U ovom članku saznajte šta je artritis, osteoartritis, reumatoidni artritis, zašto se javlja ju bolovi u zglobovima i jutarnja ukočenost…Saznajte i kakvo se lečenje preporučuje za svaki tip oboljenja…
Starenje i zglobovi
Dok starimo, priželjkujemo da steknemo znanje, veštinu i iskustvo. Premda starenje ima svojih lepih strana, kada su zglobovi u pitanju, teško da ćete primetiti neku. Sa godinama zglobovi postaju krući, pa ne mogu lako da se savijaju zbog promena koje se javljaju u ligamentima i tetivama.
Da stvari budu još gore, zaštitni jastučići, smešteni u zglobovima, tanje se sa godinama, usled čega mogu da se jave artritis i upala. Zaštitna hrskavica oko zgloba se suši i stvrdnjava postepeno može i da se istroši.
Još jedno često dejstvo starenja tiče se tečnosti koja podmazuje zglobove i omogućava im lako savijanje. Ovo „mazivo“ se zove sinovijalna tečnost. Sa starenjem organizam proizvodi manje sinovijalne tečnosti.
Kada se svi ovi problemi saberu, kod mnogih mogu da dovedu do nepokretljivih i bolnih zglobova. Premda vam kretanje možda ne deluje kao privlačna aktivnost, to je zapravo pravi način za lečenje ovog čestog problema, koji ide u paketu sa starošću. Dok se krećete, sinovijalna tečnost u zglobovima lakše održava opuštenost zglobova.
Jutarnja ukočenost zglobova
Ukoliko patite od ukočenih zglobova, postoji nekoliko stvari koje razvejavaju nade da će vam jutro biti prijatno. Jedna je da se istrošene tetive i mišići tokom sna često zatežu. To znači da ćete se buditi sa ukočenim zglobovima, pošto su zglobovi blisko povezani sa mišićnim vlaknima, ligamentima i tetivama.
Druga je artritis. Oba oblika, koji spadaju u najčešće forme artritisa – osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju tendenciju da izazivaju zakočenje zglobova, naročito ujutru. Jačanje i istezanje zategnutih mišića može da bude od koristi. Po svemu sudeći, suplementi, kao što su hondroitin sulfat i glukozamin, mogu jedva malo da pomognu kod simptoma koji se ispoljavaju na zglobovima.
Šta je osteoartritis (OA)?
Gumasta hrskavica sprečava kosti zglobova da se taru jedna o drugu. Hrskavica omogućava glatko pokretanje zglobova i, u normalnim okolnostima, štiti kosti. Međutim, osteoartritis (OA) dovodi do propadanja hrskavice. Usled toga zglobovi počinju da bole, otiču, a kretnje su ograničene.
Usled osteoartritisa vremenom može da dođe do propadanja zglobova i hrskavice. Ovo može da dovede do formiranja koštanih izraslina (med. osteofiti), poznatih i kao koštani trnovi ili papagajski kljunovi. Ove abnormalne izrasline najčešće se formiraju na periferiji zglobovi i mogu da strče sa degenerisanih zglobnih površina. Vaš organizam, u pokušaju da zaštiti kosti, reaguje tako što izaziva upalu. Međutim, neke hemijske supstance koje učestvuju u zapaljenskom procesu, mogu još više da oštete hrskavicu.
Osteoartritis je najčešći hronični problem sa zglobovima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO/SZO), za nešto više od jedne decenije broj obolelih u svetu porastao je za 17,1%. Ova bolest, prema istom izvoru, nalazi se u 10 vodećih uzročnika invaliditeta. Od ovog oboljenja pati oko 30 miliona Amerikanaca. Osteoartritis može da zahvati bilo koji zglob, ali neke regije su na udaru češće od drugih. Prsti ruke su veoma podložni osteoartritisu, ali i vrat, kukovi, kolena i donji deo leđa (lumbo-sakralni deo). Osteoartritis može da napadne svakoga, bez obzira na godine, ali najčešće se javlja kod osoba starijih od 65 godina. U stvari, na svakih 12 osoba starijih od 60 godina 1 pati od osteoartritisa.
Lečenje osteoartritisa
Ako vam je dijagnostikovan osteoartritis, postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete da biste lakše kontrolisali ovo bolno oboljenje:
- Smanjite telesnu težinu – Ako smršate, znatno ćete smanjiti pritisak na zglobove – naročito na zglobove leđa, kukova, kolena i stopala. Na taj način ćete smanjiti buduća oštećenja zglobova. Ako želite da smršate, unosite manje kalorija.
- Budite aktivni – Fizička aktivnost, u stvari, ublažava bolove usled osteoartritisa, i to na duže staze. Kada vežbate, jačate mišiće. Jači mišići preuzimaju deo pritiska sa zglobova. Vežbe pomažu i podmazivanju zglobova, kao i postizanju idealne telesne težine i njenom održavanju.
- Istežite se – Kada se istežete polako i pažljivo, opuštate ukočene zglobove i ublažavate bol koji oni izazivaju. U neke zabavne i omiljene vrste istezanja spadaju joga i taj či.
- Uzimajte lekove – Postoji nekoliko lekova za one koji pate od osteoartritisa. Protiv bola usled osteoartritisa preporučuju se analgetici, uključujući acetaminofen (paracetamol), aspirin, i ibuprofen. Kortikosteroidi mogu da ublaže upalu, koja je čest pratilac osteoartritisa. Injekcije hijaluronana (hijaluronske kiseline) mogu da zamene tečnost u zglobovima koja se razlaže.
- Potražite pomoć – Lekar može da vam preporuči fizikalnu ili radnu terapiju, koje će vas naučiti kako da živite sa osteoartritisom uz manje bola. Osim toga, lekari mogu da vam preporuče i korisne aktivnosti, koje pomažu kod problema sa pokretljivošću, na primer, otvaranje tegli, upravljanje automobilom ili hodanje.
- Operacija – Ukoliko je vaše stanje ozbiljno, a lekari smatraju da operacija može da bude od koristi, i to je jedna od mogućnosti kod nekih pacijenata. Operacija se praktikuje kod popravke ili zamene zglobova oštećenih reumatoidnim artritisom, naročito zglobova kolena ili kuka.
Šta je reumatoidni artritis (RA)?
Ako imate bolove, otoke ili ukočenost u šakama, rukama, stopalima ili nogama duže od 6 meseci, moguće je da patite od reumatoidnog artritisa (RA). Ova autoimuna bolest dovodi do toga da vaš imuni sistem greškom napada tkivo koje okružuje zglob, poznato kao sinovijum.
Reumatoidni artritis vremenom može da dovede do oštećenja zglobova. Pored toga, može da izazove upalu krvnih sudova i pluća. Premda nije često u meri u kojoj je to osteoartritis, ovo oboljenje se javlja kod svakog stotog stanovnika naše planete. Prema nekim procenama od reumatoidnog artritisa boluje 1,5 miliona Amerikanaca. Prema podacima Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, u našoj zemlji od ovog oblika artritisa boluje oko 35.000 ljudi, od kojih su više od 2.000 deca.
Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca – najčešće približno 3 puta više. Kod žena ovo oboljenje obično počinje između 30. i 60. godine. Kod muškaraca, međutim, reumatoidni artritis se javlja nešto kasnije. Premda porodična istorija reumatoidnog artritisa povećava rizik od oboljevanja, većina pacijenata sa ovim poremećajem nema članove porodice koji od njega boluju.
Lečenje reumatoidnog artritisa
Lekari koji leče reumatoidni artritis imaju više ciljeva. Pokušavaju da uspore ili zaustave napredovanje oštećenja zglobova, ublaže bol i ukočenost, spreče deformitete i okončaju upalu koja sve to izaziva. Da bi sve to postigli, okreću se medikamentima, a ponekad i hirurgiji.
Medikamenti kod reumatoidnog artritisa
- Antireumatici koji modifikuju bolest (ARMB) – Ova vrsta antireumatskih lekova deluje tako što ublažava upalu koju izaziva reumatoidni artritis. Neki tradicionalni ARMB lekovi ovo postižu tako što „brišu“ kompletan imuni odgovor. Novije verzije ovih lekova, poznate kao biološki lekovi, imaju postepene ciljeve u procesu upale. ARMB lekovi mogu da se administriraju u obliku injekcija, oralno ili u obliku infuzije.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) – Ovi uobičajeni analgetici ublažavaju bol i upalu. U ovu klasu lekova spadaju ibuprofen, naproksen i celekoksib (lek koji se dobija uz recept). Pacijent može da dobije uputstvo da ove lekove uzima oralno ili preko kože, u obliku flastera ili krema.
- Kortikosteroidi – Ovi antiinflamatorni lekovi imaju brzo delovanje. Mogu da pomognu kod kontrole upale nakon delovanja lekova iz klase ARMB i NSAIL.
- Biološki lekovi – Ovi lekovi ciljaju na određeni deo imunog sistema organizma, koji je abnormalno aktivan kod reumatoidnog artritisa.
Operacija kod RA
Operacija se preporučuje osobama koje pate od oštećenja zglobova, koja ozbiljno ograničavaju njihovu sposobnost normalnog kretanja. U suštini, operacije se svode na zamenu oštećenih zglobova. Premda su zamene zgloba kolena i kuka najčešće vrste ovih operacija, i drugi zglobovi mogu da se zamene, uključujući i zglobove šake, ruke, gležnja i ramena.
Drugi oblici artritisa
Premda su osteoartritis i reumatoidni artritis najčešći oblici ovog oboljenja, postoje brojne druge vrste ovog poremećaja koje mogu da izazovu bolove u zglobovima.
- Psorijatični, ili psorijazni artritis – Psorijaza je poznata po tome da se manifestuje u obliku svraba i osipa kože, ali ova autoimuna bolest oštećuje i zglobove. Osobe koje pate od psorijatičnog artritisa obično, pre nego što dođe do upale zgloba, najpre imaju probleme sa kožom. Ukoliko se ne leči, ovo oboljenje može da dovede do trajnog oštećenja zglobova.
- Infektivni artritis- Ovaj oblik artritisa je poznat i kao septički artritis, a spada u neuobičajena oboljenja koja počinju od infekcije zgloba, najčešće izazvane bakterijama. Izaziva jak bol i otok u zahvaćenom zglobu. U oko 50% slučajeva zahvaćeni zglob je koleno. Pošto je najčešći uzrok bakterijska infekcija, antibiotici, a ponekad i hirurška drenaža, mogu da budu najbolji način lečenja.
- Giht – Većina ljudi i ne pomišlja da je giht oblik artritisa, ali jeste. Jak bol, crvenilo, oticanje i toplota u palcu noge, spadaju u najčešće simptome gihta, ali on može da zahvati i kolena, gležnjeve i druge zglobove u donjem delu tela. Nakupljanje mokraćne kiseline je uzrok gihta, a ishrana u kojoj je u velikoj meri zastupljen alkohol, kao i crveno meso i zašećereni gazirani napici, mogu da budu njegovi okidači.
- Ankilozirajući spondilitis – Ova bolest, koja dovodi do upale kičme, obično počinje od donjeg dela leđa ili zadnjice, a potom prelazi i na gornje delove, sve do vratne kičme. Oko pola miliona Amerikanaca pati od ankilozirajućeg spondilitisa, a smatra se da je to posledica genetike. Belci, Azijci i Hispanoamerikanci najčešće pate od ovog oboljenja, a češće se javlja kod muškaraca nego kod žena.
Vremenski uslovi mogu da dovedu do bolova u zglobovima
Da li vaši zglobovi zaista mogu da predvide kakvo će biti vreme? Neki naučnici kažu da mogu, mada precizan mehanizam ove pojave nije utvrđen. U našim zglobovima postoje nervi koji se zovu baroreceptori. Ovi nervi reaguju na promene atmosferskog pritiska koje najčešće donose nevreme. Kada atmosferski pritisak opada, neki pacijenti koji pate od artritisa to mogu da osete u šakama, ramenima, kolenima, kukovima i laktovima. I hladno vreme može da dovede do pojave bola u zglobovima.
Zglobovi i fibromialgija
Više od bilo kog drugog simptoma, široko rasprostranjene bolove u čitavom telu izaziva fibromialgija. Ovaj bol može da se javi na različitim mestima u telu kada se ovaj poremećaj javi po prvi put, što se najčešće događa u ranoj mladosti ili adolescentnom uzrastu. Bol može da se oseća kao duboki, mišićni bol koji, u najgorem slučaju, može da bude nepodnošljiv. I pored sve težine ovog oboljenja, fibromialgija ima jednu prednost u odnosu na artritis – ovaj bol ne izaziva oštećenja zglobova.
Lečenje fibromialgije
Za sada, nema poznatog lega za fibromialgiju, ali postoje tretmani koji mogu da ublaže bol. Lekar može da vam preporuči lagane vežbe. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), takođe je korisna kod nekih pacijenata. Neke osobe koje pate od fibromialgije uzimaju i lekove koji ublažavaju simptome. Osmišljavanje dugotrajnih ciljeva radi poboljšanja zdravlja, zajedno sa strategijama samonege za kontrolu fibromialgičnog bola, mogu da smanje učestalost i intenzitet napada bolova.
Opasnosti povrede zgloba
Povrede zgloba su raznovrsne, ali u dve najčešće spadaju burzitis i tendonitis (ili tendinitis). I jedno i drugo su oblici upale, a obe se javljaju kada se zglob duže vreme koristi nepravilno ili trpi preopterećenje.
Tendinitis
Terminom tendinitis označava se teški otok tetive. Tetive su elastična tkiva koja povezuju mišiće i kosti, omogućavajući telu da se kreće. Tendinitis ime dobija po delu tela koji zahvata ili po sportu koji povećava rizik za nastajanje ovakvih povreda. U različite oblike tendinitisa spadaju plivačko rame, teniski lakat, pucački prst, tendinitis Ahilove tetive i tendinitis bicepsa. U lečenje spadaju mirovanje, hladne obloge, injekcije steroida, antiinflamatorni lekovi i promene životnih navika.
Burzitis
Burze su male kesice ispunjene tečnošću. One se ponašaju kao amortizacioni jastučići između kostiju i drugih delova tela, na primer, mišića i tetiva. Kada duže vreme prekomerno koristite zglob, može da dođe do upale burze i tako nastaje burzitis. Ova upala izaziva bol i otok. Kod nekih osoba se javlja na kolenima, jer predugo kleče. I ponavljajući pokreti mogu da dovedu do burzitisa.
Burzitis može da se leči na različite načine. Kao prvo, pacijenti najčešće pokušavaju da ublaže bol lekovima, ledenim pakovanjima i mirovanjem. Ukoliko je upala uporna, lokalne injekcije kortizona mogu da budu veoma korisne. U retkim slučajevima je potrebna operacija kojom se vrši resekcija upaljene burze.
Lečenje povrede zgloba
Povreda zgloba je svakako loša vest. Međutim, dobra vest je da će verovatno doći do potpunog opravka kada počne lečenje. Počnite tako što ćete odmarati zglob koji izaziva bolove. Pokušajte potpuno da izbegnete upotrebu ovog zgloba, ako je to moguće. Lekar može da vam predloži uzimanje nekih antiinflamatornih lekova, koji se nabavljaju u slobodnoj prodaji, na primer, ibuprofena.
Kada odete kod lekara, opišite mu detaljno svoje stanje i objasnite kako mislite da je do povrede došlo. Kada lekar postavi dijagnozu, moguće je da ćete dobiti udlage i preporuku da koristite pakovanja sa ledom na povređenom zglobu.
Moguće je da vam lekar preporuči i različite vrste vežbi.
Ponekad ove mere ne dovode do potpunog izlečenja. Ukoliko zglob ne reaguje na ove tretmane, možda ćete morati ponovo kod lekara. U takvim slučajevima lekar može da vam ubrizga jači lek direktno u povređeni zglob, kako bi suzbio otok i bolove.
Zglobovi i vežbe
Da, kretanje može da bude bolno kada imate bolove u zglobovima, ali kretanje opušta zglobove. Naravno, nećete vežbati do te mere da bol postane neizdrživ, već tek toliko da budete aktivni. Hodanje može da bude korisno, u zavisnosti od toga koji zglob vas boli. Lagano bavljenje baštovanstvom, takođe može da bude korisno za sprečavanje ukočenosti zglobova. Koju god vrstu vežbi da odaberete, počinjite ih polako i oprezno. Ukoliko i blage vežbe izazivaju prejak bol, porazgovarajte o tome sa svojim lekarom.
Tople obloge za bolne zglobove
Toplota može da prija bolnim zglobovima. Zagrevanjem zahvaćene regije pospešujete protok krvi, a to ubrzava proces zaceljenja i opušta mišiće.
Toplotu možete da primenjujete na različite načine. Možete da se potopite u kadu sa vrućom vodom ili da odete pod vruć tuš. Možete da koristite i termofor. U apotekama mogu da se nabave vlažni topli jastučići. Možete da uzmete i kuhinjsku krpu, pokvasite je, stavite u kesu za zamrzivač i zagrevate u mikrotalasnoj pećnici 1 minut. Nakon toga izvadite vruću krpu, umotajte je u peškir, pa ovaj „paket“ stavite na otečen ili bolan zglob.
Hladne obloge za bolne zglobove
Tretman hladnoćom smanjuje protok krvi. To postiže sužavanjem krvnih sudova. Ovo je dobar tretman za tek otečeni zglob, na primer, kod tendinitisa, jer se tako smanjuje otok. Kao hladnu oblogu možete da koristite skoro sve – hladna pakovanja koja se kupuju u apoteci, kesu smrznutog povrća ili kockice leda u kesi. Stavite hladnu oblogu na otečen zglob i držite je najviše 20 minuta odjednom. Ako su otečeni zglobovi prisutni na čitavom telu, možete da pokušate sa ledenom kupkom.
Kada bi trebalo da se javite lekaru
Mnogo je onih koji osećaju bolove u zglobovima, a mnogo je i onih koji ne moraju da se jave lekaru radi ublažavanja simptoma. Međutim, ponekad bol u zglobu zahteva negu stručnjaka. Ukoliko osetite nešto od navedenog, odmah se javite lekaru:
- zglob je neupotrebljiv
- iznenadna pojava otoka na zglobu
- povreda
- zglob koji deluje deformisano
- ekstremno jak bol u zglobu
Zakazivanje pregleda
Ponekad se bol u zglobu pojačava i ometa aktivnosti, ali ne zahteva hitno medicinsko zbrinjavanje. Mada možda nećete morati odmah kod lekara, evo znakova koji vam govore da morate da zakažete pregled:
- koža oko zgloba koja je crvena i topla
- bol, otok ili ukočenost koji traju 3 uzastopna dana ili se javljaju nekoliko puta mesečno
- zglobovi koji su osetljivi na dodir i teško pokretljivi
- povišena telesna temperatura, drhtavica
Autor teksta Dr. Bojan Radovanovic
