Epilepsija simptomi, lečenje, ishrana – epi napad u snu

0
980
epi napad

Epilepsija nije jedno oboljenje samo po sebi, već je termin koji označava skup neuroloških poremećaja kod kojih se javljaju slični simptome. Napad epilepsije, se javlja kada dođe do neke promene u načinu na koji moždane ćelije, uslovno rečeno, međusobno komuniciraju. Ove promene izazivaju abnormalne signale i privrmene promene u čulnim percepcijama, ponašanju, kontroli motornih funkcija, pokreta i svesti.

Mada mnogo toga još uvek ne znamo o uzrocima epi napada, izgleda da ih izazivaju određeni environmentalni faktori, neka povreda mozga i genetika. Lečenje epilepsije uvek zavisi od toga koliko su teški simptomi i individualnog odgovora na različite terapije. Simptomi epilepsije se kontrolišu lekovima, kao i nekim životnim navikama, npr. ketogena ishrana.

Šta je epilepsija ?

Epilepsija i epi napad nisu jedno te isto. Napad je “poremećaj u električnim signalima između neurona u mozgu”. Dok je napad jedan konkretan događaj koji utiče na nervni sistem, epilepsija je hronična bolest, koja izaziva česte napade, kojima se obično ne zna tačan uzrok. “Napadi” su širi termin koji označava i jednokratne epizode i nekoliko različitih tipova epilepsije. Napad koji se javi zbog visoke temperature ili povrede glave ne znači nužno da osoba ima epilepsiju.

 

Definicija epilepsije glasi: “epilepsija je poremećaj u mozgu koji je karakterističan po trajnoj predispoziciji ka generisanju epileptičnih napada, kao i po neurobiološkim, kognitivnim, psihološkim i društvenim posledicama ovog stanja“. Definicija epilepsije se ipak promenila u proteklih nekoliko decenija. Te promene su nastale zbog čestih rasprava kako pravilno dijagnostikovati epilepsiju. Danas se smatra da kod osobe postoji epilepsija ako je imala bar dva napada kojima se ne zna uzrok, i ako je razmak između tih napada bio veći od 24 sata.

Samo jedan epi napad povećava rizik da će se dogoditi i sledeći u narednih deset godina. I danas postoji neslaganje oko toga kada je pravo vreme za postavljanje dijagnoze epilepsije. Nakon prvog napada, mnogi lekari čekaju još jedan kako bi postavili dijagnozu epilepsija.

Mnogi ljudi koji su imali samo jedan napad bez jadsnog uzroka i imaju još faktora rizika za epilepsiju imaju povećan rizik da će u bliskoj budućnosti imati još jedan napad. Neki lekari tretiraju ove pacijente kao da već boluju od epilepsije, iako se tehnički ne uklapaju u definiciju.

Definicija epilepsije koju smo naveli potiče iz 2005. godine. Međutim, neki stručnjaci smatraju da ona ne pokriva neke važne stvari kad je u pitanju epilepsija – na primer, genetski faktor, kao i činjenicu da mnogi ljudi imaju par napada i da nikada više ne pokažu simptome.

Iako je epilepsija hronična bolest, kod nekih ljudi se povuče nakon nekog vremena. Epilepsija se smatra “neaktivnom” ako nije imala napad deset godina ili duže, i ako tokom tog vremena nisu upotrebljavani lekovi protiv epilepsije bar pet godina neprekidno.

Epilepsija u snu

Kod nekih osoba, dolazi do prekida spavanja ne zbog snova, već ih izaziva epi napad u snu. Napad u snu može da se javi kod bilo kog oblika epilepsije. Međutim, kod nekih vrsta epilepsije napadi se javljaju isključivo u snu.

Ćelije mozga komuniciraju sa mišićima, nervima i drugim regijama mozga pomoću električnih signala. Ponekad se ovi signali otrgnu kontroli pa šalju previše ili premalo poruka. Kada do toga dođe, posledica je napad. Ako imate 2 ili više napada u razmaku od najmanje 24 sata, a oni nisu posledica nekog oboljenja, možda imate epilepsiju.

Postoje brojne vrste epilepsije, a ovo oboljenje je često. Prema nekim procenama, u svetu oko 50 miliona ljudi pati od epilepsije, prema nekim drugim, oko 1% svetske populacije ima ovaj poremećaj.

Što se tiče naše zemlje, prema podacima Klinike za neurologiju, Kliničkog centra Srbije, oko 70.000 osoba u Srbiji boluje od hroničnog oblika epilepsije. Neke analize ukazuju na to da u našoj zemlji oko 300.000 ljudi ima barem jedan spontani ili provocirani epileptički napad u toku života, međutim, kod njih se nakon tog izolovanog napada oni više ne ponavljaju.

Epilepsiju možete dobiti bilo kada u toku života. Međutim, novi slučajevi se najčešće dijagnostikuju kod novorođenčadi i dece mlađe od 10 godina, a kod odraslih su u pitanju osobe starije od 55 godina. Od ukupnog broja obolelih u svetu, 4% su deca.

Kao što postoje različite vrste epilepsije, tako postoje i različite vrste napada. Međutim, sve njih možemo grubo da svrstamo u dve kategorije: opšte i parcijalne napade.

Opšti epileptični napadi

Opšti epi napadi se događaju kada se abnormalna električna aktivnost javlja u svim delovima cerebralnog korteksa (kore velikog mozga). To je spoljašnji sloj mozga koji je povezan sa kretnjama, mislima, razmišljanjem i pamćenjem. U ovu kategoriju napada spadaju:

Tonično-klonični napadi – Ranije poznati pod nazivom grand mal, ovi napadi podrazumevaju ukočenost tela, spazmatične kretnje i često gubitak svesti.

Absens napadi – Ranije poznate kao pti mal, ove napade karakteriše kratak period zurenja, treptanja očima i mali pokreti šaka i ruku.

Parcijalni epileptični napadi

Parcijalni epileptični napadi, poznati i kao fokalni ili lokalizovani napadi, ograničavaju se na jednu moždanu hemisferu. Kada do njih dođe, možete da ostanete svesni ali da ne znate da se napad odvija. Parcijalni napadi mogu da utiču na ponašanje, svesnost i responzivnost. Oni mogu da uključuju i nevoljne pokrete.

Epileptični napadi u snu

Prema članku koji je objavljen u Žurnalu neurologije, neurohirurgije i psihijatrije, ako se više od 90% vaših napada događa dok dremate, verovatno imate noćne napade. Izveštaj je naveo i da se procenjuje da od 7,5 – 45% osoba sa epilepsijom ima neki oblik napada epilepsije u snu.

Veruje se da epi napad u snu pokreću promene električne aktivnosti u mozgu, tokom određenih faza sna i budnog stanja. Većina noćnih napada se događa u fazi 1 i fazi 2 sna, koje su momenti laganog sna. Noćni napadi mogu da se jave i nakon buđenja. Najčešće, napadi epilepsije u snu spadaju u parcijalne epileptične napade.

Epilepsija u snu i epi napadi su povezani sa određenim vrstama epilepsije:

  • juvenilna mioklonična epilepsija (kod dece)
  • grand mal pri buđenju
  • benigna rolandička, poznata i kao benigna fokalna epilepsija u detinjstvu
  • električni status epileptikus tokom sna
  • Landau-Klefnerov sindrom (LKS)
  • napadi čeonog režnja

Noćni napadi remete san. Utiču i na koncentraciju i delotvornost na poslu ili školi. Nedostatak sna je i jedan od najčešćih okidača epilepsije u snu. U druge okidače spadaju stres i povišena telesna temperatura.

Epilepsija u snu kod beba i dece

Napadi i epilepsija i trzanje se češće javljaju kod beba i dece nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Međutim, deca sa epilepsijom obične prestanu da dobijaju napade kada stignu do zrelog doba.

Roditelji novorođenčadi ponekad mešaju stanje koje se zove benigni neonatalni mioklonus u snu i epilepsiju. Bebe sa mioklonusom imaju nevoljno grčenje koje često deluje kao epileptični napad. Međutim, elektroencefalograf (EEG) neće pokazati promene na mozgu koje su u skladu sa epilepsijom. Osim toga, mioklonus je retko ozbiljan. Na primer, štucanje, trzanje i grčenje u snu su oblici mioklonusa.

Dijagnostikovanje noćnih epileptičnih napada

Dijagnostikovanje noćnih epileptičnih napada može da bude donekle izazovno, imajući u vidu vreme njihovog javljanja. Noćni epi napadi mogu da se pomešaju i sa parasomnijom, širim terminom koji obuhvata grupu poremećaja sna. U ove poremećaje spadaju mesečarenje, škrgutanje zubima i sindrom nemirnih nogu.

Lekari će proceniti brojne faktore da bi utvrdili koji oblik epilepsije možda imate:

  • vrsta napada koje imate
  • uzrast u kome su napadi počeli
  • porodična istorija epilepsije
  • druga oboljenja koja imate

Za dijagnostikovanje epilepsije u snu lekari mogu da koriste:

  • slike električne aktivnosti mozga koje se beleže EEG-om
  • strukturu mozga koja će se videti prilikom kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnetne rezonantne tomografije (MRI)
  • beleženje ili dnevnik aktivnosti napada

Ako sumnjate da vaša beba ili dete imaju epilepsiju u snu, konsultujte se sa lekarom. Dete možete da nadzirete na sledeće načine:

  • koristeći monitor za bebe da biste mogli da čujete i vidite ako se napad dogodi
  • posmatranjem jutarnjih znakova, kao što su neobična pospanost, glavobolja i znakovi balavljenja, povraćanja ili mokrenje u krevetu
  • koristeći monitor za napade, koji ima funkcije poput beleženja pokreta, buke i senzora vlage

Uz plan lečenja koji vam je preporučio lekar, šta još možete da preduzmete u spavaćoj sobi da biste se zaštitili tokom epi napadau snu ?

Ako zaista imate epileptične napade u snu, preduzmite neke mere predostrožnosti da biste se zaštitili. Uklonite oštre ili opasne predmete koji se nalaze blizu kreveta. Nizak krevet sa krparama ili strunjačama oko njega, može da bude koristan u slučaju da padnete u toku napada. Pokušajte da ne spavate na stomaku i ograničite broj jastuka u krevetu. Ako je moguće, bilo bi dobro da u istoj sobi sa vama ili u blizini spava neko ko može da vam pomogne u toku napada u snu.

Možete i da koristite uređaj za detektovanje napada koji će upozoriti nekog u vašoj blizini kada se napad dogodi.

Prognoze kod epilepsije

Obratite se lekaru ako mislite da vi ili vaše dete imate epileptične napade u snu. Lekar može da vas pošalje na testiranje koje će pokazati da li imate napade. Lekovi su prva linija odbrane protiv epilepsije. Lekar će vam pomoći da dođete do načina lečenja koji vama ili vašem detetu najbolje odgovara.

Najčešći znaci i simptomi epilepsije i epi napada

Epilepsija ne izaziva samo različite vrste napada, koji dosta variraju po učestalosti i intenzitetu, već u nekim slučajevima i povećava rizik od drugih oboljenja. Napadi uglavnom izazivaju simptome koji podrazumevaju gubitak svesti, promene raspoloženja, emotivnu nestabilnost, gubitak kontrole nad mišićima i motornim funkcijama i konvulzije ili trešenje. To ponekad izaziva padove, povrede, nesreće, promene raspoloženja i emocija, komplikacije tokom trudnoće i slične probleme.

Ovi napadi imaju početak, sredinu i kraj, i svaku od ovih faza prate razni simptomi i znaci.Epi napad se drugačije manifestuje kod svakog pacijenta.  Ne javlja se uvek jasna “razlika” između dve faze napada, niti se javljaju svi simptomi kod svakog pacijenta.

Znaci da epi napad počinje su:

  • neobične promene u razmišljanju i osećanjima, uključujući „déjà vu“  osećaj
  • promene u čulnim nadražajima (čuju se neobični zvuci, vide se neobične slike)
  • gubitak vida ili zamagljen vid
  • anksioznost
  • vrtoglavica i nesvestica
  • glavobolja
  • mučnina ili nervozan želudac
  • trnjenje i ukočenost

Simptomi iktalne faze napada

  • gubitak svesti ili zbunjenost
  • čuju se neobični zvuci, osećaju se neobični mirisi i ukusi
  • gubitak vida ili zamagljen vid
  • halucinacije
  • utrnulost, peckanje ili osećaj peckanja strujom
  • promene raspoloženja, anksioznost, panika, ubrzan rad srca
  • problemi sa govorom i gutanjem
  • gubitak mišićnog tonusa ili drhtavica
  • ponovljeni pokreti ruku, usana, očiju i ostalih mišića
  • konvulzije
  • gubitak kontrole nad bešikom ili crevima
  • pojačano znojenje
  • promena boje kože (jako bledilo)
  • poteškoće sa normalnim disanjem

Simptomi na kraju i nakon napada (postiktalna faza)

  • pospanost i zbunjenost, koje mogu brzo nestati ili potrajati nekoliko sati, ili čak i duže
  • zbunjenost, gubitak pamćenja, osećaj jake vrtoglavice
  • poteškoće da se rade uobičajene stvari, problemi sa govorom
  • promene raspoloženja (depresija, tuga, uznemirenost, strah, anksioznost)
  • glavobolja i mučnina
  • tokom napada može doći do povrede, pada i slično
  • osećaj jake žeđi i jak nagon za mokrenjem

Epilepsija – uzroci i faktori rizika

U ogromnom broju slučajeva (preko 60%), tačan uzrok epilepsije je nepoznat. Rizik od napada i epilepsije je najveći kod dece i osoba starijih od 60 godina. Stručnjaci danas smatraju da se epileptični napadi javljaju zbog poremećaja u električnoj aktivnosti centralnog nervnog sistema (mozga, neurona i kičmene moždine). Smatra se da su neki uzroci epilepsije:

  • povreda mozga
  • oboljenja i poremećaji mogza koji dovode do oštećenja (šlog, tumori, demencija)
  • genetika i porodična istorija napada ili epilepsije
  • abnormalan razvoj mozga tokom trudnoće ili u prvim mesecima života.Razlozi mogu biti infekcija kod majke, loša ishrana tokom trudoće, manjak kiseonika ili cerebralna paraliza
  • disbalans u hemikalijama za nervne signale – neurotransmiterima, ili promene u moždanim kanalima, koji su odgovorni za normalnu ćelijsku komunikaciju
  • infektivne bolesti koje oštećuju delove mozga (meningitis, SIDA, virusni encefalitis)
  • upotreba određenih lekova, droga ili povišena temperatura (mogu izazvati napade koji ne moraju biti epileptični).Jak stres, anksioznost, nutritivni deficiti ili disbalans elektrolita, korišćenje alkohola i apstinencija od alkohola ili droge mogu izazvati napade u nekim slučajevima.

Epilepsija lečenje

Konvencionalni načini za lečenje

Konvencionalni načini za lečenje epilepsije zavise od stanja pacijenta, i pristup lečenju je uvek individualan. Terapija nije neophodna kod svih napada i simptoma epilepsije. Ono što razlikuje napad od epilepsije je to što je epileptičarima potreban hroničan tretman (lekovi ili operacija). Samo jedan napad se leči tako što se identifikuje i uklanja uzrok (najčešće visoka temperatura ili povreda).

Lekovi za lečenje epilepsije

Epilepsija se lako dijagnostikuje testovima koji mere električnu aktivnost mozga i snimanjem mozga, obično magnetnom rezonancom ili kompjuterizovanom tomografijom. Kod nekih pacijenata se javljaju samo blagi napadi, tako da oni retko uzimaju lekove kako bi sprečili različita neželjena dejstva. Mada su metode lečenja epilepsije dosta napredovale, još uvek u proseku svaki treći pacijent živi sa nekontrolisanim napadima jer mu lečenje ne pomaže.

Ljudi koji dobro reaguju na terapiju imaju mnogo opcija, posebno kada je reč o antiepilepticima. Većina lekova se uzima oralno kako bi se kontrolisali napadi koji se javljaju zbog neuroloških promena, a ponekad se uzima kombinacija nekoliko lekova. Pošto se adekvatna kombinacija lekova razlikuje od pacijenta do pacijenta, ponekad je teško utvrditi šta kome odgovara.

Svi antiepileptici imaju određena neželjena dejstva, i to ponekad može biti problematično. To su najčešće:

  • zamor
  • vrtoglavica, nestabilnost, problemi sa koordinacijom i zbunjenost
  • gojenje
  • promene raspoloženja
  • osip na koži
  • problemi sa govorom

Lečenje epilepsije operacijom

Kada neželjena dejstva lekova postanu problematična, ili lekovi jednostavno nemaju dovoljan terapeutski učinak da bi sprečili napade, koriste se drugi načini za lečenje, gde spada i operacija, kao i ketogena dijeta i stimulacija vagusa.

Operacija je najbolji pristup i najefikasnija je kada se uzrok napada javlja u delu mozga koji se može ukloniti, a da to ne izazove nikakav problem sa normalnim funkcijama – sa motornim funkcijama, govorom, vidom ili sluhom. Operacijom se mogu sprečiti napadi tako što se izoluje deo mozga na koji napadi mogu uticati. To podrazumeva uklanjanje malog dela mozga ili pravljenje nekoliko rezova u određenim neuronima (ovaj zahvat se zove multipla subpijalna transekcija). Operacija je uvek poslednje pribežište, jer sa sobom nosi velik rizik od komplikacija – promena u raspoloženju, promena u načinu učenja i razmišljanja i drugih kognitivnih funkcija.

Kako kontrolisati epilepsiju?

  1. Sprečite okidače za napade

Nije uvek moguće sprečiti epi napad. Međutim, možete preduzeti određene korake kako biste smanjili šanse da kontrolišete okidače.

Neki najčešći okidači za napade su:

  • Fizički ili emotivni stres, anksioznost, umor i nedovoljno sna:pokušajte da ublažite stres prirodnim putem i spavajte dovoljno (sedam do devet sati tokom noći).
  • Korišćenje alkohola i droga, kao i posledice odvikavanja.
  • Promena ili neredovno uzimanje lekova, posebno antiepileptika. Uvek pijte lekove onako kako vam je lekar prepisao, jer se u suprotnom povećava rizik od napada.
  • Stimulacija mozga jakim svetlom, glasnom bukom, televizijom, računarom i telefonom. Redovno pravite pauze kada koristite računar ili gledate TV. Potrudite se da nekako izbalansirate obaveze i odmor, kako se ne biste previše zamarali.
  • Hormonalne promene ili disbalans, npr. tokom trudnoće, puberteta ili menopauze. Hranite se što zdravije, dovoljno se odmarajte i smanjite stres kako biste lakše izgurali ove promene.
  1. Ketogena dijeta za epilepsiju

Ketogena dijeta se koristi još od dvadesetih godina 20. veka. Lekari su je osmislili kako bi kontrolisali napade kod pacijenata, posebno kod dece. Ketogena dijeta podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata i mnogo masnoća, kako bi se telo “nahranila”, a proteini se uzimaju u umerenim količinama. Oko 65-80% unetih kalorija treba da potiće iz masnoća, a oko 20% iz proteina. Ostatak čine ugljeni hidrati (pet do deset procenata).

Mada nije sasvim jasno kako ketogena dijeta utiče na epilepiju, ona povećava broj ketona u krvi. Povišen broj ketona u krvi smanjuje simptome epileptičnog napada. Kada telo upadne u stanje ketoze, ono počinje da iskorišćava masnoće da bi imalo energije, jer je unos ugljenih hidrata veoma ograničen. To menja način na koji neuroni u mozgu funkcionišu, i tako se kontrolišu simptomi epilepsije.

Ketogena dijeta je opcija uglavnom za decu sa epilepsijom, koja piju mnogo antiepileptika, ali i mnoge odrasle osobe tvrde da im je ovakav način ishrane pomogao u lečenju epilepsije.  Zbog manjka ugljenih hidrata u ovom načinu ishrane, na početku se mogu javiti neka neželjena dejstva – slabost, lako zamaranje, problemi sa osmišljavanjem i pripremom obroka, a mnogi tvrde da im je u početku ovakva hrana bila bezukusna. Međutim, sva neželjena dejstva ketogene dijete obično nestaju nakon par nedelja, ali je ovo i dalje neprijatan “prelaz” nza mnoge ljude.

Epileptičari koji žele da pokušaju sa ketogenom ishranom bi trebalo da se obrate profesionalnom nutricionisti za savet, posebno na početku ovakvog režima ishrane.

  1. Stimulacija vagusa

Vagus (“nerv lutalac”) je najduži kranijalni nerv koji prolazi kroz vrat i toraks do stomaka. On se sastoji od vlakana koja šalju signale po celom organizmu, i koji reguliše motorne i senzorne informacije.

Stimulacija vagusa podrazumeva ugradnju stimulatora, nalik na pejsmejker. Stimulator se stavlja na sam nerv i kontroliše električnu energiju koja putuje iz mozga i u njega. Ovaj uređaj se ponekad naziva pejsmejkerom za mozak. Kada pacijenti sa epilepsijom osete prve znake i simptome napada, mogu aktivirati stimulator magnetom i tako sprečiti napad. Za sada su naučnici utvrdili da ova terapija nije primenjiva na svakog pacijenta, i da je većini i dalje potrebno da uzimaju i lekove, ali ovaj aparat može, u proseku, smanjiti učestalost napada za 20 do 40 posto.

  1. Hitna pomoć i sprečavanje komplikacija

Kada se epi napad prvi put javi, to je obično zastrašujuće iskustvo i za pacijenta i za one oko njega. Stručnjaci savetuju da je najbolje preduzeti određene mere kako bi se sprečili padovi i nesreće. Evo kako da pomognete osobi koja ima epi napad.

Šta uraditi ako neko ima epileptični napad?

  • Zovite hitnu pomoć bez odlaganja
  • Okrenite pacijenta na stranu i stavite mu ispod glave nešto što će mu podupreti glavu U slučaju da osoba ima odeću koja joj steže vrat, razlabavite odeću
  • Omogućite osobi da se pomera normalno (nemojte je držati)
  • Pogledajte u novčanik osobe koja ima napad – većina pacijenata sa epilepsijom nosi narukvicu ili kartončić u novčaniku gde piše da imaju epilepsiju i da li su alergični na nešto

Mere opreza

Ako dobijete napad po prvi put, veoma je važno da bez odlaganja odete kod lekara, kako bi vam postavio tačnu dijagnozu. Ako vam lekar postavi dijagnozu epilepsije, verovatno vam neće biti potrebna medicinska pomoć svaki put kada dobijete blaži napad. Čak i ako već neko vreme kod vas dijagnostifikovana epilepsija, uvek potražite pomoć lekara kada se prvi put jave neki simptomi:

  • napad traje duže od pet minuta
  • sporo se oporavljate od napada
  • drugi napad se javlja veoma brzo nakon prvog
  • napad se javio tokom trudnoće, neke bolesti ili zbog neke povrede
  • trajanje i intenzitet napada se menjaju nakon što ste počeli sa novom terapijom

Iskustva

Često se smatra da su napadi i epilepsija jedna ista stvar. Napad je “poremećaj u električnim signalima između neurona u mozgu”. Epilepsija je hronična bolest koja izaziva napade.

Simptomi epilepsije uključuju promene u čulnim opažajima, raspoloženju, emocijama, motoričkoj kontroli, a ponekad i komplikacije zbog povreda i nesreća.

Prevencija i tretman epilepsije uključuju izbegavanje mogućih okidača (mnogo stresa i anksioznost, stimulaciju, manjak sna), ketogenu dijetu, stimulaciju vagusa, korišćenje antiepileptika, a u nekim slučajevima i operaciju.