HIPOTENZIJA je stručni naziv za nizak krvni pritisak. Pošto “normalan” krvni pritisak varira od osobe do osobe, hipotenzija se definiše kao krvni pritisak koji je niži od očekivane normalne vrednosti kod određene osobe.
Kod mnogih ljudi koji imaju pritisak 100 sa 60 ili 90 sa 60 se javljaju ozbiljni simptomi hipotenzije.
Krvni pritisak se menja tokom dana i njegova vrednost zavisi od mnogo stvari: fizičke aktivnosti, starosne dobi i lekova koje osoba pije. Veoma je važno znati šta izaziva hipotenziju pre nego što se počne lečenje. Mnogi ljudi normalizuju krvni pritisak uz pomoć lekova ili prirodnih metoda lečenja.
Šta je nizak krvni pritisak (hipotenzija)?
Hipotenzija je stanje kod kog je pritisak niži nego što je to normalno. Stanje suprotno hipotenziji je hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak.
Zdrav pritisak zavisi od godina, zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti i lekova koje osoba pije.
Kod većine ljudi, normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 120/80 mmHg. Mnogi lekari smatraju da je krvni pritisak nizak kada sistolni (gornji) padne ispod 90 mmHg, a dijastolni (donji) ispod 60 mmHg.
Kod hipotenzije se javlja slabiji protok krvi kroz celo telo. To znači da neki organi i tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Tada se javljaju simptomi niskog pritiska. Ako je krvni pritisak hronično nizak, to počinje da utiče na srce, mozak i druge organe.
Hipotenzija sama po sebi nije problem. Međutim, kada se jave simptomi, potrebno je povećati nizak pritisak. U većini slučajeva, hipotenzija je privremena i blaga. Kada dođe do privremene hipotenzije, ona se obično javlja zbog dehidratacije ili nekih sličnih problema koji se lako rešavaju.
Međutim, ako je pritisak previše nizak ili ako traje duže vreme, može biti opasan. U slučajevima ekstremno niskog pritiska telo pada u šok. Pošto nizak pritisak može biti veoma opasan, ako sumnjate da je uzrok hipotenzije nešto ozbiljnije, obratite se svom lekaru.
Znaci i simptomi niskog pritiska
Postoje četiri tipa hipotenzije: ortostatska (posturalna) hipotenzija, postprandijalna, primarna i sekundarna. Kod svih postoje slični simptomi, ali različiti uzroci, i obično se leče na drugačiji način.
Simptomi niskog pritiska su:
- vrtoglavica
- nesvestica
- zamagljen vid
- mučnina i povraćanje
- osećaj slabosti i umora
- problemi sa koncentracijom i zbunjenost.
U zavisnosti od tipa hipotenzije, mogu se javljati i sledeći simptomi:
Ortostatska hipotenzija
– vrtoglavica i nesvestica prilikom naglog ustajanja
– zamagljen vid prilikom naglog ustajanja
– simptomi se nekad javljaju i pet ili deset minuta nakon nagle promene položaja
Postprandijalna hipotenzija:
– vrtoglavica i nesvestica nakon jela
Kod primarne i sekundarne hipertenzije:
– simptomi se javljaju nakon dužeg stajanja.
Teža hipotenzija može izazvati šok, kada krvni pritisak drastično padne i ne može da se vrati u normalu. Znaci i simptomi šoka su sledeći:
- zbunjenost
- hladna i bleda koža
- slab, ali ubrzan puls
- ubrzano i plitko disanje
Ako dobijete ove simptome, odmah se obratite lekaru.
Uzroci i faktori rizika za nizak pritisak
Najčešći uzroci hipotenzije su:
- česta konzumacija alkohola
- određeni lekovi (protiv anksioznosti, antidepresivi, diuretici, lekovi za srce, lekovi protiv bolova)
- oštećenje nerava zbog nekih oboljenja (dijabetes i sl.)
- dehidratacija ili hipernatrijemija
- srčani zastoj ili srčani udar
- šok
- teži gubitk krvi
- teže alergijske reakcije (anafilaktički šok)
- infekcije krvi (sepsa)
Osim što različite vrste hipotenzije imaju različite simpotme, tako imaju i različite uzroke.
Ortostatička hipotenzija
Ova vrsta hipotenzije se javlja i kod mlađih i kod starijih ljudi. Dehidratacija je najčešći uzrok ovakvog tipa niskog pritiska. Ostali uzroci su:
- starosna dob
- neka druga vrsta hipotenzije
- srčani problemi (oboljenja srčanih zalistaka, srčani zastoj)
- anemija
- endokrini poremećaji (dijabetes, hipotiroidizam)
- uzimanje nekih lekova: diuretika, blokatora kalcijumovih kanala, ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora, beta-blokatora ili nitrata.
Postprandijalna hipotenzija
Ova vrsta hipotenzije se smatra vrstom posturalne hipotenzije. Najčešće se javlja kod starijih osoba. Simpotmi se najčešće javljaju nakon jela, kada sva krv ode u želudac kako bi pomogla u varenju hrane. Uzroci postprandijalne hipotenzije su:
- povišen pritisak
- lekovi za snižavanje krvnog pritiska
- oboljenja nervnog sistema (Parkinsonova bolest)
Faktori rizika za nizak pritisak su:
- 65 ili više godina
- lekovi za snižavanje pritiska
- različita oboljenja istanja: trudnoća, Parkinsonova bolest, srčane bolesti, dijabetes
Nizak pritisak i glavobolja
Nizak pritisak i glavobolja takođe mogu da budu povezani, budući da se usled oslabljenog protoka krvi u mozak on lišava kiseonika, što može da izazove glavobolju. Pored toga, kao što znamo, dehidratacija takođe može da dovede do opadanja krvnog pritiska, ali i do glavobolje jer se mozak skuplja budući da je lišen vode (moždane tečnosti). Tako da, pored pomenute vrtoglavice, glavobolja takođe može da bude jedan od simptoma niskog krvnog pritiska.
Nizak pritisak i infarkt
Najnovije studije kažu da i hronično nizak krvni pritisak može da izazove infarkt. Ovo se naročito odnosi na pacijente sa koronarnim bolestima.
Nizak krvni pritisak može da izazove ishemični moždani udar, budući da smanjuje protok krvi u mozak. To može da bude izazvano suženim ili obolelim arterijama, srčanim infarktom, velikim gubitkom krvi ili teškom infekcijom.
Nizak donji pritisak
Ukoliko imate nizak ili sistolni ili dijastolni pritisak, to stanje se naziva hipotenzija ili nizak krvni pritisak. Dakle, ukoliko imate dobar gornji ili sistolni pritisak, a nizak donji pritisak (dijastolni) – nizak krvni pritisak je svakako vaša dijagnoza.
Naročito je opasno naglo i iznenadno opadanje krvnog pritiska. Promena od svega 20 mmHg (npr. opadanje krvnog pritiska sa 110 na 90 mmHg za gornji pritisak) može da dovede do vrtoglavice i gubitka svesti. Ukoliko krvni pritisak opadne ispod 90/60 mmHg, tj. svaka vrednost koja je ispod 60 za donji pritisak – upućuje na nizak krvni pritisak koji vremenom može da dovede do komplikacija jer se tako organi lišavaju adekvatnog dotoka krvi i kiseonika.
Konvencionalni načini za lečenje
Šta raditi ako imate nizak pritisak ?
Lečenje hipotenzije će zavisiti od vrste i uzroka prblema. Pošto postoji dosta efikasnih prirodnih načina za lečenje, i metoda kojima se može podići pritisak retko kada su potrebni lekovi. U nekim slučajevima, lekar će vam promeniti dozu lekova ili sam lek ako je on uzrok hipotenzije. U retkim slučajevima, prepisuju se lekovi koji sužavaju krvne sudove i povećavaju količinu krvi u telu.
Kako povećati nizak pritisak
Prirodni načini lečenja će zavisiti od uzroka niskog pritiska. U mnogim slučajevima, nizak pritisak je sasvim bezopasan i prolazi nezapaženo. Međutim, kada izaziva neprijatne i opasne simptome, možete lako vratiti pritisak u normalu i sprečiti dalje komplikacije.
Evo šta je dobro za nizak pritisak:
- pijte dovoljno vode
- nemojte naglo menjati položaj
- promenite nezdrave navike.
- hranite se zdravije
- po potrebi, uzimajte suplemente i biljne čajeve
Pijte dovoljno vode
Ako želite podići nizak pritisak morate da budete uvek dovoljno hidrirani.Mali volumen krvi je ponekad uzrok hipotenzije. Ako pijete dovoljno vode, imaćete dovoljno tečnosti u organizmu i veći volumen krvi, tako da se smanjuje rizik od povišenog pritiska. Najbolji načini za hidrataciju su:
- Pijte dovoljno tečnosti: najbolje je da u toku dana pijete najmanje osam čaša vode. Povremeno možete popiti i neko sportsko piće koje sadrži natrijum i kalijum, jer nedovoljno kalijuma takođe može dovesti do hipotenzije.
- Izbegavajte alkohol: kada pijemo alkohol, krvni sudovi se šire. To može izazvati pad krvnog pritiska.
- Nemojte uzimati diuretike: diuretici izazivaju izbacivanje tečnosti iz organizma. Ako su vam prepisani diuretici, pitajte lekara da vam promeni dozu ili potpuno izbaci te lekove ako vam nisu neophodni. Prilagođavanjem doze ili promenom terapije možete regulisati krvni pritisak.
- Pijte više vode kada je vruće i kada ste bolesni: ako vam je organizam pod stresom zbog vrućine, znojenja, jakon napora ili povišene temperature, morate piti više vode.
Nemojte naglo menjati položaj
Dugo stajanje, kao i naglo sedanje i ustajanje mogu izazvati simptome niskog pritiska. Mnogi ljudi sprečavaju nagli pad pritiska na sledeće načine:
- Sporije ustajte: kada menjate položaj, radite to polako. Tako će se vaše telo lakše prilagoditi na nov položaj i usmeriti krv tamo gde treba.
- Nemojte prekrštati noge kad sedite: prekrštanjem nogu pritiskate vene i to dovodi do nakupljanja krvi u nogama.
- Pre nego što ustanete iz ležećeg položaja, sedite: prebacite noge preko ivice kreveta i sedite nekoliko minuta. Zatim polako ustanite. Tako će se cirkulacija postepeno prilagoditi na promenu položaja.
- Nemojte dugo stajati: dugo stajanje izaziva nakupljanje krvi u nogama. Ako morate da stojite dugo i ne možete da sednete i odmorite se, mrdajte noge, istežite ih, grčite i opuštajte mišiće kako biste poboljšali cirkulaciju.
Promenite nezdrave navike
Ako znate šta vam izaziva nizak pritisak, lako ćete izbeći i simptome. Nizak krvni pritisak se može javiti kada dođe do širenja krvnih sudova ili nakupljanja krvi u donjim ekstremitetima zbog fizičke neaktivnosti. Vrućina i fizička neaktivnost mogu izazvati pad pritiska. Zato možete učiniti par jednostavnih stvari i sprečiti ovakve probleme:
Nosite medicinske čarape: ovako ćete sprečiti da vam se krv skuplja u nogama, te će cirkulacija u ostatku tela biti normalna. Tako se smanjuje šansa da će se javiti simptomi niskog pritiska.
Vežbajte: ortostatička hipotenzija se javlja zbog nakupljanja krvi u udovima kada nismo fizički aktivni. Što smo aktivniji, to je manja šansa da će se krv skupljati u udovima i izazivati simptome niskog pritiska. Ako se redovno bavite nekim sportom, s vremenom ćete imati sve manje simptoma. Isto važi i obrnuto: što ste manje aktivni, veća je verovatnoća da će vam se simptomi s vremenom pogoršati. Ipak, neke vežbe nisu preporučljive. Radite vežbe koje ne zahtevaju velik napor, npr. plivanje i vožnja bicikla.
Podignite uzglavlje: to će vam pobljšati cirkulaciju. Ovaj trik posebno pomaže osobama sa ortostatičnom hipotenzijom, koji su aktivni tokom dana. I dugo ležanje u krevetu može izazvati probleme sa pritiskom. Pokušajte da podignete jastuk tako da vam glava bude malo viša u odnosu na telo kada ležite.
Izbegavajte kupanje i tuširanje vrućom vodom: kao i vrućina, vruća voda i para izazivaju širenje krvnih sudova. Tuširajte se mlakom, ali ne i toplom vodom.
Izbegavajte naprezanje: tu spada sve od nošenja teških stvari do naprezanja prilikom defekacije.
Nizak pritisak i ishrana – šta jesti ?
Osim hidratacije, promena u načinu ishrane vam može dosta pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Ishranom možete regulisati pritisak samo ako znate šta je uzrok problema. Na primer, ako generalno imate visok pritisak, a povremeno imate nagle padove pritsika, neće vam pomoći ishrana koja generalno povećava pritisak. Ako imate hronično nizak pritisak, lekar će vam preporučiti ishranu kojom možete ublažiti ili potpuno rešiti ovaj problem.
Evo šta jesti za normalizaciju krvnog pritiska:
Jedite više soli: ovo će vam povećati pritisak, i izvodljivo je i bez brze i nekvalitetne hrane. Jedite više dimljene ribe, maslina, čorbi od kostiju, sira i slanog koštunjavog voća.Ako želite brzo povećati pritisak so je najbolje rešenje.
Jedite hranu bogatu vitaminom B12: deficit ovog vitamina može izazvati anemiju i hipotenziju. Jedite više jaja, govedine, sardine, jagnjetine, feta sira i obogaćenih žitarica.
Jedite više hrane bogate folnom kiselinom: ovo će vam takođe pomoći u podizanju pritiska. Folnom kiselinom su bogati garbanzo i pinto pasulj, životnjska džigerica, špargle, spanać, mahunarke i brokoli.
Pijte više kofeina: u razumnim količinama, kofein može dosta pomoći osobama koje pate od niskog pritiska. Kafa ili čajevi koji sadrže kofein povećavaju pritisak.
Izbegavajte hranu bogatu ugljenim hidratima: telo veoma brzo vari ugljene hidrate, što obično dovodi do naglog pada pritiska. U hranu bogatu ugljenim hidratima spadaju svi slatkiši, zaslađene žitarica, slatka pića i sokovi, kolači i torte, hleb i svi proizvodi od testa, džemovi, krompir.
Jedite više manjih obroka tokom dana: Ovo je posebno važno kod osoba sa postprandijalnom hipotenzijom. Ako jedete manje hrane tokom obroka, manje krvi će stizati u želudac kako bi se ta hrana svarila i manja je verovatnoća da će doći do naglog pada pritiska nakon obroka.
Suplementi i biljni čajevi za nizak pritisak
Nikako ne uzimajte bilo kakve suplemente pre nego što to odobri vaš lekar. Mnogi suplementi, pa čak i prirodni čajevi, mogu imati interakcije sa nekim lekovima i izazvati velike probleme. Osim toga, doziranje će zavisiti od vaših godina, ishrane, fizičke aktivnosti i ostalih oboljenja koje imate.
Biljke i suplementi koji mogu povećati pritisak uključuju:
- Sladić: sladić je poznat po tome što povećava pritisak. Međutim, previše sladića može izazvati manjak kalijuma u organizmu, što ponekad dovodi do opasno niskog pritiska. Ako koristite suplemente sladića za normalizaciju krvnog pritiska, koristite ih u malim količinama i jedite više kalijuma.
- Vitamin B12: čak i neznatan deficit ovog vitamina može izazvati hipotenziju. Suplementi ovog vitamina mogu ublažiti hipotenziju ako je uzrok manjak ovog vitamina u ishrani.
- Vitamin D: smatra se da deficit vitamina D može izazvati ortostatičnu hipotenziju.
- Vitamin C: ovaj vitamin pomaže u sužavanju krvnih sudova što normalizuje pritisak, posebno u slučajevima šoka i sepse.
- Efedra: ova biljka takođe povećava krvni pritisak. Međutim, ako se ne koristi u umerenim količinama, može imati veoma štetan efekat na srce.
- Ostalo: pre nego što počnete da koristite bilo kakav nov suplement, posavetujte se sa svojim lekarom. Mnogi suplementi imaju neželjena dejstva i nisu bezbedni za svakog.
Ostale biljke i suplementi koji mogu povećati pritisak su:
- đumbir
- anis
- žen-šen
- kantarion
- podbel
- guarana
- lincura
- iđirot
Mere opreza kod niskog pritiska
Nemojte sami postavljati dijagnozu niti se sami lečiti. Simptomi niskog pritiska su slični simptomima mnogih oboljenja. Osim toga, možete napraviti više štete nego koristi ako nastojite da trajno povećate pritisak, jer mnogi ljudi sa povišenim pritiskom imaju “epizode” niskog pritiska. Ako sumnjate da imate neko oboljenje, makar to bio i samo nizak pritisak, obratite se svom lekaru.
Od previše niskog pritiska se može umreti. Koji će se pritisak smatrati previše niskim zavisi od osobe do soobe. Lekari smatraju da je sve manje od 90/60 mmHg nizak pritisak.
S vremenom, nizak pritisak dovodi do toga da u tkiva i organe stiže nedovoljno kiseonika i nutrijenata. To izaziva oštećenje nerava i odumiranje tkiva, što znatno otežava rad različitih organa. Posledice mogu biti i fatalne. Drugo, nagli pad krvnog pritiska, koji se često javlja zbog gubitka velike količine krvi, može izazvati padanje u šok. Ako se pritisak ne vrati u normalu, lako nastupa smrt.
Ako simptomi ne prolaze nakon uzimanja terapije i promene načina ishrane, javite to svom lekaru. Verovatno ćete morati da menjate terapiju.
Nekoliko reči na kraju
- Hipotenzija je stručni naziv za nizak krvni pritisak.
- Uzroci niskog pritiska uključuju različita stanja i oboljenja (trudnoća, dijabetes), kao i privremene probleme (deficit vitamina, infekcija), pa čak i samo nagle promene položaja tela. Veoma je važno znati šta je uzrok hipotenzije kako bi se ona pravilno lečila.
- U većini slučajeva, hipotenzija se može lečiti i bez lekova. Dovoljno je samo da promenite par navika.
- U slučajevima kada prirodni načini lečenja ne pomažu, lekar vam može prepisati odgovarajuće lekove.
