Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je prilično rasprostranjena bolest moždanih ćelija (spada u moždane poremećaje) povezana sa starenjem, a utiče na pokrete, dovodi do gubitka kontrole nad mišićima i ravnoteže. Prvi simptomi su vezani za tremor (drhtanje mišića šake, stopala ili noge), pa se zato ova bolest često zove i „drhtava paraliza“.
Bolest je dobila ime po londonskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome ovog poremećaja pokreta.
Do poremećaja pokreta dolazi usled smanjenja lučenja dopamina (hemijske supstance koja nastaje u organizmu) u delu mozga koji je zadužen za kontrolu voljnih pokreta (bazalne ganglije).
Bazalne ganglije, koje se još nazivaju i „crnim jezgrima“, gube ćelije zadužene za proizvodnju dopamina. Uzrok koji dovodi do propadanja ovih ćelija, nažalost, nije poznat. Posledica hemijskog deficita u delu mozga zaduženom za voljne pokrete jesu nevoljni pokreti, ponekad i nedostatak pokreta, njihovo otežano započinjanje ili ukočenost.
Kako napreduje Parkinsonova bolest?
U većini slučajeva Parkinsonova bolest se javlja nakon 60. godine (mada su poznati slučajevi ranog oboljevanja, na primer, glumac Majkl Džej Foks koji ju je dobio u 30. godini i bokser Muhamed Ali koji je oboleo u 42. godini). Muškarci imaju oko 1,5 puta veće šanse od oboljevanja nego žene.
Obično bolest sporo napreduje, a izraženiji simptomi se javljaju tokom mnogo godina. Premda ima i onih pacijenata, naročito u slučajevima oboljevanja u mlađem dobu, kod kojih se simptomi javljaju mnogo brže, oni se obično postepeno pojačavaju tokom godina. Lečenje kod brojnih pacijenata može da ublaži simptome.
Kako prepoznati Parkinsonovu bolest ?
Nije lako prepoznati Parkinsonovu bolest ali bi svi čudni simptomi koji će biti navedeni u nastavku trebalo da budu razlog z zabrinutost i postu lekaruLečenje koje se počne na vreme može značajno usporiti napredovanje bolesti.
Parkinsonova bolest prvi simptomi
Postoje tri ključna simptoma koji se rano javljaju u razvoju Parkinsonove bolesti. Prvi je tremor, najčešće jednostrani, odnosno na samo jednoj strani tela (obično šaka, stopalo, ruka ili neki drugi deo tela), koji se javlja u stanju mirovanja.
Drugi simptom je rigor (ukočenost), odnosno otežano započinjanje pokreta, na primer, nevoljno opiranje kada neko pokuša da pomeri zglob obolele osobe ili otežani prelazak iz sedećeg u stojeći položaj.
Treći simptom se zove bradikinezija, ili usporenost i ograničen opseg kretnji. Bradikinezija se sreće kod osoba koje imaju sitan rukopis (mikrografija) i ograničene facijalne ekspresije (ograničena mimika lica, odnosno osoba ima samo namršten ili ozbiljan izraz lica, bez obzira na okolnosti). Ovo stanje je poznato i kao „lice pod maskom“.
Simptomi Parkinsonove bolesti – tremor
Tremori kod Parkinsonove bolesti najčešće se najpre javljaju na nekom delu ekstremiteta (prst, šaka, stopalo) koji je u stanju mirovanja kod oko 70%pacijenata; tremor prestaje kada taj deo tela počne da se koristi. Tremori su brzi (4 – 6 ciklusa u sekundi, koji dovode do ritmičkog drhtanja). Kod nekih pacijenata se javlja radnja koja se opisuje kao brzo „valjanje pilule“ ili „brojanje novca“, odnosno tremor koji zahvata palac i kažiprst.
Simptomi Parkinsonove bolesti – bradikinezija
Kao što smo već rekli, bradikinezija može da bude rani simptom Parkinsonove bolesti. Manifestuje se usporenim početnim pokretima, otežanim ustajanjem iz sedećeg položaja, nevoljnim usporavanjem ili zastajanjem u hodu i malim, ili nikakvim, promenama izraza lica, što može da deluje nepristojno osobama koje ne znaju da je reč o pacijentu koji boluje od Parkinsonove bolesti.
Simptomi Parkinsove bolesti – gubitak ravnoteže
Kako Parkinsonova bolest napreduje, javljaju se i drugi simptomi povezani sa mišićima i pokretima. Pacijent može da pogorša držanje tela (povijen položaj), ramena mogu da budu spuštena, javlja se i vučenje nogu, a glava može da bude isturena ili da strči napred. Usled svega navedenog, često dolazi do problema sa ravnotežom i padova.
Simptomi Parkinsonove bolesti – rigor
Pošto je rigor, odnosno ukočenost čest simptom, grupe mišića zahvaćenih ekstremiteta ne mogu da se opuste, pa mogu da se jave bolni mišićni grčevi. Jedan od znakova Parkinsonove bolesti je i nemogućnost normalnog napred-nazad zamaha rukom prilikom hoda.
Simptomi koji se kriju iza pokreta
U nastavku teksta ćemo navesti simptome koje neki pacijenti, oboleli od Parkinsonove bolesti, mogu da razviju, naročito sa napredovanjem bolesti; neće svaki pacijent imati neke od navedenih ili sve simptome:
- bilateralni (dvostrani) tremori
- otežano spavanje i umor
- masna koža i perut
- promena načina govora (mek glas, spajanje reči)
- konstipacija
- problemi pri gutanju
- mentalne promene (gubitak pamćenja, lako zbunjivanje, demencija)
Dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti
Dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti će najbolje obaviti specijalista, kao što je neurolog. Većina dijagnoza se postavlja presumptivno (na osnovu verovatnoće), tako što lekar potvrdi većinu ranih simptoma, koje smo naveli, i isključi druga oboljenja koja mogu da imaju slične simptome, na primer, tumori ili moždani udar (šlog). Ono na šta će lekar posebno da obrati pažnju jesu tremori u stanju mirovanja i rigor (nevoljni), koji se javlja kada lekar pokušava da pomera ekstremitete pacijenta. Lekari često proveravaju reakciju na neočekivano povlačenje otpozadi. Pre ove provere lekar će objasniti pacijentu šta će se dogoditi i zaštitiće ga od mogućeg pada dok bude proveravao sposobnost pacijenta da ponovo uspostavi u ravnotežu.
Ne postoji neko specifično ispitivanje za ovu bolest, osim biopsije specifičnog moždanog tkiva, koja se obično radi prilikom autopsije. Drugi pregledi i ispitivanja(CT skeniranje , magnetna rezonanca) mogu da se koriste kao pomoć za razlikovanje Parkinsonove bolesti od drugih zdravstvenih problema (na primer, šloga, tumora mozga).
Parkinsonova bolest ili benigni esencijalni tremor?
Esencijalni tremori (benigni hereditarni tremori, starački tremori, porodični tremori) spadaju u grupu naslednih oboljenja. Esencijalni tremori mogu da se pomešaju sa tremorima kod Parkinsonove bolesti. Međutim, esencijalni tremori obično zahvataju oba ekstremiteta (šake) podjednako i pojačavaju se kada se ruke koriste, za razliku od tremora kod Parkinsonove bolesti. Takođe, Parkinsonovi tremori se ublažavaju ili privremeno prestaju kada se koriste karbidopa/levodopa medikamenti, dok esencijalni tremori reaguje na duge vrste lekova. Za razliku od esencijalnih tremora koji su najčešće familijarni, Parkinsonova bolest se ne javlja kod više članova porodice. Osim toga, esencijalni tremori su mnogi češći od Parkinsonove bolesti.
Ko može da oboli od Parkinsonove bolesti?
Već smo rekli da muškarci imaju 1,5 puta veće šanse od žena da obole od Parkinsonove bolesti; međutim, premda većina pacijenata oboli nakon 60. godine, ukupna verovatnoća za pojavu ove bolesti u pomenutoj starosnoj grupi je oko 2 – 4%. Shodno tome, Parkinsova bolest ne spada u retke, ali šanse da od nje oboli neko od 60 i više godina, nisu previše velike.
Uzroci Parkinsonove bolesti?
Ćelije crne supstance, ili crnih jezgara, dela moždanog stabla zaduženog za kontrolu pokreta, usporavaju i na kraju prestaju da proizvode dopamin (neurotansmiter), jer odumiru. Dopamin pomaže nervnim ćelijama da komuniciraju kada je u pitanju pokret; bez dopamina, normalne komande za kretanje u organizmu su poremećene, a posledica je Parkinsonova bolest, pošto mozak ne prima neophodne poruke o tome kako i kada bi trebalo da dođe do pokreta. Nažalost, krajnji uzrok Parkinsonove bolesti, odnosno razlog zbog koga ćelije moždanog stabla počinju da se menjaju i odumiru nije poznat, mada istraživači ukazuju na moguću kombinaciju genetike i faktora životne sredine, koja je uzrok Parkinsonove bolesti u oko 90% slučajeva.
Stadijumi Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest obično tokom vremena (godinama) sporo napreduje. Napredovanje ove bolesti se procenjuje na osnovu težine simptoma (Hen i Jarova skala) i drugih parametara, kao što su mentalne funkcije, ponašanje, raspoloženje, motoričke funkcije i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti (staranje o sebi, nezavisnost), koji se mere pomoću unifikovane skale za procenu Parkinsonove bolesti (UPDRS). Ove procene lekarima daju smernice na koji način da kontrolišu simptome bolesti i leče svakog pojedinačnog pacijenta.
Lečenje Parkinsonove bolesti – levodopa
Levodopa, u obliku karbidope i levodope kombinovanih u jednoj tableti, najdelotvorniji je lek koji može da ublaži ili privremeno zaustavi simptome Parkinsonove bolesti. Moždano tkivo ovaj lek pretvara u dopamin. Međutim, vremenom (približno 6 godina) ublažavanje simptoma koje se postiže lekovima polako prestaje, pa se daju veće doze i drugi lekovi. Osim toga, moguća je i pojava neželjenih dejstava levodope (mučnina, povraćanje, mentalne promene i nevoljne kretnje), naročito nakon višegodišnje upotrebe. Ova neželjena dejstva mogu da se ublaže postepenim povećavanjem doze leka.
Lečenje Parkinsonove bolesti – antagonisti dopamina
Premda je karbidopa/levodopa uobičajeni prvi lek koji se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti, drugi lekovi koji oponašaju dejstvo dopamina, a koji se zovu antagonisti dopamina, mogu da se koriste kada dejstvo karbidope/levodope prestane. U takve lekove spadaju apomorfin, pramipeksol, bromokriptin i ropinirol. Ovi medikamenti imaju slična neželjena dejstva kao i karbidopa/levodopa (na primer, mučnina, povraćanje i psihoze).
Lečenje Parkinsonove bolesti – drugi medikamenti
Neki lekovi se koriste u kombinaciji sa karbidopa/levodopa medikamentima, bilo da spreče razlaganje dopamina u organizmu ili da pojačaju dejstvo karbidopa/levodopa lekova. U lekove koji sprečavaju razlaganje dopamina spadaju rasagilin i selegilin, dok entakapon i tolkapon poboljšavaju delovanje karbidopa/levodopa lekova.
Parkinsonova bolest i operacije – duboka moždana stimulacija
Još jedna metoda lečenja, kojoj se najčešće pribegava kada delovanje lekova za Parkinsonovu bolest prestane, zove se duboka moždana stimulacija (DMS). Ova tehnika podrazumeva operaciju prilikom koje se implantiraju elektrode duboko u mozgu u regijama bledog jedra (lat. globus pallidus), talamusa ili subtalamičkog jezgra. Nakon toga električni impulsi stimulišu tkivo mozga da prevaziđe tremore, rigor i usporene pokrete. Impulse generiše baterija. Ova operacija nije podesna za svakog pacijenta sa Parkinsonovom bolešću; obavlja se na pacijentima koji ispunjavaju određene uslove. Osim toga, ova operacija ne zaustavlja druge simptome i ne sprečava napredovanje bolesti.
Parkinsonova bolest i operacije – palidotomija i talamotomija
Još jedna vrsta operacije, koja se koristi kada simptomi loše reaguju na medikamente, jeste operacija mozga koja uklanja ili uništava neka tkiva mozga – tehnike koje se zovu palidotomija i subtalamotomija. Ove tehnike obično koriste radio talase kojima se uništavaju male regije moždanog tkiva. Kod nekih pacijenata određeni simptomi mogu da se ublaže, ali ne svi, a kod nekih pacijenata može da dođe do komplikacija kada se moždano tkivo nepovratno uništi. Ove tretmane je zamenila tehnika duboke moždane stimulacije.
Parkinsonova bolest i dobro izbalansirana ishrana
Kao što je to slučaj sa brojnim zdravstvenim problemima, tako i kod Parkinsonove bolesti dobro izbalansirana ishrana koristi pacijentima. Neki individualni simptomi Parkinsonove bolesti, kao što je konstipacija, mogu da se leče ishranom sa visokim sadržajem vlakana i povećanim unosom tečnosti. Dejstvo karbidopa/levodopa lekova može da se smanji zbog proteina u hrani, ali ako se ovi medikamenti uzimaju sa tečnošću oko 30 minuta pre jela, ometajuće delovanje proteina može da se ublaži ili eliminiše. Kod nekih pacijenata korisno dejstvo pokazuju suplementi vitamina i minerala.
Mogu li simptomi Parkinsonove bolesti da se spreče?
Trenutno ne postoji ni sredstvo ni način za sprečavanje simptoma Parkinsonove bolesti, mada lečenje može da ih ublaži. Prema statističkim podacima, osobe koje piju kafu i pušači imaju nižu incidenciju Parkinsonove bolesti, ali kod njih mogu da se jave drugi problemi zbog ovih navika (naročito kod pušača). Pošto se u istraživanjima spekuliše da je oko 90% slučajeva Parkinsonove bolesti posledica kombinacije genetike i faktora životne sredine, izbegavanje nekih okidača koji se nalaze u okruženju, može kod nekih pojedinaca da spreči razvoj ove bolesti. Osim toga, istraživači pokušavaju da pronađu medikamente ili suplemente koji štite ćelije mozga zadužene za proizvodnju dopamina.
Toksini u životnoj sredini
Kao što smo već pomenuli, faktori životne sredine, kao što je izlaganje pesticidima, herbicidima i drugim toksinima, posebno kod osoba koje imaju genetske predispozicije, može da poveća stepen rizika za razvoj Parkinsonove bolesti. Prema statističkim podacima, osobe koje žive u ruralnim sredinama, piju bunarsku vodu, izložene su pesticidima i herbicidima ili žive u blizini fabrika celuloze, izložene su većem stepenu rizika od oboljevanja od ove bolesti. Pored toga, istraživači su demonstrirali neka neželjena dejstva pojedinih medikamenata, koja se manifestuju kao simptomi Parkinsonove bolesti.
Parkinsonova bolest i vežbe
Brojne studije ukazuju na to da vežbe ublažavaju i odlažu simptome Parkinsonove bolesti. U neke od korisnih strana vežbanja spadaju i ređi tremori, poboljšana ravnoteža i bolja mišićna koordinacija. Kliničari ukazuju da dosledno vežbanje od oko 3 sata nedeljno, može da dovede do ublažavanja simptoma. Različite vrste vežbi donose i različita korisna dejstva; vežbe poput joge mogu da poboljšaju ravnotežu, dok pokretna traka za trčanje poboljšava jačinu mišića nogu, a vežbe sa opterećenjem mogu da poboljšaju ukupnu snagu ekstremiteta i ravnotežu.
Život sa Parkinsonovom bolešću
Parkinsonova bolest, naročito kod pacijenata u uznapredovalim stadijumima, često zahteva prilagođavanje načina života. Kako simptomi napreduju, pacijenti često osećaju anksioznost i depresiju (a isto tako i osobe koje ih neguju). Kućni predmeti, kao što su krpare, električni kablovi i klizave pločice, možda će morati da se uklone da bi se smanjio rizik od padova. Preuređenje kupatila, kao što je dodavanje rukohvata ili ručica, možda će biti neophodno. Ishrana će morati da se prilagodi ukoliko postoje problemi sa gutanjem ili konstipacijom. Kada su u pitanju ovi problemi, pomoć možete da dobijete od radnih i govornih terapeuta.
Napomena za negovatelje
Osobe koje neguju pacijenta sa Parkinsonovom bolešću, kod koga se stanje pogoršava, mogu da se suoče sa teškoćama zbog sve većih potreba pacijenta. Veoma je važno da negovatelji imaju jasnu predstavu o ovoj progresivnoj bolesti. Postoje grupe za podršku, koje negovateljima mogu da pomognu da bolje shvate procese ove bolesti i kako da se bore sa različitim problemima sa kojima se suočavaju negujući osobu koja boluje od Parkinsonove bolesti.
