Mali mozak i moždano stablo funkcije, bolesti, anatomija, slike

0
111
mali mozak slike

Mali mozak – funkcije

Premda je mozak složen organ koji ima milijarde nervnih ćelija (neurona), njegova osnovna anatomska građa je lako razumljiva. Jedan deo mozga, mali mozak (cerebellum), učestvuje u doslovno svakom pokretu. Taj deo mozga nam pomaže da vozimo, bacamo loptu ili prelazimo sa jednog na drugi kraj sobe.

Bolesti i problemi sa malim mozgom nisu uobičajeni, a kada do njih dođe, odražavaju se na kretanje i koordinaciju. U ovom članku ćemo dati kratak pregled anatomske građe, svrhe i funkcija malog mozga. Moći ćete da nađete i savete kako da očuvate zdravlja mozga.

mali mozak funkcije

Anatomska građa mozga

Anatomija malog mozga

Ukratko, mozak je podeljen na prednji mozak (koji se sastoji od međumozga i velikog mozga), moždano stablo (koje sačinjavaju produžena moždina, Varolijev most i srednji mozak) i mali mozak (koji se sastoji od vermisa i dve cerebralne hemisfere).

Prednji mozak je deo mozga koji je zadužen za više nivoe razmišljanja i delanja. Sačinjavaju ga  četiri režnja. Svaki režanj je zadužen za drugu funkciju.

mali mozak anatomija

Četiri moždana režnja

Čeoni, odnosno frontalni režanj, je dobio ime po svom mestu u prednjem delu, iznad čela. Prednji režanj je povezan sa najvišim nivoima ljudskog  mišljenja i ponašanja, kao što su planiranje, rasuđivanje, donošenje odluka, kontrola impulsa i pažnja.

Temeni režanj se nalazi u gornjem delu mozga i iza čeonog režnja. Ovaj režanj je odgovoran za prijem senzornih informacija. Temeni režanj je zadužen za osećaj položaja u prostoru.

Slepoočni režanj se nalazi u donjem, prednjem delu mozga. Ovaj režanj je povezan sa vizuelnim pamćenjem, jezikom i emocijama.

Konačno, potiljačni režanj je smešten u zadnjem delu mozga. Potiljačni režanj obrađuje i tumači sve što vidimo.

mali mozak slikeMoždano stablo i mali mozak

Pored prednjeg mozga, delovi mozga su i moždano stablo i mali mozak.

Moždano stablo upravlja vitalnim funkcijama, kao što su disanje, cirkulacija krvi, san, varenje i gutanje. Ove nevoljne radnje kontroliše autonomni nervni sistem. Moždano stablo kontroliše i reflekse.

Funkcije i uloga malog mozga

Mali mozak je smešten na dnu zadnje strane mozga i iza moždanog stabla. Mali mozak ima više uloga povezanih sa kretanjem i koordinacijom, u koje spadaju:

  • Koordinacija pokreta – Većina pokreta tela zahteva koordinaciju, odnosno usaglašenost, više grupa mišića. Mali mozak vremenski usaglašava akcije da bi kretanje tela bilo harmonično.
  • Održavanje ravnoteže – Mali mozak ima posebne senzore koji detektuju promene u ravnoteži i kretanju. On telu šalje signale da se prilagodi i kreće.
  • Vid – Mali mozak je zadužen za koordinaciju kretanja očiju.
  • Učenje pokreta – Mali mozak pomaže telu da nauči pokrete koji zahtevaju vežbu i fino podešavanje. Na primer, mali mozak ima ulogu u učenju pokreta koji su potrebni za vožnju bicikla.
  • Druge funkcije – Istraživači veruju da mali mozak ima izvesnu ulogu u procesu mišljenja, uključujući i misli koje su povezane sa jezikom i raspoloženjem. Ove funkcije nisu u potpunosti poznate.

Bolesti i poremećaji malog mozga

U najčešće znakove poremećaja malog mozga spadaju smetnje u kontroli mišića. Razlog tome je činjenica da mali mozak kontroliše ravnotežu i voljne kretnje.

U simptome i znakove spadaju:

  • nedostatak kontrole mišića i koordinacije
  • otežan hod
  • nerazgovetan ili otežan govor
  • abnormalne kretnje očiju
  • glavobolja

Postoje brojne bolesti i poremećaji malog mozga, u koje spadaju moždani udar (šlog), krvarenje u mozgu, toksini, genetske malformacije, infekcije i kancer. Neki od poremećaja malog mozga su opisani u nastavku članka.

Ataksija

Ataksija je gubitak koordinacije i kontrole mišića usled problema sa malim mozgom. Ove simptome može da prouzrokuje osnovni uzročnik poput virusa ili tumora mozga.

Gubitak koordinacije je obično početni znak ataksije i često je sledi otežani govor.

U druge simptome spadaju zamućeni vid, otežano gutanje, umor, problemi sa preciznom kontrolom mišića i promene u raspoloženju i razmišljanju.

Postoji nekoliko poremećaja koji izazivaju simptome ataksije, a u koje spadaju:

  • genetski poremećaji
  • oštećenje mozga usled izlaganja otrovima
  • moždani udar
  • tumori
  • povrede glave
  • multipla skleroza
  • cerebralna paraliza
  • ovčje boginje i druge virusne infekcije

Ponekad se ataksija povlači kada se leči osnovno oboljenje. U drugim slučajevima, ataksija prolazi sama.

Ataksični poremećaji

U ataksične poremećaje spada grupa degenerativnih poremećaja koji se definišu kao genetski ili sporadični.

Genetska, ili nasledna ataksija nastaje usled mutacije gena. Postoji više različitih mutacija, a isto tako i oblika nasledne ataksije. Ovi poremećaji su retki, a najčešći oblik je Fridrajhova ataksija koja pogađa 1 u 50.000 osoba.

Dijagnoza se uspostavlja nakon obimnih ispitivanja i odbacivanja drugih uzroka. Genetičko testiranje može da identifikuje Fridrajhovu ataksiju koja se obično javlja u detinjstvu.

Sporadične ataksije obuhvataju grupu degenerativnih poremećaja kretanja za koje nema dokaza da su nasledni. Gubitak koordinacije je najčešće prvi simptom, a kod brojnih pacijenata dolazi i do otežanog govora.

Sporadične ataksije obično sporo napreduju i mogu da prerastu u multipla sistemsku atrofiju. Ovo oboljenje ima simptome kao što su gubitak svesti, problemi sa brzinom srčanih otkucaja, erektilna disfunkcija i gubitak kontrole nad bešikom.

Ova vrsta poremećaja se obično vremenom pogoršava. Ne postoji neki specifični način lečenja koji može da ublaži ili zaustavi simptome ovih poremećaja, osim u slučaju ataksije koja je posledica nedostatka vitamina E.

Postoje brojna pomagala i aparati, kao što su štapovi i specijalni računari,  koji pomažu kod kretanja, govora i precizne kontrole mišića.

Ataksija prouzrokova toksinima

Mali mozak je osetljiv na otrove, uključujući i alkohol i neke lekove. Takvi otrovi oštećuju nervne ćelije u malom mozgu, usled čega dolazi do ataksije. Ovo su neki od toksina koji se povezuju sa ataksijom:

  • alkohol
  • lekovi, posebno barbiturati i benzodiazepini
  • teški metali poput žive i olova
  • rastvori, kao što su razređivači za boje

Lečenje i očekivano vreme oporavka zavise od vrste toksina izazivača i stepena oštećenja mozga.

Ataksija prouzrokovana virusom

I virusi mogu da budu uzrok ataksije. Ovaj poremećaj se zove akutna cerebralna ataksija i najčešće pogađa decu. Poznato je da se kod ovčjih boginja javlja ataksija kao retka komplikacija.

U druge viruse koji se povezuju sa akutnom cerebralnom ataksijom, spadaju Koksaki virus, Epštajn-Barov virus i HIV. Lajmska bolest, koju izaziva bakterija, takođe se povezuje sa ovim oboljenjem.

Ne postoji lek za ataksiju prouzrokovanu virusom. Ataksija se obično povlači nekoliko meseci  nakon izlečenja infekcije.

Ataksija izazvana moždanim udarom (šlogom)

Moždani udar, odnosno šlog, zapravo je krvni ugrušak ili krvarenje u mozgu koje može da zahvati jedan deo mozga. Moždani udar se ređe javlja u malom mozgu, za razliku od prednjeg mozga.

Krvni ugrušak ili krvarenje u malom mozgu mogu da izazovu ataksiju, glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i povraćanje.

Lečenje moždanog udara može da dovede do povlačenja ataksije. Radna i fizikalna terapija mogu da pomognu pacijentima da se nose sa trajnim oštećenjima.

Tumor u malom mozgu

Tumori su abnormalne ćelije koje mogu da rastu u mozgu. Tumor može da nastane u samom mozgu ili da pređe iz nekog drugog dela organizma. Tumori mogu da budu benigni (dobroćudni), što znači da se ne šire kroz organizam. Maligni (zloćudni) tumori koji rastu i šire se, zovu se kanceri.

U simptome tumora u malom mozgu spadaju:

  • glavobolja
  • povraćanje bez mučnine
  • otežani hod (ataksija)
  • gubitak koordinacije

Dijagnostikovanje i lečenje se razlikuju u zavisnosti od starosti, zdravstvenog stanja, toka bolesti, očekivanja od lečenja i drugih faktora.

Čuvajte zdravlje malog mozga

Da biste izbegli oštećenja malog mozga, najbolje je da pazite na opšte zdravlje čitavog mozga. Smanjenjem rizika za nastanak moždanog udara, povreda mozga i izlaganja otrovima, mogu da se izbegnu neki oblici ataksije.

  • Prestanak pušenja – Pušenje povećava rizik od moždanog udara jer dovodi do zgušnjavanja krvi i povećanja krvnog pritiska.
  • Ograničeno konzumiranje alkohola – Velike količine alkohola mogu da oštete mali mozak. Pored toga, alkohol podiže krvni pritisak, čime se povećava rizik od moždanog udara.
  • Bavljenje fizičkim aktivnostima – Redovne fizičke aktivnosti koriste srcu i krvnim sudovima i smanjuju rizik od nastanka moždanog udara. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje 2,5 sata vežbanja nedeljno.
  • Zaštita glave – Nošenje sigurnosnih pojaseva, kaciga i uklanjanje bezbednosnih rizika kod kuće, smanjuju rizik od mogućih povreda mozga. Trebalo bi da preduzmete mere kojima ćete sprečiti padove. Roditelji bi trebalo da obezbede terase i požarna stepeništa, tako da deca nemaju pristup.
  • Izbegavanje rukovanja olovom – Olovo se više ne koristi u građevinarstvu, međutim, u starijim kućama i zgradama još ima olovnih cevi i boja. Trebalo bi da vodite računa da vam mesto stanovanja bude čisto i da nema prašine od olova, a deci ne bi trebalo da dozvoljavate da se igraju na zemlji.