ŠTA JE EHINOKOKUS? Ehinokokus je mala parazitska pantljičara. Larvalna faza ove parazitske pantljičare može prouzrokovati ljudsku bolest.
Postoje tri oblika Ehinokokusa koji utiču na ljude – E. (Echinococcus) granulosus, E. multilocularis i E. vogeli – i svaki ima drugačiju geografsku distribuciju i ima tendenciju da izazove drugačiji obrazac bolesti.
- granulosus je uobičajen u područjima gdje se uzgaja stoka u saradnji sa psima – u Australiji i Novom Zelandu, Argentini i Čileu, Africi, Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i mediteranskom regionu, posebno u Libanu i Grčkoj – i uzrokuje unilokularne ciste.
- multilocularis se nalazi u alpskim, subarktičkim ili arktičkim regionima – uključujući Kanadu, Sjedinjene Države i centralnu i severnu Evropu i Aziju – i uzrokuje multilokularnu bolest pluća poznatu kao alveolarna hidatidna bolest.
Kako se dobija ehinokokus?
Ljudi postaju zaraženi ingestijom (jedenjem) jaja ovog parazita, obično kada postoji transfer jaja, prisutnih u fecesu pasa, od ruke do usta čoveka. Ovo se može dogoditi prilikom dodirivanja pasa ili predmeta (uključujući hranu i vodu) zaprljanih sa fecesom psa. Ne može doći do prenosa ehinokokusa kontaktom od osobe do osobe ili od neke druge životinje (pr. ovce) do osobe.
Ovaj parazitski crv živi u crevima životinje i oslobađa jaja u životinjski feces.
Period inkubacije (vreme između zaraze i razvoja simptoma)
Varijabilan, od nekoliko meseci do godina, u zavisnosti od broja i lokacije cista i koliko brzo rastu.
Infektivni period (vreme tokom kojeg zaražena osoba može zaraziti druge)
Ne postoji direktan prenos od osobe do osobe. Psi počinju da izbacuju parazitska jaja oko 7 nedelja nakon infekcije. Većina infekcija kod pasa nestaje bez lečenja u roku od 6 meseci, ali psi mogu biti inficirani više puta.
Ehinokokus na jetri
Paraziti formiraju polako uvećavajuće ciste ispunjene tečnošću koje mogu postati vrlo velike. Ciste se najčešće javljaju u jetri ili plućima, ali se mogu pojaviti u bilo kom organu, uključujući srce, mozak i kosti. Ciste često ne izazivaju simptome, osim ako ne postanu veoma velike ili ne puknu.
Ova infekcija utiče na jetru kod oko 75% ljudi koji se inficiraju. Kada je u pitanju ehinokokus jetre, simptomi mogu uključiti bol u abdomenu i formiranje cista na jetri. Ehinokokna cista na jetri se leči hiruškim uklanjanjem.
Ehinokokus pluća
Ova infekcija utiče na pluća kod oko 22% ljudi koji se zaraze. Respiratorni simptomi mogu uključiti bol u grudima i iskašljavanje krvave sluzi.
Ehinokokus može uticati i na druge oblasti tela, uključujući kožu, slezinu ili bubrege.
Ehinokokus na mozgu
Ehinokokus na mozgu se javlja kod oko 1-2% ljudi koji se zaraze. Usled povećanja ciste i pritiskanja okolnih struktura u mozgu, može doći do povećanja intrakranijalnog pritiska i simptoma poput glavobolje i povraćanja.
Dijagnostika
Hidatidne ciste, izazvane ehinokokusom, se dijagnostikuju putem rendgena, ultrazvuka, CT skeniranja ili magnetne rezonance i ponekad se mogu potvrditi testom krvi. Dakle, u nekim slučajevima se može izvesti test na ehinokokus koji će potvrditi prisustvo ovog parazita. Povremeno je neophodno mikroskopsko ispitivanje tečnosti ciste.
Lečenje
Hirurško uklanjanje cista je najčešći tretman, često u kombinaciji sa specifičnom anti-parazitskom terapijom (mebendazol ili albendazol).
Lekar takođe može preporučiti primenu antiinflamatornih lekova za lečenje upala organa izazvanih ovim parazitom. Ponekad se mogu koristiti lekovi za hemoterapiju za lečenje hidatidnih cista.
Prevencija
– Temeljno pranje ruku posle kontakta sa psima, ili predmeta koji mogu biti zagađeni psećim fekalijama (na primer: baštenska zemlja).
– Ne dozvolite da vam psi ližu lice.
– Redovno lečenje kućnih pasa sa tretmanom koji pokriva ehinokokus (proverite etiketu kako biste bili sigurni da sadrži prazikuantel ili pitajte svog veterinara)
– Psi se ne smeju hraniti sirovim ostacima.
– Uklanjanje crva iz pasa može pomoći u zaustavljanju širenja infekcije. Pravilno odlaganje životinjskog fecesa može smanjiti izloženost jajima ovog parazita.
– Takođe je neophodno pravilno rukovanje stokom na farmama i u klanicama. Ovo uključuje sprovođenje postupaka inspekcije mesa. Izbegavanje nedovoljno termički obrađene ili sirove govedine, svinjetine i ribe vam takođe vam može pomoći da izbegnete ehinokok.
– Pranje voća i povrća, naročito u područjima gde je ehinokokus čest, može pomoći u sprečavanju ove infekcije.
Autor teksta Dr. Petar Nikolic
