PH krvi i pH mokraće – kiselo – bazna hemija našeg organizma

0
260
ph mokrace

pH mokraće i pH krvi

OPŠTI UVOD U KISELU/BAZNU HEMIJU NAŠEG ORGANIZMA

Ljudski organizam, kao i većina živih organizama, teži manjoj kiselosti; više vole da njihovo stanje bude upravo suprotno ili blago alkalno. Klinički, pH krvi od 7,4 se smatra normalnom vrednošću. Ako je pH vrednost krvi niža od 7,4 kaže se da je krv acidična (kisela), da imate acidozu ili nedostatak baza. Ako je pH vrednost krvi iznad 7,4, kaže se da je krv alkalna, da imate alkalozu ili višak baza.

Sve što pojedemo veoma je važno za funkciju molekula koneksina. Ako se pravilno hranimo, molekuli koneksina će biti otvoreni i povezani i delovaće tako da budemo zdravi. Ako se pogrešno hranimo, koneksin postaje disfunkcionalan i zatvoren, a mi možemo da se razbolimo.

Tokom poslednjih 60 godina, proizvodnja prerađene hrane je ubrzala promene u načinu ishrane kao nikada ranije! Jednostavnije rečeno, ljudski genom nije u stanju da se dovoljno brzo prilagodi takvim naglim i radikalnim promenama u načinu ishrane. Naša biohemija i fiziologija dolaze u zabunu i remete se usled novog načina ishrane. Savremena, ishrana prepuna prerađenih namirnica, za posledicu ima smanjenje broja molekula u hrani koji poboljšavaju funkciju koneksina, a s druge strane, povećava se broj molekula koji zatvaraju molekule koneksina ili smanjuju njihovu funkciju.

Klinički zlatni standard za merenje nečije ukupne kisele/bazne ravnoteže je pH krvi. Vrednost pH krvi je opšti pokazatelj onoga što se dešava u čitavom organizmu, a primarno je regulišu bubrezi, pluća, creva i jetra. Idealno bi bilo da se zna šta se događa na ćelijskom nivou, međutim, klinički nije praktično da se meri pH u ćelijama. U praktičnom smislu, najkorisniji način merenja pH, radi utvrđivanja načina ishrane i konzumiranja kisele ili alkalne hrane, je utvrđivanje pH vrednosti u mokraći (urinu).

pH vrednost urina

Vrednost pH mokraće se menja brzo i u velikim količinama (2 – 3 pH jedinice) kao odgovor na ishranu. Stoga, pH mokraće pruža brzi uvid u prirodu nečije ishrane. Nagla promena vrednosti pH mokraće na znači da će se na isti način menjati i pH krvi. Međutim, ako vrednost pH mokraće u dužem vremenskom periodu (mesecima) stalno pokazuje kiselost, to je pokazatelj da organizam hronično proizvodi velike količine kiseline (uglavnom usled namirnica koje prouzrokuju kiselost). Ako je vrednost pH mokraće u dužem vremenskom periodu stalno alkalna, to znači da je vaša ishrana alkalna i da vaš organizam neće biti acidičan.

Dijagram koji sledi počinje sa hranom koja izaziva kiselost ili sastojcima hrane koji se razlažu u crevima i potom transportuju kroz krv do ćelija jetre i drugih delova organizma u kojima se metabolišu. Metabolizam proteina i organskih kiselina u jetri, za posledicu ima stvaranje kiselina (H+) koje ulaze u krv i na kraju dospevaju u ćelije. Drugi sastojci hrane se apsorbuju i metabolišu tako da proizvode kiseline (H+) ili baze (OH-).

Dve vrste tkiva, koštano i mišićno, prikazani su u odnosu međusobne povezanosti sa krvlju. Kada je krv acidična (H+) i u ravnoteži sa kostima i mišićima, dolazi do njihovog razlaganja. Acidoza krvi za posledicu ima gubitak kalcijuma iz kostiju koji služi za amortizaciju krvi ili, drugim rečima, neutralizaciju kiseline. Ovaj gubitak kalcijuma iz kostiju za posledicu ima osteoporozu. Zauzvrat, kalcijum iz krvi filtriraju bubrezi pa to može da dovede do formiranja bubrežnog kamenca.

Vrednost pH urina se odražava na neto količinu kiseline u bubrezima koju stvara organizam, a koja nastaje uglavnom iz namirnica koje izazivaju kiselost. Stoga se ishrana izuzetno odražava na pH urina.

Bolesti i pH

Osam ozbiljnih bolesti se povezuje sa molekulima koneksina i njihovom disfunkcijom. Medicinska i naučna ispitivanja pokazuju da ishrana modernog čoveka i namirnice koje izazivaju kiselost, zajedno sa opadanjem funkcije bubrega (usled čega se smanjuje sposobnost izbacivanja kiselina iz organizma) zbog starenja, za posledicu ima nastanak metaboličkog stanja koje je poznato kao hronična metabolička acidoza. Ova acidoza, ili previše kiseline u organizmu, može da smanji funkciju koneksina i dovede do pojave oboljenja.

Pored otvaranja i zatvaranja molekula koneksina, pH takođe reguliše i gensku ekspresiju koneksina ili broj koneksina. Acidična pH vrednost smanjuje mRNA koneksina (informacije od koje je koneksin sačinjen). Posledica je smanjena proizvodnja molekula koneksina, što nadalje dovodi do smanjenja ukupne ćelijske funkcije koneksina.