Statistika vezana za oboljenja dojke je zaista zastrašujuća. Još gora stvar je to što se broj obolelih iz godine u godinu povećava. Jedna od čestih i ne tako bezazlenih bolesti dojki je benigna displazija grudi, koja pogađa, po nekim procenama, između 30 i 62% žena.
Ako ste već imali neki problem sa dojkama ili neki teži ginekološki problem, šansa da će se kod vas javiti benigna displazija dojke raste na neverovatnih 95 procenata.
Uzroci benigne displazije dojke
Zbog čega se javlja benigna displazije dojke i kako se manifestuje?
Da biste znali da prepoznate ovaj problem na vreme, najbolje je da se informišete o uzrocima i simptomima i da obratite više pažnje na svoje zdravlje. Ova bolest se uglavnom javlja polako i postepeno.
U nekim slučajevima, benigna displazija dojke može prerasti u maligni tumor. Čak i kada je benigna, displazija dojke (ili fibrocistična mastopatija) stvara dosta neprijatnih simptoma.
Jedan od glavnih uzroka benigne displazije dojke je hormonalni disbalans. Ako nivo progesterona ili estrogena značajno opadne i nivo onog drugog hormona dosta poraste, šanse za pojavu benigne displazije naglo rastu. Osim toga, zbog ovakvih hormonalnih promena se mogu javiti i sledeći problemi:
- smanjeno lučenje tiroidnih enzima
- hiperandrogenizam – pojačanolučenje muških polnih hormona (androgena) kod žena
- hiperprolaktinemija – stanje kod kog telo luči previše hormona prolaktina
Ponekad se ova bolest javlja zbog apoptoze (vrste ćelijske smrti kod koje ćelija praktično samu sebe uništava).Ovu bolest prate i inflamatorni procesi koji pogoršavaju stanje i dodatno oštećuju žlezdano tkivo i kapilarni sistem u mlečnim žlezdama. Posledice su veoma teške i uključuju, između ostalog, dugoročan stres i nezadovoljavajući seksualni život.
Oboljenja reproduktivnih organa mogu direktno ili indirektno dovesti do pojave benigne displazije dojke. To ne važi samo za dojke, već i za sve organe u karlici.
I vreme kada se javila prva menstruacija ponekad deluje kao faktor rizika za benignu displaziju dojke. Rizik od benigne displazije je veći kod žena koje su prvu menstruaciju dobile veoma rano, pre dvanaeste godine.
Veoma je važno i kada je počela menopauza (ako je počela). Ako se klimaks javio nakon pedesete godine, takve žene imaju veći rizik od pojave ovakve displazije.
Šanse od pojave benigne displazije se povećavaju sa svakim abortusom i spontanim pobačajem. Drugi mogući indirektni uzroci i faktori rizika za benignu displaziju dojki su upala reproduktivnih organa, miomi na materici i hiperplazija endometrijuma.
Moguć uzrok displazije može biti i hepatopatija (problem sa jetrom), kao i problemi sa metaboličkim procesima.
Ako je neka žena u porodici imala benignu displaziju ili drugo oboljenje dojke, rizik od benigne displazije se značajno povećava.
Simptomi displazije dojke
Klinička slika oboljnja podrazumeva sledeće simptome:
- bol u grudima, koji se intenzivira pred menstruaciju
- bol može biti različitog intenziteta
- uglavnom se javlja i krvav iscedak
- ako se ne počne sa terapijom, bol se kasnije širi na veće područje, obično na pazuh, rame i ruku
- javljaju se i problemi sa spavanjem
- mnoge žene razvijaju psihološke simptome i strah od pojave raka
- često se javlja i depresija
Povezano>>> Rak dojke: 8 simptoma i promena za rano otkrivanje (+dijagnostičke metode i lečenje)
Benigna displazija dojki
Ako se proliferativne promene u vezivnom tkivu jave u predelu grudi i dođe do formiranja cističnih i fibroznih lezija, tada je reč o benignoj displaziji dojke. Oboljenja iz ove grupe su najčešće patološke promene na mlečnim žlezdama.
U ovu kateguriju spadaju mastopatija i fibrocistična bolest dojke. Prema nekim izvorima, ovakva oboljenja se javljaju kod 60 do 90 posto žena. Ovi podaci su bazirani na histološkim ispitivanjima mlečnih žlezda žena koje su umrle zbog različitih oboljenja.
Benigna displazija dojki se deli u dve kategorije:
- Proliferativna displazija je benigna; reč je o deobi mioepitelijalnih i epitelijalnih ćelija. Ovaj oblik displazije se nešto ređe javlja zbog proliferacije ćelija vezivnog tkiva. Ako je došlo do proliferativnog procesa u dojci, prisutna je i veća verovatnoća da će se displazija razviti u karcinom.
- U slučajevima neproliferativne displazije, proliferacija uglavnom pogađa fibrozne ćelije i tada se razvija cista. Obično se javlja samo jedan čvor, jer se proces odvija na samo jednom mestu u dojci. Neoplazme se vrlo retko javljaju u vezivnotm tkivu. U tom slučaju je rizik od karcinoma veoma mali.
Benigni tumor koji se sastoji od vezivnog i žlezdanog tkiva (fibroadenom) se javlja u obliku kapsule. Tada je obično reč o proliferaciji epitelijalnog sloja alveola, vezivnih ćelija i kanala u intralobularnoj zoni. Fibroadenom se razvija u rak u između 20 i 50 posto slučajeva, mada je veoma teško naći pouzdane podatke. Postoje i tvrdnje da kod ovakvih neoplazmi uopšte nema rizika od maligniteta.
Još jedna vrsta benignog tumora dojki se zove intraprostatični papilom. On predstavlja papilarnu formaciju, koja se sastoji od epitelijuma. Ponekad je reč o cističnom uvećanju mlečnih kanala. Ako je prisutan samo jedan papilom, rizik od maligniteta gotovo i da ne postoji. Ako je prisutno nekoliko neoplazmi, rizik od razvoja raka dojke se povećava.
Lečenje benigne displazije dojke
Glavni cilj terapije je uklanjanje izvora i uzroka oboljenja i eliminacija faktora koji mogu dovesti do pogoršanjastanja. Lečenje displazije dojke podrazumeva i prilagođavanje hormonalne ravnoteže u ženskom telu. Obično se u tu svrhu daju lekovi koji sadrže derivate sintetičkog etinetona, koji uspešno potiskuje funkciju hipofize koja luči gonadotropne hormone koji stimulišu rad jajnika.
Trajanje terapije i doza se razlikuju od slučaja do slučaja.
Ovakva terapija se ne daje trudnicama i ženama koje doje. Takođe, ovi lekovi se ne daju ženama koje imaju porfiriju. Pri preporuci terapije se vodi računa i o zdravlju bubrega i srca.
Ako analize pokažu manjak progesterona ili estrogena, lekar može prepisati zamensku terapiju za te hormone.
Prevencija
Prevencija displazije dojke se uglavnom svodi na zdrav način života:
- Zdrav seksualni život.
- Psihička stabilnost.
- Shvatanje mogućih posledica koje se mogu javiti zbog abortusa pre nego što se on obavi.
- Pravovremena detekcija svih oboljenja reproduktivnog sistema.
- Odricanje od loših navika – pušenja, konzumacije alkohola i slično.
- Odgovorna upotreba lekova koji bi mogli da naruše hormonalni balans.
- Zdrava ishrana.
- Održavanje zdravog imunog sistema.
- Preventivni pregledi.
- Redovan samopregled dojki i procena simetrije i oblika dojki, stanja limfnih čvorova ispod pazuha, boje kože i provera da li se javlja neobičan iscedak iz bradavica.
- Ako primetite bilo šta neobično, odmah se obratite ginekologu. Pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija značajno smanjuju rizik od pogoršanja stanja kod benigne displazije dojki.
- Pazite na telesnu težinu. Višak kilograma i gojaznost često dovode do problema sa hormonima, što stvara pogodne uslove za razvoj mnogih oboljenja.
- Sprečavanje gojaznosti u ranom životnom dobu (detinjstvo i adolescencija) je najbolji način da se spreči rana pojava menstruacije, što značajno smanjuje mogućnost displazije.
- Aktivan način života i umereno vežbanje.
Izvori: (1)
