ŠTA JE LEUKEMIJA? Uzroci, simptomi, vrste i lečenje raka krvi
Leukemija je oblik raka krvi koji nastaje u ćelijama u koštanoj srži i napada deo imunog sistema.
Postoje brojni oblici leukemije, ali koji od njih su izlečivi i kakvi su im simptomi?
Šta izaziva leukemiju?
U većini slučajeva, očigledan uzrok leukemije ne postoji.
To je oblik raka koji dovodi do toga da organizam počinje da proizvodi previše abnormalnih belih krvnih zrnaca (leukocita), a posledica je slabija sposobnost organizma da se brani od infekcija.Ove ćelije krvi nisu potpuno razvijene i zovu se leukemične ćelije.
Leukemija je termin koji se odnosi na karcinome koji napadaju krvna tkiva. Bela krvna zrnca su na direktnom udaru, jer je za leukemiju karankterističan nedovoljan broj zdravih belih krvnih zrnaca.
Bela krvna zrnca su veoma važan deo odbrambenog sistema našeg organizma. Ona rastu i dele se u odnosu na naše telesne potrebe.Međutim, kod osoba obolelih od leukemije, koštana srž ne proizvodi zdrava bela krvna zrnca, ali ih proizvodi. Takva bela krvna zrnca nas ne mogu zaštititi od različitih oboljenja jer su defektna.
Kako rak napreduje, komplikacije se javljaju i u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica.U toj fazi se anemija i hemoragija drastično pogoršavaju. Povećava se i rizik od različitih infekcija.
Leukemija se obično klasifikuje prema vrsti ćelija koje su zahvaćene (ćelije mijeloidne ili limfoidne loze) i prema načinu napredovanja (akutna ili hronična).
Koji su simptomi leukemije?
Ne postoje specifični znakovi ili simptomi, koji bi lekaru omogućili dijagnostikovanje leukemije bez laboratorijskih ispitivanja.
Kod svih oblika leukemije simptome češće izaziva nedostatak normalnih ćelija krvi, nego prisustvo abnormalnih belih krvnih zrnaca.
Kako koštana srž postaje prepuna leukemičnih ćelija, ona ne može da proizvodi normalne ćelije krvi u onoliko velikom broju koliko je to organizmu potrebno.
Prvi simptomi leukemije
Rani znakovi i simptomi leukemije se razlikuju.
U njih, između ostalog, spadaju:
- stalni osećaj umora
- gubitak telesne težine
- povišena telesna temperatura ili drhtavica
- česte infekcije
U nastavku članka ćemo detaljnije opisati simptome leukemije.
Koji oblici leukemije postoje?
Postoje 4 glavna oblika leukemije.
To su:
Akutna limfocitna leukemija (ALL) – Oblik bolesti koji naglo napreduje. Češće se javlja kod dece.
Akutna mijeloidna leukemija (AML) – Još jedan oblik bolesti koji napreduje naglo. Češće se javlja kod odraslih.
Hronična limfocitna leukemija (HLL) – Sporonapredujući oblik bolesti, češći kod odraslih osoba.
Hronična mijeloidna leukemija (HML) – Oblik bolesti koji sporo napreduje i češće se javlja kod odraslih osoba.
Simptomi leukemije prema obliku
Simptomi se razlikuju kod svakog oblika, a uzrok nekih simptoma mogu da budu i druga oboljenja a ne rak – međutim, u svakom slučaju se preporučuje da se javite svom lekaru opšte prakse.
Ovo su simptomi svakog od navedenih oblika, kojih bi trebalo da budete svesni.
Akutna mijeloidna leukemija (AML)
Simptomi se obično razvijaju tokom nekoliko nedelja i postepeno postaju sve teži.
U njih spadaju:
- bledilo kože
- umor
- gubitak daha
- česte infekcije
- neobično i često krvarenje, kao što su krvarenje iz nosa ili desni
Akutna limfoblastna leukemija (ALL)
Ovaj oblik obično sporo počinje pre nego što brzo postane težak, jer broj „nezrelih“ belih krvnih zrnaca sve više raste.
U znakove spadaju:
- bledilo kože
- osećaj umora i gubitak daha
- povišena telesna temperatura
- noćno znojenje
- lako izbijanje modrica
- bol u trbuhu
- nenamerno mršavljenje
U nekim slučajevima može preko krvotoka da se proširi na centralni nervni sistem.
Usled toga dolazi do pojave novih simptoma, u koje spadaju:
- glavobolja
- epi napadi
- povraćanje
- zamagljeni vid
- vrtoglavica
Hronična mijeloidna leukemija (HML)
Ovaj oblik leukemije obično nema nikakve simptome u ranim stadijumima, a obično se uočava tokom analize krvi zbog drugih razloga.
Međutim, kako napreduje, pacijenti mogu da osećaju sledeće simptome:
- noćno znojenje
- osećaj sitosti posle malih obroka
- česte infekcije
- bol u kostima
Hronična limfocitna leukemija (HLL)
Kao i u prethodnom slučaju, u ranim stadijumima se ne ispoljavaju simptomi, što znači da se dijagnostikuje tokom analize krvi zbog drugih razloga.
Međutim, kako bolest napreduje javljaju se i simptomi, u koje spadaju:
- anemija
- nenamerno mršavljenje
- osećaj nelagode u trbuhu
- povišena telesna temperatura
Ko može da dobije leukemiju (Faktori rizika)
Postoje neki faktori koji povećavaju rizik od pojave leukemije.
Leukemija je najčešći oblik malignih oboljenja kod dece – oko 30% dece sa malignitetima pati od leukemije.
U nastavku ćemo navesti neke poznate faktore ili one na koje se sumnja:
- veštačko jonizujuće zračenje
- virusi, kao što su humani T-limfotropni virus 1 (HTLV-1) i HIV
- benzen i neki destilati nafte
- alkilirajući citostatici koji su korišćeni kao hemoterapija zbog nekog drugog oblika raka
- boje za kosu
- pušenje
Genetske predispozicije – Kod nekih osoba je rizik za nastanak leukemije povećan, jer imaju grešku na jednom ili više gena.
Daunov sindrom – Osobe sa Daunovim sindromom su izložene većem stepenu rizika od nastanka leukemije, verovatno zbog promena na hromozomima.
Pretpostavlja se da je izlaganje elektromagnetnoj energiji u nekoj vezi sa pojavom leukemije, ali nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili ovu pretpostavku.
Povezano> 10 simptoma leukemije koje ljudi obično ignorišu
Leukemija kod dece
U većini slučajeva uzrok dečje leukemije ne može da se utvrdi. Simptomi leukemije mogu da se razlikuju od deteta do deteta.
Simptomi hronične leukemije kod dece obično se razvijaju sporo, dok oni kod akutne leukemije mogu da se pojave iznenada.
Neke simptome je lako pomešati sa uobičajenim dečjim bolestima. Ukoliko vaše dete ima neke od navedenih simptoma, to ne znači da ima i leukemiju.
U najčešće simptome leukemije kod dece spadaju:
Modrice i krvarenje
Dete koje pati od leukemije može da krvari više od očekivanog nakon i najmanje povrede ili kod krvarenja iz nosa. Detetu mogu lako da izbijaju i modrice. Moguće je da se na koži uočavaju male crvene tačkice, petehije, koje nastaju usled krvarenja sićušnih krvnih sudova (kapilarno krvarenje).
Sposobnost krvi da se zgrušava zavisiće od zdravlja krvnih pločica (trombocita). Kod dece sa leukemijom, nalazi krvne slike pokazuju snižen broj trombocita.
Bol su stomaku u slab apetit
Dete koje pati od leukemije može da se žali na stomačne bolove. Do ovoga dolazi usled toga što leukemične ćelije mogu da se nakupljaju u slezini, jetri i bubrezima, izazivajući njihovo uvećavanje. U nekim slučajevima lekar može da opipa uvećanje organa u trbuhu. Dete može da ima i slab apetit ili da ne bude u stanju da jede normalnu količinu hrane. Gubitak telesne težine je čest.
Otežano disanje
Leukemične ćelije mogu da se zgušnjavaju oko grudne žlezde, koja se nalazi u bazi vrata. Usled toga može da dođe do dispneje, ili otežanog disanja. Otežano disanje može da bude i posledica uvećanja limfnih čvorova u grudnom košu, koji vrše pritisak na dušnik. Dete sa leukemijom može da kašlje ili šišti. Bol pri disanju je hitan medicinski slučaj.
Česte infekcije
Bela krvna zrnca (leukociti) neophodna su za borbu protiv infekcije, ali nezreli leukociti kod leukemije ne mogu da obavljaju tu funkciju pravilno. Dete sa leukemijom može da ima česte ili produžene virusne ili bakterijske infekcije. U simptome ovih infekcija spadaju kašalj, povišena telesna temperatura i curenje nosa. Kod ovakvih infekcija često ne dolazi do poboljšanja, čak ni pored lečenja antibioticima ili drugim lekovima.
Otoci
Limfni čvorovi filtriraju krv, međutim, leukemične ćelije ponekad se nakupljaju u limfnim čvorovima. Usled toga može da dođe do pojave otoka:
- ispod pazuha
- na vratu
- iznad ključne kosti
- u preponama
Magnetna rezonanca ili CT skeniranje mogu da pokažu uvećane limfne čvorove u trbuhu ili grudnom košu.
Uvećana grudna žlezda može da vrši pritisak na venu koja prenosi krv iz ruku i glave do srca. Ovaj pritisak može da prouzrokuje nakupljanje krvi i da dovede do pojave otoka na licu ili na rukama. Koža glave, ruku i gornjeg dela grudnog koša može da dobije plavičasto-crvenu boju.
U druge simptome spadaju glavobolja i vrtoglavica.
Bolovi u kostima i zglobovima
Organizam proizvodi krv u koštanoj srži. Leukemija prouzrokuje ubrzanu proizvodnju ćelija krvi, što dovodi do ozbiljnog nagomilavanja ćelija krvi. Ove naslage ćelija mogu da izazovu bolove u kostima i zglobovima. Neka deca koja boluju od leukemije mogu da se žale na bol u donjem delu leđa. Kod druge, može da dođe do toga da počnu da hramlju usled bolova u nogama.
Anemija
Crvena krvna zrnca (eritrociti) raznose kiseonik kroz organizam. Prezagušenost leukemičnim ćelijama otežava proizvodnju dovoljnog broja eritrocita. Usled toga dolazi do stanja koje poznato kao anemija. U simptome spadaju umor, bledilo kože i ubrzano disanje. Neka deca se žale i na malaksalost i ošamućenost.
Ako vaše dete ima smanjen priliv krvi u mozak, moguće je da počne da govori nerazgovetno. Analiza krvi će pokazati da li je kod vašeg deteta broj eritrocita abnormalno nizak.
Prognoze kod dece koja boluju od leukemije
To što vaše dete ima neke od navedenih simptoma, ne znači da ono boluje od leukemije. Postoji nekoliko oblika dečje leukemije, a na prognoze mogu da utiču brojni faktori.
Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje mogu da poboljšaju prognoze. Ukoliko vas brine neki od simptoma koji se ispoljavaju kod vašeg deteta, obavezno razgovarajte sa pedijatrom.
Stopa preživljavanja kod nekih oblika dečje leukemije vremenom se povećala. A napredak u načinu lečenja vodi ka povoljnijem ishodu kod dece kojima je dijagnoza skorije postavljena.
Dijagnostikovanje leukemije
Lekar će obaviti fizikalni pregled, anamnezu pacijenta i postavljaće pitanja o porodičnoj istoriji bolesti. Proveriće da li postoji znakovi anemije i opipaće abdomen da bi utvrdio da li su jetra ili slezina uvećane.
Lekar će uzeti i uzorak krvi koji će biti poslat na laboratorijsko ispitivanje.
Ukoliko lekar sumnja na leukemiju, može da predloži i ispitivanje koštane srži. Uzorak koštane srži se uzima najčešće iz kuka, pomoću duge, tanke igle. Ovo ispitivanje može da pomogne kod utvrđivanja oblika leukemije, ukoliko je uopšte i ima.
Lečenje
Može li leukemija da se leči?
Postoje različiti oblici leukemije, koji različito utiču na obolele osobe. Mogućnosti za lečenje zavise od oblika leukemije i starosti pacijenta, kao i opšteg zdravstvenog stanja.
Trenutno postoji 5 načina lečenja leukemije.
U njih spadaju:
Hemoterapija – Pri ovoj terapiji se koriste lekovi koji ubijaju ćelije raka i/ili usporavaju njihovu deobu. Hemoterapija se obično administrira u terapijskim blokovima, ili ciklusima. Jedan terapijski ciklus sastoji se od niza doza hemoterapije, nakon čega sledi pauza tokom koje se zdrave ćelije oporavljaju.
Radioterapija – Ovaj tretman koristi snopove visokoenergetskog zračenja, koji ubijaju ćelije raka. Ne može da se koristi za lečenje svih oblika leukemije.
Ciljana terapija – Kod ovog oblika lečenja koriste se lekovi koji prepoznaju i ubijaju leukemične ćelije.
Biološka terapija – Ovaj pristup lečenju pobuđuje imuni sistem da počne da uništava leukemične ćelije.
Transplantacija matičnih ćelija – Mlađi pacijenti mogu da se podvrgnu transplantaciji matičnih ćelija (presađivanje koštane srži). Presađuju se zdrave matične ćelije pacijenta ili donora. Ovaj tretman se najčešće koristi kod akutnih oblika leukemije, obično kada hemoterapija ne daje željene rezultate.
Napredak medicine doveo je do toga da je lečenje sada usredsređeno na potpunu remisiju bolesti (odsustvo aktivnosti bolesti), a rak potpuno nestaje nakon najmanje 5 godina lečenja.
- godine šanse za preživljavanje tokom 5 godina ili duže, nakon postavljanja dijagnoze leukemije bile su 33,1%.Do 2009. godine stopa petogodišnjeg preživljavanja porasla je na 62,9%.
Glavni oblik lečenja je hemoterapija. Kako će ona izgledati, zavisi od oblika leukemije od kojeg pacijent pati.
Ako lečenje počne u ranom stadijumu, šanse za remisiju su veće.
Hemoterapija može da utiče na čitav organizam, međutim, ciljana terapija je usmerena na određeni deo ćelije raka.
Neki oblici hronične leukemije ne moraju da se leče u ranim stadijumima, ali je nadzor od presudne važnosti. Onkolozi mogu da predlože metod opreznog čekanja (watchful waiting) i česte posete lekara.
Za oblik leukemije koji se zove hronična mijelocitna leukemija (HML), transplantacija koštane srži može da bude delotvorna. Mlađi pacijenti imaju velike šanse da se uspešno podvrgnu transplantaciji koštane srži.
Prognoze
Prognoze kod osoba koje boluju od leukemije zavise od njenog oblika.
Svi pacijenti kod kojih je bolest ušla u remisiju moraće da se podvrgavaju redovnom nadzoru, što podrazumeva ispitivanje krvi, a moguće i koštane srži, jer je to jedini način da se ustanovi da li se bolest vratila.
Ukoliko se leukemija ne vraća, lekar može, nakon izvesnog vremena, da smanji broj kontrolnih pregleda.
Autor teksta Dr. Bojan Urosevic
