LUPANJE SRCA nije nimalo prijatan osećaj, ali se ipak prilično često javlja kod ljudi. možete primetiti lupanje srca u grudima, grlu ili vratu.
Lupanje srca mogući uzroci
Ljudi doživljavaju lupanje srca usled stresa, lekova, straha i vežbanja. Nervoza srca takođe može biti uzrokovana nekim određenim zdravstvenim stanjem. Većina srčanih palpitacija nije znak ozbiljnih komplikacija.
Kada je u pitanju lupanje srca mogući uzroci uključuju:
Spoljašnji uslovi
Najčešće se lupanje srca indukuje zbog faktora životne sredine, kao što je snažna emocionalna reakcija na situaciju ili osobu.
Srčane palpitacije mogu izazvati anksioznost zbog konfrontacije ili predstojećeg događaja koji stvara nervozna osećanja.
Uobičajena borba ili reakcija na spoljašnje sile koje izazivaju strah izaziva da srce brzo udara, pripremajući telo za akciju.
Vežbanje, naročito stalno sprovođenje aerobnih vežbi, treba da stvori palpitacije srca i može pomoći u jačanju srca. Uzimanje prevelike količine kofeina ili pušenje izaziva lupanje srca kod nekih ljudi.
Bolesti
Povećana srčana frekvencija i palpitacije karakterišu niz zdravstvenih stanja. Prekomerno aktivna štitna žlezda, stanje takođe nazvana hipertiroidizam, može izazvati palpitacije i tahikardiju, što je kada srce udara brže od 100 otkucaja u minuti.
Srčana aritmija se javlja kada električni impulsi srca postanu nepravilni i mogu signalizovati slabo ili oštećeno srce, kod uslova kao što su prolaps mitralnog ventila ili srčana insuficijencija.
Simptomi aritmije uključuju palpitacije i ubrzavanje ili usporavanje otkucaja srca.
Hiperventilacija
Hiperventilacija se često javlja kao odgovor na paniku ili anksioznost i karakteriše je brzo i duboko prekomerno disanje, praćeno srčanim palpitacijama.
Dok su napadi panike najčešći uzrok hiperventilacije – unutrašnje krvarenje, infekcije ili oštećenja srca ili pluća takođe mogu izazvati ovo stanje.
Bolest pluća, kao što je hronična opstruktivna plućna bolest, astma i plućna embolija mogu izazvati hiperventilaciju. Pneumonija, sepsa i kongestivna srčana insuficijencija takođe mogu dovesti do hiperventilacije i lupanja srca.
U toku ciklusa disanja, kiseonik se udiše i izdiše se ugljen-dioksid. Brzo, plitko disanje izaziva prekomerne nivoe ugljen-dioksida i stvara brzo udaranje i lupanje srca.
Dakle, možemo da napravimo listu nekih uobičajenih uzroka za lupanje srca, a to su:
- iscrpno vežbanje
- kofein
- nikotin od duvanskih proizvoda kao što su cigarete
- stres
- anksioznost
- dehidratacija
- hormonske promene, uključujući trudnoću
- nizak nivo šećera u krvi
- anemija
- prekomerno akivna tiroidna žlezda ili hipertiroidizam
- nizak nivo kiseonika ili ugljen-dioksida u krvi
- gubitak krvi
- lekovi bez recepta, uključujući lekove za prehladu i kašalj, biljne suplemente i prehrambene dodatke
- lekovi na recept, uključujući beta-blokatore, inhalante za astmu i dekongestante
- ilegalne droge, kao što su amfetamini i kokain
- bolest srca
- aritmije ili nepravilan srčani ritam
Većina srčanih palpitacija je bezopasna, ali one mogu ukazati da imate bolest kada imate i:
- aritmiju
- dijagnostikovanu bolest srca
- faktore rizika od srčanih bolesti
- defektni srčani ventil.
Lečenje za lupanje srca zavisi od njegovog uzroka. Često su palpitacije bezopasne i prolaze same od sebe. U tom slučaju nije potreban tretman.
Ako vaš doktor ne pronađe uzrok, može vam savetovati da izbegnete stvari koje bi mogle izazvati palpitacije ili lupanje srca. Strategije mogu uključivati:
Umanjivanje anksioznosti i stresa putem sledećih metoda:
- vežbe za opuštanje
- joga
- tai-chi
- biofidbek
- aromaterapija.
- Izbegavanje određenih namirnica, pića i drugih supstanci, a one mogu uključivati:
- Alkohol
- Nikotin
- Kofein
- Droge.
Izbegavajte lekove koji deluju kao stimulansi. Možda ćete morati voditi računa o:
– Lekovima za kašalj i prehladu
– Određenim biljnim i prehrambenim dodacima.
Ako promene u načinu života ne pomažu, možda će vam biti propisani lekovi. U nekim slučajevima, to će biti beta-blokatori ili blokatori kalcijuma.
Lekovi i droga
Lekovi koji utiču na srce, uključujući i ilegalne supstance kao što su metamfetamini ili kokain, povećavaju srčanu frekvenciju.
Tokom predoziranja, osoba će doživeti ekstremne palpitacije srca, što može dovesti do srčane insuficijencije ili moždanog udara.
Lekovi za prehladu koji sadrže pseudoefedrin mogu izazvati lupanje srca jer je ovaj lek stimulans. Lekovi za astmu sadrže i stimulanse i mogu izazvati lupanje srca.
Većina dijetetskih pilula sadrži određeni nivo veštačkog stimulansa i može izazvati palpitacije srca.
Uznemirenost i lupanje srca
Da li ste nekad doživeli osećaj kao lupanje srca u grlu? Smatra se da su uznemirenost i lupanje srca najčešće izazvani usled napada panike.
Stres, anksioznost, strah, panika su sve uslovi koji mogu da izazovu ovaj neprijatan osećaj. Situacije koje mogu izazvati ovu reakciju su zaista brojne.
Drhtanje ruku i lupanje srca
Podrhtavanje tela i lupanje srca mogu da ukazuju na problem sa štitnom žlezdom. Atrijalna fibrilacija, napad panike, anksioznost i esencijalni tremor su takođe najčešća stanja koja mogu da izazovu ovu pojavu.
Pacijenti koji doživljavaju drhtanje ruku i lupanje srca bi trebalo da provere nivoe hormona štitne žlezde u krvi, kako bi najpre ustanovili da li nemaju problem sa štitnom žlezdom.
Lupanje srca u snu (Lupanje srca po noći)
Lupanje srca po noći može biti uzrokovano načinom na koji osoba spava. Ljudi koji spavaju na levoj strani ili na leđima mogu nenamerno vršiti pritisak na njihov vagusni nerv.
Vagusni nerv je važna komponenta parasimpatičnog nervnog sistema i delimično je odgovoran za kontrolu srčane frekvencije.
Kada se vrši spoljašnji pritisak na vagusni nerv, moguće je pokrenuti napet električni impuls koji putuje duž ovog nerva. Ovaj bezopasni impuls može izazvati privremenu svest o lupanju srca.
Lupanje srca u snu se takođe može povezati sa jedenjem velikih obroka pre spavanja, pijenjem kofeina previše kasno tokom dana ili teškim vežbanjem.
Jako lupanje srca u snu je često odraz i košmara ili veoma uznemirujućeg sna. Ako imate tendenciju da vežbate ili jedete kasnije, ili popijete kofein u toku dana, razmislite da pokušate prvo da promenite te navike.
Mnogi ljudi se takođe bore sa stresom ili anksioznošću koje je izazvao dug dan. Razmislite o tehnikama opuštanja kao što su vežbe dubokog disanja, da biste se smirili pre odlaska na spavanje.
Gušenje i lupanje srca
Gušenje i lupanje srca takođe mogu da ukazuju na napad panike, anksioznost, stres, ali i na srčane probleme. Ukoliko vam se ovo često dešava, trebalo bi ispitati.
Nervoza želuca i lupanje srca
Neki ljudi doživljavaju lupanje srca posle jela. Ove palpitacije obično počinju ubrzo nakon obroka i mogu trajati nekoliko minuta ili sati u zavisnosti od težine palpitacija i osnovnog uzroka.
Lupanje srca nakon konzumiranja hrane može biti uzrokovano konzumacijom velikih obroka. lupanje srca nakon obroka takođe može biti uzrokovano specifičnim izazivačima iz hrane.
Neki od ovih izazivača ili okidača uključuju kofein ili alkohol. Međutim, takođe je moguće da imate druge osetljivosti na hranu za koje niste svesni.
Neke namirnice i aditivi mogu izazvati lupanje srca. Poznato je da se palpitacije pokreću potrošnjom MSG (monosodijum-glutamat, pojačivač ukusa), kao i obroka sa visokim sadržajem natrijuma i nitratima.
Oni se navode na etiketi namirnice i uobičajeni su u upakovanoj hrani. Brzi način da smanjite potrošnju ovih aditiva je da jedete više sveže hrane nego konzervisane ili obrađene hrane.
Pojedini ljudi sa osetljivošću na gluten, supstancu koja se nalazi u pšenici, prijavljuju da doživljavaju lupanje srca posle jela koje sadrži gluten.
Obroci koji su bogati ugljenim hidratima, naročito šećeri, takođe mogu izazvati lupanje srca. To je zbog načina na koji vaše telo obrađuje šećer.
Kako su lupanje srca i želudac povezani?
Vagusni nerv je kranijalni nerv koji se prostire celom dužinom od osnove lobanje do abdomena. Vagusni nerv nosi signale iz mozga koji pomažu u regulaciji respiracije, varenja, vida i srčane frekvencije.
Dok ovi signali potiču iz mozga, pritisak u abdomenu uzrokovan velikim obrokom, gasom ili nadimanjem može izazvati stimulaciju vagusnog nerva.
Ova bezopasna stimulacija može izazvati privremeni poremećaj otkucaja srca. Kiselinski refluks (gorušica) takođe može stimulisati vagusni nerv koji dovodi do lupanja srca.
Nervoza želuca i lupanje srca su takođe veoma povezani. Lupanje srca se može javiti kada se razvija pritisak u abdomenu tokom varenja, naročito kod pacijenata sa sindromom iritabilnog creva ili nervozom želuca.
Višak gasova i kiseline u stomaku može pritisnuti grudnu kost koja izaziva pritisak na grudi. Kao odgovor na ovo, srce kompenzuje ovaj pritisak palpitacijom i time održava svoje normalno funkcionisanje tokom ovog kratkotrajnog pritiska. Ponekad i prekomerni crevni gasovi mogu primeniti pritisak na vagusni nerv, što dovodi do lupanja srca.
Na kraju, ako uzimate lekove uz obroke, to može biti lek koji izaziva lupanje srca, a ne sam obrok.
Hijatus hernija i lupanje srca
Hijatus hernija ili želudačna kila može da izazove lupanje srca, i to usled iritacije vagusnog nerva. Vagus nerv je deo parasimpatičkog sistema i smanjuje rad srca, što uzrokuje bradiaritmije.
Veća hijatalna kila pritiska levi atrijum, uzrokujući ishemiju i anatomski blok, čime povećava šanse za razvoj atrijalne fibrilacije.
Smatra se da čak i gastroezofagealni refluks doprinosi palpitacijama usled hiatalne kile, ali ipak to nije još uvek jasno.
