POLIPI NA DEBELOM CREVU su najčešće benigne, nekancerogene izrasline. Takvi polipi retko kada izazivaju bolove.
Najčešći znaci i simptomi polipa na debelom crevu su: krv u stolici, anemija, proliv i zatvor.
Kod nekih osoba se mogu javiti i drugi znaci i simptomi.
Faktori rizika (tj. stvari koje možda doprinose stvaranju ovih polipa) su porodična istorija polipa na debelom crevu, ishrana i starost. Ovi polipi ponekad mogu postati kancerogeni. Veoma je važno ispitati ih na vreme, jer se u zavisnosti od veličine, broja i histologije polipa može odrediti da li će se s vremenom razviti u maligne izrasline i rak debelog creva.
Šta su polipi na debelom crevu i koliko su česti?
Polipi na debelom crevu su benigni tumori koji sporo rastu iz epitelijalnih ćelija u debelom crevu. U pojedinim slučajevima, polipi u debelom crevu su maligni (ili u nekom momentu postaju maligni). Benigni polipi debelog creva ne napadaju obližnja tkiva i ne šire se na druge organe. Često se javljaju i rizik od polipa se povećava kako starimo.
Koji su znaci i simptomi polipa na debelom crevu?
U 95% slučajeva polipi ne izazivaju simptome niti znake, i obično se otkrivaju prilikom pregleda zbog neke druge stvari.
Kada se pojave znaci i simptomi polipa na debelom crevu, to je najčešće nešto od sledećeg:
- Crvena krv na stolici.
- Crna stolica, ako polip često krvari i ako se nalazi u gornjem delu debelog creva.
- Anemija izazvana nedostatkom gvožđa, ako je krvarenje sporo i hronično.
- Slabost, vrtoglavica, nesvestica, bledilo i ubrzan rad srca zbog anemije.
- Prisustvo nevidljive (okultne) krvi u stolici, koja se potvrđuje testovima (pošto polipi krvare po malo, ali gotovo neprestano, testovi stolice se koriste kao skrining testovi za rak debelog creva).
- (Retko) dijareja, kada veliki polipi luče tečnost u crevima.
- (Retko) opstipacija ako su polipi veliki i stvaraju blokadu u crevu.
- Veoma retko se javljaju i simptomi kao što je intususcepcija ili uvlačenje creva u sebe, stanje kod koga polip “povlači” deo creva na kom se nalazi do udaljenijeg dela creva i tako stvara opstrukciju. To može dovesti do simptoma opstrukcija creva, gde spadaju jak bol u stomaku, mučnina i povraćanje.
Zbog čega je važno dijagnostikovati i lečiti polipe na debelom crevu?
Veoma je važno da se obratite svom lekaru kada posumnjate da su se javili neki simptomi polipa na debelom crevu, jer oni ponekad mogu postati maligni. Na osnovu vrste polipa se prognozira da li će se javiti još polipa i da li će neki od njih postati maligni. Polipi mogu izazvati dosta problema (o kojima ćemo pisati u nastavku), ali je rak debelog creva najveći razlog za zabrinutost.
Benigni polipi na debelom crevu postaju maligni kada dođe do mutacija i promena u genetskom materijalu ćelija.
Ćelije počinju da se dele i nekontrolisano reprodukuju, što dovodi do stvaranja većeg polipa. U početku, ove abnormalne ćelije se nalaze samo na membrani unutar debelog creva.
Međutim, ove ćelije mogu da prodru dublje u zid samog creva. Neke od ćelija mogu da se doslovno otkinu od polipa i rašire u limfne kanale kroz zid creva, u obližnje limfne čvorove, i tako odlaze u neki drugi deo tela – ovaj proces je proces metastaziranja, ali se javlja tek kada rak prodre u sam zid creva.
Prelaz iz benignog u maligni tumor se može videti pod mikroskopom. U prvim fazama te tranzicije, koja se zove niskostepena displazija, ćelije i njihova međusobna povezanost postaju abnormalne. Kada dođe do još većih anomalija, javlja se visokostepena displazija. Visokostepena displazija je ozbiljan razlog za zabrinutost, jer u toj fazi ćelije već postanu kancerogene, iako se još uvek nalaze samo na unutrašnjoj membrani creva. U toj fazi gotovo nikada ne mogu da metastaziraju.
Ako se takvi polipi u debelom crevu odmah ne uklone, može doći do pogoršanja i metastaza.
Adenomatozni (neoplastični) polipi
Najčešća vrsta polipa je adenom ili adenomatozni (neoplastični) polip. Ovo je značajna vrsta polipa, ne samo zato što je najčešća, već i zato što je najčešći uzrok raka na debelom crevu.
Verovatnoća da će se adenom pretvoriti u kancerogeni tumor delimično zavisi od veličine samog polipa: što je veći polip, veća je verovatnoća da će postati maligni (čim je polip veći od jednog centimetra u prečniku, velik je rizik da će postati ili da je već postao maligan).
Takođe, značajan faktor za utvrđivanje rizika od maligniteta je i da li je prisutan jedan ili više polipa. Ako pacijent ima nekoliko polipa, čak i ako je potvrđeno da nisu maligni, veća je verovatnoća da će se nekad u budućnosti javiti još polipa i da će neki od njih postati maligni.
Rizik je posebno velik ako pacijent ima tri ili više polipa. I na kraju, potencijal za malignitet se određuje u odnosu na to kako su ćelije “organizovane”. Ćelije koje obrazuju tubularne strukture ređe postaju maligne od onih koje obrazuju vilozne strukture.
U većini slučajeva, adenomatozni polipi u debelom crevu su sporadični, što znači da se ne javljaju zbog neke genetske mutacije koja je prisutna po rođenju, tj. nisu urođeni. Ipak, rizik od polipa na debelom crevu i malignih tumora debelog creva se povećava ako imate nekog bliskog srodnika koji ima ili je imao takvih problema. Dakle, čak i kod adenoma se genetski faktor smatra važnim.
Hiperplastični polipi
Drugi najčešći tip polipa na debelom crevu jesu hiperplastični polipi. Veoma je važno da znate razliku između ovih i adenomatoznih polipa, pošto ovakvi polipi gotovo nikada ne postaju kancerogeni, osim u retkim slučajevima kada se jave na proksimalnom delu debelog creva ili ako obrazuju određenu strukturu koja je lako uočljiva pod mikroskopom.
Kod osoba sa ovakvim polipima u debelom crevu se često javljaju i neki retki genetski sindromi. Ovi pacijenti imaju manje-više isti rizik od razvoja raka na debelom crevu kao i pacijenti sa nekoliko adenomatoznih polipa, posebno ako su oni veliki, nalaze se na proksimalnom delu debelog creva ili neki blizak srodnik ima rak debelog creva.
Hiperplastični polipi se mogu javiti istovremeno sa adenomatoznim polipima.
Lečenje
Kako se leče polipi na debelom crevu?
U većini slučajeva, skidanje polipa na debelom crevu se uspešno vrši endoskopom. Zatim se ispituju pod mikroskopom. Veoma je važno odrediti da li u njima postoje i maligne ćelije ili da li postoji opasnost da će se one javiti.
Rezultati kolonoskopije i histološke analize su veoma važni, jer se u odnosu na njih određuje da li je neophodno češće dolaziti na kontrolu i raditi kolonoskopiju preventivno kako se ne bi razvio rak debelog creva.
Ako u polipu ima kancerogenih ćelija, neophodno je odrediti da li su se one raširile i u zid creva i koliko duboko. Ako se ćelije nalaze duboko u zidu creva, veća je verovatnoća da se rak raširio na limfne čvorove i dalje. Što se dublje rak raširio, to je veća potreba za još jednom endoskopskom resekcijom creva u delu gde se polip nalazio ili čak i za uklanjanjem čitavog dela creva kako bi se uklonile sve zaostale kancerogene ćelije. Obično se vrši operacija za skidanje i limfne žlezde koja se nalazi u blizini i ispituju se kako bi se utvrdilo da li se rak raširio i van creva.
Ako se sumnja na neku genetsku mutaciju, potrebno je uraditi biopsiju i genetsko testiranje, pa ako je prisutna, kao preventivna mera radi se i genetsko testiranje bliskih krvnih srodnika.
Šta je polipektomija debelog creva?
Polipektomija je procedura za skidanje polipa sa debelog creva. Ova operacija je relativno neinvazivna i radi se obično istovremeno sa kolonoskopijom.
Postoji nekoliko načina da se uradi polipektomija debelog creva. Lekari odlučuju koja će se operacija uraditi u zavisnosti od toga kakva vrsta polipa se nalazi u crevima.
Polipi na debelom crevu mogu biti veliki i mali, sesilni ili pendularni. Sesilni polipi se nalazi na širokoj bazi, odnosno “ne vise”. Za razliku od njih, pendularni polipi “vise”, nalik pečurkama.
Skidanje polipa sa debelog creva se vrši tako što se praktično zakače žicom, a onda se spaljuju. I ostaci tkiva se zatim spaljuju. Taj postupak se naziva kaurerizacija.
Neki veoma veliki polipi se ne mogu ukloniti endoskopijom, i tada se radi operacija creva.
Kada se polip ukloni, šalje se u laboratoriju kako bi se utvrdilo da li je u njemu bilo malignih ćelija.
Oporavak posle operacije polipa na debelom crevu?
Dvadeset i četiri sata nakon ove operacije nemojte sedati za volan.
Oporavak posle operacije polipa na debelom crevu je prilično brz. Ponekad se javljaju gasovi, nadutost i grčevi, koji nestaju u roku od par dana. Ako ste bili na klasičnoj operaciji, oporavak može trajati i do dve nedelje.
Lekar će vam dati uputstva šta da radite i šta da ne radite. Možda će biti neophodna prilagođena ishrana što znači da izbegavate određenu hranu koja vam može iritirati creva nekoliko dana nakon operacije. Tu spadaju:
- čaj
- kafa
- sokovi
- alkohol
- začinjena hrana
Lekar će vam zakazati i kontrolni pregled. Ispoštujte sve kontrole kako biste sprečili komplikacije.
Prognoza kod polipa na debelom crevu
Nakon uklanjanja polipa, prognoza je obično dobra. Ova operacija nije invazivna, izaziva samo blag, neprijatan osećaj i trebalo bi da se potpuno oporavite nakon dve nedelje.
Međutim, opšta prognoza će zavisiti od toga kakav je rezultat analize polipa. Ako su polipi prekancerogeni ili kancerogeni, verovatno će biti neophodan dalji tretman.
Mogu li se polipi na debelom crevu sprečiti?
Pošto polipi često postaju kancerogeni, sve se više istražuju preventivni metodi lečenja. Problem sa većinom naučnih istraživanja je to što se one rade retrospektivno i samo posmatranjem, što nije dovoljan dokaz za bilo šta. Pošto polipi godinama nastaju i potrebno je mnogo vremena da se simptomi ispolje, ovakve studije je teško sprovoditi osim kada je reč o ispitivanjima genetskih faktora i porodičnih studija. Takođe, pošto postoji i dosta razlika u uzrocima pojave samih polipa, često nije sigurno šta je dovelo do čega.
Većina studija je bila usmerena na dejstvo antioksidanasa: selena, beta-karotena i vitamina A, C i E. Te studije su pokazale da svi ovi agensi i nisu neka naročita prevencija za polipe niti rak debelog creva. Neki stručnjaci smatraju da je selen dobra preventiva, ali se upotreba selena ne preporučuje van kliničkog okruženja.
Jedno ispitivanje je dokazalo da suplementi kalcijuma mogu sprečiti nastanak polipa na debelom crevu.Međutim, ni ovakve suplemente nije preporučljivo koristiti na svoju ruku. Tokom istraživanja su se koristili suplementi kalcijuma od 1.200 mg na dan, što je znatno više od preporučene dnevne doze (800 mg na dan).
Takođe, smatra se da se nesteroidnim antiinflamatornim lekovima može sprečiti nastanak poipa. Tu spadaju aspirin i brufen. Aspirin navodno može sprečiti pojavu polipa u 30 odsto slučajevima. Efekat se javlja u većim dozama (onima koje se preporučuju i za sprečavanje nastanka srčanog oboljenja), ali sa druge strane, ovi lekovi mogu biti štetni za želudac, tako da se ovakva terapija ne preporučuje.
Prirodno lečenje polipa na debelom crevu
Rizik od stvaranja polipa na debelom crevu možete smanjiti na sledeći način:
- jedite više voća, povrća i integralnih žitarica
- smanjite unos masnoća
- smanjite alkohol
- ostavite cigarete ako ste pušač
- budite fizički aktivni
- ako imate višak kilograma, smršajte
- pitajte svog lekara za preporuku oko kalcijuma, ali ga nikako nemojte uzimati bez prethodne konsultacije sa lekarom
- upoznajte se sa faktorima rizika i pitajte lekara za savet oko skrininga i prevencije
Dr. Petar Nikolic
