Lekovita biljka oman se već vekovima koristi u narodnoj medicini, najčešće za pluća.Biljka oman se koristi kod katara, kašlja, kratkog daha, šištanja, bronhitisa, astme, tuberkuloze, cistitisa, kožnih bolesti i svih vrsta upala. Ovo je jedan od najveličanstvenijih lekova direktno iz prirode, a koristio se od drevnih vremena kod tuberkuloze, edema, astme itd.
Oman je ustaljeni tretman za opšta katarična stanja poput hroničnih afekcija pluća koje se ispoljavaju simptomima kašlja, kratkog daha, šištanja u plućima; posebno za veliki kašalj kod dece, grudne bolesti, maligne groznice, hepatičke insuficijencije, dispepsije i osećaj nelagode na boku usled slezine.
Velika količina prirodnog inulina, koju sadrži ovaj dobro poznati koren, jača, čisti i tonira plućne i gastičke membrane, pospešujući harmoničniji metabolizam tako što pomaže pankreasu; posebno je delotvoran kod incipijentne tuberkuloze.
Nikolas Kulpeper (1616 – 1654), čuveni britanski travar, botaničar i medicinar, koristio je oman protiv crevnih glista, retencije vode, usporavanja propadanja zuba i za jačanje desni. Njegov lični stav, ali takav da možemo da verujemo da je istinit, je i taj da inulin snižava nivo šećera u krvi – a šećer izaziva propadanje zuba.
Oman može da se koristi i za obloge ili u obliku jakog čaja protiv svraba, kožnih osipa i za zbrinjavanje rana.
Primena
U brojne primene omana spadaju i sledeće:
- Rizom, odnosno koren biljke oman deo je koji se najčešće koristi za lečenje.
- Osušeni koren može da se jede sam, žvaće da bi ispustio jedinjenja ili da se primenjuje u obliku tinkture ili tečnog ekstrakta.
- Od korena može da se priprema i čaj, a i eterično ulje biljke oman je popularno.
Oman čaj
Oman čaj se koristi za umirenje kašlja, da stimuliše varenje, kod dispepsije i deluje tonirajuće na želudac; za bronhitis, pleuritis, upalu pluća. U kombinaciji sa ehinaceom, oman čaj je odličan za astmu, polensku groznicu, veliki kašalj, upale urinarnog i respiratornog trakta, grip, upalne procese, rane, afte, išijas, akne, staračke pege, pege i menstrualne probleme.
Oman čaj se danas prvenstveno koristi za tretman respiratornih tegoba, pre svega kod kašlja, koji je prateći simptom mnogih respiratornih bolesti, počev od obične prehlade pa sve do upale pluća i bronhitisa.
Čaj od omana – priprema:
jednu kašičicu osušenog korena omana preliti sa 2 dl ključale vode, pokopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta, a zatim procediti, zasladite medom po želji i pijte 1-2 šolje ovog čaja dnevno, posle obroka.
Med i oman prirodni lek za pluća
Ako pomešate med i oman dobićete inzvaredan prirodni lek za pluća i disajne puteve.
Evo kako se priprema:
Koren omana iseckati na što sitnije komadiće, i staviti u staklenu teglu.Tokom svake pripreme ovog prirodnog leka punite polovinu tegle korenom omana a zatim nalijete med do vrha.Možete da pripremite oman i med u tegli bilo koje veličine samo koristite ovu razmeru.
Dobro zatvorite teglu i prevrćite je svakodnevno na jednu, pa na drugu stranu, kako bi se oman i med dobro sjedinili.
Nakon 3-4 dana možete koristiti ovaj lek, a kad jednom otvorite teglu preporučljivo je da je čuvate u frižideru.
Ovo je sjajna kombinacija! Med može da ublaži iritacije u grlu i plućima a oman ima antibakterijska dejstao, efikasno razlaže sluz u plućima i pomaže u njegovom izbacivanju.
Svake zime napravite ovaj lek i koristite kada vam zatreba a možete i preventivno, svakog dana uzmite po kašiku.
Oman je član iste porodice biljaka kao i suncokret i ambrozija, poreklom iz južne i istočne Evrope, ali naturalizovan širom sveta. Biljka oman je dobila ime po Heleni Trojanskoj, koja je nosila ovo cveće sa njom kada je Paris oteo iz Sparte.
Oman biljka (latinski naziv: Inula helenium) je poznata i po sledećim narodnim nazivima: ivanjsko zelje, oman trava, obratiš, ovnjak, tušcak, veliki koren, veliko zelje i dr.
Trava oman je široko rasprostranjena biljka iz porodice glavočika (Asteraceae).
Ova biljka je uobičajena u Velikoj Britaniji, centralnoj i južnoj Evropi i Aziji. Oman je dugo cenjen kao efikasno sredstvo za respiratorne tegobe, čak je naveden i u američkoj farmakopeji. Tradicionalna kineska i indijska ajurvedska medicina navode upotrebu omana za bronhitis i astmu, kao i kod starih Grka i Rimljana.
Trava oman je trajna zeljasta biljka sa razgranatom stabljikom visine do 2 metra. Glavni koren biljke je dugačak, mesnat i gomoljasto zadebljao, dok je sporedno korenje nekako vlaknasto. Sa spoljne strane je svo korenje smeđe boje, dok je iznutra bele boje. Korenje omana ima slab miris i gorak ukus. Kod osušenog korena, ukus je blaži i miris podseća na ljubičicu. Listovi oman trave su uspravni, veliki, široki i duguljasti, nalaze se na dugačkim drškama. Listovi su odozgo hrapavi i zelene boje, a sa donje strane beli, dok su na kraju nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u glavičaste cvasti žute boje, i podsećaju na mali suncokret.
Ova lekovita biljka se najviše gaji po vrtovima.
Oman koren
Oman koren je debeo, razgranat i mucilagenozan, i ima topao, gorak ukus i miris nalik na kamfor sa slatkim cvetnim (slično ljubičici) tonovima.
Lekoviti deo biljke oman je upravo njen koren , koji se uzima u proleće i jesen, a listovi i cvetovi se takođe mogu koristiti kao lek, i to se uzimaju za vreme cvetanja.
Oman koren se koristi kao lek za plućne bolesti, uključujući astmu, bronhitis i veliki kašalj. Takođe se koristi da spreči kašalj, posebno kašalj uzrokovan tuberkulozom; i kao sredstvo za iskašljavanje da pomogne da izbacite šlajm.
Ostale upotrebe uključuju poboljšanje želudačne funkcije, lečenje mučnine i dijareje i ubijanje crva (parazita) koji mogu da žive u crevima. Neki ljudi koriste oman da podstaknu znojenje. U hrani i piću, oman se koristi za ukus. U drugim proizvodnim procesima, oman se koristi kao aromatično sredstvo u kozmetici i sapunima.
Kako to radi?
Oman sadrži hemikalije koje mogu da ubiju gliste koji napadaju creva.
Oman kao lek
Oman kao lek je pre svega poznat kao respiratorni tonik, i koristi se da olakša disanje u slučajevima astme i bronhitisa. Oman je takođe gorak tonik koji tonizira probavni sistem.
Oman kao lek deluje kao sredstvo za iskašljavanje, antitusik, sedativ, anti-gljivično sredstvo, za opuštanje, zagrevanje i ima antimikrobske aktivnosti. Takođe deluje kao antihelmintik, antispazmodik, analgetik, diuretik, holagog, stimulans, laksativ, emenagog, dijaforetik, antiemetik, stomahik, antiseptik i dr.
Oman kao lek se može koristiti kod menstrualnih problema i išijasa, ali i za lečenje kožnih problema.
Danas se oman kao lek najviše koristi za respiratorne probleme.
Oman može ublažiti nadraženu sluznicu bronhija i deluje kao sredstvo za iskašljavanje za čišćenje pluća. Iz ovog razloga, oman može biti koristan kod bilo koje respiratorne tegobe koja proizvodi obilno lučenje sluzi.
Oman je i antihelmintik, što znači da ima sposobnost da uklanja crve (parazite) iz digestivnog sistema.
Oman – upotreba:
Oman se tradicionalno koristi kao specifičan lek za hronični bronhitis i bronhijalnu astmu, jer koren omana sadrži helenalin, helenin i najefikasniji sastojak inulin, a ove fitohemikalije mogu da oblože i umiruju bronhijalne prolaze, tako da oman predstavlja ekspektorant koji pomaže da se smanji sekret usled hroničnog bronhitisa.
Alantolakton, jedinjenje sa dejstvom na iskašljavanje, sekretolitičkim i antitusik dejstvom – takođe pokazano može da pomogne telu u borbi protiv štetnih organizama.
Oman kao lek za pluća respiratorne bolesti
Tokom stegnutog disanja, sluznica na disajnim putevima postaje otečena i crvena, što otežava disanje. Inulin iz omana oblaže i smiruje nadraženu sluznicu bronhijalnih prolaza i takođe deluje kao sredstvo za iskašljavanje da se smanji i očisti sekret iz pluća.
Oman formule se često koriste za ublažavanje kašlja. Konstatovano je da koren omana ima opuštajući efekat na glatke trahealne mišiće.
Gorka tonična svojstva u omanu stimulišu apetit i varenje, povećavaju protok žuči, a mogu da pomažu i kod gripa ili bronhitisa.
Oman se može koristiti kao lek i kod kratkog daha.
Koren se koristi da podrži dobro zdravlje pluća kod pojedinaca koji su skloni asmatičnim napadima.
Iako se oman često dovodi u vezi sa bronhitisom i emfizemom, tradicionalno može da se koristi za ublažavanje simptoma plućne tuberkuloze, takođe.
U malim dozama, smanjuje nivo šećera u krvi, ali u većim dozama, podiže nivo šećera u krvi, barem kod eksperimentalnih životinja, međutim, jedno referentno istraživanje je potvrdilo da snižava nivo šećera u krvi zbog sadržaja inulina, čime se smanjuje propadanje zuba.
Doziranje:
Sušeni koren: 1,5 – 3 g ili za dobijan je esencije, 3 puta dnevno.
Tečni ekstrakt: 1:1 u 25% alkoholu, 1-2 ml, 3 puta dnevno.
Tinktura: 1:5 u 25% alkoholu, 3-5 ml, 3 puta dnevno.
Sirup za kašalj: 10-20 ml.
NAPOMENA:
Oman je dostupan u kapsulama, tinkturi i čaju. Pojedinci koji pate od srčanih problema ili hipertenzije, ne treba da uzimaju oman više od jednom nedeljno. Ako ga koristite u obrocima, oman se može držati u vodi pola sata pre upotrebe, kako bi se smanjila količina natrijuma koju sadrži.
Oman za jetru
Mada ova biljka nije stekla slavu zbog ove namene, zaštita jetre je još jedno korisno svojstvo omana. Do ovoga se došlo tokom novijih eksperimenata sa omanom.
Istraživači polako otkrivaj nove primene. Skorašnje studije, posebno one u Kini, pokazuju potencijalna antikancerogena dejstva. Kinesko istraživanje iz 2017. godine, otkriva korisno delovanje na reumatoidni artritis, što se uklapa u antiinflamatorni profil omana.
Aktivni sastojci omana nisu u potpunosti utvrđeni, ali smatra se da su to gorki terpenoidi i seskviterpeni, uključujući stearopten helenin.
Neželjena dejstva
Oman može da izazove neka neželjena dejstva, uključujući i sledeće:
- Trudnoća i dojenje – Žene bi trebalo da izbegavaju biljku oman tokom trudnoće i u periodu dojenja.
- Alergija – Osobe koje pate od alergije na biljke iz roda ambrozija mogu da razviju štetnu unakrsnu reakciju.
- Pospanost – Oman izaziva pospanost, pa se zato preporučuje prestanak korišćenja najmanje 2 nedelje pre operacije. Štaviše, ne bi trebalo da koristite ove biljne lekove ukoliko upravljate teškim mašinama ili vozite automobil.
