Bakterijska infekcija kože često počinje kao mala, crvena izraslina, koja polako povećava veličinu. Neke bakterijske infekcije su blage i lako se tretiraju sa lokalnim antibiotikom, ali neke druge infekcije zahtevaju oralni antibiotik.
Različiti tipovi bakterijskih kožnih infekcija uključuju:
- celulitis
- impetigo
- čirevi na koži
- lepra.
Bakterijska infekcija kože i noktiju uzrok
Neke bakterije žive normalno na koži i ne izazivaju štetu, kao što su neke vrste Staphilococcus-a, Corinebacterium spp., Brevibacterium spp i Acinetobacter. Propionibakterija živi u folikulima dlake na koži odrasle osobe i doprinosi aknama. Stafilokokus aureus na koži je uobičajena pojava koja u nekom trenutku može da izazove ozbiljnije simptome.
Bakterijska infekcija kože se dešava kada bakterije ulaze u telo kroz oštećenje na koži, kao što je posekotina ili ogrebotina. Ukoliko imate posekotinu ili ogrebotinu, to ne znači nužno da ćete razviti kožnu infekciju, ali to povećava rizik ako imate oslabljen imuni sistem. Smanjen imuni sistem može biti rezultat bolesti ili neželjenog dejstva leka.
Infekcija koja se razvija duž ivice noktiju na rukama ili nogama se naziva paronihija. To je najčešća infekcija šake i, ukoliko se ne leči, može da napreduje do teže infekcije čitavog prsta. Paronihija se razlikuje od drugih infekcija, kao što je onihomikoza (gljivična infekcija nokta) zbog svoje lokacije i izgleda.
Infekcije noktiju su najčešće uzrokovane uobičajenim kožnim bakterijama (najčešće su to stafilokoke) koje ulaze u kožu oko nokta koja je oštećena traumom, kao što je grickanje noktiju, sisanje prstiju, pranje sudova ili hemijska iritacija. Gljivična infekcija takođe može biti uzrok hronične paronihije i posebno se razmatra kod osoba sa povremenom infekcijom.
Faktori rizika za bakterijsku infekciju nokta uključuju bilo kakvu traumu noktiju, sečenje noktiju ili poslove gde su nokti i ruke često izloženi vodi ili su izloženi hemijskim supstancama. Ako imate dijabetes , vi ste skloniji mnogim infekcijama, uključujući paronihiju.
Stafilokoka na koži simptomi
Stafilokokna infekcija je česta bakterijska infekcija kože. Stafilokok je česta vrsta bakterija koja živi na koži i mukoznim membranama (na primer u nozdrvama) ljudi. Staphilococcus aureus (S. aureus) je najvažnija od ovih bakterija, kada su u pitanju bolesti. Ostali stafilokoki, uključujući S. epidermidis, smatraju se komensalima ili normalnim stanovnicima površine kože.
Oko 15-40% zdravih ljudi su nosioci S. aureusa, odnosno imaju bakterije na koži bez ikakve aktivne infekcije ili bolesti (kolonizacija). Nosilačke lokacije su obično nozdrve i fleksure, gde se bakterije mogu naći povremeno ili svaki put kada se ispituju.
Uprkos tome što je bezopasan kod većine osoba, S. aureus je sposoban da izazove razne infekcije kože i drugih organa. S. aureus infekcija je česta kod ljudi sa čestim povredama kože, posebno ako je koža suva. Stafilokokne kožne infekcije se najčešće vide kod dece pre puberteta i određenih zanimanja kao što su zdravstveni radnici. Ali one se mogu pojaviti bez očiglednog razloga kod inače zdravih pojedinaca.
Većina stafilokoknih infekcija se javlja kod normalnih osoba, ali osnovna bolest i određene kožne bolesti povećavaju rizik od infekcije.
Stafilokokna infekcija kože simptomi
Infekcije kože izazvane stafilokoknim bakterijama uključuju:
– Čireve. Najčešći tip stafilokokne infekcije kože je čir, džep ispunjen gnojem koji se razvija u foliklu dlake ili lojnoj žlezdi. Koža preko zaražene površine obično postaje crvena i otečena.
Ako čir pukne, trebalo bi da izađe gnoj. Najčešće se javljaju ispod ruku ili oko prepona ili zadnjice.
– Impetigo. Ovaj zarazni, često bolan osip može biti izazvan stafilokoknim bakterijama. Impetigo obično karakterišu veliki plikovi iz kojih može da curi tečnost i mogu da razviju krastu boje meda. Obično se javlja oko nosa i usta.
– Celulitis. Celulitis je infekcija dubljih slojeva kože – izaziva crvenilo i otok kože na površini kože. Mogu se razviti i rane (ulceracije) ili područja iz kojih curi tečnost.
– Stafilokokni sindrom ogolele kože. Toksini koji su proizvedeni kao rezultat infekcije stafilokokama mogu dovesti do ovog sindroma. Ovo stanje najviše pogađa bebe i decu, a karakteriše se groznicom, osipom i ponekad plikovima. Kada plikovi puknu, gornji sloj kože se ljušti – ostavljajući crvenu, sirovu površinu koja izgleda kao opekotina.
Stafilokokna infekcija kože kod dece se najviše odnosi na impetigo i stafilokokni sindrom ogolele kože. Deca mogu prenositi stafilokokne bakterije sa jedne površine svog tela na drugu – ili preneti drugim ljudima – prljavim rukama ili noktima. Tako da je dobro pranje ruku od vitalnog značaja za sprečavanje stafilokokne infekcije kože kod dece.
Stafilokoke na koži lečenje
Kada je u pitanju stafilokokus aureus na koži terapija podrazumeva antibiotike.
Lečenje stafilokokne infekcije uključuje:
– Odgovarajuće antibiotike, uključujući oralne antibiotike cefaleksin, klindamicin, amoksicilin/klavulanat
– Drenažu gnoja sa mesta infekcije
– Hirurško uklanjanje mrtvog tkiva (nekroze)
– Uklanjanje stranih tela (npr. šavova) koji mogu biti u fokusu uporne infekcije
– Lečenje osnovnih bolesti kože (npr. atopijski ekcem).
Otpornost na antibiotike
Stafilokoki postaju sve otporniji na mnoge najčešće korišćene antibiotike, uključujući peniciline, makrolide kao što su eritromicin, tetraciklini i aminoglikozidi.
Otpornost na penicilin u slučaju S. aureusa je rezultat proizvodnje enzima nazvanog beta-laktamaza ili penicilinaza. Meticilin (meticilin) i flukloksacilin su penicilini otporni na laktamazu, tako da su antibiotici izbora kod većine stafilokoknih infekcija kože. Nažalost, sada postoji povećana otpornost na meticilin (MRSA).
Penicilini sa inhibitorom beta-laktamaze, kao što je amoksicilin + klavulonska kiselina, mogu se koristiti za lečenje Staph. aureus infekcije i ponekad su efikasni protiv bakterija otpornih na fluklokacillin. Ovi antibiotici imaju širok spektar delovanja protiv nekoliko bakterija i najbolje su rezervisani za pacijente sa mešovitim bakterijskim infekcijama.
Pacijenti koji su alergični na penicilin najverovatnije se leče sa vankomicinom, iako za manje infekcije makrolidi, kao što je eritromicin, mogu biti adekvatni. Otpornost na makrolid je takođe velika među S. aureusom, ali makrolidi se mogu uzimati oralnim putem, dok vankomicin zahteva intravenoznu primenu. Ostale opcije uključuju klindamicin i rifampicin.
Streptokoke bakterije na koži
Streptokoke bakterije na koži mogu da izazovu sledeće infekcije/bolesti:
Impetigo
Impetigo je infekcija vršnih slojeva kože i najčešće se javlja kod dece starosne dobi od 2 do 6 godina. Obično počinje kada bakterija uđe u kožu preko posekotine, ogrebotine ili ujeda insekata. Impetigo je obično uzrokovan stafilokokom, već pomenutom bakterijom, ali može biti uzrokovan i streptokokom grupe A.
Infekcije kože obično uzrokuju različiti tipovi streptokokne bakterija nego oni koji uzrokuju strep grlo. Stoga, vrste streptokoknih mikroba koje uzrokuju impetigo obično se razlikuju od onih koje uzrokuju strep grlo.
Celulitis i erizipelas (crveni vetar)
Celulitis je zapaljenje kože i dubokih tkiva ispod površine kože. Erizipelas je zapaljensko oboljenje gornjeg sloja kože. Streptokoke grupe A su najčešći uzrok oba stanja.
Simptomi celulitisa mogu uključiti groznicu i drhtavicu i otečene “žlezde” ili limfne čvorove. Koža će biti bolna, crvena i osetljiva. Koža može imati plikove koji zatim pucaju i naprave se kraste. Može takođe biti perianalni (oko anusa) celulitis sa svrabom i bolnim pokretima creva.
Sa erizipelasom, pojavljuje se vatreno crveni osip sa uzdignutim ivicama na licu, rukama ili nogama. Koža će biti vruća, crvena i imati oštro definisane podignute površine. Infekcija se može vratiti, uzrokujući hronično oticanje ruku ili nogu (limfedem).
Šarlahna groznica
Šarlahna groznica je još jedan oblik bolesti izazvane streptokokama grupe A, koja može pratiti strep grlo. Obično je zarazna i traje određeno vreme bez obzira da li se tretira ili ne.
Osim simptoma strep grla, na bočnim stranama grudnog koša i stomaka pojavljuje se crveni osip. Može se širiti da pokrije većinu tela. Ovaj osip se pojavljuje kao male, crvene tačkice i ima grubu teksturu kao što je šmirgla. Kada se pritisne, osip gubi boju ili postaje beo. Mogu se pojaviti i tamno crvene linije u pregibima kože. Može se javiti i svetlo crveni jezik i ružičasto lice, dok područje oko usta ostaje bledo. Koža na vrhovima prstiju ruku i nogu se obično ljušti nakon što se pacijent oseća bolje. Ako je u pitanju teški slučaj infekcije, može se javiti visoka temperatura, mučnina i povraćanje.
Streptokoke bakterije na koži se obično leče antibiotskim mastima ili oralnim antibioticima.
Bakterijska infekcija nokta
Akutnoj paronihiji ili bakterijskoj infekciji nokta obično prethodi traumatizacija prstiju u obliku grickanja noktiju, previše agresivnog manikira, sisanja prstiju i slično. Najčešći organizam odgovoran za infekciju noktiju je upravo Stafilokokus aureus. Ostali mikroorganizmi uzročnici uključuju neke vrste streptokoka i pseudomonas.
Hronična paronihija je uzrokovana mnogim faktorima koji deluju zajedno, uključujući infektivne i inflamatorne agense. Pojavljuje se uglavnom kod ljudi koji stalno izlažu ruke agensima koji su hemijski ili imunološki nadražajni, ili u vlažnom okruženju.
Bakterijska infekcija nokta – simptomi
Akutna paronihija predstavlja lokalizovan bol i osetljivost kože oko noktiju. Koža postaje crvena i otečena, a infekcija može promeniti boju nokta ili dovesti do izobličenja njegovog oblika.
U težim slučajevima, može se sakupljati gnoj i formirati apsces na osnovi ili stranama noktiju. U takvim slučajevima koža izgleda beličasto. Kod težih infekcija, nokat se podiže od nokatnog ležišta.
Hronična paronihija obično nije vrlo crvena. U takvim slučajevima simptomi će biti prisutni najmanje 6 nedelja, bilo stalno ili s vremena na vreme.
Ove epizode simptoma se mogu pokrenuti usled izloženosti vlažnom okruženju. U ovim slučajevima se obično ne vidi fluktuacija. Izgleda da se kutikula u velikoj meri odvaja od nokatne ploče, ostavljajući prazninu kroz koju mikrobi mogu prodreti i izazvati infekciju.
Lečenje
U slučaju rane paronihije, prst treba da bude potopljen u toploj vodi 3-4 puta dnevno. Ovo smanjuje bol i oticanje. Antibiotici su obično odabrani za lečenje stafilokoka. U slučajevima koji prate sisanje prstiju ili grickanje noktiju, anerobi mogu biti prisutni, i prema tome lekar treba propisati odgovarajuće opšte antibiotike.
U slučaju perzistentne infekcije, treba započeti sa korišćenjem oralnih antibiotika. Prst bi trebalo da se imobiliše i zaštiti, kako bi se ublažili simptomi i sprečile dalje traume.
Najčešće korišćeni antibiotici su penicilin i ampicilin. Ako su prisutni rezistentni stafilokoki, može se koristiti amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, kao i klindamicin.
Autor teksta Dr. Miodrag Aleksic
