ISTEGNUĆE MIŠIĆA se javlja kada dođe do prevelikog istezanja ili cepanja mišića. Istegnuće mišića se najčešće javlja kao posledica jakog umora, prevelikog napora ili nepravilnog položaja mišića. Istegnuće se može javiti u bilo kom mišiću, ali se najčešće javlja u mišićima zadnjeg dela leđa, vrata, ramena i zadnje lože butina.
Istezanje ovih mišića izaziva jake bolove i može dovesti do ograničenog opsega pokreta tog dela tela. Blaža istegnuća mišića se mogu lako lečiti hladnim i toplim oblogama, kao i antiinflamatornim lekovima. U težim slučajevima je potrebno ipak posetiti lekara.
Simptomi istegnutih mišića
Teško je ne primetiti istegnuće mišića. Simptomi su sledeći:
- bol koji se naglo javlja
- osetljivost
- ograničen opseg pokreta
- diskoloracija kože ili pojava modrica
- otok
- osećaj da se u mišiću nalazi čvor
- grč u mišiću
- ukočenost
- slabost
Kod umerenih ili blagih istegnuća, pogođeni mišić je blago ukočen, ali je još uvek fleksibilan. Jaka istegnuća su znatno teže povrede. Bolovi su obično veoma jaki, što ograničava opseg pokreta mišića.
Simptomi blažih istegnuća mišića obično nestaju sami od sebe nakon par nedelja. U slučajevima težih istegnuća, ponekad su potrebni i meseci da se mišić vrati u normalu.
Uzroci istegnuća mišića
Akutno istegnuće mišića predstavlja situaciju kada do istegnuća dođe iznenada. Ovakvi problemi se najčešće javljaju zbog povreda. Te povrede se mogu javiti zbog nekog od sledećih uzroka:
- niste se dobro i pravilno zagrejali pre početka fizičke aktivnosti
- loša fleksibilnost
- loša kondicija
- zamor i prenaporne vežbe
Uvreženo mišljenje da istegnuće mišića nastupa samo zbog intenzivnih i napornih fizičkih vežbi je potpuno pogrešno. Istegnuće mišića se može javiti čak i tokom lagane šetnje.
Akutno istegnuće se može javiti kada:
- se okliznete ili izgubite ravnotežu
- skočite
- potrčite
- bacite nešto
- podignete nešto teško
- podignete nešto dok ste u nepravilnom položaju
Akutna istegnuća mišića se češće javljaju po hladnom vremenu. Razlog tome je to što su mišići mnogo napetiji na niskim temperaturama. U takvim situacijama, potrebno je da se dobro zagrejete kako biste sprečili istegnuće mišića.
Hronično istegnuće se javlja zbog čestih ponavaljanja istog pokreta. Te povrede se mogu javiti zbog nekog od sledećih uzroka:
- sportova poput veslanja, tenisa i sličnih
- dugog držanja vrata u nepravilnom položaju, posebno ako radite kancelarijski posao
- lošeg držanja
Prva pomoć kod istegnuća mišića
U najvećem broju slučajeva, istegnut mišić se lako leči kod kuće. Blaža istegnuća uspešno prolaze uz odmor, ledene obloge, zavoje i podizanje.
Odmarajte se
Izbegavajte da napinjete problematičan mišić nekoliko dana, posebno ako vam pomeranje izaziva jake bolove. Međutim, i previše odmora može dovesti do slabljenja mišića. To može produžiti period oporavka. Nakon par dana počnite da ponovo pomerate istegnut mišić, ali nemojte preterivati.
Led
Odmah nakon povrede, stavite ledenu oblogu na povređeni mišić. Tako ćete sprečiti pojavu otoka. Nikako nemojte stavljati led direktno na kožu. Napravite ledeno pakovanje tako što ćete umotati kesu leda u peškir. Stavite ovu oblogu na problematično mesto oko 20 minuta. U prva dvadeset i četiri časa nakon povrede, stavljajte oblogu na svakih sat vremena (osim kada spavate). U narednih nekoliko dana, stavljajte oblogu bar na svaka četiri sata.
Zavoji
Da biste ublažili otok, uzmite elastičan zavoj i zamotajte istegnut mišić kako bi otok spao. Pazite samo da ne stegnete zavoj previše, jer tako možete prekinuti cirkulaciju.
Podizanje
Ako je to moguće, podignite istegnut mišić tako da bude iznad nivoa srca.
Ostale stvari koje vam mogu pomoći su:
- Antiinflamatorni lekovi koji se mogu kupovati bez recepta (npr. Brufen). To će vam ublažiti bolove i otoke.
- Nakon povrede, počnite da koristite tople obloge nekoliko puta dnevno. To će vam poboljšati cirkulaciju u povređenom mišiću.
- Nemojte predugo odmarati istegnuti mišić. To dovodi do ukočenosti i slabosti. Počnite sa blagim vežbama istezanja čim se osetite bolje. Polako i postepeno povećavajte aktivnost.
- Uvek se zagrejte pre vežbanja i nakon vežbanja dobro istegnite mišiće. To će vam poboljšati dotok krvi u mišiće i smanjiti rizik od povrede.
- Potrudite se da ostanete u formi. Ako ste jaki i zdravi, manja je verovatnoća da će doći do istegnuća mišića.
Ako imate jake bolove, možda vam je potrebna i lekarska pomoć. U tom slučaju, verovatno će vam pomoći fizikalna terapija.
Istegnuće mišića ruke
Bol je glavni simptom istegnuća mišića ruke. Iznenadna bol se obično javlja u vreme povrede, kada mišić ili tetiva pucaju dok je mišić napet tj. aktiviran. Na primer, biceps se napreže prilikom dizanja teških predmeta, bilo tokom treninga snage ili kod svakodnevnih aktivnosti. Bol se obično smanjuje kada ruka miruje, ali čim se povređeni mišić aktivira, bol se vraća. Bol je najveća u tom predelu gde je mišić pokidan, a ako ga pipnete, primetećete da je u tom delu mekan. Bol koja se javlja u ruci varira, u zavisnosti od jačine istegnuća.
Blaže istegnuće mišića ruke obično zaceljuje kroz par nedelja, ako se povređeni mišić odmara. Ali, ukoliko je bol jača ili se ne osećate bolje, obavezno idite kod lekara. Mnoga oboljenja i poremećaji izazivaju simptome slične istegnuću mišića ruke, pa je važno da dobijete pravilnu dijagnozu. Ukoliko se povredite, ili osećate neke znakove upozorenja, kao što su trnjenje ruke ili šake, sve jača bol, ili prosto ne možete ni da pomerite ruku, nemojte oklevati i idite kod lekara.
Kada posetiti lekara?
Kod blažih povreda, ovi kućni tretmani obično rešavaju stvar. Potražite lekarsku pomoć u sledećim situacijama:
- bol se ne povlači duže od nedelju dana
- osećate obamrlost u povređenom delu
- povreda krvari
- ne možete da hodate
- ne možete da pomerate ruku ili nogu
Fizički pregled i rendgen ili magnetna rezonanca će pomoći lekaru da utvrdi pravo stanje stvari. Lečenje obično podrazumeva antiinflamatorne lekove i lekove protiv bolova za ublažavanje otoka i bolova. Lekar će vas možda poslati na fizikalnu terapiju kako biste ojačali mišiće i brže se oporavili od povrede.
U najtežim slučajevima, neophodna je operacija.
Kako sprečiti istegnuće mišića?
Uz neke mere opreza možete smanjiti šansu od istezanja mišića.
- Pokušajte da ne sedite dugo u jednom položaju.Potrudite se da češće ustajete i menjate položaj. Kupite stolicu koja vam dobro podupire donji deo leđa ili stavite neko jastuče. Potrudite se da vam kolena budu u ravni sa kukovima.
- Obratite pažnju na držanje kada sedite i stojite.Ako provodite mnogo vremena u jednom položaju, potrudite se da se makar malo pomerate ili da prebacujete težinu sa jedne noge na drugu. Tako ćete smanjiti pritisak na mišiće leđa.
- Pažljivo podižite stvari.Neka vam leđa budu prava, savijte kolena i uvek se podišite nogama. Nemojte nikad podizati tešku stvar i okretati se istovremeno.
- Potrudite se da izbegnete povrede. Uvek se držite za gelender kada se penjete ili silazite niz stepenice, izbegavajte klizave površine i slično.
- Smršajte ako imate višak kilograma.
- Nosite samo udobnu obuću.
Redovno vežbanje će vam mišiće održati zdravim i jakim, ali su i neke tehnike veoma važne za sprečavanje ovakvih povreda mišića. Uvek se istegnite i zagrejte pre bavljenja fizičkom aktivnošću.
Nakon treninga se istegnite kako biste sprečili ukočenost mišića. Ako duže vreme niste bili fizički aktivni, nemojte preterivati u početku. Počnite sa lakšim i kraćim vežbama, a onda postepeno povećavajte intenzitet.
Što je najvažnije, ne zaboravite da vaše telo ima svoja ograničenja. Ako vam je tokom fizičke aktivnosti nešto neobično, odmah prekinite.
Kakva je prognoza kod istegnuća mišića?
Oporavak i vreme potrebno za oporavak zavisi od težine povrede. Kada je reč o blažem istegnuću, moći ćete da se vratite normalnim aktivnostima za tri do šest nedelja nakon odmora i osnovne nege. Kada je reč o težem istegnuću, oporavak može potrajati nekoliko meseci. U najtežim slučajevima, potrebne su operacija i fizikalna terapija.
Uz pravilan tretman, većina ljudi se potpuno oporavi. Potrudite se da sprečite ovakve povrede. Tokom oporavka, slušajte savete lekara i nemojte počinjati sa napornim fizičkim aktivnostima dok se mišić potpuno ne oporavi.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
