Analize krvi i urina

Krvna slika – WBC u krvi (leukociti)

March 31, 2020

4303

Šta je WBC ?

Brojanje belih krvnih zrnaca, ili leukocita (WBC), je analiza krvi kojim se utvrđuje broj belih krvnih zrnaca u organizmu.

Ova analiza je često uključena u proveru kompletne krvne slike (KKS). Termin „broj belih krvnih zrnaca“ obično se odnosi na broj leukocita u organizmu. Postoji nekoliko vrsta belih krvnih zrnaca, a krv sadrži određeni postotak svake od njih. Ponekad, međutim, broj belih krvnih zrnaca može da opadne ili da poraste u odnosu na zdravi opseg.

WBC, bela krvna zrnca, odnosno leukociti, važan su deo imunog sistema. Ove ćelije pomažu u borbi protiv infekcije tako što napadaju bakterije, viruse i druge mikroorganizme koji napadaju organizam. Bela krvna zrnca nastaju u koštanoj srži (deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija se i u timusu/grudnoj žlezdi, limfnim žlezdama i čvorovima, kao i slezini) ali cirkulišu kroz čitav krvotok.

Kada je broj WBC veći ili manji od normalnog, to može da bude pokazatelj nekog osnovnog oboljenja. Broj WBC u krvi otkriva skrivene infekcije u organizmu i upozorava lekare da postoje nedijagnostikovana oboljenja, kao što su autoimune bolesti, imunodeficijencija i poremećaji krvi.

Krvna slika WBC pomaže lekarima da prate delotvornost hemoterapije ili radioterapije kod pacijenata sa rakom.

Šta je normalan broj WBC?

Prosečan normalan opseg se kreće između 3.500 i 10.500 belih krvnih zrnaca po mikrolitru krvi (mcl). Deca se obično rađaju sa znatno većim brojem WBC, što se postepeno izjednačava tokom sazrevanja. Prema klinici Mejo, ovo su normalne vrednosti WBC po mikrolitru krvi, u skladu sa uzrastom:

*Starost*	*Bela krvna zrnca po mikrolitru krvi*
odmah po rođenju	9.000 – 30.000
1 – 7 dana	9.400 – 34.000
8 – 14 dana	5.000 – 21.000
15 dana do 1 meseca	5.000 – 20.000
2 – 5 meseci	5.000 – 15.000
6 meseci do 1 godine	6.000 – 11.000
2 godine	5.000 – 12.000
3 – 5 godina	4.000 – 12.000
6 – 11 godina	3.400 – 10.000
12 – 15 godina	3.500 – 9.000
odrasle osobe	3.500 – 10.500

Ove referentne vrednosti WBC mogu da se razlikuju od laboratorije do laboratorije kod koje se radi krvna slika. Još jedna uobičajena mera za zapreminu krvi je kubni milimetar, ili mm3. Mikrolitar i kubni milimetar predstavljaju iste količine.

Vrste ćelija krvi koje spadaju u WBC, obično predstavljaju normalan postotak ukupnog broja belih krvnih zrnaca.

Normalan postotak različitih vrsta WBC u ukupnom broju, obično se kreće u ovom opsegu:

*Vrsta WBC*	*Normalan postotak u ukupnom broju WBC*
neutrofili	45 – 75%
limfociti	20 – 40%
eozinofili	manje od 7%
monociti	1 – 10%
bazofili	manje od 3%

Rezultati analize krvi koji pokazuju veći ili manji broj WBC od normalnog, može da bude znak nekog osnovnog oboljenja. Manji ili veći broj određene vrste WBC u krvi, takođe može da ukazuje na neko osnovno oboljenje.

Krvna slika WBC – tumačenje rezultata

Abnormalni rezultati testa brojanja WBC klasifikovani su brojevima koji su viši ili niži od normalnog opsega za vašu starost.

Mali ili veliki broj WBC može da ukazuje na poremećaj krvi ili druga oboljenja. Da bi se utvrdio tačan uzrok velikog ili malog broja WBC u krvi, lekar će u obzir uzeti nekoliko faktora, kao što su spisak lekova koje trenutno uzimate, simptomi i anamneza.

Krvna slika može da pokazuje i mali broj WBC

Leukopenija je medicinski termin kojim se označava mali broj WBC. Mali broj može da bude prouzrokovan:

HIV-om
autoimunim poremećajem
poremećajem/oštećenjem koštane srži
limfomom
teškom infekcijom
bolestima jetre i slezine
lupusom
radioterapijom
nekim lekovima, poput antibiotika

Leukocitoza je medicinski termin kojim se označava veliki broj WBC u krvi. On može da bude prouzrokovan:

pušenjem
infekcijom, poput tuberkuloze
tumorima koštane srži
leukemijom
zapaljenskim oboljenjima, kao što su artritis i bolesti creva
stresom
treningom
oštećenjem tkiva
trudnoćom
alergijama
astmom
nekim lekovima, kao što su kortikosteroidi

Nakon dijagnostikovanja uzroka velikog ili malog broja WBC koji pokazuje krvna slika i preporuke za plan lečenja, lekar će vam periodično proveravati bela krvna zrnca. Ako je broj belih krvnih zrnaca i dalje veliki ili mali, to može da bude pokazatelj da vam se oboljenje pogoršava. Lekar može da prilagodi lečenje. Ako analiza krvi pokaže da je vaš broj WBC u normalnom opsegu, to obično znači da lečenje deluje.

Leukociti sadrže oko 80% vode, velike količine glikogena koji služi kao izvor energije, puno nukleoproteina, histamin i heparin.

U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih zrnaca.

Leukociti se razlikuju prema izgledu, zastupljenosti, mestu nastanka i funkciji. Postoje 3 glavne vrste belih krvnih zrnaca:

Granulociti su najbrojnija vrsta belih krvnih zrnaca i čine većinu leukocita u perifernoj cirkulaciji. Postoje 3 vrste granulocita:
Neutrofili, ili neutrofilni granulociti (NEU), najzastupljeniji su fagocitni leukociti (ćelije žderačice“). Neutrofili su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
- Eozinofili, ili eozinofilni granulociti (EOS), učestvuju u odbrani organizma od alergijskih agenasa i infekcija parazitima.
- Bazofili, ili bazofilni granulociti (BASO), najmanje su zastupljena vrsta leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.
Limfociti (LYM) predstavljaju vrstu leukocita koja ima dve osnovne podvrste: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu.
Monociti (MONO) sa neutrofilima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije sa malom sposobnošću da se bore, međutim, kada uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji deluju kao „usisivači“ ostataka izumrlih ćelija iz organizma, ali i čitavih ćelija patogena, te su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.

Simptomi abnormalnog broja WBC

U simptome manjeg broja WBC u krvi spadaju:

bolovi u telu
povišena telesna temperatura
groznica
glavobolja

I veliki broj WBC izaziva simptome, mada osnovna oboljenja, koja dovode do povećanog broja leukocita, mogu da imaju sopstvene simptome.

Simptomi koji se manifestuju usled malog broja WBC, mogu da navedu vašeg lekara da vas pošalje na analizu krvi radi utvrđivanja broja WBC. Uobičajeno je i da lekar u sklopu godišnjeg fizikalnog pregleda, daje uput za kompletnu krvnu sliku i proveru broja WBC.

Šta vas očekuje tokom davanja uzorka krvi na analizu radi brojanja WBC

Laboratorijski tehničar će uzeti uzorak krvi, radi provere broja WBC. Ovaj uzorak krvi se uzima iz vene ruke ili nadlanice. Uzimanje krvi traje nekoliko minuta i može da bude neznatno nelagodno. Tehničar će očistiti mesto kroz koje će da uvede iglu, kako bi uništio mikroorganizme, a potom će elastičnom trakom podvezati nadlakticu. Elastična traka olakšava krvi da napuni venu, pa je vađenje krvi lakše.

Tehničar će polako uvesti iglu u vašu ruku ili nadlakticu i prikupiti krv u prikačenu epruvetu. Potom se elastična traka skida, a igla polako izvlači. Potom će staviti gazu na mesto uboda da bi zaustavio krvarenje.

Kada se krv vadi veoma maloj deci i bebama, koriste se druge tehnike. Kada su oni u pitanju, lekar će prvo probosti kožu lancetom (ubodnom iglom), a potom će test trakom ili malom bočicom prikupiti krv. Uzorci se šalju u laboratoriju na analizu.

Vađenje krvi je jednostavna procedura, a komplikacije su izuzetno retke. Kod osoba sa slabim venama, vađenje krvi može da bude teško. Laboratorijski tehničar možda neće moći da pronađe venu, ili će kada već uvede iglu u ruku morati da je pomera da bi uzeo uzorak krvi. Ovo može da izazove oštar bol ili osećaj žarenja.

U retke komplikacije spadaju:

infekcija mesta uboda
prekomerno krvarenje
nesvestica ili gubitak svesti
potkožno krvarenje (hematom)

Kako se priprema za test brojanja WBC

Test brojanja WBC ne zahteva posebne pripreme. Jednostavno zakažite pregled kod lekara ili u lokalnoj medicinskoj laboratoriji. Pojedini lekovi mogu da utiču na rezultate, tako što povećavaju ili smanjuju broj WBC.

U lekove koji utiču na rezultate testa spadaju: