PREDINFARKTNO STANJE ili akutni koronarni sindrom je stanje koje prethodi infarktu zbog narušenog snabdevanja srca kiseonikom i krvlju.
U nastavku saznajte da li svakoj osobi kojoj je dijagnostifikovano ovo stanje sledi infarkt, koji su simptomi i da li se uz pravilno lečenje i promene u načinu života infarkt može ne samo odložiti već i potpuno sprečiti…
Šta je predinfarktno stanje ?
Srčani napad ili infarkt nastaje kada protok krvi u srcu postane blokiran. Bez krvi i kiseonika koji krv sa sobom nosi, deo srca počinje da umire. Infarkt ne mora da bude smrtonosan. Brzo lečenje može povratiti normalan krvotok u srce i spasiti život.
Šta je predinfarktno stanje? Umesto ovog termina, lekari često koriste izraz ”akutni koronarni sindrom” ili ”nestabilna angina”. Kao što i sam naziv kaže, predinfarktno stanje je period koji prethodi infarktu, dakle kada je ishranjenost srca krvlju znatno narušena.
Šta je angina i zašto je nestabilna angina razlog za zabrinutost?
Angina je simptom bolesti koronarne arterije. Angina se javlja kada nema dovoljno krvotoka u srcu. Angina može biti opasna. Zato je važno obratiti pažnju na upozoravajuće simptome da je smanjena snabdevenost srca krvlju.
Nestabilna angina je bol u grudima koji se javlja u mirovanju ili pri naporima ili kada ste pod stresom. Bol se pogoršava po pitanju učestalosti i ozbiljnosti. Nestabilna angina znači da su blokade arterija koje snabdevaju srce krvlju i kiseonikom dostigle kritičan nivo.
Napad nestabilne angine je hitan i treba odmah tražiti medicinski tretman. Ako se ne leči, nestabilna angina ili predinfarktno stanje može dovesti do srčanog udara, srčane insuficijencije ili aritmija (nepravilan srčani ritam). Ovo mogu biti uslovi koji ugrožavaju život.
Predinfarktno stanje simptomi
Koji su simptomi predinfarktnog stanja? Glavni predinfarktni simptomi se odnose upravo na nelagodnost ili bol u grudima. Senzacija može varirati u zavisnosti od osobe. Predznaci infarkta nekada mogu biti tako suptilni da se gotovo i ne primete, a nekada mogu biti veoma uočljivi.
Kada je u pitanju predinfarktno stanje simptomi uključuju:
- bol u grudima koji se oseća kao drobljenje, pritisak, stiskanje ili ubod nožem
- bol koji zrači do gornjeg ekstremiteta (obično sa leve strane) ili na leđa
- mučnina
- anksioznost
- znojenje
- kratak dah
- vrtoglavica
- neobjašnjiv umor.
Predinfarktno stanje i puls: stručnjaci smatraju da povremeno preskakanje otkucaja srca ne mora nužno da ukazuje na problem, ali ubrzan ili nepravilan puls, naročito ako je propraćen vrtoglavicom ili osećajem slabosti i gubitkom daha – može da ukazuje na nastupajući infarkt, srčanu insuficijenciju ili aritmije.
Moguće je da stabilna angina napreduje do nestabilne angine. Ako imate stabilnu anginu, budite svesni bolova u grudima koje osećate čak i kada ste u mirovanju. Takođe obratite pažnju na bolove u grudima koji traju duže nego obično ili koji se jednostavno osećaju drugačije. Ako uzimate nitroglicerin, lek koji povećava protok krvi, za olakšanje prilikom napada stabilne angine, možda ćete primetiti da lek ne funkcioniše tokom ovog napada.
Uzroci
Glavni uzrok za predinfarktno stanje je koronarno srčano oboljenje uzrokovano nastankom plaka duž zidova arterija. Plak uzrokuje da se arterije sužavaju i postanu rigidne.
Ovo smanjuje protok krvi u srce. Kada srčani mišić nema dovoljno krvi i kiseonika, osećate bol u grudima.Ovaj proces nastanka plaka u koronarnim arterijama se naziva bolest koronarne arterije. Kod mnogih ljudi plak počinje da se formira u detinjstvu i postepeno se gradi tokom čitavog života.
Depoziti plaka mogu ograničiti protok krvi u srce i uzrokovati anginu. Ali previše često, srčani udar je prvi znak bolesti koronarne arterije.
Stvari poput intenzivnog vežbanja, iznenadne snažne emocije ili ilegalne upotrebe droge (kao što je stimulans, poput kokaina) mogu izazvati srčani udar. Ali u mnogim slučajevima, nema jasnog razloga zašto se javljaju srčani napadi.
Faktori rizika
Faktori rizika za predinfarktno stanje ili koronarnu bolest srca uključuju:
- dijabetes
- gojaznost
- porodična istorija bolesti srca
- visok krvni pritisak
- visok nivo lipoproteina niske gustine (LDL) holesterola
- nizak nivo lipoproteina visoke gustine (HDL) holesterola
- biti muško
- koristeći bilo koji oblik duvana
- vodeći sedentarni životni stil.
Muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina imaju veću verovatnoću da doživljavaju nestabilnu anginu ili predinfarktno stanje.
Dijagnoza
Doktor će obaviti fizički pregled koji uključuje proveru krvnog pritiska. On može da koristi druge testove za potvrđivanje nestabilne angine ili predinfarktnog stanja, kao što su:
– analize krvi, provera kreatin-kinaze i srčanih biomarkera (troponin) koji se propuštaju iz srčanog mišića ako je on oštećen
– elektrokardiogram, da bi video uzorke otkucaja srca koji mogu ukazivati na smanjen protok krvi
– ehokardiografija, da bi napravio slike vašeg srca koje otkrivaju dokaze o problemima krvotoka
– stresni testovi, kako bi srce radilo teže i da se olakša detekcija angine
– kompjuterska tomografija angiografija
– koronarna angiografija i srčana kateterizacija, da prouči zdravlje i kalibar vaših arterija.
Pošto koronarna angiografija pomaže vašem doktoru da vizualizuje bilo kakvo suženje i blokadu arterije, to je jedan od najčešćih testova koji se koriste za dijagnozu nestabilne angine ili predinfarktnog stanja.
Lečenje
Lečenje predinfarktnog stanja zavisi od težine vašeg stanja.
Lekovi
Jedan od prvih lekova koje vaš lekar može da preporuči je razređivač krvi, kao što su: aspirin, heparin ili klopidogrel. Kada vaša krv nije toliko gusta, ona može slobodnije da protiče kroz vaše arterije.
Lekari mogu da koriste i druge lekove za smanjenje simptoma angine, uključujući lekove koji smanjuju:
- krvni pritisak
- nivo holesterola
- anksioznost
- simptome aritmije.
Operacija
Ako imate blokadu ili ozbiljno sušenje arterije, vaš doktor može da preporuči više invazivnih procedura. To uključuje angioplastiku, gde otvara arteriju koja je prethodno bila blokirana. Vaš lekar takođe može ubaciti malu cev zvanu stent da bi se vaša arterija otvorila.
U teškim slučajevima, možda će vam biti potrebna operacija srčanog bajpasa. Ova procedura preusmerava protok krvi daleko od blokirane arterije kako bi se poboljšao protok krvi u srce.
Promene u načinu života
Bez obzira na težinu vašeg stanja, možda ćete morati da promenite svoj životni stil na dugoročnom nivou. Promene u načinu života koje mogu poboljšati zdravlje srca uključuju:
- imati zdraviju ishranu
- kontrolisanje stresa
- više vežbanja i fizičke aktivnosti
- gubitak težine ako imate preveliku telesnu težinu
- odustajanje od pušenja ako trenutno pušite.
Sve ove promene mogu smanjiti vašu šansu za predinfarktnim stanjem i samim tim smanjiti rizik od srčanog udara. Razgovarajte sa svojim doktorom o odgovarajućim promenama u svom načinu života, uključujući zdravu ishranu i plan vežbanja.
Šta bi trebalo da uradite ako mislite da imate srčani udar?
Ako imate simptome srčanog udara, postupajte brzo. Brzi tretman može da vam poštedi život.
Ako je vaš lekar propisao nitroglicerin za anginu:
– Uzmite 1 dozu nitroglicerina i sačekajte 5 minuta.
– Ako se vaši simptomi ne poboljšaju ili ako se pogoršaju, pozovite hitnu pomoć. Opišite svoje simptome i kažite da biste mogli imati srčani udar.
– Ostanite na telefonu. Operater hitne pomoći će vam reći šta da radite. Operater vam može reći da žvaćete 1 dozu za odraslu osobu ili 2 do 4 niske doze aspirina. Aspirin pomaže u zadržavanju krvi od zgrušavanja, tako da vam može pomoći da preživite srčani udar.
Sačekajte hitnu pomoć. Ne pokušavajte da vozite!
Ishrana
Ishrana sa malo masti
Ishrana koja je zdrava za srce se bazira na smanjenom unosu ukupnih masti, zasićenih masti i trans masti koje povećavaju nivo holesterola u krvi. Da biste smanjili unos zasićenih masnoća, izaberite nemasne delove mesa i skinite kožu od živine pre jela. Izaberite mlečne proizvode bez masti. Da biste izbegli trans masti, proverite listu sastojaka na svim komercijalno obrađenim prehrambenim proizvodima, naročito pečenim proizvodima i krekerima, i izbegavajte bilo koju namirnicu koja sadrži delimično hidrogenizovana biljna ulja.
Dodajte vlakna
Vlakna pomažu u smanjenju nivoa holesterola u krvi i pomažu vam da se osećate sito, pa ćete se manje verovatno prejedati. Dijeta sa visokim sadržajem vlakana sadrži nutritivno bogatu hranu kao što su: voće i povrće, integralne žitarice i hleb i mahunarke, kao što su crni pasulj, lima pasulj i sočivo.
Smanjite nivo holesterola
Holesterol se nalazi samo u životinjskim proizvodima, kao što su meso, živina, mlečni proizvodi i jaja. Posna i nisko-masna hrana i dalje mogu biti bogate holesterolom. Proverite listu sastojaka na etiketi namirnica i nemojte da konzumirate više od 300 mg holesterola dnevno.
Jedite ribu
Jedite masne ribe kao što su losos, skuša, sardine i bela tuna – najmanje dva puta nedeljno. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnim ribama i dodacima ribljeg ulja, mogu smanjiti trigliceride u krvi (masti), usporiti nastanak plaka u arterijama, smanjiti krvni pritisak i smanjiti rizik od iznenadne smrti od srčanog udara.
Pijte umereno
Iako čaša crnog vina sadrži antioksidante koji mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja, alkohol može izazvati blagi porast nivoa HDL holesterola, pa pijenje previše alkohola može povećati vaš krvni pritisak, vaše trigliceride i broj vaših kalorija. Umereno pijenje je definisano kao jedna čaša pića srednje veličine dnevno za žene i dve za muškarce.
Izvori: (1) (2) (3) (4)
