U drugom delu teksta se nalazi deo maligna hipertermija
Maligna hipertermija je bolest koja izaziva nagli porast telesne temperature i jake mišićne kontrakcije kada je osoba pod totalnom anestezijom. Ova bolest je nasledna.
Hipotermija i hipertermija
Šta je hipotermija ?
Hipotermija je stanje koje se javlja kada telesna temperatura padne na veoma nisku vrednost, što je opasno po život. Može se desiti i suprotna stvar. Kada dođe do velikog skoka temperature, to stanje je poznato kao hipertermija.
Reč hipertermija je zapravo opšti pojam i odnosi se na nekiliko zdravstvenih problema koji se javljaju kada telesni sistem za regulaciju temperature ne može da se izbori sa povišenom temperaturom u okruženju.
Šta je hipertermija ?
Hipertermija je stanje kada telesna temperatura prelazi 40°C.Poređenja radi, telesna temperatura od 35°C se smatra hipotermijom, tako da se normalnom telesnom temperaturom smatra temperatura od 37°C.
Stadijumi hipertermije
Hipertermija se javlja u više faza. Na primer, toplotni udar je često stanje. Međutim, za nesvesticu zbog temperature je malo ljudi čulo. Ovde navodimo koja se sve stanja mogu javiti zbog temperature:
Toplotni stres
Kada telesna temperatura počne da raste, a telo ne može da se rashladi samo znojenjem, javlja se toplotni stres. Toplotni stres izaziva ozbiljne komplikacije – toplotni udar i toplotnu iscrpljenost.
Osim osećaja jake vrućine, mogu se javiti i sledeći simptomi:
- Vrtoglavica
- Slabost
- Mučnina
- Žeđ
- Jaka glavobolja
Ako imate simptome temperaturnog stresa, idite na neko hladnije mesto i odmarajte. Počnite da pijete što više vode i tečnosti koja sadrži elektrolite kako biste hidrirali organizam. Elektroliti su supstance u organizmu – kalcijum, kalijum, natrijum i slično – koje organizam održavaju hidriranom. Oni pomažu u regulaciji rada srca i nerava i održavaju mišiće zdravim.
Ako se simptomi pogoršaju, potražite medicinsku pomoć.
Zamor i iscrpljenost zbog temperature
Ako vam vreme provedeno na visokim temperaturama izazva fizičke simptome i psihički stres, možda se javio zamor i iscrpljenost zbog visoke temperature. Ljudi koji nisu navikli na ekstremno visoke temperature ili da rade u takvim uslovima su posebno podložni ovom problemu.
Osim što se javlja osećaj jake vrućine, zamora i žeđi, javljaju se i poteškoće sa koncentracijom, a u težim slučajevima se gubi i orijentacija. Ako osetite da vam je teško da se skoncentrišete i imate fizičkih i psihičkih problema za vrućinu, idite na neko hladnije mesto i pijte što više tečnosti.
Postešeno prilagođavanje na rad ili vežbanje u uslovima povišene toplote može sprečiti ovaj problem.
Nesvestica zbog temperature
Nesvestica se javlja zbog naglog pada krvnog pritiska, kada je dotok krvi u mozak privremeno smanjen. Ovo se obično dešava zbog jake vrućine. Ako uzimate beta-blokere za snižavanje pritiska, povećava se rizik od nesvestice zbog temperature.
Obično se pre nesvestice javljaju vrtoglavica i ošamućenost. Obično se ljudi osećaju kao da će se onesvestiti, ali uz hlađenje i opuštanje, lako se može sprečiti nesvestica. Dosta pomaže i ako legnete i podignete noge.
Kao što je slučaj i sa drugim problemima vezanim za hipertermiju, rehidratacija je od vitalne važnosti. Bilo koja tečnost vam može pomoći u ovom trenutku, ali je ipak najbolje piti vodu.
Grčevi zbog temperature
Grčevi zbog temperature se najčešće javljaju zbog intenzivnog vežbanja ili zbog fizičke aktivnosti na jakoj vrućini. Obično se javljaju disbalans elektrolita i grčevi u stomaku, nogama ili rukama.
Da biste sprečili pojavu grčeva zbog temperature, odmarajte se na hladnom mestu i popijte dovoljno vode kako biste nadoknadili tečnost koju ste izgubili znojenjem.
Edem zbog temperature
Edem zbog temperature se može javiti ako dugo stojite ili sedite na jakoj vrućini, a niste navikli na veće temperature. To može izazvati otoke šaka, nogu ili članaka.
Ovo oticanje se javlja zbog nakupljanja tečnosti u ekstremitetima. Uglavnom se otoci javljaju kao odgovor na reapsorpciju natrijuma i krv preko bubrega, što izaziva hormon aldosterom.
Edem zbog temperature se obično sam povlači kada se naviknete na toplotu. Hlađenje i podizanje nogu takođe dosta pomažu, a i ovde je najvažnije da pijete dovoljno vode.
Osip zbog temperature
Ponekad fizička aktivnost na jakoj temperaturi može izazvati osip, nalik bubuljicama. Ovaj osip se obično javlja ispod odeće, na mestima koja su natopljena znojem. Osip zbog temperature obično nestaje sam od sebe kada se rashladite i presvučete. Međutim, može doći i do infekcije ako dugo čekate da se istuširate hladnijom vodom.
Iscrpljenost zbog toplote
Reč je o ozbiljnom stadijumu hipertermije. Do iscrpljenosti zbog toplote dolazi kada organizam ne može sam da se rashladi. Osim obilnog znojenja, javljaju se i sledeći simptomi:
- Vrtoglavica
- Slabost
- Jaka žeđ
- Problemi sa koordinacijom pokreta
- Problemi sa koncentracijom
- Hladna i lepljiva koža
- Ubrzan puls
Ovo je poslednji stadijum pred toplotni udar i zato je jako važno da se rashladite i nadomestite manjak vode čim osetite ove simptome.
Ako nakon odmora i rehidratacije simptomi ne prolaze, potražite lekarsku pomoć.
Kada potražiti lekarsku pomoć?
Hipertermija je najozbiljnija faza kod toplotnog udara i može biti fatalna. I drugi problemi sa visokom temperaturom izazivaju toplotni udar ako se ne tretiraju brzo i efikasno.
Toplotni udar se može javiti kada telesna temperatura prelazi 40°C. Česta nesvestica je jedan od prvih znakova toplotnog udara. Ostali znakovi i simptomi toplotnog udara su:
- Iritabilnost
- Zbunjenost
- Problemi sa koordinacijom
- Crvenilo kože
- Smanjeno znojenje
- Slab ili ubrzan puls
Kada se ovi znakovi pojave, uradite sledeće:
- Pokušajte da se sklonite na neko hladnije mesto, najbolje sa klima-uređajem
- Pijte vodu ili energetska pića koja sadrže elektrolite
- Okupajte se u hladnoj vodi ili se istuširajte kako biste ubrzali oporavak
- Ispod pazuha i na prepone stavite ledene obloge
Ako se stanje ne popravi nakon hlađenja i rehidratacije (ili primetite osobu koja možda ima toplotni udar), odmah zovite hitnu pomoć.
Faktori rizika: ko spada u rizičnu grupu?
Ljudi koji rade u jako toplim uslovima imaju i povećan rizik od hipertermije.
Radnici na građevini ili na poljoprivrednom zemljištu, kao i svi koji mnogo vremena provode na otvorenom i na vrućini bi trebalo da preduzmu mere opreza. Tu su i vatrogasci, kao i ljudi koji rade u blizini velikih rerni (u restoranima i pekarama) i svim ostalim zatvorenim prostorima gde nema hlađenja.
I određeni zdravstveni problemi mogu povećati rizik od hipertermije. Određeni lekovi za srce i pritisak, kao i diuretici, mogu smanjiti sposobnost organizma da se rashladi znojenjem. Ako se pridržavate ishrane siromašne natrijumom kako biste snizili pritisak, lakše će se javiti hipertermija.
Kod dece i starijih osoba se javlja i povećan rizik. Mnoga deca se igraju napolju, na jakim vrućinama, i ne odmaraju, ne hlade se u kući niti piju dovoljno vode. I stariji ljudi teže primećuju kolika je temperatura, tako da obično ne reaguju na vreme. Ljudi koji nemaju ventilatore ili klima uređaje u svojim domovima takođe imaju i više šanse da dobiju hipertermiju.
Razlika između groznice i hipertermije
Hipotalamus je deo mozga koji reguliše temperaturu tela. Ta temperatura je obično oko 37°C i javljaju se oscilacije u temperaturi tokom celog dana.
Kada se u organizmu javi bakterijska ili virusna infekcija, hipotalamus reaguje kako bi učinio organizam toplijim, jer se na taj način uništavaju ovi infektivni agensi. U tom slučaju, groznica se javlja kao reakcija imunog sistema. Kada infekcija prođe, hipotalamus „vraća“ telesnu temperaturu u normalu.
Hipertermija koja se javlja zbog toplotnog udara je odgovor tela na promene u okruženju. Prirodni mehanizmi kojima se telo hladi (znojenje) nisu više dovoljni da se izbore sa toplotom iz okruženja. Zato se telesna temperatura penje i dolazi do opisanih simptoma.
Neki lekovi pomažu u snižavanju telesne temperature, ali nemaju nikakvog efekta kada je u pitanju hipertermija. Samo hlađenje tela i rehidratacija mogu pomoći da se ublaži hipertermija.
Kako sprečiti hipertermiju ?
Prvi korak u sprečavanju hipertermije je prepoznavanje rizika kod boravka u jako toplim uslovima. Ako već ne možete da izbegnete jaku toplotu, uradite sledeće kako se ne bi javila hipertermija:
- Pravite pauze i idite u prostoriju koja se hladi klima uređajem, ili bar stanite u senku. Ako nije neophodno da idete na jako topla mesta, ostanite u kući.
- Pijte što više vode ili pića koja sadrže elektrolite, najbolje na svakih 15-20 minuta.
- Ako ste napolju, nosite odeću svetlih boja.
- Ako u stanu ili kući nemate klima uređaj, idite na neko klimatizovano mesto (tržni centar, biblioteku…) dok najjača vrućina ne prođe.
Maligna hipertermija
Maligna hipertermija je bolest koja izaziva nagli porast telesne temperature i jake mišićne kontrakcije kada je osoba pod totalnom anestezijom. Ova bolest je nasledna.
Maligna hipertermija: uzroci
Maligna hipertermija je nasledna bolest. Dovoljno je da je samo jedan roditelj nosilac gena i dete nasleđuje oboljenje. Maligna hipertermija se može javiti i uz neke druge nasledne bolesti mišića, npr. multifokalne miopatije.
Maligna hipertermija: simptomi
Simptomi maligne hipertermije su:
- Krvarenje
- Urin tamno smeđe boje
- Bolovi u mišićima bez jasnog uzroka
- Ukočenost mišića
- Porast telesne temperature (više od 40°C)
Pregledi i testovi
Maligna hipertermija se najčešće otkriva kada se obolela osoba uvede u totalnu anesteziju tokom neke operacije. U najtežim slučajevima dolazi do smrti. najčešći simptomi su ubrzan i nepravilan rad srca.
Testovi za postavljanje ove dijagnoze uključuju:
- Ispitivanje zgrušavanja krvi (PT ili protrombinsko vreme; PTT – aktivno parcijalno tromboplastinsko vreme)
- Kreatininsku fosfokinazu, koja je povišena kada dolazi do uništavanja mišićne mase zbog neke bolesti
- Genetske testove, kojima se utvrđuje postojanje defekata na genima koji su odgovorni za ovo oboljenje
