ANGINA PEKTORIS je srčano oboljenje koje izaziva bol u grudima zbog neadekvatnog dotoka krvi u srčani mišić, što znači da srce nema dovoljno krvi i ne može normalno da funkcioniše. Angina obično izaziva osećaj stezanja i bola iza grudne kosti koji se širi u levu ruku i rame.
Anginozni bol koji ljudi obično osećaju može biti blag, ali i neverovatno jak. Napad angine pektoris može trajati između jednog i deset minuta, a u najtežim slučajevima traje i do sat vremena.
Sve u svemu, angina pektoris se najčešće javlja u situacijama kada je potreban veći fizički napor ili emotivni stres, jer postoji parcijalna opstrukcija koronarne arterije. Napadi angine su zato češći kada je osoba pod stresom, kada je nervozna ili jako uzbuđena ili kada se fizički napreže.
Mada je angina pektoris relativno često stanje, obično se javlja kod muškaraca starijih od 30 godina i žena koje su ušle u menopauzu, jer estrogen štiti srce, tako da kada u telu nema dovoljno estrogena zbog trajnog prestanka ovulacije, brojne žene dobijaju anginu pektoris.Angina pektoris kod mladih je veoma retka pojava ali se poslednjih godina beleži porast ovakvih slučajeva.
Angina pektoris kako se otkriva ?
Angina pektoris se otkriva na osnovu karakterističnih simptoma.Ako se kod vas pojave simptomi koji su navedeni ispod potrebno je da odete kod lekara opšte prakse.On će vas poslati kod kardiologa i biće urađen EKG.Angina može biti stabilna i nestabilna a dijagnoza će se postaviti na osnovu testova koje će vam lekar prepručiti.
Koji su znaci i simptomi angine pektoris?
Klasična angina pektoris se opisuje kao pritisak u grudima koji se širi kroz ruku, u vrat i vilicu, i iziaziva plitak dah i preznojavanje. Osobe koje imaju anginu pektoris opisuju napad ne samo kao bolove, već i kao težinu, stezanje i pritiskanje. Takav osećaj se ne mora javiti samo u grudima, već i u gornjem stomaku, leđima, ruci, ramenu ili vratu.
Kod tipične angine, simptomi se pogoršavaju sa fizičkom aktivnošću i povlače nakon odmora.
Angina pektoris ponekad ne izaziva bolove, već samo otežano disanje, umor i slabost. Dijabetičari imaju promenjenu percepciju bolova i kod njih su simptomi često atipični. Žene retko kad imaju iste simptome kao i muškarci.
Uzrok
Šta izaziva anginu pektoris?
Srce dobija krv iz koronarnih arterija koje se granaju iz aorte čim ona izađe iz srca. Koronarne arterije idu celom površinom srca i granaju se u sve manje i manje krvne sudove, jer one dovode krv u svaku ćeliju u srcu. Najčešći uzrok angine pektoris jesu sužene koronarne arterije izazvane aterosklerozom.
Naslage holesterola se postepeno talože na unutrašnjim zidovima koronarnih arterija i tako im sužavaju prečnik. To za posledicu ima smanjen dotok krvi u srce. Ako je potrebno da srce radi malo brže i da jače pumpa krv, do njega ne stiže dovoljno kiseonika kako bi ono ispunilo taj zadatak i tada se javlja angina.
Ako plak u arterijama pukne, može se stvoriti tromb i potpuno začepiti arteriju, što sprečava protok krvi i njeno stizanje u srčani mišić. To se zove srčani udar ili infarkt miokarda i smatra se urgentnim stanjem. Srčani mišić koji gubi krv odumire i umesto njega se stvara fibrozno tkivo koje ne može da se kontrahuje kao srčane ćelije. To smanjuje sposobnost srca da pumpa krv kao ranije. Takođe, srčani mišić koji gubit krv postaje iziritiran i tada se javlja aritmija koja može rezultirati iznenadnom smrću.
Saznajte više> Kako prepoznati srčani udar
Pošto svaki otkucaj srca ne šalje krv samo u druge organe, već i u samo sebe, potroji mnoštvo stvari u čitavom organizmu i samom srcu koje moraju da funkcionišu sinhrono kako bi u srčani mišić stizalo dovoljno kiseonika. Ako bilo koji od njih ne funkcioniše kako treba, javlja se angina. Primeri su:
- Električni sistem u srcu mora normalno da generiše srčane otkucaje koji nisu ni prebrzi (tahikardija) ni prespori (bradikardija). Ponekad se javlja problem u samoj električnoj aktivnost srca. Atrijalna fibrilacija sa brzim ventrikularnim odgovorom i ventrikularna tahikardija su termini koji se odnose na ubrzan rad srca, što obično dovodi do bolova u grudima, kratkog i plitkog daha i drugih simptoma angine pektoris. Potpuna blokada srca dovodi do previše usporenog rada srca. Abnormalan rad srca se može javiti zbog disbalansa elektrolita ili hormona, lekova ili trovanja (npr. kokainom).
- Srčani zalisci moraju dozvoliti da krv normalno teče između pretkomora i komora i da odlazi u pluća u pravom pravcu i pravom brzinom. To se posebno odnosi na aortrni zalizak koji kontroliše krv koja napušta srce i odlazi u aortu. Teška stenoza aorte, odnosno suženje aortnog zaliska, može dovesti do toga da krv ne može da izađe iz srca i ode u koronarne arterije.
- Srčani mišić mora imati dovoljno snage da bi pumpao krv. Najčešći uzrok poremećaja ove funkcije je kardiomiopatija (oštećeni srčani mišić).
- Takođe, potrebno je da u krvi postoji dovoljno crvenih krvnih zrnaca koja nose kiseonik. Osobe sa anemijom obično imaju problema sa disanjem, umorom i bolovima u grudima nakon fizičke aktivnosti.
- Pluća moraju takođe da se naprežu da bi uzela dovoljno kiseonika. Osobe sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili emfizemom obično ne mogu da udahnu onoliko kiseonika koliko je telu potrebno. Većina ovih pacijenata ima plitko i ubrzano disanje, što s vremenom može da izazove i anginu.
- Trovanje ugljen-monoksidom i sličnim toksinima može sprečiti dotok kiseonika do crvenih krvnih zrnaca, što izaziva bol u grudima i otežano disanje.
Ako se desi bilo šta od ovoga, srčani mišić nema dovoljno kiseonika i javlja se bol.
Angina pektoris dijagnoza
Kako se postavlja dijagnoza angine pektoris?
Preliminarna dijagnoza angine pektoris se obično postavlja na osnovu lične anamneze. Potrebno je da lekaru izložite sve simptome koje imate. To ponekad stvara problem, jer se simptomi dosta razlikuju u zavisnosti od težine stanja.
Kroz ličnu anamnezu se procenjuju i faktori rizika za srčana oboljenja. Tu spadaju povišeni pritisak i holesterol, dijabetes, nasledni faktor i pušenje. Ako ste ranije imali šlog ili perifernu arterijsku bolest, one su veliki faktori rizika za anginu pektoris, jer sam mehanizam ovih oboljenja dovodi do zadebljanja arterija – isto kao i kod srčanih bolesti.
Postoji još dosta oboljenja koja izazivaju bol u grudima i stomaku, kratak dah, znojenje, mučninu i povraćanje. Lekar će vam postaviti i dodatna pitanja kako bi utvrdio da li postoji mogućnost da se javila neka druga bolest. Plućna embolija, pneumonija, aneurizma aorte, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), čir na želucu i oboljenja žučne kese su takođe mogući uzroci ovakvih simptoma.
Pregled će suziti listu mogućih oboljenja, ali ipak nije dovoljan za konačnu dijagnozu.
Tada se postavlja samo preliminarna dijagnoza. Ako je preliminarna dijagnoza angina pektoris, sledeći korak će biti određivanje da li je ona stabilna ili nestebilna.
Stabilna angina pektoris je karakteristična po tome što se simptomi povlače nakon odmora, a pogoršavaju nakon fizičke aktivnosti. Na primer, osoba koja hoda tri kilometra dobija simptome angine, ali joj bude bolje čim se odmori pet minuta. Ovaj ciklus se stalno ponavlja i simptomi se ne ublažavaju. Pacijentima kod kojih se razvila stabilna angina pektoris obično bude bolje kada uzmu pilulu nitroglicerina.
Nestabilna angina pektoris izaziva simptome i u stanju mirovanja, ili čak i budi iz sna. Ponekad se simptomi javljaju čak i kada srce nije opterećeno fizičkom aktivnošću. Nestabilna angina pektoris je veoma velik faktor rizika za infarkt miokarda. Ponekad stabilna angina prelazi u nestabilnu, a gotovo se uvek s vremenom i simptomi mnogo brže javljaju.
U prevodu, potrebno je sve manje i manje zamora da bi se javili ovakvi simptomi. Najbolje je da napredovanje bolesti prati i vaš lekar. Učestalost potrebe za nitroglicerinom može govoriti kojom se brzinom sužava koronarna arterija i kada je ona previše sužena. To je značajna predispozicija za srčani udar i najbolje je da se obratite svom lekaru.
Ako lekar smatra da je angina najverovatnija dijagnoza, verovatno će vas poslati na EKG. Električni signali prate rad srca i njihovim očitavanjem se može utvrditi koliko je srčani mišić oštećen. Najvažnija svrha elektrokardiograma jeste da se odredi da li je kod pacijenta nastupio srčani udar. On se smatra urgentnim stanjem.
Ako se na elektrokardiogramu ne primećuju znaci srčanog udara i ako je pacijent stabilan, šta će biti sledeći korak zavisi od situacije. Moguće je da će vam lekar uraditi test krvi kako bi proverio srčane enzime. Postoje neke biohemijske supstance (troponin, CPK, mioglobin) koje se nalaze u srčanim ćelijama koje odlaze u krvotok ako dođe do oštećenja tih ćelija. Ako se ne detektuje prisustvo ovih hemikalija u krvi, obično se pretpostavlja da je reč o srčanoj insuficijenciji ili komplikaciji ateroskleroze. Međutim, potrebno je uraditi testove u odnosu na kliničku situaciju.
Ako je EKG nalaz stabilan i simptoma nema, a postoji sumnja da kod pacijenta postoji angina pektoris, moguće je uraditi neki imidžing test. Tu spadaju nuklearni imidžing, ehokardiogram, kompjuterizovana tomografija srca i srčana kateterizacija. Koji će se test uraditi zavisi od simptoma, opšteg stanja pacijenta i faktora rizika.
Angina pektoris lečenje
Kako se leči angina pektoris?
Lečenje angine pektoris zavisi od uzroka i obično podrazumeva promene nekih navika, vežbanje, lekove i operciju.
Ako je uzrok neka arterijska bolest, daju se lekovi kako bi se sprečilo pogoršanje, sužavanje arterija i nakupljanje plaka. Lekovi se mogu koristiti za smanjivanje potreba srca za kiseonikom i omogućavanje efikasnije funkcije srca.
Aspirin se preporučuje da učini krvne pločice manje lepljivim i tako spreči stvaranje tromba i srčanog udara.
Nitroglicerinski lekovi sa dužim delovanjem se preporučuju za širenje koronarnih arterija i povećavanje dotoka krvi u srčani mišić. Takođe, nitroglicerin ublažava simptome angine kada se oni jave. Tada se obično tableta stavlja pod jezik ili se koristi sprej.
Najbolji način za lečenje angine jeste njena prevencija. Kontrolisanje krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa sprečava razvoj plaka unutar arterija, i to ne samo u srcu, već i u mozgu i perifernim arterijama. Ako ste pušač, odmah ostavite cigarete.
Angioplastika i bajpas
Kada se angina ne povlači uprkos maksimalnim dozama nitroglicerina, beta blokatora i blokatora kalcijumovih kanala, preporučuje se kateterizacija i koronarna arteriografija. U zavisnosti od lokacije i težine bolesti u koronarnim arterijama, preporučuje se perkutana transluminalna koronarna angioplastika (sa ili bez stenta) ili bajpas kako bi se poboljšala cirkulacija u arterijama.
Angina pektoris i ishrana
Kao i kod svih srčanih bolesti i za osobe kod kojih je dijagnostikovana angina bektoris bilo stabilna ili nestabilna je veoma bitna ishrana.
Evo na šta treba da obratite pažnju kada je u pitanju ishrana:
Smanjite unos soli (misli se na običnu kuhinjsku so) kako biste sprečili hipertenziju. Unos soli ne bi smeo da prelazi više od 2 – 2,5 grama na dan.
Izbegavajte hranu bogatu holesterolom: gi, puter, punomasno mleko, jaja, svinjsku mast, masnu ribu, belo i crveno meso. Sva nevegeterijanska hrana sadrži holesterol u različitim količinama.
Izbegavajte nevegeterijanske namirnice, pogotovo crveno meso.
Povećajte unos polinezasićenih masnih kiselina. Najbolji izvor ovakvih masnoća je mleveni lan. Ostala ulja koja sadrže polinezasićene masne kiseline su susamovo i maslinovo ulje. Pošto su ulja bogata i drugim masnoćama, nemojte ih konzumirati u većim količinama. Nemojte konzumirati više od 20 grama ulja na dan.
Susamovo i bademovo ulje deluju kao inhibitori apsorpcije “lošeg” holesterola, tako da je poželjno da ih koristite za kuvanje umesto običnog ulja.
Povećajte unos vode.
Jedite integralne žitarice.
Ishrana treba da sadrži više vlakana: integralne žitarice, mekinje, ovas, zeleno lisnato povrće, grašak, pasulj, krompir, sirovo povrće, salate, sušeno i sveže voće.
Voće i povrće jedite sa ljuskom.
Smanjite unos šećera i drugih zaslađivača.
Zamenite punomasno mleko obranim ili delimično obranim.
Izbegavajte meso koje sadrži mnogo masnoća. Umesto toga, jedite više piletine, ćuretine i ribe.
Nemojte jesti masne i teške dezerte – torte, peciva, pudinge i slično.
Umesto da pržite hranu, pecite je ili je grilujte.
Nemojte piti pića koja sadrže kofein i kafu. Izbegavajte i brzu hranu (pica, hamburgeri).
Jedite više hrane bogate magnezijumom.
To su najvažniji saveti kad je u pitanju ishrana kod angine pektoris.
Angina pektoris lečenje prirodnim putem
Angina pektoris se nemože izlečiti prirodnim putem ali postoje neki prirodni lekovi koji mogu biti od velike pomoći.
Postoji nekoliko stvari uz pomoć kojih možete sniziti holesterol i poboljšati cirkulaciju, te na taj način kontrolisati anginu.
Artičoke
Artičoke su veoma efikansne u snižavanju nivoa holesterola i krvnog pritiska i prevenciji ateroskleroze. Da biste pripremili jelo od artičoka, prvo isecite dve artičoke na manje komade. Stavite litar vode da proključa i zatim ih ubacite u vodu. Kuvajte ih oko pola sata i skinite sa vatre. Zatim sve procedite i ostavite vodu da se ohladi. Popijte po čašu ove vode pre svakog jela.
Beli luk
Beli luk omogućuje bolju cirkulaciju tečnosti, sprečava stvaranje tromba i snižava holesterol. Zato se često preporučuje za sprečavanje angine pektoris. Potopite beli luk u crveno vino i svakodnevno uzimajte po pola kašičice tako mariniranog luka. Umerena konzumacija vina poboljšava cirkulaciju i povećava nivo antioksidanasa. Uzimajte ovakav beli luk sat vremena pred spavanje.
Može li se umreti od angine pektoris?
Uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Ako već imate aterosklerozu, najbolje je da je od samog početka kontrolišete pravilnom ishranom, vežbanjem i redovnim uzimanjem terapije.
Svrha svega toga jeste sprečavanje napredovanja bolesti i smanjivanje rizika od srčanog udara. Ako neka od srčanih arterija postane potpuno blokirana, taj deo srca počinje da odumire i tu se stvara fibrozno tkivo. To dovodi do slabijeg srca i lošijeg kvaliteta života. Hronično snižen dotok krvi u srčani mišić možda neće izazvati srčani udar, ali može loše uticati na funkciju srca i izazvati ishemijsku kardiomiopatiju.
Osobe kod kojih se razvila angina pektoris, koje su imale srčani udar i nastavljaju da puše imaju za 50% veći rizik od još jednog srčanog udara u odnosu na nepušače.
Izvori: (1) (2) (3) (4)
