IMATE POVIŠEN LOŠ HOLESTEROL ? Niste jedini, ovaj poremećaj u poslednje vreme poprima razmere epidemije a najčešći uzrok je savremen način života i ishrane.
Povišen holesterol je jedan od faktora rizika koji dovode do ateroskleroze, srčanog udara, prolaznog ishemijskog napada, šloga i periferne arterijske bolesti.
Holesterol je voskasta, masna supstanca, neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Holesterol je neophodan sastojak mnogih supstanci u organizmu, uključujući i hormone koji su nam potrebni za razne telesne funckije.
Organizmu nije potrebno mnogo holesterola i suvišan holesterol se taloži duž zidova arterija, što loše utiče na krvotok i onemogujuće dotok krvi u različite delove tela.
Šta je povišen holesterol?
Naš organizam koristi holesterol za sintezu mnogih hormona, vitamina D i žuči, koja nam je potrebna za varenje masnoća. Međutim, telu je za sve to potrebno veoma malo holesterola. Kada se u organizmu nađe previše holesterola, taj višak se taloži duž zidova arterija, uključujući i koronarne arterije, karotidne arterije i arterije koje dovode krv u noge i creva.
Naslage holesterola ulaze u sastav plaka, koji dovodi do suženja i blokade arterija i tako izaziva znake i simptome nedovoljnog dotoka krvi u određeni deo tela.
Ko ima povišen holesterol?
- Prosečan nivo holesterola širom sveta dosta varira od jedne do druge države. Generalno gledano, u državama gde je prosečan nivo holesterola nizak (npr. u Japanu) manja je i učestalost srčanih oboljenja. U državama gde je prosečan nivo holesterola visok (npr. Finska) povišena je i stopa srčanih oboljenja. Međutim, tu se javlja velika neobičnost. Dve države, gde je prosečan nivo holesterola približno jednak, mogu imati sasvim različite stope srčanih oboljenja, te se nameće zaključak da mnoštvo drugih faktora utiče na razvoj ovakvih bolesti.
- Trećina Amerikanaca ima povišen holesterol.
- Visok holesterol se može javiti kod svakoga, bez obzira na starost, pol, rasu i ostale činioce.
Šta izaziva povišen holesterol?
Povišen holesterol se javlja zbog nekoliko faktora: genetike, ishrane i načina života. Ponekad je uzrok povišenog holesterola neka bolest jetre, štitne žlezde ili bubrega.
Genetika: geni imaju uticaj na metabolizam lošeg holesterola. Porodična hiperholesterolemija je nasledni oblik povišenog holesterola i može izazvati srčane bolesti u mlađim godinama.
Težina: višak kilograma može donekle uticati na povišen loš holesterol. Skidanje viška kilograma može sniziti loš i povećati dobar holesterol.
Fizička aktivnost: redovna fizička aktivnost smanjuje trigliceride i povećava dobar holesterol.
Pol i starosna dob: pre menopauze, žene u proseku obično imaju niži holesterol nego muškarci istih godina. Kako starimo, nivo holesterola raste do šezdesete godine. Međutim, žene starije od pedeset godina prosečno imaju viši holesterol nego muškarci istih godina.
Korišćenje alkohola: umerena konzumacija alkohola (jedno do dva pića na dan) povećava dobar holesterol, ali ne snižava loš. Lekari još uvek nemaju odgovor na pitanje da li umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od srčanih bolesti. Previše alkohola može oštetiti jetru i srce, dovesti do povišenog pritiska i povišenog nivoa triglicerida u krvi.
Stres: mnoga naučna ispitivanja su pokazala da stres može dovesti do povišenog nivoa holesterola. Jedan od načina na koji stres utiče na holesterol jeste uticaj na naše navike. Neki ljudi, kada su pod stresom, jedu mnogo više, i to uglavnom masnu hranu. Zasićene masnoće i holesterol u tim namirnicama povećavaju ukupan nivo holesterola.
Koji su znaci i simptomi povišenog holesterola?
Povišen holesterol je faktor rizika za mnoga oboljenja, ali se ne javljaju nikakvi simptomi. Obično se otkriva na rutinskim testovima krvi.
Ako mislite da postoje simptomi koji će sigurno pokazati da imate visok loš holesterol grešite.Najbolje je da uradite krvnu sliku i na vreme saznate.
Šta su trigliceridi, šta dobar a šta loš holesterol
HDL (dobri), LDL (loši) holesterol i trigliceridi
Holesterol nije nešto što se tek tako slaže u vašem telu, kao što je to salo oko struka. On prolazi kroz vaš krvotok nošen mastima (lipidima) i proteinima. Ovi transporteri holesterola zovu se – zamislite čuda – lipoproteini.
Dve vrste lipoproteina prenose holesterol do ćelija i iz njih. Jedan je lipoprotein male gustine, ili LDL (low-density lipoprotein). Drugi je lipoprotein velike gustine, ili HDL (high-density lipoprotein). Količina svake ove vrste holesterola u krvi može da se izmeri pomoću analize krvi.
LDL (loš) holesterol
LDL holesterol se zove još i „loš“ holesterol. Zamislite ga manje poželjnim ili čak podmuklim holesterolom, pošto on doprinosi taloženju masnoće u arterijama (aterosklerozi). Naslage plaka sužavaju arterije i povećavaju rizik od pojave srčanog udara (infarkata), moždanog udara (šloga) i bolesti perifernih arterija (suženih arterija u nogama).
HDL (dobar) holesterol
HDL holesterol zovemo „dobar“ holesterol. Zamislite ga kao „zdravi“ holesterol, a njegov povišeni nivo kao nešto dobro. Stručnjaci veruju da HDL funkcioniše kao sakupljač otpada, jer odnosi LDL holesterol iz arterija i vraća ga u jetru. U jetri se on razlaže i izbacuje iz organizma.
Zdrav nivo HDL holesterola može da bude zaštita od infarkta i šloga. Studije pokazuju da nizak nivo HDL holesterola povećava rizik od nastanka bolesti srca. HDL holesterol ne može u potpunosti da eliminiše LDL holesterol. HDL holesterol može da odstrani samo od ¼ do 1/3 holesterola iz krvi.
Trigliceridi
Trigliceridi su najčešći oblik masti u organizmu; oni skladište višak energije koja se dobija iz hrane. Povišen nivo triglicerida u kombinaciji sa sniženim nivoom HDL holesterola povezuje se sa naslagama masnoće na zidovima arterija. Ova pojava dovodi do povećanog rizika od pojave infarkta i šloga.
Ko bi sve trebao da redovno kontroliše holesterol?
Lekari savetuju svakome starijem od 20 godina da ide na lekarske kontrole i meri nivo holesterola u krvi bar jednom u pet godina.
Da li postoji test za povišen holesterol?
Nivo holesterola u krvi se meri običnim testom krvi. Pored različitih tipova holesterola, u profil masnoća ulazi i nivo triglicerida.
Lipoproteinskim testom se meri:
- ukupan holesterol
- HDL (“dobar” holesterol)
- LDL (“loš” holesterol)
- triglideridi
Šta znači povišen nivo holesterola?
Povišen holesterol predstavlja faktor rizika za srčana oboljenja, prolazni ishemijski napad, šlog i perifernu arterijsku bolest. Lekar će pregledati rezultate testa i odlučiti koji su lekovi najbolji za vas, kako biste snizili holesterol i smanjili rizik od pomenutih oboljenja.
Normalne vrednosti holesterola u krvi
Evo koje su normalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi:
| Ukupan holesterol | |
| · manje od 200 mg/dL: poželjno | |
| · 200-239 mg/dL: povišen rizik | |
| · 240 mg/dL i više: veoma visok rizik | |
| HDL (“dobar” holesterol) |
| · manje od 40 mg/dL kod muškaraca, manje od 50 mg/dL kod žena: povišen rizik od srčanih oboljenja |
| · više od 60 mg/dL: manji rizik od srčanih oboljenja |
| LDL (“loš” holesterol) |
| · manje od 100 mg/dL: poželjno |
| · 100-129 mg/dL: neznatno povišeno |
| · 130-159 mg/dL: na granici povišenog |
| · 160-189 mg/dL: povišen |
| · 190 mg/dL: veoma povišen |
| Triglideridi |
| · manje od 150 mg/dL: normalno |
| · 150-199 mg/dL: na granici povišenog |
| · 200-499 mg/dL: povišeni |
| · Više od 500 mg/dL: veoma povišeni |
Videli ste koje su normalne vrednosti holesterola u krvi, često su odstupanja mala i samo promenama u ishrani možete ga dovesti u normalu.
Da li je povišeni holesterol opasan?
Visok holesterol je jedan od glavnih krivaca za koronarnu arterijsku bolest. Lekar će proceniti faktore rizika i predložiti vam tretman.
Faktori rizika su zapravo stvari koje povećavaju rizik od nastanka određenog oboljenja (u ovom slučaju, od srčanih bolesti). Na neke faktore rizika ne možemo da utičemo, ali na neke možemo. Što je više faktora rizika prisutno, to je veća šansa od nastanka srčanih bolesti.
Faktori rizika na koje ne možemo uticati su:
- Starosna dob (45 godina i više kod muškaraca, 55 godina i više kod žena).
- Porodična istorija srčanih bolesti.
Faktori rizika na koje možemo uticati su:
- Povišen holesterol.
- Nizak dobar holesterol.
- Pušenje.
- Povišen pritisak.
- Dijabetes.
- Višak kilograma i gojaznost.
- Fizička neaktivnost.
Ako je prisutan povišen holesterol, lekar će vam prepisati adekvatne lekove i predložiti promene u načinu ishrane.
Kakva se ishrana preporučuje za snižavanje holesterola?
Uz pomoć određenih promena u načinu ishrane, možete sniziti holesterol.
Za snižavanje holesterola, preporučuje se ishrana koja izgleda otprilike ovako:
- Ukupne masnoće: manje od 30% dnevnog kalorijskog unosa.
- Zasićene masnoće: manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa.
- Polinezasićene masnoće (nalaze se u povrću, jezgrastom voću, semenkama i ribi): manje od 10% dnevnog kalorijskog unosa.
- Mononezasićene masnoće: oko 10-15% dnevnog kalorijskog unosa.
- Holesterol: manje od 200 miligrama dnevno.
- Ugljeni hidrati: 50-60% dnevnog kalorijskog unosa.
Neki ljudi mogu, uz pomoć vegeterijanske ishrane, znatno smanjiti nivo holesterola.
Estri biljnih sterola ili stanola mogu dosta smanjiti loš holesterol.
Osobama sa povišenim trigliceridima se preporučuje ishrana bogatija mononezasićenim masnoćama i sa manje ugljenih hidrata, pogotovo prostih šećera. Najbolji izvor mononezasićenih masnoća je maslinovo ulje.
Kako sniziti holesterol ishranom ?
Neke namirnice mogu smanjiti nivo holesterola u krvi na različite načine. Vlaknasta hrana vezuje holesterol i otežava njegovu apsorpciju. Neke biljke sadrže stanole i sterole, koji sprečavaju apsorpciju holesterola u krvotoku. Najbolje namirnice za snižavanje holesterola su:
- raž, ovas i druge integralne žitarice
- mahunarke
- jezgrasto voće
- jabuke, jagode i grožđe
- citrusno voće
- soja
- masna riba
Postoje i namirnice koje su tokom procesa obrade obogaćene stanolima i sterolima (neki voćni sokovi, margarin).
Koju hranu treba izbegavati?
Neke namirnice povećavaju nivo holesterola u krvi, te ih je zato najbolje izbegavati.
- žumanca
- plodovi mora
- mlečni proizvodi, uključujući i buter i sir
- mesne prerađevine (slanina i sl.)
- peciva sa životinjskim masoćama
- brzu hranu (hamburgere, pomfrit, prženu piletinu)
- grickalice sa mnogo soli i butera
- crveno meso
Na koje se još načine može sniziti holesterol u krvi ?
Osim zdrave ishrane, tu su i neke promene u životnim navikama uz pomoć kojih možete sniziti holesterol, pa tako i smanjiti rizik od srčanog udara, šloga i periferne arterijske bolesti.
- Vežbajte. Samo pola sata fizičke aktivnosti na dan povećava nivo dobrog holesterola. Ako se dugo niste bavili nekim sportom, počnite sa blažim vežbama. Ako imate neku bolest srca ili pluća, pitajte svog lekara koje vam vežbe preporučuje.
- Ostavite pušenje. Pušenje drastično povećava rizik od srčanih oboljenja, pa je najbolje da prekinete sa ovom ružnom navikom.
- Održavajte zdravu telesnu težinu. Čak i par kilograma manje vam može dosta sniziti holesterol.
- Aerobik. Mada vežbe imaju malo uticaja na dobar holesterol, aerobik poboljšava stanje kod insulinske rezistencije, snižava loš holesterol i trigliceride i tako smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Ljudi koji se hrane zdravo i redovno su fizički aktivni imaju znatno manji rizik od srčanih bolesti.
Po kom principu funkcionišu statini?
Statini su lekovi za snižavanje holesterola. Oni deluju tako što usporavaju lučenje holesterola i stimulišu jetru da uklanja holesterol koji je već dospeo u krv.
- Upotreba statina može dosta sniziti holesterol. Statini u određenoj meri snižavaju i nivo triglicerida i povećavaju nivo dobrog holesterola.
- Statini pokazuju efekat nakon nekoliko nedelja primene. Lekar će vam reći da dođete na kontrolu nakon šest do osam nedelja od početka primene ove terapije. I nivo dobrog holesterola mora biti u određenoj srazmeri sa lošim, tako da se ponekad doza lekova prilagođava.
- Statini retko kada izazivaju neželjena dejstva. U retkim slučajevima dolazi do rabdomiolize (razlaganja mišićnog tkiva). Simptomi su bolovi u mišićima, slabost i tamnija boja mokraće. Ovi simptomi ukazuju na urgetno stanje. Ako se jave, odmah prekinite da uzimate lekove i obratite se svom lekaru.
- Ostale nuspojave lekova su blaga neprijatnost u stomaku, gasovi, opstipacija, grčevi i bolovi. Ovi simptomi su obično blagi i nestaju kada se organizam prilagodi na lekove.
- Obično se preporučuje i redovno praćenje funkcije jetre.
Kako sprečiti povišen holesterol?
Zdrav način života, koji podrazumeva fizičku aktivnost i ishranu bez mnogo masnoća, značajno smanjuje rizik od gojaznosti, povišenog holesterola i srčanih bolesti.
Prvi korak u kontroli holesterola jeste utvrđivanje stanja.
Pridržavajte se preporučenog načina ishrane.
Neka vam manje od sedam odsto kalorija u ishrani čine zasićene masnoće i nemojte jesti više od 200 miligrama holesterola na dan.
Trideset odsto kalorija iz masnoća se toleriše, ali se potrudite da u tom slučaju izvor tih kalorija budu nezasićene masnoće, koje ne povećavaju nivo holesterola.
Ubacite u ishranu što više vlakana rastvorljivih u vodi (nalaze se u integralnim žitaricama, pasulju, grašku, voću i povrću) i namirnica koje sadrže biljne stanole i sterole, kako biste povećali nivo dobrog holesterola. Najbolji način da utvrdite šta se zaista nalazi u hrani koju kupujete jeste da pročitate deklaraciju.
Ishrana sa manje holesterola počinje već u prodavnici. Čitajte deklaracije i kupujte hranu koja ne sadrži zasićene masti i holesterol.
Po potrebi, lekar će vam prepisati lekove za snižavanje holesterola.
Prognoza
Kontrolisanje nivoa holesterola je doživotan izazov. Bez obzira na tretman, verovatno ćete morati na redovne testove krvi kako bi se pratilo stanje holesterola i triglicerida.
Snižavanjem nivoa holesterola smanjujete rizik od srčanog udara, šloga i periferne arterijske bolesti. Još jedan važan deo strategije u borbi protiv holesterola uključuje ostavljanje pušenja, mršavljenje, snižavanje krvnog pritiska i fizička aktivnost.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
