje ne počne bronhijalna astma može imati veoma ozbiljne posljedice zato obratite pažnju na sledeće simptome (simptomi astme kod dece obrađeni su detaljno u drugom delu članka).
Kašalj koji ne prolazi
Kašalj najčešće povezujemo sa prehladom ili bronhitisom. Međutim, ako je kašalj uporan, to može biti simptom astme. Takav kašalj se obično pogoršava kada se smejete ili kada ležite, i osećate da kašalj dolazi iz grudi, a ne iz grla. Kod nekih vrsta astme, hronični kašalj je jedini simptom bolesti. Kod takvog kašlja ne pomažu lekovi protiv kašlja. Olakšanje dolazi tek kad se uzme neki lek protiv astme, obično za inhalaciju.
Kratak dah i duboko disanje
Duboko disanje i kratak dah mogu biti simptomi bronhijalne astme. Na ovaj način naše telo pokušava da dođe do više kiseonika i da izbaci više ugljen-dioksida. Tako nesvesno pokušavamo da se izborimo sa suženjem disajnih puteva.
Brzo i plitko disanje
Kod nekih ljudi je upravo ovakav način disanja glavni simptom astme. Tako se pojačava aktivnost mišića u korenu vrata i između rebara. U normalnim uslovima, u stanju mirovanja, odrasla osoba udahne između 12 i 20 puta u minuti. Hiperventilacija se definiše kao udisanje 30 puta u minuti (na svake dve sekunde) ili češće).
Često osećate umor
Kašalj i “šištanje” se obično pogoršavaju tokom noći. Nije poznato da li je u pitanju naš bioritam ili da li možda spavanje u određenom položaju može biti uzrok zbog koga se pogoršavaju simptomi. Jedan od prvih simptoma jeste problem sa spavanjem i hroničan umor, što može biti velik problem. Kada ne spavamo dovoljno, ne samo da smo fizički umorni, već nismo ni “najbistriji”. Hronična neispavanost se povezuje sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa, a neki stručnjaci smatraju da sve to samo pogoršava astmu. Srećom, kada se simptomi astme ublaže, nestaju i problemi sa spavanjem.
Osećate stezanje i teskobu u grudima
Među lekarima je poznat slučaj žene koja je trčala trku od 10 kilometara i nakon toga osećala jaku teskobu u grudima. Muž ju je odmah odveo u bolnicu misleći da je reč o srčanom udaru.
Međutim, ova četrdesetosmogdišnjakinja nije imala nikakvih srčanih problema, već je, nakon trideset i šest godina, ponovo dobila napad astme. Žena je kasnije rekla da joj nikad ne bi palo na pamet da je reč o tome.
Kada se mišići u disajnim putevima zgrče, dolazi do sužavanja disajnih prolaza. Osećaj je kao da vas nešto stiska iznutra, ili kao da vam neko sedi na grudima.
Jedna studija je pokazala da je od 100 astmatičara (prosek godina je bio 45) 78 imalo jake bolove u grudima koji su se pogoršavali zbog kašlja, dubokog disanja i pomeranja, a povlačili kada osoba sedne. Ljudi obično pomisle da je reč o srčanom udaru. Vaš lekar će lako razlučiti šta je uzrok i odrediti adekvatan tretman.
Premda navedeni simptomi mogu da imaju brojne druge uzroke, oni su veoma verovatno znakovi astme, naročito ako se javljaju redovno i stalno ponavljaju, pojačavaju tokom noći i rano ujutru, ili nastaju kao reakcija na neki alergen.
Težina simptoma se razlikuje kod različitih osoba.
Kada se simptomi iznenada privremeno pogoršaju, takvo stanje je poznato kao napad astme, ili astmatični napad.
Astma kod dece
Kako da znam da li moje dete ima astmu?
Ne javljaju se isti simptomi astme kod sve dece, a simptomi se ponekad razlikuju i od napada do napada. Mogući simptomi i znaci astme kod dece uključuju:
- čest kašalj, koji se javlja prilikom fizičke aktivnosti, noću, kada se dete smeje ili plače
- hroničan kašalj (koji može biti i jedini simptom astme)
- manjak energije
- ubrzano disanje
- česte žalbe na teskobu ili bol u grudima
- “šištanje” pluća prilikom disanja
- vidno pomeranje grudi prilikom disanja
- kratak dah i često gubljenje daha
- napet vrat i grudni mišići
- osećaj slabosti ili umora
Mada svi ovi simptomi mogu biti simptomi bronhijalne astme, najbolje je da odvedete dete kod lekara, jer je možda u pitanju i neka druga bolest.
Mnogi lekari koriste termin “reaktivna bolest disajnih puteva” ili “bronhiolitis” kada opisuju epizode “šištanja” uz poteškoće sa disanjem i/ili kašljem kod beba i dece mlađe od dve godine, čak i kada ona reaguju na lekove za astmu.Dok se u početku dijagnoza dečija astma izbegava.
Do pete godine se bronhijalna astma ne može dijagnostifikovati sa velikom pouzdanošću.
U nastavku se informišite kako izgleda asmatični napad, zašto se koristi pumpica i koji su najbolji lekovi za astmu
Bronhijalna astma kod odraslih
Kod odraslih se astma najčešće javlja između četrdeset i pete i pedesete godine. Rizik je najveći kod odraslih osoba koje imaju alergije, kao i kod onih koji su u detinjstvu imali astmu, ali se ona povukla. Najčešće se bronhijalna astma javlja nakon neke infekcije – prehladite se i nakon toga ostaje astma.
Šta je astmatični napad?
Astmatični napad je iznenadno pogoršanje simptoma astme koje se javlja zbog napetosti mišića oko disajnih puteva (bronhospazma). Kad počne napad astme, sluznice u disajnim putevima otiču ili dolazi do njihovog zapaljenja i javlja se lučenje mnogo gušćeg mukusa nego što je normalnog.
Svi ovi faktori – bronhospazam, upala i lučenje mukusa – izazivaju simptome napada astme: probleme sa disanjem, šištanje, kašalj, plitko disanje i probleme u obavljanju normalnih aktivnosti. Ostali simptomi napada astme su:
- jako šištanje prilikom disanja
- neprekidan kašalj
- jako ubrzano disanje
- osećaj teskobe ili pritiska u grudima
- stezanje mišića vrata i grudi
- problem sa govorom
- osećaj anksioznosti ili panike
- preznojavanje i bledilo
- usne i prsti poplave
- pogoršavanje simptoma uprkos upotrebi lekova
Mnogi astmatičari imaju tek povremene epizode astme, simptomi se relativno retko javljaju i to obično zbog nekog okidača (npr. prenaporne fizičke aktivnosti).
U nastavku će biti više reči o okidačima napada astme
Blaži napadi astme su češći. Obično se disajni putevi otvaraju nakon par minuta (mada se ponekad otvore i nekoliko sati kasnije) nakon tretmana. Teški napadi astme su relativno retki, ali duže traju i u tim slučajevima je neophodna lekarska pomoć. Veoma je važno da se na vreme prepoznaju i leče čak i blagi simptomi astmatičnog napada kako bi se sprečio teži napad.
Pumpica za astmu (inhalator)
Kako inhalatori ublažavaju astmu?
Ako imate napad astme, uz pomoć inhalatora lekovi stižu direktno u pluća, tako da brzo opuštaju mišiće u disajnim putevima. Disajni putevi se tako šire i pacijent lakše diše. Olakšanje se oseća već nakon nekoliko minuta.
Kome je potrebna pumpica za astmu ?
Inhalatori se daju gotovo svakoj osobi koja boluje od astme, pa čak i deci mlađoj od pet godina, za koje se sumnja da imaju astmu.
Bronhijalna astma lečenje
Lekovi za astmu klasifikuju se na one za dugoročnu kontrolu ili brzo olakšanje.Gotovo svaki lek za astmu se udiše umesto da se uzima u obliku tableta ili tečnom obliku.Razlog za ovo je jer treba da deluju direktno na disajne puteve gde počinju problemi sa disanjem.
Lekovi za lečenje bronhijalne astme (dugoročnu kontrolu) uključuju:
- Kortikosteroidi za inhalaciju
- Cromolin
- Omalizumab (anti-IgE), daje se kao injekcija
- Inhalatorni kratkotrajni beta2-agonisti
- Modifikatori leukotriena, oralna primena
- Teofilin, uzma se oralno
Lekovi za brzo delovanje uključuju:
Inhalatorni beta2-agonisti
Lek za astmu i bronhitis Berodual kapi
Lek Berodual se koristi u prevenciji i terapiji alergijske i nealergijske (endogena) bronhijalne astme, i astme izazvane naporom i hroničnim opstruktivnim bronhitisom sa i bez emfizema.
Kakve su najnovije smernice za lečenje astme?
Prema smernicama britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i zdravstvenu zaštitu (NICE) za 2017. godinu, od astme mogu da obole osobe bilo koje starosne dobi, mada najčešće počinje u detinjstvu i može da se menja tokom života.
(U više od 50% slučajeva prvi simptomi astme javljaju se u detinjstvu ili ranoj mladosti. Drugim rečima, oko 95% pacijenata koji boluju od astme, prve tegobe počinju da osećaju pre 45. godine života. U starijoj životnoj dobi simptomi koji nalikuju astmi retko su njena posledica, već je najčešće reč o drugim bolestima koje liče na astmu.)
Pacijenti kod kojih se manifestuju simptomi astme, trebalo bi da se podvrgnu inicijalnom detaljnom kliničkom ispitivanju i, ako je moguće, fizikalnom pregledu i »objektivnim testovima« – mada dijagnostikovanje može da bude teško.
Ukoliko se pacijent u trenutku javljanja lekaru ne oseća dobro, lečenje bi trebalo da počne odmah.
Potrebno je da se proveri i da li pacijent pati od profesionalne astme, što se postiže dobijanjem informacije od pacijenta, sa skorašnjom pojavom astme, da li se simptomi ublažavaju kada nije na radnom mestu.
Smernice preporučuju lekarima i da obave spirometrijske i druge testove disanja, kako bi poboljšali tačnost dijagnoze i lečenje, kao i zbog nepotrebnog prepisivanja lekova pacijentima – čime Nacionalna zdravstvena služba (Velika Britanija) štedi i do 15 miliona funti godišnje.
Smernice preporučuju lekarima opšte prakse da obave niz testova i provere da li su u pitanju neka druga oboljenja, poput alergije, a ne astma.
U smernicama se napominje da se pokazalo da kod 1 od 3 osobe sa dijagnostikovanom astmom, možda uopšte nije u pitanju ova bolest.
Smrtnost
Kada je u pitanju smrtnost od astme, izveštaji na osnovu uzorka od 195 preminulih osoba pokazuju da oko 45% pacijenata nije tražilo medicinsku pomoć ili pomoć hitne službe tokom poslednjeg napada; 57% nije bilo registrovano kod službi sekundarne zdravstvene zaštite niti pod nadzorom specijaliste; 43% pacijenata godinu dana pre smrti nije imalo evidenciju o kontroli astme.
Lečenje astme prirodnim putem
Postoji nekoliko dobrih lekova za lečenje astme prirodnim putem.Da bi se spečio napad astme i ublažili simptomi pored lekova veoma je važno da se izbegavaju sami okidači napada koji su odgovorni i za pogoršanje simptoma.O ovim okidačima više na kraju članka.
Da vidimo sada koji je dobar prirodni lek za astmu.
Med za astmu
Med je izvaredan prirodni lek i vekovima se koristi širom sveta u različitim tradicionalnim medicinama. Deluje kao dobar antioksidans, ublažava upale i jača imunitet. Mnogi ljudi koriste med za ublažavanje kašlja i simptoma suvog grla. Med je i odličan lek za alergije.
Astma i alergije su obično povezane, ali postoje i neke značajne razlike.
Kako med pomaže kad je u pitanju lečenje astme ?
Med odlično sprečava kašalj tokom noći. Kod takozvane noćne astme često se javljaju kašalj, šištanje i teskoba u grudima. Ovi simptomi često remete san.
Samo dve kafene kašičice meda pred spavanje vam mogu pomoći u ublažavanju ovih simptoma. Smatra se da slatkoća meda stimuliše lučenje pljuvačke. Pljuvačka “podmazuje” disajne puteve i ublažava kašalj. Med ublažava i upalu u bronhijama i pomaže u razbijanju mukusa koji otežava disanje.
Med kao lek za astmu možete uzimati na sledeće načine:
- Izmešajte jednu kašičicu meda u čaši tople vode. Koristite ovaj lek dva ili tri puta dnevno. Voda treba da bude topla, ali ne i vruća.
- Izmešajte pola kafene kašičice cimeta u prahu sa jednom kašičicom meda i pojedite pred spavanje. Med i cimet će vam razbiti mukus u grlu i ojačati imuni sistem.
- Iscedite pola limuna u čašu tople vode i razmutite jednu kašičicu meda. Limun je odličan antioksidans, ojačaće vam imuni sistem i pomoći u izbacivanju šlajma.
Čaj za astmu
Origano je još jedan odličan prirodni lek za astmu. On ima antiinflamatorna svojstva, sadrži karvakol, flavonoide i terpene, koji odlično čiste pluća.
Origano ublažava upalu disajnih puteva i bronhija i na taj način ublažava i simptome astme.
- Svakodnevno pijte po dve ili tri šolje čaja od origana ako imate astmu. Da biste napravili ovaj čaj za astmu, u šolju ključale vode ubacite tri kafene kašičice origana i ostavite da se natapa 10-15 minuta. Procedite, dodajte med po ukusu i popijte.
- Ako ste u mogućnosti, kupite sok od svežeg lišća origana i uzimajte po jednu kašiku po dva-tri puta dnevno kako biste ublažili hronični kašalj i ostale simptome astme.
Vrste astme:
Šta je alergijska astma ?
Alergijska astma je ona koja se pokreće alergijskom reakcijom. To je odgovor imunskog sistema na iritans. Ovo je najčešći oblik astme, koji utiče na više od pola svih obolelih. Dobro se može kontrolisati lekovima.
Šta je nealergijska bronhijalna astma ?
Nealergijska astma je uzrokovana drugim faktorima a ne alergijama, to su najčešće vežbanje, stres ili anksioznost, Udisanje hladnog vazduha, dima, virusne infekcije i druge nadražujuće materije pokreću napad. Ova vrsta astme je manje učestala, češće se razvija kod odraslih i teže je lečiti je od alergijske astme.
Šta je srčana astma ?
Srčana astma nije vrsta astme na koju obično pomislimo kada čujemo ovu reč. Radi se o kašlju ili “zviždanju” pluća koje se javlja zbog zatajenja srca. U zavisnosti od težine simptoma, ovo “zviždanje” može biti i urgentno stanje.
Zatajenje srca dovodi do nakupljanja tečnosti u plućima (plućni edem) i u i oko disajnih puteva. To dalje izaziva znake i simptome – probleme sa disanjem, kašalj i šištanje – koji podsećaju na simptome obične astme.
Klasična astma je hronična bolest izazvana upalom disajnih puteva, što dovodi do suženja tih disajnih puteva i problema sa disanjem. Astma nema nikakve veze sa vodom u plućima ili srčanim bolestima.
Razlika je veoma važna, jer su tretman za astmu i srčanu astmu sasvim različiti. Lečenje srčanih oboljenja može pomoći u ublažavanju simptoma tih oboljenja i srčane astme.
Prečesto korišćenje lekova za astmu, posebno za inhalaciju, može biti opasno i može dodatno pogoršati simptome.
Svetske statistike govore da od astme pati oko 5% odraslih osoba i 12% dece; izraženo apsolutnim brojevima to je oko 334 miliona obolelih. Do nedavno broj obolelih u svetu je bio u porastu, naročito u industrijski razvijenim zemljama, a najnovije studije ukazuju da postoji tendencija stagnacije.
A sada sledi ono najvažnije:
Da bi se sprečili napadi i pogoršanje simptoma veoma je važno da se izbegavaju okidači.
Ovi iritansi i alergeni mogu biti krivci za napad astme. Evo i kako da ih izbegnete.
Hipoalergenski ljubimci
To što se vaša maca ili kuca ne linja, ne znači da ste sasvim imuni na ovakve iritanse. Alergeni se mogu naći ne samo u dlaci ovih životinja, već i u njihovoj mokraći i pljuvački. Čak i ako ste dobili ili kupili hipoalergenskog ljubimca, koji se ne linja, on vam može izazvati napad astme.
Promena vremena
Mnogi ljudi imaju napade astme zimi, kada je vazduh suv i hladan, dok drugima problem stvaraju topli i vlažni letnji dani. Hladan i suv vazduh je čest problem kod ljudi koji imaju astmu, posebno kod onih koji se bave nekim sportom.
Mada je razlog relativno nejasan, smatra se da ubrzano disanje u hladnim, suvim uslovima izaziva gubitak vode, što dovodi do upale i sužavanja krvnih sudova.
Antiinflamatorni lekovi
Antiinflamatorni lekovi, poput aspirina i brufena, mogu izazvati napad astme kod ljudi koji su osetljivi na ove lekove. Razlog nije sasvim jasan, ali se smatra da ljudi koji su osetljivi na ovakve lekove imaju problema sa metabolisanjem arahidonske kiseline, polinezasićene omega-6 masne kiseline.
Kada ovi ljudi uzmu neki antiinflamatorni lek, to izaziva stvaranje više inflamatornih molekula u njihovom organizmu, što dovodi do problema sa plućima. Ako ste nekada imali neželjene reakcije na ovakve lekove, nemojte ih uzimati i pitajte svog lekara za savet, jer odgovor organizma na ovakav iritans može biti ozbiljan, pa čak i opasan po život.
Stres
Kada ste pod stresom, mnogo je veći rizik od napada astme, a i napadi su obično jači. Ni ovaj mehanizam nije sasvim jasan, ali se smatra da kada u telu ima nedovoljno kortizola, ovaj hormon ne može da ublaži upale. Zato je važno da pronađete način da ublažite svakodnevni stres.
Prometne ulice
Zagađen vazduh i izduvni gasovi iz kola mogu izazvati napad astme kod osoba koje su osetljive na ovakve iritanse. Dug boravak na ovakvim mestima treba izbegavati po sveku cenu.
Konzervansi
Sulfiti, koji se koriste kao konzervansi za vino, plodove mora, sušeno voće i neke sokove, mogu iritirati pluća i kod 5-10 posto astmatičara oni redovno izazivaju napad. Razlog tome je to što sulfiti tokom procesa varenja iz želuca isparavaju u vidu mikroskopskih kapljica koje kroz grlo odlaze u pluća i tamo izazivaju jaku iritaciju.
Beta-blokatori
Beta-blokatori se koriste za snižavanje krvnog pritiska, ali mogu dosta ugroziti funkciju pluća, što je velik problem za ljude koji imaju astmu. Ove nuspojave se neće javiti kod svakoga, ali imajte na umu da uvek postoji takva mogućnost ako počinjete da uzimate ove lekove. Ako vam lekar prepiše ove lekove, obavestite ga da imate astmu, kako bi vam rekao šta da radite u slučaju napada.
Zatvoreni bazeni
Plivanje se smatra odličnim sportom za astmatičare, jer topao i vlažan vazduh obično ne izaziva napade astme. Međutim, izuzetak su zatvoreni bazeni. Pošto tu obično nema dobre ventilacije, astmatičari često imaju napade kada se nađu u prostoriji sa zatvorenim bazenom. Astmatični napadi se retko javljaju prilikom kupanja na otvorenom bazenu.
AKE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima)
Kod malog procenta ljudi se može javiti hroničan kašalj zbog uzimanja AKE inhibitora, lekova za snižavanje pritiska. Ponekad se ovakva reakcija javlja nakon nekoliko meseci ili čak i godina korišćenja ovavkih lekova. Ako uzimate AKE inhibitore i javi se iznenadan kašalj ili dođe do učestalijih napada, obratite se svom lekaru.
Insekti i životinje
Bubašvabe i ostali insekti takođe mogu izazvati napade astme, kao i pacovi i miševi. Zato uradite dezinsekciju i deratizaciju svog doma.
Trčanje
Verovatno nije nikakva novost da fizička aktivnost izaziva astmu, ali neki sportovi su rizičniji od drugih. Trčanje, košarka i fudbal, odnosno sportovi koji zahtevaju mnogo rrčanja i napora, češće izazivaju napade u odnosu na sportove koji su manje fizički zahtevni.
Hormoni
Bronhijalna astma se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, pa mnogi stručnjaci smatraju da između estrogena i astme postoji direktna veza.Bronhijalna astma se često pogoršava neposredno pre i tokom menstruacije, a povlači se tokom trudnoće. To ide u prilog teoriji da neki oralni kontraceptivi mogu poboljšati funkciju pluća, jer stabilizuju nivo hormona.
Da li astma može da se izleči ?
Mada postoje brojni tretmani za astmu, trenutno ne postoji lek za ovu bolest.
Već smo rekli da je lečenje usmereno ka dva cilja: ublažavanju simptoma i sprečavanju budućih astmatičnih napada.
Lečenje podrazumeva povremeno ili svakodnevno uzimanje lekova – obično pomoću inhalatora (pumpice).
Nekoliko reči na kraju:
- Bronhijalna astma je hronična bolest pluća koji može otežati disanje.Izaziva zapaljenje, oticanje i suženje disajnih puteva.
- Astma podrazumeva suženje disajnih puteva a uzrok su tri glavna faktora: upala, bronhospazam i hiperreaktivnost.
- Alergija igra ulogu kod nekih, ali ne i svih pacijenata sa astmom.
- Alergeni i nadražujuće materije mogu izazvati napad astme.
- Simptomi astme uključuju kratak dah,
- Astmu se dijagnostikuje fizičkim pregledom pacijenta, a dijagnoza potvrđuje testom disanja.
- Najbolji način za kontrolu astme je pokušati izbjeći okidače kao što su alergeni ili iritanti.
- Lekovi mogu zaustaviti ili sprečiti bronhospazam kod pacijenata sa astmom.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
