Globulini u krvi – povišeni, normalni, sniženi

0
623
globulini u krvi

Proteini su gradivni materijal za sve telesne ćelije i tkiva. Strukturalni delovi gotovo svih organa se sastoje od proteina. Proteini čine i hormone i enzime, koji regulišu telesne funkcije. Proteini su rezerve energije u telu i daju energiju tkivima i mišićima kada uzimamo dovoljno proteina. Albumin i globulin formiraju dve glavne vrste proteina koji su prisutni u krvi.

Globulin se sastoji od antitela, enzima i drugih vrsta proteina. Glubulini nam pomažu da se izborimo sa infekcijama i pomažu u zgrušavanju krvi. Globulini nam služe kao „nosači“ hormona, odnosno oni su odgovorni za transport hormona u različite delove tela. Postoji skoro šezdeset različitih proteina u globulinu, uključujuć i gama globuline koji su, u suštini, antitela; beta, alfa 1 i alfa 2 globuline.

Proteini globulina se sastoje i od lipoproteina, koji zapravo transportuju proteine. Normalna količina globulina u krvi je 2 do 3,5 grama po decilitru. Gamma globulini ili antitela nastaju iz zrelih B-limfocita, poznatih i kao plazma ćelije, ali drugi globulinski proteini su alfa i beta frakcije koje nastaju u jetri.

Normalna koncentracija alfa 1 globulina u krvi je 0,1-0,3 grama po decilitru, alfa 2 globulina 0,6 do 1,0 grama po decilitru i beta globulin 0,7-1,2 grama po decilitru, dok je normalna koncentracija gama globulina u krvi 0,7-1,6 grama po decilitru krvi.

 

Proteinska elektroforeza je proces kojim se različiti proteini razdvajaju u zavisnosti od njihove funkcije i veličine i koriste se da se odredi specifičan nivo neke vrste globulina.

Najveći deo globulina čine gama globulini, i pošto su to antitela, to znači da ako osoba ima nizak nivo globulina, postoji nedostatak antitela. Serum globulin elektroforeza je test kojim se proveravaju nivoi globulinskih proteina u krvi. Visoki globulini mogu ukazivati na hronične upalne bolesti, kao što su tuberkuloza ili sifilis. To može ukazivati i na poremećaje koštane srži kao što je multipli mijelom.

Drugi zdravstveni problemi koji mogu dovesti da globulini budu povišeni jesu leukemija ili autoimuni poremećaji kao što je sistemski lupus. Oboljenja jetre, uključujući opstruktivnu žuticu i cirozu žučnih puteva isto mogu izazvati da globulini u krvi busu povišeni. Reumatski artritis, ulcerativni kolitis, karcinoidni sindrom, oboljenja bubrega ili nefroza, kao i hronične infekcije poput bakterijskih i virusnih infekcija mogu imati za posledicu povećane nivoe globulina.

Sa druge strane, nizak nivo globulina može ukazivati na celijačnu bolest, disfunkciju jetre, lošu apsorpciju ili varenje proteina, kao i na upalne bolesti creva. Tumori, hipogamaglobulinemija i akutna hemolitička anemija mogu dovesti do niskih nivoa globulina. Bubrežna oboljenja, kod kojih bubrezi ne filtriraju proteine u krvi kako treba, što dovodi do velikog nivoa proteina u krvi su još jedna bolest koja može dovesti do niskih nivoa globulina.

Smanjena količina albumina u odnosu albumin-globulin je indikacija da postoji previše globulina, a takvo stanje je izazvano autoimunim bolestima ili multiplim mijelomom. Još jedan čest uzrok ovome jeste ciroza jetre. Nizak nivo albumina u krvi može dovesti i do poremećenog odnosa albumin-globulin, što se često viđa kod bubrežnih bolesnika.

Odnos albumina i globulina je marker proteina koje organizam iskorišćava. Bilo koji zdravstveni problem koji smanjuje nivo globulina će povećati odnos albumin-globulin. Ovaj odnos će se povećati ako u ishrani preovlađuju ugljeni hidrati ili proteini i ako se azot slabo zadržava. Hipotiroidizam može povećati ovaj odnos. Smanjena proizvodnja imunoglobulina, koja se dešava kod nekih tipova leukemije i genetskih poremećaja može uzrokovati povećan odnos albumin-globulin. Kortikosteroidi i preveliko lučenje kortizola mogu izazvati povećano lučenje glukokortikoida, koji za uzvrat može dovesti do povećane količine albumina u odnosu na globulin.

Proteini u serumu su test krvi kojim se meri ukupna količina proteina u krvi, kao i udeo albumina i globulina u toj koncentraciji. Obično se nivo globulina i albumina proveravaju kako bi se procenilo kako funkcioniše jetra. Ako postoje neke značajne razlike u nivoima globulina, odmah se preporučuje detaljniji pregled, a zatim i adekvatan tretman. I globulin i albumin su pokazatelj toga koliko je ishrana zdrava.

Proteini u serumu su test koji pomaže u praćenju napretka bolesti kod nekih vrsta karcinoma. Koriste se i da bi se utvrdilo da li u bubrezima i crevima ima proteinskih ostataka. Proteini u serumu se koriste i za dijagnostiku imunih oboljenja, bubrežne disfunkcije, disfunkcije jetre i da bi se našao uzrok pothranjenosti ili edema.