ŠTA SU HEMATOKRIT I HEMOGLOBIN? Kako se na zdravlje održava povišen isnižen nivo ovih važnih komponenti krvi?
Pročitajte ovaj članak da biste dobili odgovore na ova i druga pitanja i saznali nešto više o hematokritu (HCT) i hemoglobinu (HGB).
Reč hematokrit je kovanica koju je 1891. godine uveo švedski fiziolog Magnus Bliks. Nastala je od grčkih reči haima (αἷμα) što znači krv i kritēs (κριτής) što znači proceniti, a prevodi se kao „razdvojiti krv“. Hematokrit je poznat i kao puni volumen eritrocita, ali i kao frakcija volumena eritrocita. Hematokrit oslikava deo zapremine krvi koji zauzimaju crvena krvna zrnca i sastavni je deo kad se radi kompletana krvna slika.
Hemoglobin je metalprotein prisutan u crvenim krvnim zrncima. Njegova mera (koncentracija hemoglobina u krvi) je važan pokazatelj prisustva ili odsustva anemije, tj. nedostatka hemoglobina ili eritrocita, ili i jednog i drugog.
U nastavku članka ćemo vas upoznati sa detaljima o vrednostima hematokrita i hemoglobina i šta znače različite varijacije ovih vrednosti (visok ili nizak hemoglobin i hematokrit).
Vrednosti hemoglobina i hematokrita
Kod muškaraca vrednost hematokrita (koja se uvek izražava u procentima) obično iznosi oko 48%, dok je kod žena 38%. U nastavku ćemo navesti normalan opseg vrednosti hemoglobina:
Starosna grupa | Vrednost hemoglobina (mg/dl) |
Normalna vrednost hemoglobina kod novorođenčadi | 17 – 22 |
Normalna vrednost hemoglobina kod dece | 11 – 13 |
Normalna vrednost hemoglobina kod odraslih (muškarci) | 14 – 18 |
Normalna vrednost hemoglobina kod odraslih (žene) | 12 – 16 |
Normalna vrednost hemoglobina kod starijih osoba (muškarci) | 12,4 – 14,9 |
Normalna vrednost hemoglobina kod starijih osoba (žene) | 11,7 – 13,8 |
Povišen hemoglobin i hematokrit
>
Visok hematokrit i povišena koncentracija hemoglobina, beleže se u slučajevima kada je zapremina plazme smanjena, a broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) povećan.
Ovakav rezultat analize krvi može da ukazuje na denga groznicu i veoma opasan znak koji upozorava da je pacijent izložen veoma visokom stepenu rizika od sindroma denga šoka.
Pored toga, policitemija vera, mijeloproliferativni poremećaj kod koga koštana srž proizvodi preveliku količinu crvenih krvnih zrnaca, takođe se povezuje sa povišenim vrednostima hematokrita.
Čak i neke bolesti pluća, poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i drugih plućnih oboljenja, koje imaju simptome nalik hipoksiji, mogu da dovedu do porasta proizvodnje crvenih krvnih zrnaca.
Ponekad, čak i teška dehidracija može da izazove smanjenje zapremine krvne plazme, što za posledicu ima povećanu koncentraciju ćelija krvi.
Nizak hemoglobin i hematokrit
Nizak hemoglobin i hematokrit mogu da ukazuju na brojna oboljenja. U jedno od najtežih stanja spada hemoragija (izlivanje krvi iz krvnog suda). Hemoragija može da dovede do značajnog isticanja pune krvi, usled čega može da dođe prekomernog gubitka ćelija krvi.
U takvim slučajevima, utvrđivanje MCV (prosečnog volumena eritrocita) i RDW (mere varijabilnosti veličine eritrocita) mogu da budu korisni za procenu dobijenih rezultata.
Međutim, najčešći nalaz kod sniženih vrednosti hematokrita i hemoglobina je anemija.
Anemija je ozbiljno stanje kada VREDNOST hemoglobina padne ispod 7mg/dl. Ovo stanje karakterišu simptomi poput kratkog daha, apneje u snu, stalnog osećaja umora i malaksalosti. Postoje brojne rizične grupe podložne anemiji. U stvari, smanjen hematokrit i hemoglobin u trudnoći, čest su pokazatelj anemije usled nedostatka gvožđa.
Ovo je bilo sve o normalnim vrednostima hemoglobina i hematokrita i o tome šta promene ovih vrednosti znače.
Nizak hemoglobin u krvi uzroci i kako ga popraviti
Ove vrednosti se koriste i u druge svrhe. Kod profesionalnih sportista je utvrđivanje vrednosti hematokrita sastavni deo kontrole krvnog dopinga, odnosno korišćenja eritropoietina. Vrednost u uzroku krvi se upoređuje da dugotrajnom vrednošću beleženom kod određenog sportiste, tako da postoji veoma malo prostora za individualne varijacije unutar apsolutnog dozvoljenog maksimuma.
Maksimalne očekivane vrednosti hematokrita se obično viđaju kod populacije u koju spadaju i oni koji su izloženi povećanom riziku od formiranja krvnih ugrušaka i mogućeg moždanog ili srčanog udara.