Kvržice iza uha mogu da nastanu iz različitih razloga, uključujući i probleme sa kožom ili kostima.
U druge uzroke spadaju otečeni limfni čvorovi, ili „limfne žlezde“ kako se često nazivaju.
U većini slučajeva kvržica iza uha nije zabrinjavajuća i može da prođe.
Kvržica na koži iza uha
Kvržica iza uha na površini skalpa može da bude kožna. Postoje tri vrste nekancerogenih uzroka za pojavu kožnih kvržica:
- akne
- kožne ciste
- lipom (benigni tumor sastavljen od masnog tkiva)
Lipom iza uha
Lipom je još jedno moguće objašnjenje za pojavu kvržice na koži iza uha. Lipomi su bezopasne kvržice od masnog tkiva. Nisu kancerogeni, rastu veoma sporo i ne šire se.
Lipomi se češće javljaju na drugim delovima tela ali mogu da se oforme bilo gde ispod kože.
Lipom je mek na dodir, sličan hlebnom testu. Nisu osetljivi ili bolni, osim u slučaju kada vrše pritisak na okolne nerve.
Lipomi su česta pojava ali se obično pojavljuju samo na jednom ili dva mesta. U retkim slučajevima, neke osobe imaju brojne lipome.
Kvržice mogu da budu različite veličine – poput zrna graška ili prečnika većeg od 5cm.
Ako kvržica ne utiče na izgled, najbolje je da se ne dira. Ukoliko je potrebno, lipom može da se odstrani hirurškim putem.
Razlika između ciste i lipoma
Cista i lipom su slične vrste kvržica.
Razlika je u tome što je lipom usađen dublje, dok je cista bliže površini kože. Lipom je na dodir mekši od ciste.
Uvećani limfni čvorovi iza uha
Iza uha se nalaze limfni čvorovi. Oni su delovi imunog sistema koji dreniraju i filtriraju tkiva.
Ako su limfni čvorovi suočeni sa stranim telima, što se dešava u slučaju infekcije, oni otiču. Medicinski naziv za ovu pojavu je limfadenopatija.
Limfni čvorovi su poznati i kao limfne žlezde, a u tom smislu, „otečene žlezde“ se najčešće nalaze na vratu. Limfni čvorovi koji se nalaze iza uha zovu se posteriorni (zadnji) aurikularni (ušni) limfni čvorovi.
Otečeni limfni čvor može da se smiri sam od sebe. Infekcije kože ili uha su čest uzrok oticanja limfnih čvorova.
Ukoliko kvržica traje duže od 2 nedelje ili se javlja uz druge simptome, važno je da se javite lekaru.
Mastoiditis
Deo kosti lobanje koji se nalazi iza uha, zove se mastoidni nastavak, ili mastoidna kost. Kada je ova kost inficirana bakterijama nastaje oboljenje koje se zove mastoiditis.
Infekcija se odvija u vazdušnim delovima mastoidne kosti. Mastoidna kost ima strukturu nalik pčelinjem saću, a ispunjena je vazdušnim (pneumatskim) ćelijama koje mogu da se inficiraju.
Mastoiditis se češće javlja kod dece nego kod odraslih osoba.
Mastoiditis je ozbiljna infekcija koju moraju da leče lekari. Otok iza uha će biti osetljiv i crven, a može da dovede do toga da se ušna školjka pomeri bočno i nadole.
U druge simptome koji mogu da se jave uz kvržicu, spadaju:
- curenje iz uha i mogući gubitak sluha
- visoka temperatura
- nezdrav osećaj i razdražljivost
- glavobolja
Uzrok mastoiditisa je najčešće infekcija srednjeg uha koja nije lečena.
Mastoiditis se leči antibioticima koji suzbijaju infekciju. Za lečenje ovog oboljenja se obično pacijenti upućuju otologu, odnosno specijalisti za bolesti uha.
Specijalisti za bolesti uha, grla i nosa (ORL), ili otorinolaringolozi, neke slučajeve mogu da leče operacijom, prilikom koje se isušuje uho i uklanja infekcija.
Cista iza uha
Cista može da se javi na bilo kojoj površini kože. I kvržica iza uha može da bude cista.
Kožne ciste su kesice ispunjene tečnošću. One formiraju ispupčenu, kupolastu površinu na koži. Ponekad imaju i crnu tačku na vrhu koja je poznata kao punktum.
One se slobodno pomeraju i nisu pričvršćene. Lekar mora da pregleda svaku kvržicu koja se ne pomera sa jedne na drugu stranu.
Ciste na skalpu obično imaju oblik koji poznat pod imenom pilarna kožna cista. Sadržinu ovih cisti čine ćelije korena dlake.
Druge vrste cisti koje su sačinjene od ćelija sa površine kože, poznate su kao epidermoidne ciste. Konačno, postoje i lojne ciste (ateromi) koje nisu toliko česte, a sadrže masnu supstancu.
Akne iza uha
Često kožno obljenje, akne, može da bude objašnjenje za pojavu kvržice iza uha.
Kod akni, loj (sebum) može da zapuši pore na koži. To je masna supstanca koju luče žlezde u korenu dlake.
Kada se pomeša sa mrtvim ćelijama kože, loj formira komedone. Ukoliko bubuljica dođe u dodir sa nekom bakterijom, javiće se infekcija i upala.
Bubuljice pod upalom mogu da se uvećaju. U najtežim oblicima, mogu da formiraju čvoriće koji su poznati kao cistične akne.
Ako je kvržica posledica akni, na pritisak može da bude bolna. Verovatno će biti praćena pojavom drugih cista i gnojnica na glavi, naročito na licu.
Cistične akne su neprijatno kožno oboljenje koje može da ostavi ožiljke. Međutim, lekari mogu da ih izleče primenom delotvornih tretmana.
Kada bi trebalo da se javite lekaru zbog kvržice iza uha
Najbolje je da prepustite lekaru da pregleda kvržicu. To je mnogo sigurnije nego da sami pokušavate da uspostavite dijagnozu.
Čak i pored dobrog znanja, samodijagnostikovanje ima velike šanse da bude pogrešno. Lekari, osim dijagnoze, mogu da vam pomognu i da se izlečite.
Naročito je važno da se javite lekaru ako imate kvržicu koja je:
- bolna, crvena, osetljiva ili curi
- fiksirana na jednom mestu ili na dodir deluje pričvršćeno
- promenila formu ili raste
- nastala iznenada
- praćena drugim, sistemskim simptomima
Potkožne kvržice se obično ne javljaju usled kancera, mada je bolje da odete na pregled da bi ovaj uzrok mogao da se isključi.
Ako je kvržica tumor, pravovremena dijagnoza je veoma važna da bi šanse za uspešno lečenje bile najveće. Ako je kvržica ispod kože kancerogena, onda je najverovatnije u pitanju sarkom mekog tkiva.
Dijagnostikovanje
Lekar će uspostaviti dijagnozu uglavnom na osnovu posmatranja i opipavanja kvržice iza uha.
Verovatno će vas pitati koliko dugo traju simptomi i kako su se javili. Takođe će pogledati i istoriju bolesti.
Većina kvržica iza uha se dijagnostikuje pregledom i pomoću istorije bolesti. Manje je uobičajeno da su potrebna dalja ispitivanja. U njih spadaju uzimanje uzorka sadržaja kvržice koji se šalje na laboratorijsku analizu ili snimanja.
