MOŽDANI UDAR je promena, obično akutna, u funkciji mozga usled povređenih ili uništenih moždanih ćelija. Ove promene u mozgu rezultiraju promenama u sposobnosti osobe da normalno funkcioniše.
Moždani udar se naziva i infarkt mozga, sličan je kao srčani udar ili infarkt miokarda, samo se javlja u mozgu.
Kako dolazi do moždanog udara?
Moždani udari su obično uzrokovani blokiranjem krvnih sudova mozga ili krvarenjem u tkivu mozga; oba uzroka dovode do nesposobnosti pojedinca da funkcioniše normalno, ali postoje načini lečenja i sprečavanja ili smanjenja rizika od razvoja moždanog udara.
Ukoliko se sumnja na moždani udar, treba odmah pozvati hitnu pomoć!
Dva glavna uzroka moždanog udara su krvarenje u arteriji koja isporučuje krv u mozak (ishemijski moždani udar) i krvarenje u mozgu, često od defekta u krvnom sudu u mozgu (hemoragijski moždani udar). Mini moždani udar ili blagi moždani udar je obično privremeni ishemijski moždani udar koji se brzo rešava.
Ishemijski i hemoragijski moždani udari često prouzrokuju trajne gubitke, dok varijanta ishemičnog tipa moždanog udara uzrokuje prolazni gubitak funkcionisanja (naznačen je kao lakši moždani udar).
Prognoza moždanog udara je promenljiva; iako se mnogi ljudi oporavljaju nakon moždanog udara, mnogi drugi mogu da se oporavljaju mesecima, godinama ili imati trajno oštećenje, dok oko 30% ljudi umire od moždanog udara.
Kada se snabdevanje krvi u delu mozga prekine ili značajno smanji, dođe do moždanog udara. Ako se snabdevanje krvlju prekine na nekoliko sati ili više, ćelije mozga, bez dovoljno snadbevanja krvlju (i kiseonika) umiru.
U zavisnosti od količine uključene krvi i položaja područja moždanog udara u mozgu, osoba koja ima moždani udar može pokazati mnogo znakova i simptoma. Oni se mogu razlikovati od jedva primetnih poteškoća u pokretu ili govoru do paralize ili smrti.
Tokom poslednjih 15 godina briga o moždanom udaru se dramatično promenila zbog dostupnosti novih lekova, kao i poboljšanih dijagnostičkih procedura i modaliteta lečenja. Danas su dostupni tretmani za akutni događaj, dok se to dešava, što omogućava prepoznavanje moždanog udara i neposrednu negu od kritičnog značaja.
Moždani udar uzroci
Dva glavna uzroka moždanog udara nazivaju se: ishemijski i hemoragijski moždani udar i uključuju krvne sudove u mozgu. Ishemijski moždani udari se odnose na oko 80-85% svih moždanih udara. Sa ishemijskim moždanim udarom, krvni sud u mozgu postaje blokiran sa ugruškom, isto kao i zapušene arterije u srcu. Sa hemoragičnim moždanim udarom, krvni sud u mozgu zapravo pukne ili curi. Hemoragijski moždini udar ima tendenciju da bude ozbiljniji.
Razlika između ova dva tipa moždanog udara može biti kritična u određivanju tretmana koji se koristi za pomoć pacijentu. Neki istraživači smatraju da je “treći” tip moždanog udara podtip ishemijskog moždanog udara ili tranzitorni ishemični napad (takođe nazvan blagi moždani udar).
Ishemijski moždani udar
Ishemijski moždani udar se javlja kada krvni sud postaje tako sužen ili zapušen da ne može proći dovoljno krvi da bi se obezbedio kiseonik i da bi se moždane ćelije održale živim.
Plak (ili povećanje masnih naslaga koje sadrže holesterol, arterioskleroza) na zidovima krvnih sudova može suziti krvne sudove koji snabdevaju mozak. Ove naslage se nakupljaju dok središte krvnog suda ne postane toliko usko, da i mala količina, ako postoji, krvi ne može proći. Mnoge stvari, uključujući visok holesterol i visok krvni pritisak, uzrokuju plak. Plak se može pojaviti u malim sudovima koji snabdevaju samo vrlo mali deo mozga, ali se može pojaviti i u velikim krvnim sudovima na vratu (karotidama) ili u velikim arterijama mozga (cerebralne arterije).
Ishemijski moždani udar može takođe biti uzrokovan malim krvnim ugrušcima koji prolaze kroz krvotok, a zatim se zarobe u arteriji kada se ona suzi. Ovi ugrušci mogu proisteći iz komada plaka u većim arterijama koji se raskidaju ili iz tkiva u srcu. Lečenje ishemijskog moždanog udara je dizajnirano tako da razbije ili se oslobodi blokade krvnog suda u mozgu.
Hemoragijski moždani udar
Hemoragijski moždai udar se javlja kada zid krvnog suda postane slab i krv iscuri u mozak.
Osim što je smanjen protok krvi pored curenja, krv u mozgu oštećuje moždane ćelije dok se ne raspadnu. Ako iscuri puno krvi, to može izazvati nagomilavanje pritiska u mozgu jer je mozak zatvoren u lobanji. Ne postoji prostor za širenje mozga, tako da propuštena krv može oštetiti i ubiti važna područja mozga.
Hemoragijski moždani udar ima tendenciju da bude ozbiljniji od ishemijskog moždanog udara. Smrt se javlja kod 30% do 50% osoba sa ovom vrstom moždanog udara.
Tretman je dizajniran da zaustavi ili spreči krvarenje u moždanom tkivu. Lečenje hemoragičnog moždanog udara tretmanom za ishemijski moždani udar, verovatno će uzrokovati pogoršanje moždanog udara ili smrt!
Da li postoje predznaci moždanog udara ?
Upozoravajući znaci moždanog udara:
- iznenadni gubitak ravnoteže ili koordinacije, kao što nije mogućnost hodanja ravnom linijom ili dodirivanje nosa prstom
- iznenadne promene vida, kao što su dvostruki vid ili slepilo u jednom oku
- utrnulost na jednoj strani lica, kao što je neujednačen osmeh
- slabost u jednoj ruci, kao što nije mogućnost podizanja obe ruke
- gubitak govora ili govor koji je teško razumljiv.
Ukoliko pacijent primeti neke od ovih prvih znakova moždanog udara, što se pre obrati lekaru – veće su šanse za izlečenje i oporavak. Svaki trenutak je kritičan kada je u pitanju moždani udar!
Moždani udar simptomi
Simptomi moždanog udara zavise od toga koji deo mozga i koliko od moždanog tkiva je pogođeno.
Znaci moždanog udara obično dolaze iznenada – za nekoliko minuta do sat vremena.
Obično nema bolova povezanih sa simptomima.
Simptomi moždanog udara mogu dolaziti i odlaziti, otići potpuno, ili se pogoršati u toku nekoliko sati. Ako simptomi nestanu potpuno za kratko vreme (manje od 24 sata), u pitanju je bio blagi moždani udar ili prolazni ishemijski napad.
Jedna trećina svih moždanih udara se javlja tokom spavanja, tako da ljudi prvi put primećuju simptome kada se probude; ova situacija otežava detekciju vremena kada je moždani udar zapravo počeo.
Osam uobičajenih simptoma moždanog udara su:
– Slabost u ruci ili nozi ili oboje na istoj strani: ovo može biti od potpune paralize do veoma blagih slabosti. Kompletna utrnulost ili osećaj bockanja iglama može biti prisutan na jednoj strani tela ili na delu jedne strane tela.
– Slabost u mišićima lica: Lice može da klone ili izgleda ukočeno. Govor se može oštetiti jer pacijent ne može kontrolisati kretanje usana ili jezika.
– Teškoće govora: Pacijent ne može da govori, govor može biti vrlo nejasan, ili kad osoba govori, reči zvuče dobro, ali nemaju smisla.
– Problemi sa koordinacijom: Pacijent može izgledati neusaglašeno i posrtati ili ima poteškoća u hodanju ili poteškoća pri sakupljanju, podizanju predmeta.
– Vrtoglavica: pacijent se može osećati pijano ili vrtoglavo ili teško gutati.
– Problemi sa vidom: Pacijent može razviti poteškoće sa vidom, kao što je dvostruki vid, gubitak perifernog (bočnog) vida ili slepilo. (Zamućen vid po sebi nije obično simptom moždanog udara.)
– Iznenadna glavobolja: iznenadna, teška glavobolja.
– Gubitak svesti: pacijent može postati nesvesan, ili ga je teško probuditi i može umreti.
Moždani udar simptomi kod žena
Postoji mnogo razloga zbog kojih se žene suočavaju sa većom šansom da imaju moždani udar: one žive duže od muškaraca (imaju duži životni vek), imaju više stresa i verovatnije imaju visok krvni pritisak. Trudnoća i upotreba kontracepcije takođe povećavaju rizik od moždanog udara žene.
Što više znate o simptomima moždanog udara kod žena, bolje ćete biti u mogućnosti da dobijete pomoć. Brzo tretiranje može značiti razliku između invaliditeta i oporavka.
Simptomi moždanog udara jedinstveni za žene
Žene mogu prijaviti simptome koji nisu često udruženi sa simptomima moždanog udara kod muškaraca, a kod žena oni mogu uključivati:
- mučnina ili povraćanje
- napadi
- štucanje
- teškoće sa disanjem
- bol
- nesvestica ili gubitak svesti
- opšta slabost.
Zbog toga što su ovi simptomi jedinstveni za žene, može biti teško odmah ih povezati sa moždanim udarom. Ovo može odložiti tretman, što može ometati oporavak.
Čudno ponašanje, kao što je iznenadna pospanost, može takođe ukazati na moždani udar. Stručnjaci nazivaju ove simptome “izmenjen mentalni status”.
Ovi simptomi uključuju:
- dezorientacija
- zbunjenost
- iznenadne promene u ponašanju
- agitacija
- halucinacija.
Istraživači iz studije iz 2009. godine su ustanovili da je izmenjeni mentalni status najčešći netradicionalni simptom. Oko 23% žena i 15% muškaraca prijavilo je promenjeni mentalni status koji se odnosi na moždani udar. Iako muškarci i žene mogu biti pogođeni, žene će za oko 1,5 puta verovatnije prijaviti najmanje jedan netradicionalni simptom moždanog udara.
Šta je blagi moždani udar ?
Mini moždani udar ili blagi moždani udar je obično privremeni ishemijski moždani udar koji se brzo rešava.
Ishemijski i hemoragijski moždani udari često prouzrokuju trajne gubitke, dok varijanta ishemičnog tipa moždanog udara uzrokuje prolazni gubitak funkcionisanja (naznačen je kao lakši moždani udar).
Prolazni ishemični moždani udar (takođe poznat kao blagi moždani udar ili lakši moždani udar) je sličan pravom moždanom udaru ili šlogu, s tim što simptomi u ovom slučaju potpuno prolaze u roku od 24 časa. Ljudi koji imaju blagi moždani udar mogu verovatno imati pravi moždani udar u bliskoj budućnosti.
Moždani udar i koma
Koma je produženo stanje nesvesti, kada osoba ne reaguje an okruženje, živa je ali izgleda kao da spava. Međutim, za razliku od dubokog sna, osoba se ne može probuditi bilo kakvom stimulacijom, uključujući i bol. Koma je uzrokovana povredama mozga, uključujući i moždani udar. Kada nema protoka krvi do većeg dela moždanog stabla ili se javlja gubitak krvi u pratnji sa otokom, može da se javi koma. Stoga, koma može da rezultira usled jačeg moždanog udara.
Moždani udar desna strana
Kao što smo napomenuli, efekti i prateći simptomi moždаnog udаrа zаvise najviše od lokаcije gde se moždani udar desio i obima moždаnog tkivа na koji se u ovom slučaju utiče.
Kada je u pitanju moždani udar, desna strana kontroliše suprotnu strаnu telа, pa će simptomi i neurološke komplikаcije u desnoj strani mozga uticati nа suprotnu, tj. levu strаnu telа.
Desna strаna mozgа kontroliše sposobnost osobe dа:
- obrаća pаžnju,
- prepoznаje stvаri koje vidi, čuje ili dodirne
- dа bude svesna sopstvenog telа.
Moždani udar na desnoj strani mozga dovodi do: pаrаlize nа levoj strаni telа, problema sa vidom , promene stila ponašanja koji uključuje radoznalost i brzopletost, gubitka pаmćenjа. U ovom slučaju osoba ne može dа prepoznаje licа ili slike poznаtih ljudi ili predmeta, moždа neće moći dа obrati pаžnju ili da se fokusirate nа rаzgovor ili zаdаtke u dužem vremenskom periodu.
Neki ljudi mogu da negirаju dа njihovа pаrаlizovаna rukа ili nogа pripаdа njimа, oni veruju dа pripаdаju nekom drugom.
Pacijent koji je doživeo moždani udar na desnoj strani može da ignoriše levu strаnu svog telа ili okruženjа – ne može da se okrene premа svojoj levoj strаni ili može da ne prepoznaje stvаri koje su sа njegove leve strаne. Takođe, može mu biti otežano da prati uputstva ili da odgovara na pitanja postavljena odmah jedna za drugim. Može da ponavlja odgovore ili pokrete, iako je dibio nova uputstva ili pitanja.
Moždani udar desna strana može da dovede do nesposobnosti da osoba oceni udаljenost, veličinu, položаj i stopu kretаnjа i koliko delovа se odnosi nа neku celinu.
Drugi moždani udar preživljavanje
Oko četiri od deset osoba koje su imale moždani udar, mogu imati još jedan u roku od deset godina. Važno je smanjiti rizik od drugog moždanog udara, jer je stopa preživljavanja znatno smanjena ukoliko osoba doživi drugi moždani udar.
Moždani udar kritični dani
Kada je u pitanju moždani udar kritični period je gotovo svaki trenutak od nastupanja moždanog udara. Ćelije mozga počinju da umiru u roku od 4 minuta od početka moždanog udara. Što se tiče moždanog udara, što više vremena prolazi, više štete se javlja u mozgu. Ljudi koji dođu u hitnu pomoć u roku od tri sata od doživljavanja njihovih prvih znakova ili simptoma moždanog udara, uglavnom su oni sa najboljim ishodima, rekli su stručnjaci.
Moždani udar lečenje
Lečenje moždanog udara obuhvata hitnu zaštitu kako bi se smanjilo oštećenje mozga i očuvala funkcija mozga.
Inicijalni tretman za moždani udar je podrška. Pacijentu se obično daju tečnosti kroz intravenski kateter, jer ako ima moždani udar, on često može dehidrirati. Može se dati kiseonik da bi se uverilo da mozak dobija maksimalnu količinu istog. Ako pacijent ima bilo kakvih problema sa disanjem, to će biti procenjeno i tretirano.
Za razliku od ljudi sa bolovima u grudima, ljudi koji imaju moždani udar ne dobijaju odmah aspirin.
Od pacijenta se traži da ne jede niti pije dok se ne proceni njegova sposobnost gutanja.
Kontrola krvnog pritiska: Iako je kontrola krvnog pritiska deo prevencije i lečenja moždanog udara, važno je da se krvni pritisak ne smanjuje previše, tako da će mozak dobiti dovoljno krvi. Mnogi različiti lekovi se mogu koristiti za snižavanje krvnog pritiska uključujući pilule, nitroglicerin pastu ili intravenske injekcije. Ako je krvni pritisak veoma visok, pacijent bi bio stavljen na kontinuirani intravenski protok lekova.
Mnogi ljudi sa moždanim udarom imaju veoma visok krvni pritisak kada dolaze u odeljenje za hitne slučajeve. Ovo se može dogoditi zbog osnovnog problema ili u odgovoru na moždani udar. Lekar će proceniti krvni pritisak i vrstu moždanog udara i odlučiti da li se snižava krvni pritisak.
Ako pacijent ima akutni moždani udar, on će biti primljen u bolnicu radi nadgledanja i daljeg testiranja kako bi se utvrdio uzrok moždanog udara i način sprečavanja budućeg moždanog udara. Kada je neko jednom imao moždani udar, on je pod većim rizikom od drugih da ima dodatni moždani udar.
Ako je u pitanju hemoragijski moždani udar, lekari za hitne slučajeve mogu dati lekove za smanjenje krvnog pritiska i usporavanje krvarenja. Ako ste bili na razređivačima krvi, oni vam mogu dati lekove da ih izbegnete, jer ti lekovi pogoršavaju krvarenje.
Ako imate hemoragijski moždani udar, možda vam je potrebna hitna operacija u zavisnosti od težine krvarenja.
Za ishemijski moždani udar, lekari će obaviti rastvaranje krvnog ugruška ako stignete u hitnu pomoć za lečenje u određenom vremenskom okviru nakon početka simptoma. Za ovu svrhu često se koriste lekovi za ugruške koji se nazivaju trombolitici.
Međutim, pre nego što dobijete ovakvu vrstu lečenja, lekari moraju potvrditi da moždani udar nije hemoragični. Razređivači krvi mogu pogoršati hemoragični moždani udar, što čak može dovesti do smrti.
Medicinski zahvati
Lekovi za akutni moždani udar: trenutno je odobren samo jedan lek za lečenje novog moždanog udara. To je lek za razbijanje ugruška koji se zove tkivni aktivator plazminogena (tPA). Ovaj lek funkcioniše sa hemikalijama u telu i pomaže u rastvaranju blokade u krvnom sudu u mozgu koja može izazvati moždani udar. To je isti lek koji se često koristi za lečenje srčanog udara. Studije na tPA su pokazale da može da smanji invalidnost od moždanog udara za oko 30%. Ima potencijalno ozbiljne neželjene efekte koji uključuju krvarenje unutar mozga. Da bi tPA funkcionisao, on mora biti dat u roku od 3 do 4 ½ sata od pojave simptoma. Pacijent ne sme imati dokaza o krvarenju na CT skeneru glave. Lek se ne koristi za osobe koje imaju hemoragični moždani udar. Zato je od ključne važnosti znati koju vrstu moždanog udara pacijent ima.
Lekar koristi specifične smernice za procenu da li pacijenta treba lečiti sa ovim lekom i razmotriće o rizicima i prednostima davanja. U idealnom slučaju, tPA treba dati u roku od 60 minuta od dolaska pacijenta.
Testiraju se drugi tretmani za akutni moždani udar. U nekim bolnicama se daju lekovi za razbijanje krvnih ugruška kroz mali kateter koji se navlači u vrat i ulazi u arteriju u kojoj postoji blokada. Ovaj tretman se potencijalno može koristiti do 6 sati nakon početka simptoma moždanog udara. Nedavno su tri velike studije upoređivale ovu tehniku sa intravenskom metodom i nisu pronašle nikakve prednosti, tako da ovaj metod može biti podvrgnut reviziji. Razvijaju se mnogi drugi novi tretmani za moždani udar.
Hirurški tretman moždanog udara
Hirurški tretman za hemoragijski moždani udar ponekad obavljaju neurohirurzi, u zavisnosti od težine moždanog udara i stanja pacijenta. Hirurške tehnike mogu da se koriste da zaustave krvarenje u mozgu i da uklone krv koja izaziva povećani pritisak na moždano tkivo (dekompresivna kraniotomija). Pored toga, neke arteriovenske malformacije mogu se tretirati sličnim hirurškim tehnikama.
Moždani udar oporavak
Mnogi se oporavljaju nakon moždanog udara. Za druge, može da potraje mnogo meseci da se oporave od moždanog udara. Fizikalna terapija i druge metode koje se odnose na treniranje pogođenih funkcija tela znatno poboljšavaju rehabilitaciju i oporavak.
Uprkos tome što lekovi za razbijanje ugruška pomažu tokom ishemičnog moždanog udara, oko 30% ljudi umire od moždanog udara. Uopšteno, što više pojedinih deficita ili gubitka sposobnosti (u hodanju ili govoru) imaju osobe kada stignu u odeljenje za hitne slučajeve, to je lošiji ishod.
Rehabilitacija posle moždanog udara može biti dugotrajan proces koji zahteva strpljenje, naporan rad i posvećenost. Može potrajati godinama da se pacijent oporavi. Oporavak se često može započeti nakon što lekari stabilizuju stanje pacijenta. Ovo uključuje vraćanje krvotoka u mozak i smanjenje pritiska u okolini mozga. Takođe uključuje smanjenje faktora rizika za moždani udar. Zbog toga, rehabilitacija može početi tokom prvobitnog boravka u bolnici. Početak procesa oporavka što je moguće ranije može povećati šanse za povratak pogođene funkcije mozga i tela.
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja o tome kako funkcioniše rehabilitacija mozga:
– Vaš mozak može biti u mogućnosti da nastavi da funkcioniše promenom načina na koji se izvršavaju zadaci.
– Ako je krvotok do povređenog područja mozga obnovljen, neke od moždanih ćelija mogu biti oštećene umesto uništene. Kao rezultat toga, ove ćelije će moći da nastave da funkcionišu tokom vremena.
– Jedna oblast u mozgu može preuzeti kontrolu nad funkcijama koje je ranije koristilo pogođeno područje.
Cilj rehabilitacije posle moždanog udara je poboljšanje ili obnavljanje govora, kognitivnih, motornih ili senzornih veština kako biste mogli biti što je moguće nezavisniji.
10% ljudi koji imaju moždani udar povrati se skoro potpuno, a 25% se oporavlja s manjim oštećenjem. Još 40% doživljava umereno do teška oštećenja koja zahtevaju posebnu pažnju. To znači da postoji vrsta invaliditeta koja utiče na svakodnevnu funkciju, bilo na poslu ili u vašem ličnom životu. A 10% zahteva dugotrajnu negu u domu za negu ili drugom objektu.
Ishrana posle mozdanog udara
Ako ste preživeli moždani udar, možda ćete morati da izvršite promene u vašoj ishrani. Da biste sprečili još jedan moždani udar, trebalo bi da jedete hranu koja je zdravija za vaš kardiovaskularni sistem i pomaže u smanjenju holesterola i krvnog pritiska.
Ishrana posle moždanog udara podrazumeva sledeće smernice:
- Smanjite unos zasićenih masti
Vaš osnovni cilj je da smanjite količinu zasićenih masti u vašoj ishrani na 8 do 10% ukupnih kalorija.
- Smanjite unos masti uopšte
Držite kalorije od svih masti na manje od 30% dnevnog unosa kalorija.
- Smanjite holesterol
Zadržite unos holesterola ispod 300 miligrama dnevno.
- Smanjite unos soli
Visok krvni pritisak je faktor rizika za moždani udar – i so je direktno povezana sa visokim krvnim pritiskom. Jedan od načina da se smanji rizik od moždanog udara je da zadržite unos soli na manje od 2.400 miligrama dnevno.
Zaključak je da treba izbegavati prženu hranu, mlečne proizvode i masne delove mesa, a treba podstaći unos svežeg voća i povrća, intergalnih žitarica. Takođe izbegavajte žumance i džigericu zbog holesterola.
Moždani udar posledice
Komplikacije i posledična oštećenja postaju ozbiljniji u zavisnosti od težine moždanog udara. Komplikacije i posledice moždanog udara mogu obuhvatiti sledeće:
- paraliza
- teškoće gutanja
- oduzet govor ili otežano pričanje
- problemi sa balansom
- vrtoglavica
- gubitak pamćenja
- teškoća kontrolisanja emocija
- depresija
- bol
- promene ponašanja.
Usluge rehabilitacije mogu pomoći u smanjenju komplikacija i mogu uključivati rad sa:
- fizioterapeutom za vraćanje kretanja
- profesionalnim terapeutom za učenje kako da obavljate dnevne zadatke, kao što su aktivnosti koje uključuju ličnu higijenu, kuvanje i čišćenje
- kada je u pitanju moždani udar oduzet govor se može tretirati sa logopedom, pa je tako moguć i oporavak govora i poboljšanje govorne sposobnosti
- psihologom da pomogne u suočavanju sa osećajem anksioznosti ili depresije.
Kako sprečiti moždani udar
Prevencija moždanog udara se može sprovoditi sa nekim osnovnim savetima, koje ćemo navesti u nastavku.
Pratite ove savete kako biste sprečili moždani udar:
– Prestanite sa pušenjem i izbegavajte izlaganje duvanskom dimu.
– Imajte zdravu ishranu.
– Vežbajte najmanje 30 minuta tokom većine ili svih dana u nedelji.
– Održite zdravu telesnu težinu.
– Ograničite potrošnju alkohola.
– Ako imate dijabetes, pratite uputstva vašeg lekara za održavanje zdravog nivoa glukoze u krvi.
– Pratite uputstva lekara za održavanje zdravog nivoa krvnog pritiska.
Vaš lekar može preporučiti ili propisati određene lekove kako bi smanjio rizik od moždanog udara. Oni mogu uključivati:
- anti-trombocitne lekove, kao što je klopidogrel, koji mogu sprečiti nastanak krvnih ugrušaka u arterijama ili srcu
- aspirin koji pomaže u sprečavanju moždanog udara kod starijih osoba ili onih koje su u riziku od moždanog udara
- antikoagulanse, kao što je Varfarin.
