APNEJA U SNU je čest poremećaj spavanja kod koga dolazi do periodičnih prestanaka i ponovnih početaka disanja tokom sna. U simptome spadaju pospanost tokom dana, glasno hrkanje i nemiran san.
Nevoljni zastoj disanja u snu može da bude posledica blokade vazdušnih puteva, ali i da ukazuje na problem sa mozgom. Kod većine osoba sa ovim stanjem uzrok je onaj prvi, odnosno u pitanju je opstruktivna apneja u snu (OSA). Apneja u snu koja je pokazatelj problema u mozgu, poznata je kao centralna apneja u snu (CSA).
Kod osoba koje pate od ovog poremećaja spavanja, javlja se nesvestan periodični prestanak disanja u snu. Kada se vazdušni putevi otvore ili pristigne signal za disanje, osoba može da hrče, duboko udiše ili da se potpuno probudi sa osećajem da se bori za vazduh, davi ili guši.
Ukoliko se ne leči, apneja u snu poznata i kao sleep apnea može da dovede do potencijalno opasnih zdravstvenih komplikacija, kao što su bolesti srca i depresija. Pored toga, mogu je pratiti neprijatni simptomi kao što su: stalna pospanost i hroničan umor, čime se povećava stepen rizika od mogućih nezgoda tokom vožnje ili rada.
Ukratko o apneji u snu
Evo nekih najvažnijih podataka o apneji u snu:
- Približno 1 od 5 odraslih osoba javljaju se blagi simptomi opstruktivne apneje u snu, dok 1 od 15 osoba ima umerene do teške simptome.
- Apneja u snu spada u najčešće poremećaje spavanja.
- Žene u menopauzi i postmenopauzi imaju povećan stepen rizika od opstruktivne apneje u snu.
- Sleep apnea je nezavisni faktor rizika za hipertenziju (povišeni krvni pritisak).
- Premda apnea u snu ima veću prevalenciju kod osoba starih 50 i više godina, ona može da se javi kod osoba svih starosnih doba, a takođe i kod dece.
Znaci koji ukazuju na to da imate apneju u snu
Pre svega, morate naučiti da prepoznajete znake upozorenja apneje u snu, koji će vam reći od koje vrste apneje patite.
Postoji tri glavna tipa apneje u snu:
-
centralna apneja u snu
-
obstruktivna apneja u snu
-
mešovita apneja u snu
Sleep apnea simptomi
Osobe sa apnejom u snu mogu da budu nesvesne svojih simptoma, ali druga osoba može da primeti da spavač prestaje da diše, iznenada hvata vazduh ili ropće, budi se i ponovo pada u san.
Najčešći simptom apneje u snu je pospanost preko dana, što je posledica narušenog noćnog spavanja.
Dodatni simptomi apneje u snu su:
- nemiran san ili insomnija (nesanica)
- otežano koncentrisanje
- glasno hrkanje
- buđenje više puta u toku noći radi mokrenja
- buđenje sa suvim ustima ili grloboljom
- jutarnja glavobolja
- razdražljivost
- gorušica
- smanjen seksualni nagon i erektilna disfunkcija
Osobe sa velikim obimom vrata imaju veće šanse za apneju u snu. Za muškarce je to više od 44cm, a za žene više od 39cm.
Uzroci
Blokadi ili kolapsu disajnih puteva doprinose brojni faktori:
Mišićne promene – Kada spavamo, opuštaju se mišići koji drže disajne puteve otvorenima, a isto tako i jezik, pa se disajni putevi sužavaju. U normalnim okolnostima ovo opuštanje ne sprečava protok vazduha ka plućima i iz pluća, ali kod apneje u snu to može da se dogodi.
Fizička zapreka – Dodatno zadebljalo tkivo ili višak naslaga masti oko disajnih puteva ograničavaju protok vazduha, a vazduh stisnut tokom prolaska može da izazove glasno hrkanje, koje je obično povezano sa opstruktivnom apnejom u snu.
Funkcija mozga – Kod centralne apneje u snu, postoji greška kod neurološke kontrole disanja, usled čega dolazi do nepravilnog funkcionisanja kontrole i ritma disanja. Centralna apneja u snu je često povezana sa nekim zdravstvenim stanjem, kao što su šlog ili zatajenje srca, skorašnji boravak na velikoj nadmorskoj visini ili upotreba analgetika.
Kada su disajni putevi blokirani u potpunosti, hrkanje prestaje i izostaje disanje u trajanju od 10 – 20 sekundi, ili dok mozak ne detektuje apneju, pa pošalje signal mišićima da se stegnu, čime se uspostavlja protok vazduha. Ovaj zastoj disanja poznat je kao apneja.
Premda se ovaj proces ponavlja na stotine puta tokom noći, osoba koja ima apneju nije svesna problema.
Faktori rizika
U faktore rizika za apneju u snu spadaju:
- spavanje na leđima
- gojaznost
- hronični sinusitis (hronična upala sinusa)
- veliki obim vrata
- skorašnje debljanje
- menopauza
- uvećani krajnici ili treći krajnik
- Daunov sindrom
- pušenje
- porodična istorija apneje u snu
- uvučena brada ili dubok zagrižaj (zubi gornje vilice preklapaju zube donje vilice sa dosta slobodnog prostora)
Lečenje
Apneja u snu je čest problem povezan sa pogoršanjem opšteg zdravstvenog stanja i većim rizikom od komplikacija opasnih po život, kao što se saobraćajne nezgode, otežano usredsređivanje, depresija, srčani udar (infarkt) i moždani udar (šlog).
U zavisnosti od uzroka i stepena apneje, postoje različite metode lečenja. Cilj lečenja je normalizacija disanja tokom spavanja.
Normalizacija disanja ima sledeće dejstvo na apneju:
- Eliminiše umor tokom dana.
- Uklanja neželjene promene mentalnog zdravlja, nastale usled apneje ili nedostatka sna.
- Sprečava kardiovaskularne promene izazvane prekomernim naprezanjem zbog nepravilnog disanja.
Promene životnih navika
Promene u načinu života su presudne za normalizaciju disanja i one su kritični prvi koraci u lečenju.
U njih spadaju:
- prestanak konzumiranja alkohola
- prestanak pušenja
- smanjenje telesne težine
- spavanje na boku
Centralna apneja u snu nastaje kada mozak „zaboravi“ da pošalje signal mišićima odgovornim za udisanje vazduha.
Obstruktivna apneja u snu je izazvana nekom preprekom u disajnim putevima, koja onemogućava pravilan protok vazduha. Ova obstrukcija nije uzrokovana nekim stranim telom u grlu, nego opuštanjem mišića u zadnjem delu grla.
Mešovita apneja u snu je kombinacija ova dva mehanizma- centralne i obstruktivne apneje.
Druge mogućnosti
U druge metode lečenja spadaju:
- Kontinuirani pozitivni vazdušni pritisak (CPAP) – Ovo je osnovni način lečenja apneje u snu. Ova terapija drži disajne puteve stalno otvorenima, obezbeđujući stalni dotok vazduha pod pozitivnim pritiskom, pomoću maske.*
(*Reč je o priručnom aparatu, koji isporučuje sobni vazduh pod većim pritiskom, a koji se zasniva na principu „pneumatskog klina“. Ovaj „klin“ probija opstrukciju gornjih disajnih puteva, dovodi do njihovog širenja, pa ih tako čini ponovo prohodnima. – Prim. prev.)
Neke osobe imaju teškoće prilikom korišćenja CPAP aparata, pa prekidaju lečenje pre nego što postignu bilo kakvo trajno poboljšanje. Međutim, postoje brojne mere koje se preduzimaju da bi oprema bila udobnija, a period navikavanja lakši. Maska i njeno podešavanje mogu da se prilagode, a dodavanje vlage u vazduh, tokom njegovog proticanja kroz masku, može da ublaži nazalne simptome.
- Operacija – Postoje brojne hirurške procedure za opstruktivnu apneju u snu, kojima se proširuju disajni putevi. Operacijom opstruktivno tkivo može da se učvrsti ili skupi, a moguće je i uklanjanje viška tkiva ili uvećanih krajnika. U zavisnosti od obima hirurške intervencije, ona može da se obavi ambulantno ili u bolničkim uslovima.
- Oralni aparati za repozicioniranje mandibule – Ovo su oralni uređaji (zapravo neka vrsta dentalne proteze) koji se prave po meri, a pogodni su za osobe sa blagom ili umerenom opstruktivnom apnejom u snu. Ovi aparati tokom spavanja drže donju vilicu (mandibulu) u isturenom položaju i tako proširuju prostor iza jezika. Na taj način su gornji disajni putevi otvoreni, pa se tako sprečavaju apneja i hrkanje.
Neželjena dejstva oralnih aparata mogu da budu bolovi u donjoj vilici ili zubima, kao i potencijalno pogoršanje poremećaja temporomandibularnog zgloba.
Nelečena apneja u snu i njeno delovanje, mogu da imaju ozbiljne posledice. Svako ko oseća preteranu pospanost preko dana ili druge simptome apneje u snu, trebalo bi da se obrati lekaru zbog njih.
Prirodni lekovi za apneju u snu
- Beli luk
Beli luk je antioksidant, koji ima mnoga lekovita svojstva. Antiupalna dejstva pomažu u otvaranju disajnih puteva i podstiču bolje disanje. Beli luk ublažava zapaljenje krajnika, upalu respiratornog sistema i utiče na zdravlje organa za disanje. Alicin iz belog luka poseduje moćna antiupalna i antigljivična svojstva, koja smanjuju probleme sa disajnim organima.
Jedite 2-3 glavice belog luka na prazan stomak. Dodajte beli luk u jela koja inače pravite.
- Med
Antiupalna svojstva meda pomažu u smanjenju otoka oko grla, smanjujući na taj način obstrukciju disajnih puteva. Apneja u snu možda izaziva gojaznost, ali i gojaznost može uzrokovati apneju. Obzirom da med pomaže u smanjenju gojaznosti, na taj način eliminiše jedan od mogućih uzroka apneje u snu.
Pre odlaska u krevet, dodajte kašikicu meda u čašu tople vode i popijte. Za još bolje rezultate, dodajte i malo crnog bibera u prahu.
- Mleko sa kurkumom
Amino kiseline iz kurkume leče apneju na prirodan način. Triptofan, amino kiselina iz mleka, pozitivno utiče na kvalitet sna.
Dodajte kašikicu kurkume u šolju mleka i ostavite da proključa. Zatim, sklonite sa ringle i popijte pre nego što legnete da spavate.
- Crni biber
Crni biber pročišćava disajne puteve i uklanja začepljenja koja prave probleme sa disanjem.
Dodajte crni biber u prahu u toplu vodu i popijte pre spavanja. Radi lepšeg ukusa, slobodno dodajte malo meda.
- Đumbir
Đumbir je još jedna biljka koja služi za otčepljenje disajnih puteva, pogotovo nosa, što je važno za kvalitet disanja. Đumbir lako razbija sekret, pa je jedan od najboljih prirodnih lekova za apneju u snu.
Stavite parče izdrobljenog đumbira u šolju vode, ostavite da prokuva i nakon toga, sačekajte da voda ispari do pola šolje. Procedite, dodajte med i popijte uveče kako bi umanjili zastoj disanja u snu.
- Cimet
Umirujuća svojstva cimeta poboljšavaju kvalitet sna. On je dobar i za lečenje respiratornih problema, koje uzrokuju apneju u snu.
Sipajte kašikicu cimeta u prahu u šolju vrele vode i popijte pre spavanja. Ili, napravite čaj- stavite parčence štapića cimeta u šolju vode i prokuvajte, pa procedite i popijte.
- Nana
Menta otčepljuje nos kada je zapušen i tako eliminiše apneju u snu izazvanu začepljenjem.
Svako veče pre spavanja, udišite ulje mente.
- Crni luk
Sok od crnog luka vam sigurno neće biti prva opcija pored svih ovih drugih prirodnih rešenja. Ali, ako želite da se i naspavate, trebalo bi da jedete crni luk uveče. Manjak folne kiseline dovodi do osećaja nenaspavanosti pa konzumiranjem crnog luka, koji je pun folne kiseline, prirodno lečite apneju u snu.
Stavite pola luka ili manju glavicu u čašu vode i sačekajte dva do tri sata. Procedite i popijte vodu pre nego što legnete.
Komplikacije
Poremećaji spavanja povezuju se sa brojnim komplikacijama i drugim oboljenjima.
Tu spadaju:
- saobraćajne nezgode
- slabija kognitivna funkcija i otežano fokusiranje
- metabolički sindrom
- promene raspoloženja
- hipertenzija
- šlog
- glaukom
- problemi sa pamćenjem
- hronični umor
- pogoršanje kvaliteta života
- povećan stepen rizika od smrtnosti
- glavobolja
- suva usta ili grlobolja nakon spavanja otvorenih usta
Nisu sve osobe koje imaju apneju toga svesne, pogotovo oni koji imaju obstruktivnu apneju u snu. Zbog toga je važno biti svestan simptoma apneje u snu, pošto vam oni mogu pomoći da otkrijete da patite od iste.
Dijagnostikovanje
Svako ko oseća hronični umor ili ošamućenost tokom čitavog dana, trebalo bi da se javi lekaru, kako bi se utvrdio tačan uzrok i odredili neophodni koraci za rešavanje problema.
U najčešća pitanja, koja lekar može da postavi, spadaju:
- Kako izgleda vaš uobičajeni raspored spavanja radnim danima i vikendom?
- Koliko vam je vremena potrebno da zaspite?
- Da li uzimate neke lekove za spavanje?
- Možete li da procenite koliko spavate svake noći?
- Da li vam je iko rekao da hrčete?
- Da li se budite sa osećajem panike ili zbunjenosti?
- Kako se osećate prilikom buđenja?
- Da li lako zadremate dok gledate TV ili čitate?
- Da li je kod nekoga u vašoj najbližoj porodici dijagnostikovan poremećaj spavanja?
- Opišite okruženje u kome spavate.
Apneja u snu se dijagnostikuje ispitivanjem spavanja (noćna polisomnografija), koje se obavlja u specijalno opremljenim laboratorijama, u kojima pacijent mora da prespava noć. Polisomnografijom se registruju moždani talasi, kretnje očnih kapaka i očiju, nivo kiseonika, protok vazduha i srčani ritam tokom spavanja. Lekar specijalista za poremećaje spavanja tumači rezultate testiranja.
Kod nekih osoba se primenjuje kućni test za apneju u snu, umesto laboratorijskog ispitivanja.
Broj napada apneje koji se javljaju u svakom satu, određuju težinu apneje u snu:
- normalna apneja u snu – od 0 – 5 napada apneje po satu
- blaga apneja u snu – od 5 – 15 napada apneje po satu
- umerena apneja u snu – od 16 – 30 napada apneje po satu
- teška apneja u snu – 31+ napada apneje po satu
Šta treba, a šta ne treba da radite ako imate apneju u snu
Da:
- redovno vežbajte i ubacite neke vežbe za grlo
- ukoliko ste gojazni, pokušajte da skinete višak kilograma
- kako se ne bi javila opstrukcija u disajnim putevima, otvorite disajne puteve, povremeno ih možete pročistiti slanim rastvorom
- spavajte na boku umesto na leđima
Ne:
- izbegavajte pilule za spavanje
- izbegavajte alkohol i cigarete
Izvori (1) (2) (3) (4)
Dr Miodrag Vukčević pulmolog Dr Miodrag Vukčević pulmolog
