UREA I KREATININ UKAZUJU NA BUBREŽNE BOLESTI Urea i kreatinin su nitrogenski (azotni) krajnji proizvodi metabolizma.
Urea je primarni metabolit izveden iz prometa proteina iz ishrane i tkivnih proteina. Kreatinin je proizvod katabolizma mišićnog kreatina. Oba su relativno mali molekuli, koji se distribuiraju kroz celokupnu vodu iz tela.
Urea i kreatinin iz krvi se koriste za određivanje funkcije bubrega.
Urea i kreatinin iz krvi normalne vrednosti
Kada su u pitanju urea i kreatinin iz krvi normalne vrednosti su:
– urea: 7 do 20 mg/dl (2.5 do 7.1 mmol/l)
– kreatinin: za muškarce oko 0,6 do 1,2 mg/dl i za žene od 0,5 do 1,1 mg/dl.
Povišen kreatinin i urea
Povišen kreatinin i urea ukazuju na oštećenu funkciju bubrega. Simptomi disfunkcije bubrega (renalna insuficijencija) variraju široko. Oni uglavnom nisu u korelaciji sa nivoom kreatinina u krvi.
Neki ljudi mogu imati slučajni nalaz ozbiljne bolesti bubrega i povišenog kreatinina na rutinskoj analizi krvi bez ikakvih simptoma.
Kod drugih, u zavisnosti od uzroka problema, mogu biti prisutni različiti simptomi bubrežne insuficijencije, uključujući:
– osećanje dehidriranosti
– umor
– oticanje (edem)
– kratak dah
– konfuzija ili
mnogi drugi nespecifični simptomi (na primer: mučnina, povraćanje, neuropatija i suva koža).
Svako stanje koje pogoršava funkciju bubrega verovatno će podići nivo kreatinina i uree u krvi. Važno je prepoznati da li je proces koji dovodi do disfunkcije bubrega (otkazivanje bubrega, azotemija) dugotrajan ili se javio od nedavno. Uzroci koji su se pojavili od nedavno se mogu lakše tretirati.
Najčešći uzroci dugotrajne (hronične) bubrežne bolesti kod odraslih su:
– visok krvni pritisak i
– dijabetes .
Drugi uzroci povećanog nivoa kreatinina i uree u krvi su:
– Određeni lekovi (na primer: cimetidin [Bactrim]) ponekad može uzrokovati nenormalno povećane nivoe kreatinina.
– Kreatinin u serumu takođe se povećava nakon ingestije velike količine mesa u ishrani; Na taj način, ishrana može ponekad igrati ulogu u merenju kreatinina.
– Infekcije bubrega, rabdomioliza (poremećaj abnormalnog mišića) i opstrukcija urinarnog trakta takođe mogu podići nivo kreatinina.
Mladi ili odrasli u srednjem dobu sa velikom mišićnom masom mogu imati više kreatinina u krvi nego što je norma za opštu populaciju.
Stare osobe mogu imati manje kreatinina u krvi nego što je normalno.
Deca imaju normalne nivoe od oko 0,2 ili više, u zavisnosti od njihovog razvoja mišića.
Kod ljudi sa neuhranjenošću, teškim gubitkom težine i dugotrajnim bolestima, mišićna masa se vremenom smanjuje i stoga bi nivo kreatinina mogao biti niži nego što se očekuje u njihovim godinama.
Povišena urea u krvi se najčešće odnosi na: kongestivnu srčanu insuficijenciju ili nedavni srčani udar, krvarenje u gastrointestinalnom traktu, visok nivo proteina, oboljenje i insuficijenciju bubrega, dehidrataciju, opstrukciju u urinarnom traktu i šok.
Šta je to klirens kreatinina ?
Sposobnost bubrega da se bavi kreatininom se zove stopa klirensa kreatinina, što pomaže da se proceni brzina glomerularne filtracije – brzina protoka krvi kroz bubrege.
Sva krv u telu protiče kroz bubrege stotine puta dnevno. Bubrezi potisnu tečni deo krvi kroz sitne filtere (nazvane nefroni), a potom reabsorbuju većinu tečnosti natrag u krv. Tečni i otpadni proizvodi koje bubrezi ne reabsorbuju se izlučuju kao urin.
Stopa protoka krvi kroz bubrege je stopa glomerularne filtracije. Glomeruli su mikroskopski snopovi krvnih sudova unutar nefrona i presudni su delovi sistema za filtriranje. Brzina glomerularne filtracije se ne može direktno meriti – to je mesto gde se koristi merenje kreatinina i klirensa kreatinina.
Šta je kratinin i klirens kreatinina?
Kreatinin je otpadni proizvod koji se proizvodi kontinuirano tokom normalnog raspada mišića. Bubrezi filtriraju kreatinin iz krvi u mokraću i skoro ništa ne reapsorbuju od njega. Količina krvi koju bubrezi mogu učiniti bez kreatinina svakog minuta naziva se klirens kreatinina.
Klirens kreatinina kod zdrave mlade osobe iznosi oko 95 mililitara u minuti za žene/120 mililitara u minuti za muškarce.
To znači da svaki minut, bubrezi tog čoveka čiste 95-120 ml krvi bez kreatinina. Stopa glomerularne filtracije može varirati u zavisnosti od starosti, pola i veličine. Generalno, klirens kreatinina je dobra procena brzine glomerularne filtracije.
Lekari koriste testove klirensa kreatinina i kreatinina da bi se proverila funkcija bubrega. Testiranje brzine klirensa kreatinina pokazuje sposobnost bubrega da filtrira krv. Kako se funkcija bubrega smanjuje, klirens kreatinina se takođe smanjuje.
Postoje dva glavna načina na koji lekari koriste kreatininske testove za merenje funkcije bubrega:
– Klirens kreatinina može se precizno odrediti merenjem količine kreatinina prisutnog u uzorku urina koji je prikupljen tokom 24 sata.
– Stopa glomerularne filtracije se može proceniti korišćenjem jedinstvenog nivoa kreatinina u krvi, koji vaš doktor unosi u posebnu formulu. Dostupne su različite formule, koje uzimaju u obzir starost, pol, a ponekad težinu i etničku pripadnost. Što je veći nivo kreatinina u krvi, niži je procenat stope glomerularne filtracije i klirens kreatinina.
Kako smanjiti kreatinin i ureu ?
Ukoliko se jave povišen kreatinin i urea u krvi, najpre treba ispitati koji je to osnovni uzrok doveo do ovog stanja. Pored toga, možete da se pridržavate i sledećih pravila:
Smanjite energično vežbanje
Vežbanje je obično dobra stvar, ali preterivanje može izazvati povišen nivo kreatinina. Pošto metabolizam mišića proizvodi kreatinin, prekomerno korišćenje mišićnih grupa kroz naporne aktivnosti može povećati nivoe kreatinina.
Jedna studija ukazuje na to da intenzivno vežbanje povećava nivo kreatinina kao odgovor na povećanje raspada mišića, bar privremeno.
Razgovarajte sa svojim doktorom o tome koliko i koja vrsta vežbe je najbolja za vas. Pokušajte da hodate umesto da trčite, ili da radite jogu umesto da podižete tegove.
Ne uzimajte suplemente koji sadrže kreatin
Kreatin je prirodno jedinjenje napravljeno u jetri. Transportuje se do vaših mišića gde se koristi za energiju. Neiskorišćeni kreatin koji se ne koristi za energiju se pretvara u kreatinin, otpadni proizvod.
Pored svoje prirodne forme, kreatin je takođe dostupan kao dodatak ishrani. Neki sportisti koriste ove dodatke kako bi poboljšali atletske performanse. Kao prirodni kreatin, suplementi koji sadrže ovu supstancu proizvode kreatinin.
Svako ko želi da smanji nivo kreatinina ne treba uzimati kreatinske suplemente. Postoji ograničeno istraživanje ovakvih suplementa i njihove sveobuhvatne sigurnosti.
Smanjite unos proteina
Istraživanja pokazuju da konzumiranje velikih količina proteina može povećati nivo kreatinina, bar privremeno. Posebno kuvano crveno meso može uticati na kreatinin. Toplota od kuvanja izaziva da kreatin koji se nalazi u mesu proizvede kreatinin.
Ljudi koji se pridržavaju ishrane sa veoma visokim unosom crvenog mesa ili drugih izvora proteina, uključujući i mlečne proizvode, mogu imati veće nivoe kreatinina od ljudi koji jedu manje dotične hrane. Ako jedete puno crvenog mesa, prebacite se na jela na bazi povrća.
Jedite više vlakana
Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li je važan uticaj dijetetskih vlakana na nivo kreatinina. Međutim, jedna studija pokazala je značajno smanjenje nivoa kreatinina kod ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću, koji su povećali unos vlakana.
Vlakna se mogu naći u mnogim namirnicama, uključujući:
– voće
– povrće
– integralne žitarice
– mahunarke.
Razgovarajte sa svojim doktorom o tome koliko tečnosti treba da pijete
Dehidracija može podići nivo kreatinina. Unos tečnosti takođe može biti problem za neke ljude koji imaju bubrežnu bolest. Razgovarajte sa svojim doktorom o tome koliko vode i drugih tečnosti treba da pijete svakodnevno i kada je najbolje da ih pijete.
Probajte dodak ishrani hitosan
Hitosan je dijetetski dodatak koji uglavnom koriste ljudi koji se nadaju da će izgubiti težinu ili smanjiti holesterol. Postoje neka istraživanja koja ukazuju na to da je hitosan takođe efikasan u smanjenju nivoa kreatinina kod ljudi sa bubrežnom insuficijencijom.
Pre nego što počnete sa hitosanom ili bilo kojim drugim dijetetskim suplementom, razgovarajte prvo sa svojim lekarom. Morate znati kako ga treba uzeti i odgovarajuću dozu.
Koristite žalfiju
U Kini ljudi koriste žalfiju za lečenje bubrega. Nekoliko studija je pokazalo da žalfija može imati pozitivan efekat. Ali, žalfija je halucinogen, pa je treba pažljivo koristiti.
Čak i uobičajena biljka može ometati lekove. Razmotrite upotrebu bilja sa svojim doktorom.
Ostale biljke koje mogu pomoći u smanjenju kreatinina, ali neophodan je prvo razgovor sa doktorom, uključuju:
– žvakanje koprive (lista kopriva)
– kamilica
– cimet
– ginseng
– koren maslačka.
