Saznajte kako da zaustavite stalni alergijski kašalj koji su njegovi simptomi i uzroci
Unutra ili napolju, sezonski ili tokom čitave godine, sve vrste alergija mogu da budu potencijalni uzrok stalnog kašlja. Pored curenja nosa, kijanja i vodnjikavih očiju koje svrbe, ALERGIJSKI KAŠALJ takođe može da uznemirava i da smeta.
Kašalj povezan sa alergijama je često posledica postnazalnog dripa, kada se sluz iz nosa sliva niz ždrelo. Alergijska astma takođe može da izazove uporan kašalj. Kod ove vrste astme, simptomi se javljaju usled izlaganja alergenima, kao što su polen, grinje i spore plesni.
KAKO PREPOZNATI DA LI JE u pitanju alergijski kašalj ili nešto drugo ?
Ako kašalj traje duže od 2 nedelje, moguće je da ga izaziva alergija.
Ako niste medicinski stručnjak, teško ćete razlikovati alergijski kašalj usled polenske groznice i kašalj koji izazivaju druga oboljenja, kao što su prehlada ili grip.
Međutim, u nastavku su navedeni simptomi i spisak faktora, koji mogu da pomognu da se prepozna alergijski kašalj usled polenske groznice.
Najčešći simptomi alergijskog kašlja usled polenske groznice su:
- trajanje duže od 2 nedelje
- neprestana ili neizdrživa potreba za kašljanjem
- olakšanje nakon uzimanja antihistaminika ili dekongenstanata
Ponekad polenska groznica može da traje samo dok je pacijent izložen alergenu. Na primer, kašljete samo kada ste u blizini kućnog ljubimca vašeg prijatelja.
Kašalj usled polenske groznice mogu da prate simptomi:
- golicanjem ili grebanjem u grlu
- svrabom i vodnjikavim očima
- neobjašnjivim osećajem umora, ali nikada ekstremnom iscrpljenošću
Alergijski kašalj se obično ne javlja sa:
- povišenom telesnom temperaturom
- glavoboljom
- bolovima u čitavom telu, ukočenošću, nelagodom ili bolovima u grudima
Alergijski kašalj se javlja kod dece i odraslih a može da se javi uz tištanje, bolove i ukočenost kada je polenska groznica komplikovana astmom ili drugim oboljenjima respiratornog sistema.
Držite alergiju pod kontrolom
Prvi korak
Zakažite pregled kod svog lekara ukoliko imate uporan kašalj, za koji sumnjate da može da bude povezan sa alergijom. Lekar će obaviti fizikalni pregled, postavljaće vam pitanja o zdravstvenom stanju (anamneza), a može da vas uputi i na alergo test da bi utvrdio koja supstanca izaziva kašalj.
Drugi korak
Uzimajte lekove koje vam je lekar prepisao. Vaš plan lečenja može da podrazumeva uzimanje antihistaminika koji će ublažiti zapušenost, dekongestanta koji će isušiti sluz, a možda i nekog leka protiv kašlja koji možete nabaviti i bez recepta. Ako imate alergijsku astmu, uzimajte lekove za astmu prema uputstvu lekara.
Treći korak
Poslušajte lekara ako vam preporuči imunoterapiju, koja je poznata kao potkožne injekcije, odnosno subkutana imunoterapija. Ovaj tretman vremenom smanjuje osetljivost pacijenta na okidače alergija, a može i da ublaži simptome, uključujući i uporan kašalj.
Kako smiriti alergijski kašalj
Prvi korak
Izbegavajte izlaganje supstancama za koje znate da vam izazivaju alergiju – strategija poznata kao izbegavanje alergena. Bilo da imate kašalj povezan sa sezonskim alergijama ili alergijsku astmu, ovo je važan deo kontrolisanja simptoma alergije.
Drugi korak
Klonite se duvanskog dima i dima sagorelog drveta, koji iritiraju disajne puteve i mogu da izazovu napad kašlja. Izbegavajte i izlaganje jakim, nadražujućim isparenjima, kao što su ona koja stvaraju sredstva za čišćenje, mirisi ili industrijske hemikalije.
Treći korak
Izbegavajte boravak izvan kuće, kada je koncentracija polena ili plesni u vazduhu velika, ako imate sezonske alergije. Ne dozvolite alergenima da prodru u kuću, tako što ćete zatvarati prozore. Napolju provodite što je moguće manje vremena kada je kvalitet vazduha loš i tokom perioda velike vlažnosti vazduha ili veoma hladnog vremena, čime možete da ublažite kašalj povezan sa alergijama.
Četvrti korak
Temeljito čistite kuću da biste smanjili prisustvo alergena u životnom prostoru. Redovno brišite prašinu i usisavajte podove i kućni tekstil, a tokom čišćenja nosite zaštitnu masku da ne biste udisali alergene. Da biste se rešili alergena i da bi vam kuća bila čistija, možete da koristite prečišćivače vazduha sa HEPA filterima.
Savet
Ako i dalje imate uporan kašalj, posetite lekara koji će utvrditi da li bi trebalo da promeni plan lečenja.
Upozorenje
Ako otežano dišete, imate vrtoglavicu, ošamućenost ili šištanje, odmah tražite medicinsku pomoć.
Alergijski kašalj kod dece
Akutni kašalj, koji je posledica prehlade ili respiratornog virusa obično prolazi kroz mesec dana. Kada kašalj postane uporan, to znači da iza njega stoji ozbiljniji krivac.
Kada kašljanje postaje hronično
Kašalj je prirodna i normalna reakcija organizma, kojom on pročišćava disajne puteve (nos i nosnu šupljinu, grkljan, ždrelo, traheje i pluća). Kada nervi u disajnim putevima osete iritanta, na primer, sekret, strano telo ili recimo parfem, šalju signal mozgu da ih pročisti.
Zvuči logično, zar ne? Ali, šta raditi ako kašalj kod dece ne prestane čak i kada se disajni putevi pročiste? Svakodnevno kašljanje, koje traje duže od tri nedelje se smatra hroničnim i trebalo bi otići kod lekara. U ovom tekstu, pročitaćete mišljenje stručnjaka na temu hroničnog kašlja kod dece.
Alergija i sinusitis
Alergijski rinitis i hronični sinusitis su dva najčešća uzroka kašlja kod dece, pa se obično oni prvi proveravaju.
- Deca koja imaju alergijski rinitis često kijaju, svrbe ih oči, a sekret koji izbacuju iz nosa je najčešće providan.
- Hronični sinusitis traje duže od 12 nedelja. Deca se žale na bolove ili osećaj pritiska u licu, a sekret koji izbacuju iz nosa je gust, žute ili zelene boje.
I alergijski rinitis i hronični sinusitis imaju slične simptome, plus, kod oba se javlja kapljanje sekreta iz nosa, u grlo. Ovo se najčešće dešava noću pa se, prilikom promene položaja u toku spavanja, javlja kašalj. Zbog toga se roditelji i pacijenti često žale, pošto nemaju mira čak ni kad legnu da spavaju.
U većini slučajeva, suvi kašalj govori da je u pitanju alergija ili astma. Zreo kašalj s druge strane, može uticati na probleme koji su drugačiji od astme, kao što su na primer pertuza, mikoplazma ili upala pluća.
Astma
Šištanje, ili disanje uz zvečanje u grudima, to su prve asocijacije na astmu.
Hronični kašalj može biti jedini simptom astme. Kod postavljanja dijagnoze, radi se test pluća kako bi se ustanovilo da li je hronični kašalj indikator astme.
Kašalj koji se javlja kada dete zaspi, takođe može ukazivati na astmu.
Kod astme, nivo kortizola u telu, koji je u ovom slučaju ključni hormon, prorodno opada tokom noći. To može izazvati asmatični bronhospazam, u kom se disajni putevi upale i sužavaju.
Šta su uzroci?
Polenska groznica nastaje kada prirodni alergeni uđu u organizam i izazovu alergijski odgovor.
Neke osobe sa polenskom groznicom razviju osetljivost usled preteranog ili ponovljenog izlaganja nekom alergenu. Mnogi su rođeni sa osetljivošću, ili imaju oboljenja koja povećavaju verovatnoću za razvoj osetljivosti.
Sezonska polenska groznica obično nastaje usled dejstva grupe alergena koji se razlikuju od onih koji izazivaju perenijalnu polensku groznicu, mada se kod nekih osoba javljaju oba oboljenja.
Svaka strana materija može da izazove alergijsku reakciju. Dok su neke osobe osetljive samo na jedan alergen, druge su osetljive na nekoliko, a ovi alergeni su obično srodni.
Alergeni koji izazivaju sezonsku polensku groznicu
U alergene koji se najčešće povezuju sa sezonskom polenskom groznicom spadaju:
- Polen trava – Neke vrste trava češće izazivaju alergiju od drugih, na primer, ljulj, livadarka, mačji rep i zubača.
- Polen drveća – Polen drveća, kao što su hrast, dud, javor, tuja i brest, često izaziva alergije.
- Polen cveća – Ambrozija, maslačak, runjika, ali i biljke bez vidljivih cvetova poput lobode (pepeljuge), imaju polen koji je često alergen.
- Polen cvetnog žbunja, drveća i šiblja – Ovde spadaju komoljika i muška bokvica.
Alergeni koji izazivaju perenijalnu polensku groznicu
Alergeni koji se najčešće povezuju sa perenijalnom polenskom groznicom su:
- perut kućnih ljubimaca
- kućna prašina
- izmet, pljuvačka i ljuštura grinja
- spore kućnih plesni i gljivica
- hemijski iritansi u sredstvima za čišćenje, kao što je deterdžent za pranje veša
- hemikalije koje se nalaze u mirišljavim proizvodima, naročito sprejevima i aerosolima
- dim
- prašina
- čestice materijala, kao što su guma, platno i koža
- zagađenje vazduha, poput izduvnih gasova automobila
Takođe, izmet, pljuvačka i ljuštura bubašvaba veoma često izazivaju alergijski kašalj. Procenjuje se da oko 63% američkih domaćinstava ima alergene bubašvaba. U urbanim područjima ova stopa dostiže i 98%.
Kako se dijagnostikuje polenska groznica?
Dijagnostikovanje polenske groznice bi trebalo prepustiti alergologu.
Ispitivanje iz 2015. godine pokazalo je da u SAD oko 18% dece mlađe od 17 godina ima dijagnostikovanu polensku groznicu.
Ako lekar opšte prakse posumnja na polensku groznicu kod pacijenta, onda će ga uputiti kod alergologa, lekara specijaliste za alergije.
Alergolog će postavljati pitanja o životnim navikama, okruženju kod kuće i na poslu, zdravstvenom stanju i simptomima, a potom obaviti fizikalni pregled nosa i grla.
Simptomi
Svaki kašalj obično ima slične simptome, jer je svaka vrsta kašlja prouzrokovana pokušajem tela da izbaci strane čestice, koristeći sluz (mukus).
Takođe, opseg, jačina i trajanje svih simptoma polenske groznice, razlikuju se od osobe do osobe. Ovo otežava utvrđivanje precizne grupe izraženih simptoma.
U najčešće simptome polenske groznice spadaju:
- golicanje, grebanje ili suvoća grla
- svrab nosa
- stalna potreba za kašljanjem
- kongestija koja traje duže od 2 nedelje, ili sve dok traje izlaganje alergenima
- oči koje svrbe, vodnjikave su, naduvene ili otečene
- kijanje
- grlobolja
- blaži umor i malaksalost
- smanjenje ili potpuni gubitak osećaja za miris i ukus
Kako se leči polenska groznica?
Brojni medikamenti i kućni lekovi mogu da se koriste za lečenje polenske groznice i kašlja koji je povezan sa njom.
Za alergijski kašalj prirodni lek može biti:
- slani sprej za nos, lubrikanti ili sredstva za ispiranje nosa
- održavanje dobre hidriranosti
- dug boravak u toploj kupki ili pod toplim tušem
- usisavanje kapi protiv kašlja, naročito onih koje sadrže sastojke poput limuna i meda
- uzimanje toplih tečnosti, kao što su čajevi bez kofeina, posebno mešavine kamilice, nane, majčine dušice i đumbira
- dodavanje 1 – 2 kašike meda (idealno bi bilo da ga nabavite od lokalnog proizvođača) u čajeva i tople napitke
- uzimanje mešavine 1 – 3 kašike jabukovog sirćeta ili limuna razređenih u 350ml vode, tokom čitavog dana
- ispiranje grla mešavinom ½ kašike soli i 225ml mlake vode, nekoliko puta dnevno
- pripremanje čaja od kurkume ili dodavanje kurkume u jela
- ulje eukaliptusa
Ako je neko alergičan na polen, od protiv alergijskog kašlja od koristi može da bude uzimanje suplemenata polena koji skupljaju lokalne pčele.
U medicinske načine lečenja kašlja usled polenske groznice spadaju:
- antihistaminici (prepisani ili nabavljeni u slobodnoj prodaji)
- dekongestanti (prepisani ili nabavljeni u slobodnoj prodaji)
- sprejevi za nos sa kortikosteroidima
- subkutana imunoterapija, odnosno potkožne injekcije za jačanje imuniteta u težim slučajevima
Alergijski kašalj prevencija
Često brisanje prašine i usisavanje prostorija mogu da eliminišu alergene čime se eliminiše alergijski kašalj.
Najbolji način da se spreči alergijski kašalj kod dece i odraslih je izbegavanje izlaganja poznatim sumnjivim alergenima. Promene životnih navika mogu da umanje rizik i ograniče jačinu simptoma.
Često i temeljito čišćenje kuće može da pomogne da se alergeni eliminišu. U savete spadaju:
- brisanje prašine i usisavanje svih prostorija jednom nedeljno, uključujući nameštaj, zidove, ventilatore, ukrase i umetnička dela i tavanice
- sprečavanje kontakta sa plesnima i gljivicama nošenjem zaštitne odeće, rukavica, štitnika za oči i maske za lice
- izbegavanje upotrebe aerosolnih sprejeva i proizvoda za čišćenje
- pranje kompletne posteljine u toploj vodi jednom mesečno
- nošenje maske za zaštitu od prašine tokom čišćenja, ako je alergija teška
- korišćenje prirodnih, bezmirisnih proizvoda za čišćenje, ličnu higijenu i kozmetiku
Ako alergijski kašalj izazivaju životinje, sledeće bi moglo da bude od koristi:
- izbegavajte gomilanje peruti kućnih ljubimaca redovnim čišćenjem
- kontrolišite ili eliminišite infestaciju bubašvabama
- izbegavajte da dodirujete lice ili oči kada ste u blizini kućnih ljubimaca
- operite ruke nakon kontakta sa životinjama
- koristite prekrivače za dušeke otporne na grinje
Roditelji mogu da spreče infestaciju insektima ili glodarima, tako što će radne površine da drže čistima i bez ostataka hrane, čuvanjem namirnica u dobro zatvorenim posudama i popravkom česmi koje cure. Takođe, trebalo bi da izbegavaju gomilanje stvari kao što su odeća, novine ili beležnice.
Ovo su aparati koji mogu da eliminišu alergene iz kuće:
- prečišćivači vazduha
- odvlaživači vazduha, radi sprečavanja pojave i kontrole plesni
- aparati za zamenu vazduha, kod teških perenijalnih alergija
- usisivači za prašinu sa HEPA filterima
U savet za sprečavanje alergijskog kašlja na otvorenom prostoru, spadaju:
- u proleće i jesen uzimajte antihistaminike koji se nabavljaju u slobodnoj prodaji (Loratadin)
- nošenje maske za lice i naočara za sunce
- tokom sezone polenske groznice držanje prozora zatvorenima
- često presvlačenje kada je verovatno izlaganje alergenima
Prognoze
Alergijski kašalj je veoma čest.
Ima brojne simptome koji su slični prehladi ili gripu, uključujući kašljanje, zapušenost nosa, svrab i vodnjikavost očiju.
Polenska groznica može da izazove i hronični kašalj, posebno kod osoba sa oboljenjima respiratornih organa, kao što je astma.
Razgovarajte sa lekarom o kašlju koji traje duže od 10 dana, ne reaguje na lekove iz slobodne prodaje ili je bolan. Trebalo bi da se obratite lekaru i zbog kašlja koji se javlja samo u specifičnim okolnostima ili godišnjim dobima.
