Gotovo trećina ljudi na svetu ima problem sa bruksizmom (škripanje zubima u snu), a kod 10% od svih njih ima toliko jako škrgutanje zubima da počinju da se krnje. Bruksizam se može javiti i kod dece i kod odraslih, nezavisno od životne dobi, i izazvati teža oštećenja zuba, probleme sa vilicom i glavoboljom.
Mada se ovo može dešavati u bilo koje doba dana, većina ljudi ima škripanje zubima noću, dok spava, a većina i ne zna za to dok im neki član porodice ili zubar ne skrene pažnju. Zato je moguće da prođu meseci, ili čak i godine, da bi se utvrdio bruksizam kod nekoga, a do tad se već jave značajna oštećenja.
Šta je bruksizam ?
Postoje dve vrste bruksizma – škripanje zubima dok spavate (nesvesni) i dok ste budni. Škripanje zubima u budnom stanju se najčešće dešava kada smo pod jakim stresom, kada smo veoma anksiozni, a u nekim retkim slučajevima, reč je samo o ružnoj navici.
Bruksizam u snu se smatra poremećajem spavanja, i spada u istu grupu kao i sindrom nemirnih nogu. Ljudi koji imaju neki od ovih poremećaja spavanja češće hrču ili imaju apneju u snu.
Ovaj problem je relativno čest, a kod dece i tinejdžera se mora uzeti za ozbiljno. Neki stručnjaci smatraju da 20-30% dece škripi zubima u snu. Obično se ovo smatra ranim znakom da se lukovi zuba u gornjoj i donjoj vilici ne podudaraju, pa je najbolje otići kod zubara kako bi se utvrdio problem i počelo lečenje.
Bruksizam simptomi
Bruksizam često primete i zubari, zbog oštećenja zuba i desni.Škripanje zubima mnogi ne uzimaju za ozbiljno, dok se ne jave komplikacije.
Simptomi i znaci bruksizma su najčešće:
- Buđenje osobe koja spava sa vama u sobi zbog neprestanog škripanja zubima
- Naprsli, iskrzani zubi, koji se u nekim slučajevima i rasklimaju
- Propadanje zubne gleđi
- Osetljivost zuba na toplu, hladnu i slatku hranu
- Bol i neprijatan osećaj u vilici ili čitavom licu
- Umorni i napeti mišići vilice
- Bol u uhu
- Tup bol u slepoočnicama
- Ranice u ustima zbog griženja obraza
- Ranice na jeziku
Bruksizam i disfunkcija viličnog (temporomandibularnog) zgloba
Disfunkcija viličnog zgloba može izazvati bolove i neprijatan osećaj. Povrede, artritis ili genetski faktor mogu izazvati disfunkciju viličnog zgloba, i ovaj problem se najčešće otklanja bez operacije. Bruksizam i disfunkcija viličnog zgloba imaju slične znake i simptome – bolovi u ušima i licu i poteškoće sa žvakanjem hrane. Ono što stvara razliku između ova dva poremećaj je karakteristično „kliktanje“ vilice kada žvaćemo ili govorimo.
Sa druge strane, škripanje zubima u snu ne pogađa konkretno vilicu, mada se kod nekih ljudi dešava da se pojavi prvo jedan, pa zatim drugi poremećaj. Još uvek nije utvrđeno kako su ova dva poremećaja povezana, ali neki smatraju da dugotrajni bruksizam može oštetiti vilični zglob i dovesti do disfunkcije.
Bruksizam uzroci i faktori rizika
Smatra se da škripanje zubima u snu kod dece može izazvati astma, infekcija gornjih disajnih puteva i anksioznosti. Mada i akutne infekcije gornjih disajnih organa mogu izazvati bruksizam, ako vaše dete ima hroničnu astmu, redovno ga vodite kod zubara kako bi se bruksizam utvrdio u ranoj fazi i kako bi se sprečilo dalje oštećenje.
Naučnici smatraju da su škrgutanje zubima i anksioznost direktno povezani. Deca koja imaju neki anksiozni poremećaj takođe moraju da idu na redovne lekarske kontrole kako bi se sprečilo oštećenje zubne gleđi i zuba.
Neka deca počinju da škripe zubima jer je to odgovor njihovog organizma na bol. Ove epizode su uglavnom retke i traju kratko (npr. škripanje zubima se javi zbog bolova u uhu). Škrgutanje zubima nestaje kada nestanu i bolovi.
I kod dece koja su agresivna, hiperaktivna i takmičarski nastrojena češće se javlja škripanje zubima u snu.
Škripanje zubima u snu kod odraslih, može biti simptom jednog ili više od ovih uzroka:
- Sleep apneja
- Hantingtonova bolest
- Parkinsonova bolest
- GERB (gastroezofagealna refluksna bolest)
- Anksioznost
- Depresija
- Bes i frustracija
- Mnogo stresa
- Nepoklapanje luka gornjih i donjih zuba
- Uzimanje nekih lekova
Bruksizam lečenje
Obično i lekar i zubar osmišljavaju individualni plan za lečenje bruksizma.Metode za lečenje obično podrazumevaju sledeće:
Korišćenje splinta
Pacijenti obično koriste splint (nalik navlaci za zube, kao što koriste bokseri), koji je posebno osmišljen da zube drži odvojenim kako bi se sprečilo dalje oštećenje koje izaziva škrgutanje. Iako je nekim ljudima nezgodno da nose ovaj splint, ovo je jedan od najboljih načina za se zaštite zubi od oštećenja koje izaziva škrgutanje.
Ispravljanje zuba
Ako se problem javio zbog nepravilnih zuba, to se ispravlja protezom ili operacijom pre nego što dođe do još većeg oštećenja.
Lekovi za opuštanje mišića i antidepresivi
Pošto se bruksizam često javlja zbog stresa, depresije i anksioznosti, mnogi lekari prepisuju pacijentima lekove za opuštanje mišića. Mada su ovi lekovi vrlo korisni protiv škripanja zubima, imaju dosta neželjenih dejstava. Neki mogu izazvati probleme sa tiroidnom žlezdom, a neki izazivaju zavisnost, tako da je najbolje ne pribegavati im, osim kao poslednjoj opciji.
Injekcije botoksa
Kada ostali konvencionalni tretmani ne pomažu, neki lekari za lečenje bruksizma preporučuju injekcije botoksa. Ipak, efekti botoksa nisu još uvek potpunosti ispitani, ali se čini da su korisni u ublažavanju miofascijalnih bolova, koji se javljaju zbog bruksizma. Mada su ove injekcije uglavnom bezbedne, pitajte lekara koje nuspojave možete da očekujete.
Kako sprečiti škripanje zubima u snu na prirodan način
U zavisnosti od uzroka, možete pokušati sa nekim od ovih načina lečenja bruksizma. To će sprečiti dalja oštećenja zuba, ublažiti bolove u licu i ušima i poboljšati vam san.
Splint i kognitivna bihevioralna terapija
Jedno naučno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da terapija za bruksizam koja podrazumeva korišćenje splinta u kombinaciji sa kognitivnom bihevioralnom terapijom daje dobre rezultate i da je mnogo efikasnije nego samo korišćenje splinta. Smatra se da je ova terapija mnogo bolja za opuštanje mišića. Kroz ovu terapiju ćete naučiti kako da pravilno držite vilicu.
Biofidbek
Ako vaš lekar smatra da je škripanje zubima tokom sna kod vas stvar navike i da nema nekog posebnog uzroka, pokušajte sa biofidbekom, novim alternativnim oblikom za lečenje bruksizma. Neka ispitivanja su pokazala da ova terapija daje dobre rezulate u lečenju bruksizma.
Smanjite stres
Ako imate problem sa škripanjem zubima u toku sna i često to radite kada ste anksiozni ili pod stresom, naučite kako da ublažite stres. I kod dece i odraslih se može postići opuštanje uz vežbe, meditaciju, jogu i esencijalna ulja. Zdrava ishrana se podrazumeva, kao i izbegavanje hrane koja bi mogla da izazove alergijsku reakciju.
Vitamin C
Kao „dopuna“ ublažavanju stresa i kognitivnoj bihevioralnoj terapiji, dodatni vitamin C u ishrani je korisna stvar kada učite kako da prestanete da škripite zubima. Pošto nadbubrežne žlezde koriste vitamin C, on ima dosta uticaja kod našeg odgovora na stres. Vitamin C je veoma važan i u oslobađanju dopamina, koji služi za regulaciju raspoloženja.
Namirnice bogate vitaminom C su paprika, kivi, pomorandže, limun, jagode, brokoli i kelj. Jedite ove namirnice sveže ili pravite od njih šejkove i smutije.
Magnezijum
Česti simptomi deficita magnezijuma su anksioznost, iritabilnost, nesanica, uznemirenost i hiperaktivnost. Ako želite da poboljšate svoj san, uzimajte po 400 mg magnezijuma pred spavanje (u vidu suplemenata).Ovo može kod nekih sprečiti škripanje zubima u snu.
Osim korišćenja suplemenata, potrudite se da jedete i hranu koja je prirodno bogata magnezijumom – spanać, blitva, golica, kefir, jogurt, bademi, crni pasulj, avokado, smokve, čokolada i banane. To će vam pomoći da prestanete da škripite zubima.
Vitamini iz B grupe
ako ste se pitali kako sprečiti škripanje zubima u snu od pomoći mogu biti i vitamini B komleksa.Poput vitamina C i magnezijuma, i vitamini iz B grupe su veoma važni za naše zdravlje. Deficit bilo kog vitamina iz B grupe može biti uzrok psihičkog stresa, depresije, pa čak i paničnih napada. Vitamin B5 je posebno važan kad je u pitanju lečenje bruksizma. Dobro raspoloženje je najbolji početak za lečenja bruksizma.
Preporuke za dnevni unos vitamina B5 su sledeće:
Deca:
1-3 godine – 2 miligrama
4-8 godina – 3 miligrama
9-13 godina – 4 miligrama
Odrasli
14 godina i više – 5 miligrama
Trudnice – 6 miligrama
Dojilje – 7 miligrama
Koren valerijane kao prirodni lek
Koren valerijane se hiljadama godina koristi kao prirodan sedativ i tretman protiv anksioznosti. Dokazano je da poboljšava kvalitet sna i da nema nikakva neželjena dejstva. Pošto se bruksizam smatra poremećajem spavanja, pokušajte da koristite valerijanu neko vreme – pomaže u većini slučajeva.
Mere opreza
Ako naučite kako sprečiti škripanje zubima noću, sprečićete mnoge komplikacije i oštećenje zuba, oštećenje zubne gleđi, lomljenje zuba i hronične bolove u uhu, vilici i licu. Ako ne počnete lečenje bruksizma na vreme, to može dovesti do jako lošeg sna i sleep apneje. Jako je važno da odete kod lekara i/ili stomatologa da se pronađe adekvatna terapija za bruksizam.
Nekoliko reči na kraju
Bruksizam se javlja kod gotovo trećine ljudi i može izazvati teža oštećenja zuba i desni. Škrgutanje zubima u snu kod dece se često javlja kao posledica astme, alergije, anksioznosti ili infekcija gornjih respiratornih organa. Ako vaše dete ima bilo koji od ovih poremećaja, vodite ga na redovne kontrole kod zubara, kako biste sprečili trajnu štetu.
Bruksizam kod odraslih se može javiti zbog nekog zdravstvenog problema, ili kao nuspojava nekih lekova. Obično škripanje zubima u snu prestaje kada se otkloni uzrok.
Konvencionalni načini za lečenje podrazumevaju proteze, splintove i lekove za opuštanje mišića.
Ako je uzrok škripanja zubima stres, pokušajte da ga ublažite uz pomoć tehnika poput meditacije i joge, a potrudite se i da se hranite što zdravije.
Najbolji prirodan metod za lečenje bruksizma je nošenje splinta i kognitivna bihevioralna terapija.
