Tumor je abnormalna izraslina koja ničemu ne služi. Maligni tumor je karcinom, dok je benigni ili dobroćudni nešto sasvim drugo. On se ne širi na druga tkiva ili organe, dok se kod karcinoma to često dešava.
Ako imate dobroćudni tumor prognoza je obično veoma dobra. Međutim, benigni tumor može biti ozbiljan problem ako pritiska druga tkiva, posebno krvne sudove ili nerve. Zato je ponekad potrebno odstraniti takve tumore.Operacija je skoro uvek uspešna i problem se trajno rešava bez uticaja na životni vek pacijenta.
Uzroci dobroćudnih tumora
Šta izaziva pojavu dobroćudnog tumora? Uzrok je obično nepoznat. Međutim, smatra se da su faktori rizika za pojavu ovakvih tumora
- environmentalni toksini i izlaganje radijaciji
- genetika
- ishrana
- stres
- povreda ili trauma
- upala ili infekcija
Benigni tumor lečenje
Benigne tumore obično nije potrebno uklanjati. Lekari obično preporučuju praćenje stanja ukoliko tumor ne stvara nikakve probleme. Ako se simptomi jave, onda se pristupa lečenju. Ono se obično svodi na operativno uklanjanje tumora. Cilj operacije je uklanjanje tumora bez oštećenja okolnih tkiva. Ponekad se prepisuju lekovi ili se pacijent šalje na terapiju zračenjem.
Najčešći tipovi benignih tumora
Postoji dosta različitih vrsta benignih tumora koji se javljaju na različitim vrstama tkiva. Evo i koji su najčešći benigni tumori:
Adenomi su dobroćudni tumori koji se javljaju na epitelijalnom tkivu žlezda. Epitelijalno tkivo je tanko tkivo koje obavija organe i žlezde. Čest tip adenoma je polip na debelom crevu. Adenomi se mogu javiti i na jetri ili adrenalnoj žlezdi, hipofizi i štitnjači.
Ako je neophodno, adenom se može ukloniti operacijom. Mada je to redak slučaj, adenom može postati zloćudni tumor. Jedan od deset adenoma na debelom crevu postaje kancerozan.
Fibromi ili fibroidni tumori su tumori koji se sastoje od vezivnog ili fibroznog tkiva i mogu se javiti na svakom organu.Ovakav benigni tumor najčešće se javlja na materici (miomi). Mada nisu kancerozni, miomi na materici mogu izazvati jaka vaginalna krvarenja, probleme sa bešikom ili bol i pritisak i karlici.
Još jedna vrsta fibroznog tumora je dezmoidni tumor. Ovi tumori mogu izazvati probleme ako pritiskaju okolna tkiva.
Pošto mogu izazvati problematične simptome, fibrozni tumori se obično uklanjaju kada počnu da stvaraju problem.
Hemangiomi su nakupine ćelija krvnih sudova na koži ili unutrašnjim organima. Hemangiomi se često smatraju mladežima i javljaju se na glavi, vratu i grudima. Mogu biti plavičaste i crvene boje. Mnogi nestaju sami od sebe. Ako ometaju vid, sluh ili jedenje, obično se leče kortikosteroidima.
Lipom je benigni tumor sačinjen od masnih ćelija.Lipom je najčešći dobroćudni tumor koji se javlja kod odraslih osoba i obično se pojavi na vratu,ramenima, leđima ili rukama. Lipomi sporo rastu, obično su okrugli, meki na dodir i lako ih je pomerati. Ponekad se jave zbog povrede, a smatra se da je prisutan i genetski faktor. Ako je lipom bolan ili ako brzo raste, potrebno je lečenje. Lečenje se sprovodi injekcijama steroida ili hirurškim zahvatom.
Drugi česti benigni tumori masnih ćelija su lipoblastomi (obično se javljaju kod dece) i hibernomi.
Meningiomi su tumori koji se razvijaju iz membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. U devet od deset slučajeva, ovi tumori su benigni. Ovakav benigni tumor može rasti i sporo o brzo. Lečenje zavisi od toga gde se meningiom javio i kakve simptome izaziva. Najčešći simptomi su glavobolje, slabost na jednoj strani tela, promene u ponašanju i problemi sa vidom.
Ponekad se razvoj tumora samo prati. Ako je operacija neophodna, uspeh zavisi od godina, lokacije tumora i toga da li je on povezan sa drugim tkivima. Ako je tumor nemoguće ukloniti, on se leči zračenjem.
Miomi su tumori koji rastu iz mišićnog tkiva. Leiomiomi rastu iz glatkog mišićnog tkiva, koje se nalazi u unutrašnjim organima (materici, želucu). Obično se prvo javljaju u zidovima krvnih sudova. Kada se jave u materici, zovemo ih i fibroznim miomima materice. Veoma redak benigni tumor koštano-mišićnog sistema je rabdomiom. Kod ovakvih tumora se stanje samo prati. Ako prave probleme, mogu se smanjiti lekovima ili ukloniti operacijom.
Nevusi ili mladeži su izrasline na koži. Mogu biti različite boje i veličine. Do četrdesete godine pojava novih mladeža na koži nije neobična. Mladeži koji se razlikuju od običnih mladeža (diplastični) mogu postati maligno oboljenje kože (melanom). Zato je veoma važno da se obratite svom lekaru ako primetite neki nov mladež ili promene na postojećem mladežu. To se posebno odnosi na mladeže koji izgledaju neobično, rastu, menjaju oblik, imaju nepravilne ivice ili menjaju boju. Ponekad je neophodno ukloniti mladež kako bi se utvrdilo da li je prisutan karcinom kože.
Neuromi rastu iz nervnog tkiva. Druge dve vrste tumora nerava su neurofibromi i švanomi. Ovi benigni tumori se mogu javiti na bilo kom nervu. Neurofibromi se češće javljaju kod ljudi koji imaju nasledno oboljenje po imenu neurofibromatoza. Ovakvi tumori se obično lako uklanjaju operacijom.
Osteohondrom je najčešći benigni tumor kostiju. Ovi dobroćudni tumori se obično javljaju u vidu bezbolnog čvorića u blizini nekog većeg zgloba (koleno, rame). Obično je potrebno samo pratiti stanje. Tumor se uklanja ako izaziva bolove ili pritiska nerve ili krvne sudove.
Papilomi su prstoliki tumori koji rastu iz epitelijalnog tkiva. Oni mogu biti benigni i maligni. Mogu se javiti na koži, grliću materice, mlečnim kanalima u dojci ili mukoznim membranama (npr. u unutrašnjosti očnog kapka). Ovi tumori su direktna posledica infekcije humanim papiloma virusom. Neke vrste papiloma nestaju sami od sebe. U nekim slučajevima je neophodno uraditi operaciju.
Benigni tumor na dojci
Većina žena ima neku leziju na dojci. Srećom, u najvećem broju slučajeva nije reč o karcinomu. Benigni čvorići na dojci su obično posledica normalnih bioloških procesa.
Ponekad ovi čvorići izazivaju simptome slične simptomima raka dojke. Ti simptomi su:
- čvor na dojci
- iscedak iz bradavica
- osetljivost i bol u dojci
Ovi simptomi obično stvaraju veliku zabrinutost. Mamografija može otkriti prisustvo takvih kvržica. To često stvara zabrinutost zbog mogućnosti karcinoma dojke. Srećom, imidžing testovima i biopsijom se lako potvrđuje ili isključuje dijagnoza malignog tumora.
Fibrozni (fibroepitelijalni) tumori dojke
Fibrozni benign tumor dojke je veoma čest problem. Kombinacija vezivnog tkiva i glandularnog tkiva često stvara ovakve kvržice.
Ostali tumori dojke
Ponekad se zbog normalnih bioloških promena u organizmu javljaju dobroćudni tumori dojke. Uzroci takvih promena su:
- trudnoća
- komplikacije nakon operacije
- anatomske strukture koje ne funkcionišu kako treba
- tumori dojke mogu biti i idiopatski
Ciste i abscesi na dojkama
Cista ili čir na dojci takođe mogu biti uzrok pojave kvržice u dojci.
Ciste su kesice ispunjene tečnošću koje se nalaze u samoj dojci i ponekad izazivaju bol. Normalne hormonalne promene koje se javljaju tokom menstrualnog ciklusa su čest uzrok ovakvih cista. Zato se one veoma retko javljaju kod žena koje su izašle iz menopauze.
Čirevi na dojci se mogu javiti zbog infekcija i obično se javljaju kod žena koje doje bebu.
Kalcifikati i druge ćelijske promene na grudima
Kalcifikati se često viđaju na mamogramu. Karcinom može ponekad izazvati mikrokalcifikaciju, ali je kalcifikat ipak u većini slučajeva benigna promena.
Benigni tumor na bubregu
Neke vrste tumora na bubrezima (uključujući adenom renalnih ćelija, renalni oncoticom i angiomiolipom) se ne šire (metastaziraju) na druge organe, mada ipak mogu toliko porasti da izazovu simptome.
- Renalni adenom: renalni adenomi su veoma mali tumori koji sporo rastu i pod mikroskopom izgledaju slično kao karcinom renalnih ćelija. U veoma retkim slučajevima, renalni adenom se pretvara u karcinom.
- Ontocitom: ontocitom je dobroćudni tumor na bubrezima koji ponekad znatno poraste. Oni se nikad ne šire na druge organe, a ako pritiskaju okolna tkiva, uklanjaju se hirurškim putem.
- Angiomiolipom: anbiomiolipomi su redak oblik benignog tumora na bubregu. Obično se razvijaju kod osoba sa tuberoznom sklerozom, bolešću za koju su karakteristična pojava velikih čvorova na koži, napadi, mentalna retardacija i ciste na bubrezima, jetri i pankreasu.
Benigni tumor na jajniku
Benigne epitelijalne neoplastične ciste čine 60% od svih benignih tumora jajnika
Serozni cistadenom:
Ovaj benigni tumor izaziva razvoj papilarnih izraslina koje su ponekad toliko zbijene da cista izgleda kao da je čvrsta.
Najčešće se javlja kod žena starih između 40 i 50 godina.
U 15-25 posto slučajeva se javlja na oba jajnika, a u oko 20 do 25 slučajeva tumor je zloćudni.
Mucinozni cistadenom:
najčešći veliki benigni tumor jajnika, koji može postati zaista džinovski.
Ovi benigni tumori su puni želatinaste supstance i mogu da puknu. Ovi tumori mogu biti multiokularni.
Najčešće se javljaju kod žena starih između 20 i 40 godina. U 5-10 posto slučajeva se javlja na oba jajnika, a u oko 5 posto slučajeva tumor je zloćudni.
Autor teksta Dr. Jovan Stojanovic
