Encefalitis je akutna upala mozga. U većini slučajeva, uzrok encefalitisa je ili virusna infekcija ili autoimuna reakcija (kada imuni sistem „napada“ moždano tkivo).
Zbog toga postoje virusni i autoimuni encefalitis.
Ovdesaznajte koji su simptomi encefalitisa, uzroci, kako se sprovodi lečenje i koje su komplikacije kod upale mozga.
Upala mozga – osnovne činjenice
- Rani simptomi encefalitisa su groznica, fotofobija i glavobolja
- Encefalitis retko izaziva komplikacije opasne po život
- Encefalitis se najčešće javlja kod dece, starijih osoba i ljudi sa slabijim imunitetom
- Tek nekoliko lekova za lečenje virusnih infekcija pomaže kod encefalitisa
- Posledice encefalitisa uključuju epilepsiju i gubitak pamćenja.
Šta je encefalitis ?
Encefalitis je akutna upala mozga. Encefalitis podrazumeva akutnu upalu i oticanje mozga, obično kao rezultat infekcije ili autoimune reakcije organizma.
U medicini, reč „akutno se koristi da označi nešto što se dešava naglo, a često je neophodna i bolnička nega.
Najčešći uzrok encefalitisa je virusna infekcija. Kao posledica toga što organizam pokušava da se izbori sa virusom, javlja se virusna upala mozga (virusni encefalitis).
U jednom od 1.000 slučajeva, encefalitis se javlja kao komplikacija malih boginja (rubeole).
Encefalitis obično počinje sa groznicom i glavoboljom. Simptomi upale mozga se naglo pogoršavaju i obično se javljaju napadi slični epileptičnim, zbunjenost, vrtoglavica, nesvestica, a u težim slučajevima i koma.
Simptomi upale mozga mogu biti jači ili balaži.Encefalitis može biti i opasan po život, ali te situacije su izuzetno retke. Opasnost zavisi od više faktora, uključujući težinu stanja i starosnu dob pacijenta. Mlađi pacijenti najčešće imaju oporavak od upale mozga bez ikakvih komplikacija i problema. Rizik od komplikacija i smrtnog ishoda je veći kod starijih pacijenata.
Kada je reč o virusnoj infekciji mozga ili kičmene moždine, reč je o primarnom encefalitisu. Sekundarni encefalitis podrazumeva infekciju nekog drugog organa, koja se raširila na mozak.
Upala mozga simptomi
Koji su simptomi encefalitisa ?
Tipični simptomi encefalitisa su groznica, glavobolja i fotofobija (ekstremna osetljivost na svetlost). Često se javljaju i simptomi kao što su opšta slabost i napadi slični epileptičnim.
U ređim slučajevima, javlja se ukočenost u gratu, što često dovodi do pogrešne dijagnoze (obično lekari misle da je reč o meningitisu). Često se javlja i ukočenost u udovima, usporeni pokreti i mlitavost. Pacijent je obično ošamućen i javlja se jak kašalj.
U najtežim slučajevima, javljaju se teški simptomi upale mozga jake glavobolje, mučnina, povraćanje, zbunjenost, dezorijentacija, gubitak pamćenja, problemi sa govorom, problemi sa sluhom, halucinacije, napadi i, na kraju koma. U nekim slučajevima upale mozga, pacijent postaje agresivan.
Znaci i simptomi upale mozga kod beba
Kod dece i beba, encefalitis je nešto teže dijagnostikovati a simptomi su manje primetni. Ako sumnjate da se kod vaše bebe javila upala mozga, pratite da li povraća, da li je bebino čelo ispupčeno, da li beba uporno plače čak i kada je ljuljate, i da li je ukočena.
Uzroci encefalitisa
Upala mozga se javlja kao rezultat direktne bakterijske, virusne ili gljivične infekcije mozga. Tada je reč o infektivnom ili primarnom encefalitisu. Postinfektivni ili sekundarni encefalitis se javlja kada imuni sistem reaguje na neku drugu infekciju u telu ili kada greškom „napadne“ moždano tkivo (autoimuna reakcija).
Primarni encefalitis se može grupisati u tri glavne kategorije:
- Upala mozga koja nastaje zbog čestih virusnih infekcija (uključujući herpes-simpleks i Epštajn-Barov virus)
- Encefalitis koji se javlja zbog dečijih bolesti (najčešće rubeole i zauške)
- Upala mozga koja se javlja zbog arbovirusa (prenose ga komarci i drugi insekti)
Sekundarni encefalitis se može javiti zbog komplikacije neke virusne infekcije. Simptomi upale mozga u ovom slučaju počinju da se javljaju nekoliko dana ili čak i nekoliko nedelja nakon inicijalne infekcije. Imuni sistem pogrešno idenfitikuje moždane ćelije kao strane mikroorganizme i uništava ih. Još uvek nije poznato zašto kod nekih ljudi imuni sistem funkcioniše na taj način.
U više od 50% slučajeva, uzrok encefalitisa uopšte nije poznat.
Upala mozga se najčešće javlja kod dece, starijih osoba, ljudi sa oslabljenim imunitetom, kao i kod ljudi koji žive u delovima sveta gde ima mnogo komaraca i ostalih insekata koji prenose razne infekcije.
Encefalitis – testovi i postavljanje dijagnoze
Postavljanje dijagnoze encefalitisa je ponekad relativno teško.Kad se primete klasični simptomi upale mozga kod odraslih – temperatura, glavobolja, zbunjenost, a povremeno i napadi, iritabilnost, loš apetit – obično se traže dodatni testovi.
Neurolog obično potvrdi da je pacijent zbunjen i pospan.
Ako se javi ukočenost u vratu koju izaziva upala mozga zbog irigiranih moždanih ovojnica (membrana koje prekrivaju mozak i kičmenu moždinu), lekar će uzeti u razmatranje dijagnozu meningitisa ili meningoencefalitisa.
Da bi se detektovala upala mozga ponekad se radi lumbalna punkcija (uzimanje uzorka likvora iz kičmene moždine) obično pokazuje povišene nivoe proteina i belih krvnih zrnaca u likvoru. Ovi testovi ne daju dovoljno osnova za postavljanje konačne dijagnoze – u nekim slučajevima, rezultati su u granicama normale, iako pacijent ima encefalitis.
Kompjuterska tomografija se koristi za detekciju promena u strukturi mozga. Uz pomoć kompjuterske tomografije, isključuju se drugi uzroci zbog kojih se mogu javiti slični simptomi onima koje izaziva i upala mozga – šlog, aneurizma ili tumor. Međutim, od svih ovih opcija, najbolja je magnetna rezonanca – ovom tehnikom se najlakše i najpreciznije utvrđuju promene na mozgu koje su jasni znaci encefalitisa.
EEG se koristi za praćenje električne aktivnosti mozga. Kod pacijenata sa encefalitisom obično se javljaju oštri talasi u jednom ili oba temporalna režnja.
Ako se sumnja na virus zapadnog Nila, radi se test krvi.
Upala mozga lečenje
Lečenje encefalitisa
Lečenje encefalitisa se svodi na olakšavanje simptoma. Postoji samo nekoliko antivirusnih agenasa koji provereno deluju kad se javi upala mozga. Jedan od njih je aciklovir, ali on deluje uglavnom samo na infekcije izazvane herpes simpleks virusom.
Za ublažavanje upale mozga koriste se kortikosteroidi, posebno u slučajevima sekundarnog encefalitisa. Ako se jave teži simptomi upale mozga, u nekim slučajevima je potrebna i mehanička ventilacija kako bi pacijent mogao normalno da diše.
Ako upala mozga izazove napade, daju se antikonvulzanti. Sedativi se daju protiv napada, uznemirenosti i iritabilnosti. Kod pacijenata kod kojih postoje samo balži simptomi upale mozga, najbolja terapija je odmor, dosta tečnosti i Paracetamol za temperaturu u glavobolju.
Encefalitis – komplikacije i posledice
Kod većine pacijenata kod kojih se razvila upala mozga javlja se bar jedna komplikacija, posebno kod starijih osoba, pacijenata koji su pali u komu i pacijenata koji nisu počeli lečenje encefalitisa u ranoj fazi. Najčešće komplikacije su:
- Gubitak pamćenja (posebno kod pacijenata kod kojih se encefalitis javio kao posledica herpes simpleksa)
- Promene u ponašanju ili ličnosti – promene raspoloženja, napadi besa, anksioznost
- Epilepsija
- Afazija – problemi sa jezikom i govorom
Encefalitis – prevencija
Vakcine su najbolji način da smanjite rizik kod upala mozga. To podrazumeva redovno vakcinisanje protiv rubeole, zauški i malih boginja koje su u mnogim slučajevima uzroci za encefalitis.
U delovima sveta gde su česte infekcije virusom zbog komaraca, najbolja prevencija jeste da vas ne ujede komarac ili neki drugin insekt. Zaštita od njih podrazumeva adekvatnu odeću, izbegavanje mesta sa mnogo komaraca ili bar u vreme kada ih ima najviše, održavanje kuće čistom i bez komaraca, korišćenje sredstava za uništavanje komaraca i konzumacija isključivo prečišćene vode.
