AKO JE KOD VAS DIJAGNOSTIFIKOVANA LEUKOPENIJA to značii da imate snižen broj leukocita u krvi (vrsta belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija).
Brojne bolesti ili stanja mogu uzrokovati manju proizvodnju ili povećati uništavanje leukocita – uključujući zračenje, hemoterapiju,rak, neke genetske poremećaje, autoimune bolesti i određene lekove.
Uopšte, specifična hrana, dodaci ili način života ne utiču na pad leukocita. Međutim, važno je preduzeti korake da se smanji rizik od bolesti i da vaš lekar proceni i pravovremeno leči snižen nivo leukocita.
U nastavku saznajte i koji su simptomi leukopenije, uzroci i kako povećati leukocite u krvi prirodnim putem.
Smanjeni leukociti (leukopenija)
Leukopenija (smanjen broj leukocita) nije toliko oboljenje koliko stanje u kom se organizam nalazi. Leukociti su vrstakrvnih ćelija i kada u organizmu nema dovoljno leukocita, to stanje se naziva leukopenija.
Mnogi ljudi imaju smanjen broj leukocita, ali ne u tolikoj meri da bi im to uticalo na svakodnevni život.Mada ti ljudi, tehnički gledano, imaju leukopeniju, ovde nećemo govoriti o njima.
Koji se broj leukocita smatra granicom za leukopeniju zavisi od starosti osobe i još nekih faktora. Kod odraslih osoba, normalan broj leukocita je između 4.500 i 10.000 po mililitru krvi, dok se sve ispod 4.000 smatra leukopenijom.
Da li će leukopenija biti razlog za zabrinutost zavisi od drugih okolnosti. Pošto su bela krvna zrnca važan deo imunog sistema, najbolje je da se upoznate sa stvarima koje mogu loše uticati na njih.
Naša krv se sastoji od nekoliko tipova ćelija, a jedan od njih su i leukociti, odnosno bela krvna zrnca. Bela krvna zrnca su veoma važan deo imunog sistema i one su glavna odbrana našeg organizma od različitih bolesti i infekcija. Ako su kod vas leukociti smanjeni, to znači da imate leukopeniju.
Postoji nekoliko različitih vrsta leukopenije, u zavisnosti od toga koja vrsta leukocita je ugrožena:
- bazofili
- eozinofili
- limfociti
- monociti
- neutrofili
Svaka od ovih vrsta leukocita nas brani od različitih oboljenja.
Ako nemamo dovoljno neutrofila, to stanje se zove neutropenija. Neutrofili su bela krvna zrnca koja nas štite od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Leukopenija se najčešće javlja zbog smanjenog broja neutrofila, te neki ljudi poistovećuju termine leukopenija i neutropenija.
Drugi čest oblik leukopenije je limfocitopenija, kada dođe do smanjenog broja limfocita. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja nas štiti od virusnih infekcija.
Šta sve izaziva pad leukocita?
Bela krvna zrnca ili leukociti nastaju u koštanoj srži. Kada smo bolesni, u našem telu se stvara više belih krvnih zrnaca. Dakle, bolesti i stanja zbog kojih nastaje leukopenija ili uništavaju leukocite brže nego što se oni stvaraju ili na neki način utiču na koštanu srž .
Smanjeni leukociti su najčešće posledica:
- Virusne infekcije: virusi zbog kojih se javlja leukopenija i uništavaju leukocite i usporavaju funkcionisanje koštane srži. Najbolji primer jeste HIV virus i SIDA, koji mogu da unište bela krvna zrnca ako se ne leče. Mada nemaju svi virusi ovakav efekat, većina na neki način utiče ili na koštanu srž ili na imuni sistem.
- Autoimuna oboljenja: reč je o oboljenjima kod kojih organizam napada sopstvena tkiva. Kod npr. lupusa i reumatskog artritisa dolazi do takvih “napada” na koštanu srž i tada se usporava stvaranje leukocita.
- Lekovi i ostali tretmani: Niski leukociti su privremena posledica nekih lekova (antibiotici ili diuretici). Hemioterapija i zračenje takođe često izazivaju leukopeniju, jer je cilj ovih tretmana da unište ćelije raka koje brzo rastu, tako da su leukociti neka vrsta kolateralne štete.Smanjeni leukociti takođe mogu biti nuspojava lekova protiv alergija. Lekovi koji ublažavaju imuni odgovor organizma (antihistaminici, lekovi koji se piju nakon presađivanja organa) imaju isti efekat.
- Anemija ili deficit vitamina: koštanoj srži su neophodni određeni nutrijenti i kiseonik kako bi stvarala bela krvna zrnca. Ako nam nedostaje nešto od toga, dolazi do problema sa stvaranjem leukocita. Niski leukociti i u tom slučaju mogu iti posledica i brzog odumiranja pada proizvodnje u organizmu.Vitaminski deficiti dakle mogu izazvati i prevremeno odumiranje belih krvnih zrnaca, što pogoršava problem.
- Rak: leukemija je rak koštane srži, i ovi tumori mogu značajno uticati na sposobnost našeg organizma da stvara bela krvna zrnca pa se javlja manjak leukocita.
- Genetska oboljenja: određena nasledna oboljenja, poput Kostmanovog sindroma, direktno utiču na funkcionisanje neutrofila u organizmu, što ima veze sa brojem leukocita u krvi. Pošto se organizam bori da iskoristi te neutrofile, to se loše odražava na stvaranje leukocita pa se javlja manjak.
- Hipersplenizam: reč je o potencijalno opasnom problemu, kada dođe do splenomegalije (oticanja slezine) i uništavanja krvnih ćelija pre nego što za to dođe vreme. Niski leukociti su često prateća pojava, što s vremenom postaje problematičnom jer se leukociti brže uništavaju nego što se stvaraju.
Niski leukociti simptomi
S obzirom na to da je leukopenija simptom sama po sebi, može biti propraćena mnoštvom drugih znakova oboljenja, u zavisnosti od toga šta je uzrok problema. Postoje neki česti simptomi leukopenije koji se javljaju kada broj leukocita drastično opadne.
Ovo su simptomi na koje treba obratiti posebnu pažnju:
- Anemija: manjak eritrocita se često javlja uz leukopeniju, jer i crvena krvna zrnca počinju da odumiru pošto nema dovoljno leukocita da ih zaštite. Dakle anemija može izazvati manjak leukocita i eritrocita a simptomi su zamor, plitak dah, vrtoglavica, problemi sa koncentracijom, bledilo, grčevi u nogama i nesanica.
- Čir: čir na želucu se javlja zbog bakterije Helicobacter pylori, koja može biti prisutna u organizmu, ali bez izazivanja ikakvih problema.Niski leukociti omogućavaju da bakterije postaju aktivnije i dolazi do pojave čira u želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
- Paraziti: sigurno biste se iznenadili kada biste znali sa koliko parazita dođete u kontakt tokom jednog dana. Međutim, naš organizam lako uništava parazite i ne dolazi do infekcije.Sniženi leukociti znače slabiju odbranu organizma pa postajemo mnogo podložniji ovakvim infekcijama.
- Hronična i rekurentna oboljenja: nizak broj leukocita može dovesti do brojnih hroničnih infekcija ili oboljenja koja se neprestano vraćaju nakon tretmana. Mada te bolesti ne moraju biti teškei ozbiljno, mnogo ih je teže lečiti kada organizam nije sam sposoban da se izbori sa njima. Takođe, bićete mnogo podložniji pneumoniji, jer bakterije mnogo lakše odlaze u pluća kada nema leukocita koji bi ih uništavali.
- Problemi sa menstrualnim ciklusom: mnoge žene kod kojih se razvila leukopenija imaju obilnije ili duže krvarenje. Tu je i simptom po imenu metroragija, krvarenje koje nema veze sa menstruacijom.
- Sepsa: najopasnija posledica leukopenije je mogućnost da patogeni mikroorganizmi dospeju u krvotok. Rezultat je sepsa, akutna upala čitavog organizma koja može izazvati katastrofalan pad krvnog pritiska, otkazivanje pojedinih organa i smrt.
Niski leukociti i temperatura povišena
Svaki tip belih krvnih zrnaca podržava imunološki sistem izvođenjem specifičnih radnji kao odgovor na patogene kao što su bakterije, virusi, alergeni ili paraziti. Kada su bela krvna zrnca u koja spadaju i limfociti niski, imunitet je oslabljen.Povišena temperatura može nastati iz više poremećaja povezanih sa limfocitima i ostalim belim krvnim zrncima.Antibiotici, diuretici i drugi lekovi mogu uticati na smanjenje belih krvnih zrnaca.
Kada je infekcija dovoljno jaka da oslabi imuni sistem, to može dovesti do smanjenja limfocita a sama povišena temperatura je odgovor organizma na infekciju. Mada je to veoma retko mnoge bolesti koje utiču na koštanu srž mogu smanjiti nivo limfocita i izazvati temperaturu.
Niski leukociti i trombociti
Uzroci za manjak leukocita i trmbocita
Trombociti i bela krvna zrnca su glavne krvne ćelije u organizmu. Abnormalna količina ovih ćelija može biti znak bolesti ili nekih komplikacija. Trombocitopenija, tj. nizak broj trombocita, može imati ozbiljne posledice, pošto su oni neophodne za zgrušavanje krvi, pa možete iskrvariti ako nemate dovoljno trombocita. Normalan nivo trombocita je 150 hiljada (i više).
Niski leukociti i trombociti istovremeno mogu biti posledica raznih bolesti, nuspojava lekova, kao i komplikacija tretmana za rak.
Manji broj trombocita i leukocita može biti posledica bolesne ili uvećane slezine. Slezina je organ koji nam pomaže da se borimo protiv infekcija, pročišćava krv, a ukoliko se uveća, može ‘zarobiti’ previše trombocita, zbog čega ih ima manje u krvotoku. Pošto trombociti žive samo 10-ak dana, naše telo ne može proizvesti dovoljan broj.
Infekcija, pogotovo virusna ili parazitska, može smanjiti broj leukocita uništenjem ćelija i oštećivanjem koštane srži, u kojoj se proizvode bela i crvena krvna zrnca. Trombociti se takođe proizvode u koštanoj srži, a ukoliko imate neku infekciju, manja je i proizvodnja, te se broj trombocita smanjuje. Ozbiljna bakterijska ili virusna i parazitska infekcija u krvi može izazbati uništenje trombocita.
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem napada sopstvena, zdrava tkiva. Ovaj proces može izazvati pad leukocita i trombocita u krvi. Ako bolest cilja kosti, može oštetiti koštanu srž i ometi proizvodnju krvnih ćelija. U najčešće primere autoimunih bolesti spadaju mnoge alergije, reumatski artritis i lupus.
Ko spada u rizičnu grupu?
Leukopenija kod odraslih
Svako ko ima bilo koje oboljenje koje može izazvati leukopeniju spada u rizičnu grupu. U mnogim slučajevima leukopenija kod odraslih ne izaziva nikakve simptome. Zato ćete verovatno morati na češće kontrole krvne slike ako imate bilo koju bolest koja može izazvati smanjen broj leukocita. To znači da ćete morati češće da vadite krv.
Leukopenija kod dece i beba
Niski leukociti kod dece takođe kao i kod odraslih su veoma često nuspojava lekova koje dete uzima.Veoma retko uzrok su kanceri kao što je leukemija.
Kod beba smanjen broj leukocita je takođe povezan sa infekcijama a veoma retko nekim urođenim defektima.Neke bebe su rođene sa genetskim defektima koji utiču na stvaranje zdravih leukocita.
Kako povećati leukocite u krvi
Mada činjenica da je prirodan odbrambeni sistem vašeg organizma zvuči zastrašujuće, leukopenija se relativno lako leči. Uz konvencionalne načine za lečenje i lekove koje vam može propisati isključivo lekar, tu su i prirodni načini lečenja.Leukocite u krvi možete povećati ojačavanjem koštane srži i lečenjem potencijalnog uzroka leukopenije možete vratiti svoj imuni sistem u normalu.
Steroidi: mada je najbolje povećati leukocite prirodnim putem ili bar pokušati, neki lekari prepisuju steroide za lečenje leukopenije. Steroidi deluju tako što jačaju koštanu srž i “šalju joj signal” da poveća proizvodnju leukocita.
Antibiotici: mada neki antibiotici izazivaju leukopeniju, ne zaboravite da ste mnogo podložniji bakterijskim infekcijama kada nemate dovoljno leukocita. Antibiotici i drugi preventivni lekovi se ponekad prepisuju za lečenje uzroka leukopenije.
Evo kako povećati leukocite u krvi prirodnim putem
Ishrana
Promena načina ishrane: zdrava ishrana, bogata vitaminom B12 i folnom kiselinom, je najbolji prirodan lek za leukopeniju jer će tako dati vašoj koštanoj srži sve hranljive materije koje su potrebne za stvaranje novih leukocita. Riba, mleko, mahunarke, integralne žitarice, povrće i tofu su najbolji izvori ova dva nutrijenta, a lekar će vam možda preporučiti i neke suplemente vitamina i minerala.
Promena terapije: kao što smo već napomenuli, pojedini lekovi mogu izazvati leukopeniju. Hemioterapija se ne može tek tako prekidati, ali ako uzimate antihistaminike, antibiotike i lekove za neka blaža oboljenja, najbolje je da pitate svog lekara da vam promeni terapiju ili dozu.
Prognoza
Ako imate neko oboljenje koje povećava šanse od leukopenije, lekar će vam sigurno reći da češće kontrolišete krvnu sliku kako biste sprečili ili bar smanjili rizik od komplikacija.
Postoji jedan veoma važan razlog za te česte kontrole. Kada smo bolesni, mnogi simptomi koje imamo javljaju se baš zbog toga što naš imuni sistem (gde spadaju i leukociti) pokušava da se izbori sa infekcijom. Zato, kada imate manjak leukocita, može dođi do infekcije sa mnogo manje simptoma, zbog čega mnogi ljudi ne odu odmah kod lekara.
Najozbiljnije komplikacije leukopenije su:
- nužnost da se odloži lečenje karcinoma zbog blagih infekcija
- potencijalno smrtonosne infekcije, uključujući septikemiju
- smrt
Prevencija
Leukopeniju ne možemo sprečiti kao neke druge bolesti, ali možemo uraditi mnogo toga kako bismo sprečili različite infekcije kada imamo manjak leukocita u krvi. Zato lečenje prirodnim putem mora da uključuje zdravu ishranu, odmor i izbegavanje povreda i infekcija. Ako imate bilo kakvih problema sa sprovođenjem ovih mera, pričajte sa svojim lekarom ili nutricionistom. Oni će vam pomoći da sprečite ovakve probleme.
Autor teksta Dr. Nada Krivokapic
