Osobe koje su pod velikim stresom mogu imati hronično povišen nivo kortizola. Međutim, postoji dosta stvari uz pomoć kojih možete regulisati nivo ovog hormona.
Kortizol je hormon koji luče nadbubrežne (adrenalne) žlezde. Dva faktora regulišu lučenje ovog hormona. Prvi: kortizol se luči kao odgovor na stres. Drugi: on se oslobađa kada je nivo glukokortikosteroida snižen.
Šta je kortizol?
Kortizol je steroidni hormon koji luče nadbubrežne žlezde i koji ima dve važne funkcije u telu: stimulaciju razlaganja proteina i masnoća kako bi se njihovi metaboliti u jetri razložili u glukozu, kao i odgovor organizma na stres.
Kortizol se najčešće zove hormonom stresa. On nam je neophodan da preživimo i da se izborimo sa stresom. Kada se kortizol oslobađa kao odgovor na stres, on je povišen i tako bi trebalo da bude samo neko vreme. Ako nivo kortizola u telu ostane trajno povišen, može doći do raznih problema.
Povišen kortizol:
- utiče na učenje i memoriju
- smanjuje imunu funkciju organizma
- smanjuje gustinu kostiju
- dovodi do gojenja
- dovodi do povišenog pritiska
- dovodi do povišenog nivoa holesterola
- dovodi do zamora nadbubrežnih žlezda
Visok kortizol dugoročno može dovesti do ozbiljnijih horničnih oboljenja, posebno srčanih bolesti i depresije.
Povišen kortizol simptomi
1. Naglo gojenje
Naglo gojenje je jedan od prvih simptoma povišenog kortizola.To je znatno primetnije u gornjem delu tela, jer masnoće počinju da se gomilaju oko ramena, na grudima i leđima.Često se dešava da se masnoće uopšte ne skupljaju na rukama i nogama.
2. Simptomi na koži
Kušingova bolest se često manifestuje i na koži.
Simptomi su sledeći:
- akne
- purpurne lezije na grudima, stomaku i butinama
- pojava modrica
- pojačana maljavost
3. Simptomi vezani za mišiće i kosti
Povišen kortizol može uticati i na mišiće i kosti. Kosti postaju slabe i prisutan je povećan rizik od preloma, pogorovo rebara i kičme.
4. Problemi u funkcionisanju imunog sistema
Povišen kortizol utiče i na timus (grudnu žlezdu), koji reguliše rad imunog sistema.Visok kortizol u nekim slučajevima dovodi do toga da imune ćelije napadaju zdrava tkiva u organizmu.
Najčešći simptomi takve reakcije su astma i razne alergije.
Međutim, u težim slučajevima dolazi do pojave lupusa, Kronove bolesti i fibromijalgije.
5. Depresija i promene raspoloženja
Anksioznost je najčešći simptom koji se javlja kada smo pod jakim i hroničnim stresom.To je obično propraćeno naglim promenama raspoloženja, a u težim slučajevima dolazi i do depresije.Mnoštvo naučnih istraživanja je pokazalo da povećan kortizol smanjuje dotok krvi i glukoze u mozak.To znatno utiče na sposobnost moždanih ćelija da apsorbuju glukozu i dovodi do odumiranja nekih ćelija.
6. Zamor i nesanica
Energija koju kortizol daje telu može biti i kontraproduktivna.Kada dođe do povišenog nivoa kortizola, telo ne može da se odmori kako treba. Tokom noći, prekomerna količina hormona stresa ne dozvoljava da se opustimo i normalno zaspimo.
- U normalnim uslovima, nivo kortizola počinje da raste oko osam sati ujutru kako bi telu dao energiju.
- Kada je kortizol hronično povišen situacija je obrnuta: nivo kortizola je tokom noći visok, a ujutru naglo opada.
Identifikacija disbalansa kortizola
Ako ste već dobili adrenalni zamor ili imate neko drugo hronično oboljenje, vaš lekar će svakako hteti da utvrdi šta je uzrok tome. Hormonalni disbalans (gde spada i poremećen nivo kortizola) je čest uzrok mnogih oboljenja i poremećaja, tako da će lekar, ako posumnja da je reč o tome, da vas pošalje na dodatne analize. Najprecizniji način merenja kortizola je merenje kortizola u pljuvački. Smatra se da vađenje krvi dovodi do privremenog skoka kortizola, tako da rezultati testa krvi nisu sasvim pouzdani.
Ako se pokaže da je nivo kortizola previsok ili prenizak, lekar će vam prepisati odgovarajuću terapiju.
Test nivoa kortizola
Test nivoa kortizola obično podrazumeva uzimanje krvi kako bi se proverila količina ovog hormona.Kortizol je steroidni hormon koji oslobađaju nadbubrežne žlezde. One se nalaze tik iznad bubrega.
Zašto se radi test nivoa kortizola?
Ovaj test se radi kako bi se utvrdilo da li nadbubrežne žlezde luče previše ili premalo hormona. Određene bolesti (Adisonova bolest, Kušingov sindrom) utiču na lučenje kortizola. Ova analiza se koristi za dijagnostikovanje ovih bolesti i procenu funkcije adrenalnih žlezda i hipofize.
Kortizol igra veoma važnu ulogu u telu. On je odgovoran za:
- reakcije na stres
- imuni sistem
- nervni sistem
- cirkulatorni sistem
- skeletni sistem
- razlaganje proteina, masti i ugljenih hidrata
Šta nam govore rezlutati testa nivoa kortizola i koje su referentne vrednosti ?
Normalne vrednosti kortizola variraju od 6 do 23 mikrograma po decilitru krvi. Ipak, različite laboratorije imaju i različite tehnike merenja, tako da na papiru uvek piše referentne vrednosti.
Povišen kortizol može ukazivati na sledeće:
- hipoviza oslobađa previše ACTH (adrenokortikotropni hormon) zbog tumora ili prekomernog rasta hipofize
- tumor na nadbubrežnoj žlezdi, što rezultira pojačanim lučenjem kortizola
- tumor na nekom drugom organu koji utiče na lučenje kortizola
Snižen nivo kortizola ukazuje na:
- Adisonovu bolest, koja se javlja zbog hroničnog smanjenog nivoa kortizola
- hipopituitarizam, koji se javlja zbog toga što hipofiza ne luči dovoljno hormona koji stimulišu rad nadbubrežnih žlezda, i zato dolazi do hronično niskog kortizola
Povišen kortizol
Većina ljudi koja vodi stresan život ima povišen hormon stresa kortizol. Reč je o tome da telo pokušava da se pripremi na stres. Mada povišen kortizol sam po sebi nije problem, hronično povišen kortizol u krvi može biti.
Jedan od najvećih problema sa hronično visokim kortizolom je to što često dovodi do disbalansa šećera u krvi. To je jedna od najvećih pretnji ljudskom zdravlju. Nestabilan nivo šećera u krvi pogoršava upalu u telu, što dovodi do još većeg opterećenja nadbubrežnih žlezda. Tako počinje začarani krug u kom dve stvari međusobno pogoršavaju jedna drugu.
Ako takvo stanje potraje, hronično visok kortizol počinje da utiče i na polne hormone i dovodi do gojenja, problema da kognitivnim funkcijama, hroničnog umora i slabosti.
Hronično povišen kortizol (koji se ponekad zove i Kušingova bolest ili Kušingov sindrom) je često početak poremećaja funkcije adrenalnih žlezda, do kog lako može doći ako se ne leči čim se pojave prvi simptomi.
U drugom delu ovog teksta saznajte kako smanjiti povišen kortizol…
Nizak kortizol
Adrenalni zamor se najčešće manifestuje kroz hronično snižen kortizol. Osobe koje imaju ovaj problem se neprestano osećaju umornim i ne mogu da se izbore sa svakodnevnim stresom. Ostali simptomi su gojenje, hormonalni disbalans, anksioznost, nesanica, apatija i depresija.
Hronično nizak kortizol najčešće se javlja nakon dužeg perioda povišenog kortizola i zato je važno da sami naučite kako da se izborite sa tim.
Hronično nizak kortizol je obično znak da je telo duže vreme bilo pod stresom i da nije moglo da se samo izbori sa tim. Kada neko prođe kroz nekoliko stadijuma disfunkcije adrenalnih žlezda, na kraju nivo kortizola počne da opada i ne skače više.
Ovo stanje je ponekad “uvod” u Adisonovu bolest. Adisonova bolest je autoimuno oboljenje kod kog imuni sistem počne da napada nadbubrežne žlezde i ometa njihovo normalno funkcionisanje.
Kušingov sindrom
Previše kortizola u dužem vremenskom periodu može rezultirati Kušingovim sindromom, koji se ponekad naziva i hiperkotizolizmom. On se najčešće javlja zbog hronične upotrebe kortikosteroida, ali može biti i posledica prekomernog lučenja kortizola.
Kako sniziti povišen kortizol ?
Postoje prirodni metodi uz pomoć kojih možete sniziti povišen kortizol i ublažiti simptome koje imate. Ti simptomi nisu samo iritantni, već mogu biti i veoma opasni.
Zdrava ishrana
Gojenje je najvidljiviji znak povišenog kortizola. Da biste to sprečili ili ublažili, obratite više pažnje na ishranu. Neke namirnice vam u tome mogu dosta pomoći.
- Hrana koja sadrži fenilalanin: fenilalanin je aminokiselina koja stimuliše lučenje dopamina. Dopamin ublažava anksioznost, a anksioznost nas često tera da jedemo masnu i slatku hranu. Dopamin je vezan i za zadovoljstvo.Fenilalanin se nalazi u namirnicama životinjskog porekla: crvenom mesu, jajima, ribi i mleku. Takođe, nalazi se u i nekim marhunarkama.
- Mediteranska dijeta je izvanredna opcija i kao trajan plan ishrane i da se ublaže simptomi povišenog kortizola. Ona se zasniva na svežoj, sezonskoj hrani i podrazumeva unos velikih količina maslinovog ulja, voća i povrća. Glavni izvor proteina u mediteranskoj dijeti su meso, žitarice i semenke.
- Omega-3 masne kiseline: ove masne kiseline izvanredno smanjuju nivo kortizola u krvi. Masna riba (losos, sardine) je najbolji prirodni izvor ovih kiselina. Na tržištu je dostupno i mnoštvo suplemenata ovih masnih kiselina.
- Hidratacija:jedan od glavnih efekata stresa je dehidratacija. Najbolji način da je sprečite jeste da pijete mnogo čiste vode. Dehidrataciju možete sprečiti i zelenim čajem (osim što hidrira, sadrži i mnogo antioksidanasa) i izbacivanjem zašećerenih pića iz svakodnevnice.
Spavajte koliko god vam je potrebno
Nesanica je ogroman faktor rizika za lučenje kortizola. Takođe, ona može pogoršati druge simptome: umor, slabost i iritabilnost. Ljudi sa povišenim kortizolom u krvi bi morali da spavaju kvalitetnije.
Preporuka je da se spava u sobi umerene temperature. Spavajte u potpunom mraku i tišini i izbacite sve elektronske uređaje iz spavaće sobe.
Opuštajuće aktivnosti
Pošto je stres glavni uzrok povišenog kortizola, preporučuje se svaka aktivnost koja opušta i poboljšava raspoloženje. Tu se misli na muziku, šetnju kućnog ljubimca, gledanje nekog filma ili serije i slično.
Najbolje je da svakog dana odvojite malo vremena za sebe i da se tada opustite i ne razmišljate o problemima. Zatvorite oči i slušajte omiljenu muziku 15 minuta ili čitajte knjigu ili radite nešto drugo što vas može oraspoložiti.
Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost je odlična za ublažavanje stresa. Takođe, fantastična je i za probleme sa mišićima koji se javljaju zbog povišenog kortizola. Nije neophodno da radite iscrpljujuće vežbe. Samo pola sata šetnje na dan je sasvim dovoljno da vas opusti i održi uformi.
Uzimajte suplemente
Načuna ispitivanja su dokazala da dva suplementa zaista mogu značajno sniziti visok kortizol u krvi.
Riblje ulje
Riblje ulje je najbolji moguć izvor omega-3 masnih kiselina, koje uspešno redukuju povišen kortizol.
Jedno naučno ispitivanje je bilo usmereno na odgovor na stresne situacije. Jedna grupa ispitanika je uzimala suplemente ribljeg ulja, a druga placebo. Kod grupe koja je uzimala ove suplemente nivo kortizola je bio značajno snižen na kraju ispitivanja.
Ašvaganda
Ašvaganda (indijski žen šen) je biljni suplement koji se koriti u tradicionalnoj medicini za lečenje anksioznosti i ublažavanje stresa.Sve češće se koristi za snižavanje kortizola u krvi.
Budite svoji
Osećaj stida, krivice ili neprilagođenosti može dovesti do negativnog razmišljanja i povišenog kortizola.U nekim slučajevima, pronalazak i uklanjanje izvora te krivice znači pravljenje velike promene u životu. U drugim slučajevima je bitno naučiti kako oprostiti sebi i nastaviti sa normalnim životom. Da biste vodili bolji život, potrebno je da naučite kako da oprostite drugima. Ako imate neki problem koji vas muči, obratite se stručnom licu kako biste zajedno našli rešenje.
Održavajte zdrave odnose sa drugim ljudima
Porodica i prijatelji su izvor velike sreće, ali i stresa. Ta dinamika se odražava i na nivo kortizola u krvi. Zato se potrudite da na miran način razrešite konflikte sa njima.
