ATEROSKLEROZA je sužavanje arterija prouzrokovano naslagama plaka.Plak u arterijama nastaje lepljenjem masnoće na unutrašnji zid krvnog suda i formira se godinama. Vremenom se na ove naslage plaka lepe i krvne pločice (trombociti), pa može da dođe do potpunog začepljenja arterije.
Ateroskleroza spada u grupu bolesti koje se zovu arterioskleroze (zakrečenja arterija), karakterističnih po tanjenju i smanjenoj elastičnosti zidova arterija. Od svih bolesti iz ove grupe, ateroskleroza je najozbiljnija. Poznata je i kao otvrdnjavanje arterija.
Arterije su krvni sudovi, koji prenose kiseonik i nutrijente iz srca u druge delove organizma.
Kako starimo, masnoće i holesterol mogu da se nakupe u arterijama i formiraju plak. Naslage plaka otežavaju proticanje krvi kroz arterije. Ove naslage mogu da nastanu u bilo kojoj arteriji i da prouzrokuju nestašicu krvi i kiseonika u različitim tkivima organizma. Delovi plaka mogu da se odvoje i izazovu formiranje krvnog ugruška.
Ateroskleroza može da izazove srčani udar (infarkt), zatajenje srca (srčanu insuficijenciju), moždani udar (šlog), a pogađa i druge organe, kao što su oči, bubrezi, noge itd.
Ateroskleroza nogu i trbušne aorte je prilično uobičajen problem povezan sa starenjem. Ovo oboljenje može da se spreči, a postoje i brojne uspešne metode za lečenje.Ishrana i prirodno lečenje takođe mogu pomoći da se smanje faktori rizika.
Šta je ateroskleroza ?
Ateroskleroza je oboljenje koje nastaje kada masnoća, holesterol i kalcijum očvrsnu u arterijama. Ateroskleroza može da zahvati arteriju u bilo kom delu tela, uključujući, srce, noge i bubrege, a može i da izazove više bolesti.Veoma česta je ateroskleroza krvnih sudova nogu kao i ateroskleroza trbušne aorte.
Ovo su vreste ateroskleroze:
Bolest koronarnih arterija
Bolest koronarnih (srčanih) arterija nastaje kada dođe do otvrdnjavanja arterija srca. Koronarne arterije su krvni sudovi koji snabdevaju tkivo srčanog mišića kiseonikom i krvlju. Plak sprečava dotok krvi u srce.
Bolest kartodnih arterija
Karotidne arterije su smeštene u vratu i dopremaju krv u mozak. Ove arterije mogu da budu ugrožene kada se na njihovim zidovima formira plak. Slaba cirkulacija može da smanji količinu krvi i kiseonika koja stiže do tkiva i ćelija mozga.
Ateroskleroza nogu i ruku
Bolest perifernih arterija (BPA), poznata i kao periferna vaskularna bolest, nastaje kada u tkiva nogu, ruku i donjeg dela tela, kroz arterije ne dotiče dovoljna količina krvi i kiseonika. Otvrdnjavanje arterija može da izazove probleme sa cirkulacijom krvi u ovim regijama tela.
Bolest bubrega
Renalne (bubrežne) arterije snabdevaju bubrega krvlju. Bubrezi filtriraju otpadne materije i višak vode iz krvi. Ateroskleroza ovih arterija može da dovede do otkazivanja bubrega.
Uzrok
Šta izaziva aterosklerozu?
Nakupljanje plaka, kao i otvrdnjavanje zidova arterija, koje nastaje nakon toga, ograničavaju protok krvi kroz arterije, sprečavajući da organi i tkiva dobijaju oksigenisanu krv (krv bogatu kiseonikom) neophodnu za njihovo funkcionisanje.
U nastavku članka ćemo navesti najčešće uzroke otvrdnjavanja arterija.
Povišeni nivo holesterola i ateroskleroza
Holesterol je žuta supstanca, nalik vosku, koja se prirodno nalazi u organizmu i nekim namirnicama koje jedemo. Ako je nivo ove supstance u krvi previsok, može da dođe do začepljenja arterija. Holesterol se pretvara u čvrsti plak, koji ograničava ili blokira dotok krvi u srce ili druge organe.
Ishrana
Zdrava ishrana je veoma važna kad je u pitanu ateroskleroza.
- Izbegavajte namirnice sa dodatim šećerom, kao što su zašećereni napici, slatkiši i deserti. Američka asocijacija za zdravlje srca preporučuje ne više od 6 kašičica, ili 100 kalorija, šećera dnevno za većinu žena, odnosno ne više od 9 kašičica, ili 150 kalorija, šećera dnevno za većinu muškaraca.
- Izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem soli; trudite se da ne unosite više od 2.400mg natrijuma dnevno.
- Izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem masti; zamenite ih dobrim mastima – mononezasićenim i polinezasićenim. Ako je neophodno da smanjite nivo holesterola u krvi, smanjite unos zasićenih masti na ne više od 5 – 6% ukupno unetih kalorija. Za osobu koja dnevno konzumira 2.000 kalorija, to je oko 13g zasićenih masti.
Ako je kod vas dijagnostifikovana ateroskleroza američka asocijacija za zdravlje srca preporučuje ishranu zasnovanu na sveukupnom zdravom prehrambenom modelu, koji stavlja naglasak na:
- raznovrsno voće i povrće
- integralne žitarice
- niskomasne prehrambene proizvode
- živinsko meso i ribu bez kože
- orašaste plodove i mahunarke
- netropska biljna ulja
- izbegavanje namirnica sa visokim sadržajem masti, koje takođe dovode do stvaranja naslaga plaka
Starenje
Sa starenjem naše srce i krvni sudovi teže rade da bi pumpali i primali krv. Arterije mogu da oslabe i postanu manje savitljive, što ih čini podložnijima za stvaranje naslaga plaka pa se ateroskleroza sve brže razvija.
Ko je izložen riziku od ateroskleroze?
Postoje brojni faktori zbog kojih možete da se nađete u rizičnoj grupi, kada je u pitanju ateroskleroza a posebno ateroskleroza nogu i trbušne aorte. Neki faktori rizika mogu da se spreče, dok drugi ne mogu.
Porodična istorija ateroskleroze
Ako se ateroskleroza javlja familijarno (porodično), možete da budete izloženi većem stepenu rizika od otvrdnjavanja arterija. Ovo oboljenje, kao i neke druge bolesti srca, može da bude nasledno.
Nedovoljna fizička aktivnost
Redovne vežbe su dobre za srce. One održavaju snagu srčanog mišića i pospešuju protok kiseonika i krvi u organizmu. Sedelački način života povećava stepen rizika od pojave brojnih oboljenja u koje spadaju i ateroskleroza i bolesti srca.
Povišeni krvni pritisak
Povišeni krvni pritisak može da ošteti krvne sudove, tako što ih slabi u nekim delovima. Holesterol i druge supstance u krvi, vremenom mogu da smanje savitljivost arterija.
Pušenje
Pušenje može da prouzrokuje oštećenja krvnih sudova i srca.
Dijabetes
Osobe koje pate od dijabetesa imaju veću incidenciju bolesti koronarnih arterija.
Koji su simptomi ateroskleroze?
Simptomi ateroskleroze se u većini ne ispoljavaju, sve dok ne dođe do začepljenja arterije.Najčešći simptomi su:
- bol u grudima ili angina pektoris
- bol u nozi, ruci ili nekom drugom delu tela gde je došlo do začepljenja arterije
- kratak dah
- umor
- konfuzija, do koje dolazi kada začepljenje utiče na dotok krvi u mozak
- slabost mišića nogu, usled slabe cirkulacije krvi
Takođe, veoma je važno da znate koji su simptomi srčanog udara (infarkta) i moždanog udara (šloga). Oba ova problema mogu da budu posledica ateroskleroze i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U simptome srčanog udara spadaju:
- bol ili osećaj nelagode u grudima
- bol u ramenima, leđima, vratu, rukama i vilici
- bolovi u trbuhu
- kratak dah
- perspiracija (znojenje)
- ošamućenost
- mučnina ili povraćanje
- osećaj opasnosti koja visi nad glavom
U simptome moždanog udara spadaju:
- slabost ili utrnulost lica ili udova
- otežan govor
- otežano razumevanje izgovorenog
- problemi sa vidom
- gubitak ravnoteže
- iznenadna, jaka glavobolja
Pozovite hitnu pomoć ili potražite pomoć u hitnoj medicinskoj službi što je moguće pre, ukoliko posumnjate da počinju simptomi infarkta ili šloga.
Kako se dijagnostikuje ateroskleroza?
Lekar će obaviti fizikalni pregled ako imate simptome ateroskleroze. Tokom pregleda će proveriti da li imate:
- oslabljeni puls
- aneuerizmu, odnosno abnormalno ispupčenje ili proširenje neke arterije usled oslabljenog arterijskog zida.Najčešća je aneurizma trbušne aorte.
- sporo zarastanje rana, što ukazuje na smanjeni dotok krvi
Lekar specijalista za bolesti srca, odnosno kardiolog može da pregleda srce osluškivanjem, kako bi utvrdio da li postoje neki abnormalni zvukovi. Osluškivaće da li postoji zvuk ubrzanog rada srca, što ukazuje na blokadu arterije. Lekar će vas uputiti na dalja ispitivanja, ukoliko smatra da imate aterosklerozu. U takva ispitivanja spadaju:
- analiza krvi radi provere nivoa holesterola
- doplerska ultrasonografija, koja koristi zvučne talase za stvaranje snimka arterije, na kome se vidi da postoji neka blokada
- merenje gležanjsko brahijalnog indeksa (ABI test), kojim može da se utvrdi blokada arterija u rukama ili nogama, upoređivanjem vrednosti krvnog pritiska u svakom ekstremitetu
- magnetna rezonantna angiografija (MRA) ili kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA), kojima se dobijaju snimci velikih arterija organizma
- koronarna angiografija, za koju je potrebno ubrizgavanje radioaktivne boje, vidljive na rendgenskom snimku arterija u srcu
- elektrokardiogram (EKG), kojim se meri električna aktivnost srca i traže regije sa smanjenim protokom krvi
- test opterećenja srca (ergometrija, ergo-test), ili test tolerancije na fizičko naprezanje, tokom kojeg se prati srčani ritam i krvni pritisak pacijenta dok vežba na traci za trčanje ili stacionarnom biciklu
Lečenje
Kako se leči ateroskleroza?
Lečenje podrazumeva promene trenutnih životnih navika, tako da one ograničavaju količinu masti i holesterola koje pacijent konzumira. Možda će biti potrebno više vežbanja (fizičkih aktivnosti) da bi se poboljšalo zdravlje srca i krvnih sudova.
Uz to, moguće je da budu neophodni i drugi načini za lečenje.
Lekovi
Lekovi mogu da spreče pogoršanje ateroskleroze, a u njih spadaju:
- lekovi za snižavanje nivoa holesterola, uključujući statine i fibrate
- antitrombotici i antikoagulansi, kao što je aspirin, koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i začepljenje arterija
- beta blokatori ili blokatori kalcijumskih kanala za snižavanje krvnog pritiska
- diuretici, takođe za snižavanje krvnog pritiska
- AKE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), koji sprečava suženje arterija
Operacija
U nekim slučajevima je neophodna operacija, ukoliko su simptomi naročito teški, kao i kada je ugroženo tkivo mišića ili kože. U moguće operacije kod lečenja ateroskleroze spadaju:
- aortokoronarni bajpas, ili aortokoronarno premošćavanje, odnosno operacija na srcu za koju se koristi krvni sud iz nekog drugog dela tela ili sintetička cev (grafovi), kojima se krv preusmerava oko začepljene ili sužene arterije
- trombolitička terapija, odnosno procedura administracije lekova za rastvaranje krvnog ugruška (tromobolitika) direktno u zahvaćenu arteriju
- koronarna angioplastika, koja podrazumeva uvođenje tanke, savitljive cevi, koja se zove kateter i balona kojim se proširuje arterija (balon angioplastika koronarne arterije), a ponekad i umetanje stenta (mala mrežasta naprava od žice), koji održava prohodnost arterije
- karotidna endarterektomija, koja podrazumeva hirurško uklanjanje masnih naslaga iz arterije
- aterektomija, kojom se uklanja plak iz arterija pomoću katetera sa oštricom na jednom kraju
Kakve su dugoročne prognoze?
Uz lečenje, možete da vidite poboljšanje zdravlja, ali za ovo je potrebno vreme. Uspeh lečenja zavisi od težine oboljenja, pravovremenosti lečenja, kao i od toga da li su zahvaćeni i drugi organi.
Otvrdnjavanje arterija ne može da se eliminiše, ali lečenja osnovnog uzroka i zdrav način života i ishrana, mogu da uspore proces ili spreče pogoršanje stanja i smanje rizik od komplikacija koje izaziva ateroskleroza.
Trebalo bi da stalno sarađujete sa lekarom na određivanju promena životnih navika. Takođe, trebalo bi da uzimate prave lekove za kontrolu oboljenja i radi izbegavanja komplikacija. U komplikacije ateroskleroze spadaju:
- zatajenje srca (srčana insuficijencija)
- bolesti srca
- srčani udar (infarkt)
- abnormalni srčani ritam
- moždani udar (šlog)
- bolest perifernih arterija, koja smanjuje dotok krvi u ruke i noge
- otkazivanje bubrega
- smrt
Nemedicinski tretmani i prevencija
Promene životnih navika mogu da spreče, ali i da leče aterosklerozu. Ukoliko nemate težak oblik ateroskleroze, lekar , kao prvu liniju odbrane, može da vam preporuči promene životnih navika. U takve promene spadaju:
- zdrava ishrana, koja sadrži malo zasićenih masti i holesterola
- izbegavanje masne hrane
- riba 2 puta nedeljno
- svakodnevno vežbanje u trajanju od 30 – 60 minuta, 6 dana nedeljno
- prestanak pušenja, ako ste pušač
- smanjenje telesne težine, ako ste predgojazni ili gojazni
- kontrola stresa
- lečenje oboljenja povezanih sa aterosklerozom, kao što su hipertenzija, povišeni nivo holesterola i dijabetes.
Ateroskleroza prirodno lečenje
Za prirodno lečenje ateroskleroze možete koristiti beli luk. čaj od gloga, artičoke i uzimate više vitamina B3.
Beli luk
Belom luku se pripisuju mnoga lekovita svojstva i koristi se za sve, od lečenja raka dojke do ćelavosti. Ali, ispitivanja koja se odnose na zdravlje srca ne daju iste rezultate. Klinička studija iz 2009. godine pokazala je da beli luk ne smanjuje holesterol, a ponovno istraživanje iz 2013. kaže da uzimanjem belog luka sprečavate nastanak srčanih bolesti. Studija objavljena 2012. pokazala je da stari ekstrkt belog luka u kombinaciji sa koenzimom Q10 usporava razvoj arteroskleroze.
U svakom slučaju, beli luk vam neće naškoditi. Jedite ga sirovog ili kuvanog, uzimajte ga u formi kapsule ili tablete, svejedno je. Magični sastojak je alicin, koji u isto vreme daje i onaj čuveni „miris“ belom luku.Koenzim Q10 možete nabaviti u svim apotekama.
Nijacin (vitamin B3)
Nijacin, ili vitamin B3 se nalazi u namirnicama poput džigerice, piletine, tunjevine, lososa, a može se naći i kao suplement. Lekar vam za, podizanje dobrog holesterola i smanjenje triglicerida (masti koje povećavaju šanse od srčanih oboljenja) može preporučiti da uzimate suplemente sa nijacinom. Od ovih suplemenata, koža vas može peckati i porumeneti, a možete osetiti i mučninu. Preporučljiva doza nijacina je 14 miligrama dnevno za žene i 16 miligrama dnevno za muškarce. Nemojte uzimati veće doze od toga, bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Glog
Glog je vrsta grma koja raste širom sveta. Od listova i bobica gloga se proizvodi ekstrakt koji se u Nemačkoj dobija od kardiologa na recept. Glog sadrži hemikaliju kvercetin koji dokazano smanjuje holesterol. Ekstrakt gloga se prodaje uglavnom u kapsulama.Ali za prirodno lečenje ateroskleroze možete potražiti čaj od gloga u prodavnicama zdrave hrane.Ovaj prirodni lek je efikasan a nije skup kao kapsule.
Ekstrakt artičoke
U pitanju je suplement koji se nekad zove ekstraktom lista artičoke. Istraživanja ukazuju da ovaj ekstrakt pomaže u podizanju nivoa dobrog holesterola i da snižava onaj loš. Ekstrakt artičoke se može naći u obliku kapsula, tableta i tinktura. Od vrste pripreme najviše zavisi količina i doza, ali ne postoji ni jedno istraživanje koje govori da se možete predozirati.Najbolja opcija za prirodno lečenje ateroskleroze je tinktura koja se može naći i u apotekama i u prodavnicama zdrave hrane.
