HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA može biti čak i smrtonosna a glavni uzrok je pušenje!
Šta je tačno HOBP koji su simptomi i kako se leči ? Ovde je sve što treba da znate…
Šta je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)?
Hronična opstruktivna bolest pluća ili HOBP je bolest pluća sa suženjem disajnih puteva. Od 1982. godine, broj obolelih od ove bolesti se udvostručio. Opstrukcija pluća HOBP se nešto češće javlja kod muškaraca nego kod žena.
Simptomi (zadihanost, kašalj) se sporo javljaju i u većini slučajeva se bolest dijagnostikuje posle četrdesete godine, mada je moguće i ranije postaviti dijagnozu.Kod osoba koje imaju HOBP primećuju se simptomi hroničnog bronhitisa, emfizema i astme.
Koji su znaci i simptomi HOBP-a ?
Hronična opstruktivna bolest pluća sporo nareduje, tako da su simptomi u početnim fazama znatno različiti od simptoma u kasnijim fazama bolesti. Postoji nekoliko načina da se proceni u kojoj je fazi hronično opstruktivna bolest pluća u odnosu na simptome.
Obično je prvi simptom ove bolesti kašalj (najčešće se javlja ujutru) propraćen beličastim ili bezbojnim šlajmom.
Najznačajniji simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća su dispneja, zadihanost i nemogućnost da se dođe do daha.
Ovi simptomi HOBP-a se u početku obično javljaju nakon nekog težeg fizičkog napora, dok su u kasnijim fazama bolesti prisutni i kod neznatnih napora, npr. samo ustajanja sa stolice.
Kod nekih ljudi se javlja “zviždanje” pluća. Simptomi i znaci hronične opstruktivne bolesti pluća su:
- kašalj sa malim količinama bezbojnog šlajma
- neprijatan osećaj u grudima
- zadihanost (najčešće se javlja kod pacijenata starijih od 60 godina)
- “zviždanje” pluća (posebno prilikom fizičkog napora)
Kako bolest napreduje u srednju fazu, simptomi se pogoršavaju.
- problem sa disanjem kod lakših fizičkih aktivnosti
- ubrzano disanje
- plavičasta diskoloracija kože (cijanoza)
- oticanje ekstremiteta (periferni edem)
- hiperinflacija (naduvenost) pluća
- šištanje prilikom minimalnih napora
- produženo izdisanje vazduha
- karakterističan zvuk prilikom disanja
- ubrzan puls u jugularnoj veni
Koje su faze HOBP?
Faza bolesti se određuje u odnosu na rezultata testa funkcije pluća. Konkretno, meri se forsirani ekspiracijski volumen (FEV1) u sekundi. Faza hronične opstruktivne bolesti pluća se po tom metodu određuje na sledeći način:
- Faza 1: ako je FEV1 veći od 80% predviđene vrednosti
- Faza 2: ako je FEV1 između 50 i 79% predviđene vrednosti
- Faza 3: ako je FEV1 između 30 i 49% predviđene vrednosti
- Faza četiri: ako je FEV1 manji od 30% predviđene vrednosti
Ostali metodi određivanja stadijuma bolesti su slični, ali se uglavnom baziraju na intenzitetu simptoma, što je ponekad i subjektivno. Merenje FEV1 je objektivno, te se zato obično uzima kao validno.
Šta izaziva HOBP?
Glavni uzrok hronične opstruktivne bolesti pluća je pušenje ili izlaganje duvanskom dimu. Preko 90% slučajeva HOBP je direktno povezano sa pušenjem ili udisanjem dima. Dakle, i pasivno pušenje predstavlja značajan faktor rizika za ovo oboljenje.
Ostali uzroci hronične opstruktivne bolesti pluća su:
- dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu (npr. dimu koji nastaje sagorevanjem uglja ili drveta, kao i industrijskom zagađenju)
- infektivne bolesti koje uništavaju plućno tkivo kod pacijenata sa astmom mogu takođe dovesti do HOBP
Oštećenje plućnog tkiva s vremenom izaziva i fizičke promene u tkivima u plućima i zakrčuje disajne puteve mukusom. Ta oštećenja dovode do slabije elastičnosti pluća, odnosno pluća ne mogu normalno da se šire i skupljaju.
Smanjena elastičnost pluća znači da kiseonik iz vazduha ne može da prođe kroz blokadu i dospe u alveole, gde se odvija razmena ugljen-dioksida i kiseonika. Posledično, javljaju se i poteškoće sa disanjem. Prvo se javlja kašalj, kojim se uklanja mukus, a zatim se javlja i zadihanost, posebno prilikom fizičkog napora.
Koji su faktori rizika za HOBP?
Pušenje je najveći faktor rizika za razvijanje hronične opstruktivne bolesti pluća. Ostali faktori rizika uključuju pasivno pušenje i izlaganje jakom zagađenju vazduha, posebno dimu nastalom sagorevanjem uglja i drveta. I ljudi sa hroničnom astmom i sličnim oboljenjima spadaju u rizičnu grupu za HOBP.
Postoji i genetički faktor, po imenu deficit alfa-1 antitripsina, koji se javlja kod veoma malog broja ljudi. Deficit ovog enzima povećava rizik od opstrukcije pluća.
Ostali faktori koji povećavaju rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća su:
- dugotrajna upotreba droga, posebno intravenski
- sindrom imunskog deficita
- vaskulitis
- problemi sa vezivnim tkivima
- genetički problemi, poput poremećaja metabolizma glikoproteina
Koja još oboljenja mogu doprineti razvoju HOBP?
Tri oboljenja, koja nemaju veze sa genetikom, mogu imati veliku ulogu u razvoju hronične opstruktivne bolesti pluća: hronični bronhitis, emfizem i infektivne bolesti pluća.
- Hronični bronhitis i emfizem se smatraju varijacijama HOBP. Hronični bronhitis se definiše kao hronični kašalj prilikom kog se izbacuje šlajm, koji traje tri meseca ili duže tokom dve uzastopne godine.
- Emfizem pluća je abnormalno i trajno uvećanje alveola.
- Infektivne bolesti pluća mogu oštetiti tkivo u plućima i izazvati hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
Kojim se testovima dijagnostikuje HOBP?
Preliminarna dijagnoza HOBP se postavlja na osnovu simptoma i
- na osnovu lične anamneze pacijenta
- na osnovu toga što osoba puši ili je izložena duvanskom dimu i/ili
- na osnovu toga što je imala neko plućno oboljenje (npr. pneumoniju)
Ostali testovi za dijagnostikovanje HOBP
Ostali testovi za dijagnostikovanje HOBP uključuju:
- rendgenski snimak pluća
- skener pluća
- oksiometriju pluća, kako bi se izmerila zasićenost krvi kiseonikom
Pacijent se obično šalje kod pulmologa (specijaliste za plućne bolesti) kako bi se odredio FEV1 i odredila faza bolesti.
Kako se leči HOBP?
Postoji nekoliko načina lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća. Pre svega, pacijent mora prestati da puši.
Lečenje podrazumeva upotrebu nikotinskih terapija (za prestanak pušenja), bronhodilatatora (beta-2 antagonista, antiholinergijskih agenasa), kombinaciju steroida i bronhodilatatora, mukolitičkih agenasa, terapiju kiseonikom i operaciju.
Tretman se obično određuje u odnosu na fazu bolesti.
- U prvoj fazi se daju bronhodilatatori.
- U drugoj fazi se daje kombinacija bronhodilatatora i preporučuje se kardiopulmonarna rehabilitacija.
- U trećoj fazi se daje kombinacija bronhodilatatora sa glukokortikoidima uz kardiopulmonarnu terapiju.
- U četvrtoj fazi se daje sve nabrojano uz terapiju kiseonikom i preporučuje se operacija i transplantacija pluća (ako je pacijet kandidat za transplantaciju). Četvrta faza se smatra i poslednjom.
Tri glavna cilja koja treba postići terapijom su:
- poboljšanje disanja
- prevencija i lečenje sekundarnih komplikacija (npr. hipoksemije, infekcija i slično)
- ublažavanje simptoma
Kojim se lekovima leči HOBP?
Nikotinska zamenska terapija
Ova vrsta terapije se gotovo uvek preporučuje pušačima. Nikotinska zamenska terapija pomaže u ostavljanju cigareta tako što ublažava simptome apstinencije. Zamenska terapija uključuje žvake sa nikotinom i flastere, kod kojih se nikotin apsorbuje kroz kužu. Tako se unos nikotina postepeno smanjuje. Ova terapija može mnogo pomoći osobama koje su rešene da prestanu da puše.
Bronhodilatatori
Bronhodilatatori se koriste za lečenje HOBP jer otvaraju disajne puteve i omogućuju normalan protok vazduha.
Kako se leči pogoršanje stanja kod HOBP?
Akutno pogoršanje stanja je jedan od glavnih razloga zbog kojih pacijenti koji imaju opstruktivnu bolest pluća moraju da leže u bolnici.
Ako imate HOBP i iznenada se javi teška respiratorna disfunkcija, ako bolest napreduje ili dobijete neku drugu bolest pluća (pneumoniju, akutni bronhitis), verovatno ćete morati da ležite u bolnici. Cilj hospitalizacije je lečenje simptoma i sprečavanje daljeg pogoršanja. Možda ćete morati da ležite i na intenzivnoj nezi ako imate sledeće simptome:
- zbunjenost
- letargija
- zamor respiratornih mišića
- nedovoljno kiseonika u krvi
- respiratorna acidoza (zadržavanje ugljen-dioksida u krvi)
Prognoza i smrtnost
- Kod osoba kod kojih je opstrukcija pluća HOBP blaža, odnosno u prvoj fazi, prognoza je obično dobra.
- Kod osoba koje se primaju na intenzivnu negu, stopa smrtnosti je čak 24%, a ta brojka se udvostručuje kod pacijenata starijih od 65 godina.
- U proseku, osobe koje se podvrgnu transplantaciji pluća žive oko pet godina što znači da je smrtnost velika a prognoza ne baš najbolja.
- Ako se kod vas razvila hronična opstruktivna bolest pluća i ne prestanete da pušite, verovatno će vam se znatno pogoršati FEV1, javlja se veći rizik od teške hipoksemije, srčanog zastoja i različitih komplikacija, tako da je prognoza prilično loša.
Mogu li se simptomi HOBP ublažiti nekim prirodnim putem ili lekovitim biljem?
Najefikasnija i preventivna terapija za hroničnu opstruktivnu bolest pluća je izbegavanje kontakta sa duvanskim dimom. Ako ste pušač – odmah ostavite cigarete.Lečenje HOBP biljem i izlečenje nije moguće.
Ipak biljem i nekim prirodnim metodama se mogu ublažiti simptomi koje izaziva opstrukcija pluća.
Fizička aktivnost
- Osobama sa blažim ili umerenim simptomima se preporučuje blaža fizička aktivnost kako bi poboljšali izdržljivost i usporili razvoj bolesti.
Ishrana, suplementi, terapija i komplementarna terapija
Postoji dosta suplemenata, kao i namirnica koje mogu usporiti razvoj bolesti i ublažiti simptome. To su:
- Vitamin E, za poboljšavanje funkcije pluća.
- Omega-3 masne kiseline zaublažavanje upala (mogu se kupiti suplementi, ili jesti namirnice bogate ovim masnoćama: losos, haringe, skuše, sardine).
- Antioksidansi za ublažavanje upale (nalaze se u kelju, paradajzu, brokoliju, zelenom čaju, grožđu).
- Tehnike disanja i opuštanja.
- Akupunktura.
Ostale alternativne terapije su upotreba antibiotika za lečenje infekcija (samo po preporuci lekara), mukolitički agensi kojima se pročišćavaju disajni putevi, kao i teraija kiseonikom.
Mnogim pacijentima terapija kiseonikom mnogo pomaže u ublažavanju simptoma, posebno osobama koje imaju hroničan manjak kiseonika u krvi.
Joga je još jedan odličan način da poboljšate disanje i kontrolišete mišiće koji su uključeni u proces disanja.
Pre nego što počnete sa upotrebom bilo kog suplementa, najbolje je da pitate lekara za preporuku, jer neki suplementi mogu imati interakcije sa lekovima.
Može li se HOBP sprečiti?
Osim u slučajevima naslednih oboljenja, HOBP se može uspešno sprečiti tako što nećete pušiti.
Ostale preventivne mere uključuju sledeće:
- izbegavajte dim, posebno onaj koji nastaje sagorevanjem drveta, uglja i naftnih derivata
- smanjite izlaganje iritancima
- vakcinišite se kako biste izbegli infekcije koje mogu dovesti do oštećenja pluća i simptoma opstruktivne bolesti pluća.
Zakažite pregled Prim. dr Jelena Zdravković
Izvori: (1) (2) (3) (4)
