DIJABETES MELITUS TIP 1 je oboljenje za koje ne postoji lek koji omogućava trajno izlečenje.Osobe obolele od ovog tipa dijabetesa moraju doživotno da uzimaju insulin, međutim uz pravilnu ishranu i poštovanje saveta oboleli ipak mogu da vode relativno normalan život.
Saznajte koji su simptomi dijabetesa tipa 1, kako ga prepoznati, kakva se ishrana preporučuje i koje su novosti u lečenju ove bolesti.
Šta je diabetes melitus tip 1?
Dijabetes tipa 1 je hronično oboljenje koje se najčešće javlja kod dece (najčešće između tridesete i četresete godine), ali se može javiti i kod odraslih osoba . Kod dijabetesa tipa 1 pankreas luči veoma malo insulina. Insulin pomaže ćelijama da pretvaraju šećer u iskoristivu energiju.
Kada pankreas ne luči dovoljno insulina, šećer počinje da se nakuplja u krvi i može izazvati smrtonosne komplikacije.
Osobe sa ovim dijabetesom moraju da primaju insulin u nekom obliku do kraja života.
Koji su simptomi dijabetesa tipa 1
Zajednički znaci i simptomi dijabetesa tip 1 uključuju:
- stalno osećanje žeđi
- često mokrenje, naročito noću
- stalno osećanje umora
- gubitak težine i gubitak mišića
- svrab oko penisa ili vagine, česte infekcije
- sporo zarastanje rana i posekotina
- zamućen vid
Simptomi: neuobičajena žeđ
Jaka žeđ je najčešći simptom dijabetesa tipa 1.A lančano se javljaju i drugi simptomi. Kod ovog oboljenja, bubrezi pokušavaju da isfiltriraju suvišan šećer iz krvi tako što izbacuju više vode iz organizma. Voda se uklanja kroz mokrenje, što dovodi do dehidratacije, a dehidratacija nas nagoni da pijemo više vode.
Pacijenti sa dijabetesom tipa 1 često nenamerno mršave, a apetit im se povećava, jer šećer u krvi neprestano ostaje povišen, tako da telo mora da troši masnoće kako bi imalo energije. Narušen metabolizam glukoze dovodi do jakog zamora. I prečesto mokrenje može izazvati mršavljenje, jer dosta kalorija izlazi iz tela kroz mokraću.
Simptomi: problemi sa kožom
Problemi sa metabolisanjem šećera kod osoba sa dijabetesom tipa 1 izazivaju promene na koži. Osobe sa ovom vrstom dijabetesa imaju znatno veći rizik od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Javlja se i slaba cirkulacija u koži. Obično dolazi do infekcije kandidom. Najčešće se javljaju atletsko stopalo, vaginalne gljivične infekcije kod žena, tinea i osip od pelena kod beba. Osip se kod beba može proširiti i na noge i stomak.
Ostali opasni znaci i simptomi
Kod osoba sa dijabetesom tipa 1 koji se ne leči može doći do ozbiljnih problema: zamagljenog vida, trnjenja i ukočenosti u ekstremitetima (posebno stopalima), čestih nesvestica, neprijatnog zadaha iz usta, suvih usta i dijabetičarske kome. Kod osoba sa ovom vrstom dijabetesa može doći i do naglog pada nivoa šećera u krvi i hipoglikemije.
Gubitak svesti, koma i hipoglikemija (u nekim slučajevima) se kod dijabetičara smatraju urgentnim stanjima. Kod nekih ljudi se ne javljaju simptomi dijabetesa, pa nema ni dijagnoze, ali i oni mogu pasti u dijabetičarsku komu ili dobiti hipoglikemiju.Zato je veoma važno prepoznati dijabetes.
Simptomi ketoacidoze
Glavni problem kod dijabetesa tipa 1 je to što u ćelijama nema dovoljno šećera koji se koristi kao energija. Pošto pankreas ne luči insulin, šećer ne može da uđe u same ćelije. Zato ćelije počinju da sagorevaju masnoće kako bi dobile energiju, što dovodi do nakupljanja ketona u krvi.
Ove kiseline mogu pormeniti pH vrednost krvi, pa čak i dovesti do kome. Takvo stanje se zove dijabetičarska ketoacidoza. Dijabetičarska ketoacidoza je još jedno urgentno stanje koje se odmah mora lečiti u bolnici. Simptomi dijabetičarske ketoacidoze uključuju:
- toplu, suvu, crvenu kožu
- zamagljen vid
- jak osećaj žeđi i često mokrenje
- pospanost
- brzo, duboko disanje
- zadah iz usta koji se oseća na voće
- gubitak apetita, bol u stomaku i povraćanje
- zbunjenost
Koja je razlika između dijabetesa tipa jedan i dva?
Dijabetes tipa jedan se obično javlja u detinjstvu ili adolescentskom dobu, dok se dijabetes tipa dva najčešće javlja u poznijim godinama. Kod dijabetesa tipa 1, sam imuni sistem napada i uništava ćelije pankreasa (beta ćelije) koje luče insulin.
Kod dijabetesa tipa 2, pankreas je zdrav i proizvodi određene količine insulina. Međutim, taj insulin se ne može iskoristiti u organizmu.
Zato osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju gotovo iste simptome kao i osobe sa dijabetesom tipa 1, ali se kod dijabetesa tipa 1 ovi simptomi javljaju mnogo brže. Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti, ali zato dijabetes tipa 2 može, ili se njegova pojava može odložiti uz zdraviji način života.
Uzrok
Šta izaziva dijabetes tipa 1?
Dijabetes tipa 1 se javlja kada imuni sistem uništi beta ćelije u pankreasu. Beta ćelije luče insulin. Naučnici još uvek ne znaju zašto kod nekih osoba imuni sistem napada svoje ćelijei tkiva, ali se smatra da je reč o genetskoj predispoziciji i environmentalnim faktorima koji tu predispoziciju “aktiviraju”.
Naučnici su uspeli da identifikuje neke gene koji povećavaju rizik od ovog oboljenja, ali ti geni nisu jedina stvar koja izaziva ovo oboljenje. Smatra se da neki “okidači” izazivaju dijabetes tipa 1 kod osoba koje već imaju genetsku predispoziciju za to. Ti okidači mogu biti virusne infekcije, način ishrane, trudnoća i još mnogo toga.
Ko dobija dijabetes tipa 1?
Mada se dijabetes tipa 1 može javiti u bilo kom životnom dobu, dve trećine osoba sa ovim oboljenjem ga dobijaju pre devetnaeste godine. Dijabetes tipa 1 se javlja najčešće u ranom detinjstvu ili na početku puberteta, podjednako je čest kod oba pola, a češće se javlja kod belaca nego kod drugih etničkih grupa. Porodična istorija dijabetesa tipa 1 povećava rizik od dobijanja ove bolesti.
Juvenilni dijabetes
Dijagnoza dijabetesa kod deteta menja život i detetu i čitavoj porodici. Roditelji u tom slučaju moraju redovno meriti nivo šećera u krvi kod deteta i pažljivije planirati obroke. Mora se pratiti i uzimanje insulina.
Dijabetes je problem koji se ne rešava i to se mora uzimati u obzir kada dete polazi u školu i počinje da se bavi bilo kakvim vannastavnim aktivnostima. Čak i kada je dete u školi, mora dobijati insulin kada je to potrebno.
Postavljanje dijagnoze
Običan test krvi pokazuje prisustvo abnormalnog nivoa šećera u krvi. Ako su prisutni bilo kakvi simptomi dijabetesa, test krvi je prvi korak ka postavljanju dijagnoze. Test hemoglobin AC1 okriva prosečnu vrednost šećera u krvi u protekla dva do tri meseca. U većini slučajeva, ovi testovi se ponavljaju nekoliko puta u toku nekoliko dana. Ostali testovi koji se rade su test tolerancije glukoze i test prisustva specifičnih antitela u krvi.
Rizik od povišenog pritiska
Dijabetes tipa jedan oštećuje arterije i čini ih podložnim zadebljanju (ateroskleroza), što može dovesti do povišenog pritiska i niza drugih problema sa cirkulatornim sistemom.
Kasno postavljanje dijagnoze dijabetesa melitusa tip 1 može značiti i oštećenje mnogih organa u telu. Pacijenti sa dijabetesom tipa 1 imaju veći rizik od problema sa vidom, srčanih oboljenja, šloga, problema sa bubrezima, bolesti desni i zuba i oštećenja nerava (posebno u šakama i stopalima). Može doći i do problema sa drugim organima.
Lečenje
Pošto izlečenje dijabetesa tip 1 nije moguće preduzimaju se sledeće mere
Tretman: praćenje nivoa šećera u krvi
Kod pacijenata sa dijabetesom, komplikacije koje mogu izazvati oštećenje različitih organa se mogu sprečiti ili ublažiti regulacijom nivoa šećera u krvi. To se radi redovnim testiranjem.
Kap krvi iz prsta se stavlja na test traku. Traka se stavlja u aparat koji očitava količinu glukoze. Redovno praćenje nivoa glukoze u krvi omogućava osobi da reguliše nivo šećera u krvi lekovima (ako je šećer povišen) ili uzimanjem šećera (ako je veoma nizak).
Ako osoba sa dijabetesom može da održi nivo šećera u krvi u granicama normale, smanjuje se šansa od različitih komplikacija.
Lečenje: injekcije insulina
Svaka osoba sa dijabetesom tipa 1 mora da uzima insulin kako bi njen organizam mogao da prerađuje šećer iz krvi. Taj insulin se uglavnom dobija u vidu injekcija, i potrebno je nekoliko injekcija tokom dana.
Postoje tri tipa insulina koja se mogu dobijati:
- brzodelujući humani insulin, koji počinje da deluje u roku od nekoliko minuta i dejstvo mu traje nekoliko sati
- kratkodelujući humani insulin, kome je potrebno oko 30 minuta da počne da deluje, a dejstvo traje 3-6 sati
- srednjedelujući humani insulin, koji deluje nakon 2-4 sata i dejstvo mu traje do 18 sati
- dugodelujući insulin, čije dejstvo traje čitav dan
U odnosu na rezultate testova krvi, lekar će vam preporučiti odgovarajuću vrstu i dozu insulina. Cilj je da se nivo šećera u krvi održi normalnim.
Insulin se može davati na nekoliko načina: različitim vrstama injekcija, inhalacijum i insulinskim pumpama. Injekcije su najefikasnije ako se daju u stomak, a zatim u ruku, butinu ili zadnjicu.
Kako insulin funkcioniše?
Insulin je hormon koji luči pankreas i omogućuje prodor šećera u ćelije. Insulin smanjuje nivo šećera u krvi. Bez insulina, šećer ne može da dopre do ćelija. To znači da ćelije koje čine mišiće i ostala tkiva u organizmu ostaju bez glavnog izvora energije. Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 se šećer nakuplja u krvotoku, što može dovesti do stanja sa fatalnim posledicama.
Neželjena dejstva insulina
- jako nizak nivo šećera u krvi
- glavobolje
- simptomi slični simptomima gripa
- gojenje nakon početka upotrebe insulina
- čvorići, ožiljci i osip na mestima gde se daju injekcije
Insulinski šok
Mada je insulin čudesni lek za osobe sa dijabetesom, mora se koristiti veoma pažljivo. Previše insulina može dovesti do toliko niskog nivoa šećera u krvi da to postane opasno. Ova situacija se zove insulinska reakcija (nizak nivo šećera u krvi zbog previše insulina).
Previše insulina može izazvati i blaže i teže simptome, u zavisnosti od toga koliko je šećer pao i koliko dugo traje hipoglikemija. Znaci i simptominiskog šećera uključuju zamor, zevanje, zbunjenost, probleme sa koordinacijom, preznojavanje, trzanje mišića i bledilo. Kako se simptomi pogoršavaju, nastupaju napadi, nesvestica, pa čak i smrt.
Zato se ljudima sa dijabetesom, posebno kod tipa 1, savetuje da uvek sa sobom imaju bar 15 grama nekih brzodelujućih ugljenih hidrata (npr. bombona). Ovi ugljeni hidrati su zapravo hrana ili piće koje sadrže glukozu koja se brzo apsorbuje u krv. To mogu biti voćni sok, suvo grožđe, šolja mleka ili tri tablete fruktoze.
Ovi ugljeni hidrati ublažavaju blage ili srednje teške insulinske reakcije. Kod težih insulinskih reakcija je nephodno da se osobi ubrizga injekcija glukagona, a zatim da se odvede kod lekara.
Tretman: insulinska pumpa
Mnogi ljudi uzimaju insulin tako što ga ubrzigavaju, ali neki mogu da koriste i insulinsku pumpu. Pumpa deluje tako što neprestano ubrizgava insulin kroz tanku cevčicu koja se ubacuje pod kožu. Insulinska pumpa je programirana tako da ubrizgava precizno izmerene količine insulina u pravilnim vremenskim intervalima, a po potrebi i veće doze.
Merenje nivoa šećera u krvi
Postoji test koji se zove hemoglobin A1c test, uz pomoć kog se određuje koliko se dobro kontroliše nivo glukoze u krvi. Ovaj test se radi kod lekara. Ako su rezultati loši (visok nivo A1c), predlaže se promena terapije, načina ishrane i/ili fizičke aktivnosti kako bi se regulisao nivo šećera u krvi.
Dijabetes tipa 1 i fizička aktivnost
Fizička aktivnost se preporučuje osobama sa dijabetesom tipa 1, ali moraju da budu veoma oprezni kako bi sprečili nagli pad nivoa šećera u krvi.
Dijabetičari bi uvek pre vežbanja trebali da provere nivo šećera u krvi, a najbolje je da pojedu užinu pre ili u toku vežbanja. Ponekad je potrebno prilagoditi dozu insulina pre vežbanja kako bi nivo šećera u krvi ostao u granicama normale.
Osobama sa ovim tipom dijabetesa se preporučuje da proveravaju da li u mokraći imaju ketone – ketoni ukazuju na to da je nivo šećera previsok. Ako su ketoni prisutni u mokraći ili ako je nivo šećera u krvi previsok ili prenizak, ne preporučuje se fizička aktivnost.
Dijabetes tipa 1 ishrana
Pacijenti sa dijabetesom tipa 1 moraju dobro da paze na ishranu.Pravilna ishrana u velikoj meri smanjuje rizik od komplikacija.
Međutim, nema neke klasične dijete koja se preporučuje dijabetičarima. Čak i osobe sa ovakvim dijabetesom mogu da jedu slatkiše pod uslovom da je to deo zdrave, izbalansirane ishrane. Naravno, ne mogu ih jesti neprestano, ali mogu da pojedu poneki slatkiš s vremena na vreme pod uslovom da se hrane zdravo.
Treba imati na umu da ugljeni hidrati povećavaju nivo šećera u krvi brže nego druge grupe makronutrijenata. Hrana siromašna ugljenim hidratima, a bogata kalcijumom, kalijumom, vlaknima, magnezijumom i vitaminima je odlična za dijabetičare.
Kada planirate svoje obroke, imajte na umu sledeće:
- jedite što manje nezdravih masnoća
- jedite dovoljno vlakana
- ograničite konzumaciju ugljenih hidrata
- pazite na sadržaj ugljenih hidrata i u namirnicama koje ne sadrže šećer
Nutricionista vam može pomoći u planiranju ishrane.
Dijabetes tipa jedan i trudnoća
Ako imate dijabetes tipa 1 i planirate trudnoću, obavestite o tome svog lekara. Neadekvatna kontrola šećera u krvi može izazvati razne probleme i majci i bebi.
Planiranje trudnoće i pre začeća smanjuje rizik od spontanog pobačaja i urođenih deformiteta kod bebe. Tokom trudnoće je neophodno često meriti šećer i održavati A1c ispod 7 procenata. Adekvatna kontrola šećera u krvi tokom trudnoće smanjuje rizik od komplikacija, posebno od povišenog krvnog pritiska i problema sa očima kod majke.
Preeklampsija je stanje koje se javlja kod 18-30 posto trudnica sa dijabetesom. Preeklampsija se javlja nakon dvadesete nedelje i za nju su karakteristični povišen pritisak i proteini u mokraći. Preeklampsija se mora lečiti, jer u suprotnom može imati štetan efekat na plod, a majka može dobiti šlog ili napad. Kada se beba rodi, dok god je dojite, morate često meriti nivo šećera u krvi.
Dijabetes tip1 najnovija naučna istraživanja i novosti
Kad su u pitanju novosti i naučna istraživanja, vesti koje ohrabruju su obećavajući rezultati u vezi pokušaja pravljenja veštačkog pankreasa.
Presađivanje beta ćelija
Nekim ljudima sa dijabetesom insulin ne pomaže. Takve osobe su kandidati za eksperimente sa presađivanjem beta ćelija pankreasa. Ova procedura podrazumeva presađivanje beta ćelija od donora u pankreas pacijenta. Mada ova procedura može biti veoma korisna, postoje i mnogobrojne mane ovakvoh zahvata: lekovi sa dosta nuspojava se moraju koristiti kako bi se sprečilo odbacivanje presađenih ćelija i mogućnost da će presađene ćelije funkcionisati samo par godina.
Lečenje: veštački pankreas
Naučnici pokušavaju da stvore takozvani veštački pankreas. Reč je o uređaju koji je kombinacija insulinske pumpe i sistema za praćenje glukoze u krvi koji kontroliše kompjuterski program. Cilj je oslobađanje insulina u krv u zavisnosti od potrebe za tim. Cilj čitavog projekta je napraviti uređaj koji imitira funkciju normalnog pankreasa.
Preliminarna istraživanja eksperimentalnih uređaja su veoma obećavajuća i smatra se da će u bližoj budućnosti ovaj uređaj biti dostupan za upotrebu.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
