PSORIJAZNI ARTRITIS je vrsta artritisa (upale zglobova) propraćena upalom kože (psorijaza). Psorijaza je često kožno oboljenje i za nju je karakteristično crvenilo, perutanje i bele fleke po koži.
Psorijatični artritis se javlja u razmaku od pet do dvanaest godina nakon pojave prvih simptoma psorijaze.
Ko spada u rizičnu grupu za psorijazni artritis?
Oko petnaest procenata ljudi sa psorijazom dobija i psorijazni artritis. Ova bolest se podjednako često javlja kod muškaraca i kod žena, a većina ljudi je dobije između tridesete i pedesete godine.
Tačan uzrok psorijaznog artritisa nije poznat, ali se smatra da je uzrok kombinacija genetike, environmentalnih faktora i lošeg funkcionisanja imunog sistema.
Oko 40 posto ljudi sa psorijaznim artiritisom imaju nekog bliskog člana porodice sa ovom bolešću, što ukazuje na to da genetika igra značajnu ulogu u pojavi ove bolesti.
Šta izaziva psorijazni artritis?
Još uvek se ne zna šta izaziva ovu bolest, ali se smatra da je uzrok kombinacija genetike, environmentalnih faktora i lošeg funkcionisanja imunog sistema. Genetički marker HLA-B27 je pronađen kod više od polovine pacijenata sa psorijaznim artritisom i upalom kičme. Pronađeni su još neki geni koji se nalaze kod mnogih osoba sa ovim oboljenjem.
Promene u imunom sistemu ili jak stres može uticati na nastanak ili znatno pogoršanje bolesti. Infektivni agensi i faktori iz okruženja se takođe smatraju potencijalnim krivcima.
Koji su simptomi i znaci psorijaznog artritisa?
Većina osoba kod kojih se razvije psorijatični artritis godinam pati od psorijaze i na kraju se razvija i artritis.
Simptomi psorijaznog artritisa uključuju sledeće:
- otečeni, bolni, topli i crveni zglobovi, najčešće kolena, članci i zglobovi na stopalima
- otečeni prsti na rukama i nogama
- ukočenost u zglobovima, koja je najjača ujutru
- nokti se odvajaju od prsta
- jaki bolovi u donjem delu leđa
Kod mnogih pacijenata se razvija i tendinitis (upala tetiva) ili kostohondritis (upala zida grudnog koša i hrskavice koja spaja rebra sa grudnom kosti).
Povezano> Psorijaza noktiju: 5 simptoma za sigurnu dijagnozu (LEČENJE)
Koji su tipovi psorijaznog artritisa?
Postoji pet različitih vrsta psorijaznog artritisa i dele se po tome koji deo tela pogađaju i po tome koliko je upala jaka. Od vrste bolesti će zavisiti i lečenje. Te vrste su:
- simetrični psorijazni artritis
- asimetrični psorijazni artritis
- klasična slika sa zahvatanjem DIP zglobova i šaka
- sakroilijačni artritis (spondilitis)
- mutilantni artritis
Simetrični psorijazni artritis
Simetrični psorijazni artritis pogađa iste zglobove na istim delovima tela, obično u simetričnim parovima, npr. oba kolena ili oba zgloba na šaci. Veoma je sličan reumatskom artritisu i simptomi variraju od blagih do veoma teških.
Asimetrični psorijazni artritis
Asimetrični psorijazni artritis može da se javi u bilo kom zglobu, ali se retko kad javlja u parnim zglobovima. Najčešće se javlja u prstima na rukama i nogama i daje im zadebljali izgled. Ovakav psorijazni artritis je obično blag, ali kod nekih pacijenata je veoma težak.
Klasična slika sa zahvatanjem DIP zglobova i šaka
Psorijazni artritis distalnih intrerfalangealnih zglobova (DIP) se često brka sa osteoartritisom i javlja se na distalnim zglobovima prstiju (mali zglobovi, najbliži noktima), što često rezultira promenama na noktima.
Sakroilijačni artritis (spondilitis)
Spondilitis je upala kičmenog stupa i izaziva jaku ukočenost vrata, donjeg dela leđa, kičmenih pršljenova ili sakroilijačnočnog dela kičme. To znatno otežava kretanje.
Mutilantni artritis
Mutilantni artritis je najređi oblik psorijaznog artritisa, ali i najteži, i izaziva degenerativne promene i deformitete. Obično su pogođeni mali zglobovi u prstima, ali se ovaj artritis može javiti i u vratu i donjem delu leđa.
Kako se postavlja dijagnoza psorijaznog artritisa?
Ne postoji jedan klasičan test kojim se dijagnostikuje psorijazni artritis. Obično se dijagnoza postavlja na onovu nekoliko testova. Lekar će pregledati vašu ličnu i porodičnu anamnezu kako bi video da li je već postojao problem sa psorijazom ili psorijaznim artritisom i pregledaće vam zglobove.
Obično se radi i rendgenski snimak kako bi se utvrdilo da li postoje promene u hrskavici ili kostima.
Test krvi se radi da bi se videla sedimentacija (služi za detekciju upale), reumatski faktor kako bi se isključio reumatski artritis, i testovi za genetski marker HLA-B27, koji se nalazi kod više od polovine pacijenata sa psorijaznim artritisom i upalom kičme.
Ponekad se radi i artrocenteza (drenaža tečnosti iz zgloba).
Lečenje
Kako se leči psorijazni artritis?
Lečenje psorijaznog artritisa obično podrazumeva kombinaciju antiinflamatornih lekova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i redovnu fizičku aktivnost, a ponekad i fizikalnu terapiju. Zagrevanje, istezanje i tople obloge pre vežbanja, a ledene obloge nakon vežbanja ublažavaju bolove u zglobovima. Ako blaži lekovi nisu efikasni, prepisuju se kortikosteroidi i još neki lekovi.
U nekim slučajevima je neophodna operacija.
Kad je u pitanju lečenje psorijatičnog artritisa neki tretmani za psorijazu mogu pomoći, a neki ne. Ako patite od psorijatičnog artritisa, treba da nađete lek koji će uticati i na bol u zglobovima i na lezije na koži.
Neki od njih su:
Antiupalni lekovi koji ne sadrže steroide: klasični lekovi protiv bolova, koji se često prpeoručuju za lečenje psorijatičnog artritisa. U tu grupu spadaju mnogi lekovi koji se dobijaju bez recepta, kao što su Aspirin i Ibuprofen. Postoji još mnogo drugih lekova, ali bi njih trebalo da vam prepiše lekar.
Pre nego što počnete da koristite lekove protiv bolova kao sredstvo za lečenje artritisa, razgovarajte sa doktorom. Dugoročna upotreba ovih lekova može izazvati probleme sa stomakom i biti loša po zdravlje.
Oralni steroidi: lekar vam može prepisati malu dozu oralnih steroida kako biste se rešili akutnog bola u zglobovima, ali ne zaboravite da ih ne možete koristiti duži vremenski period. Iznenadni prestanak lečenja steroidima može izazvati pogoršanje simptoma.
Predmeti i sprave koji vam mogu pomoći: ako vam artritis otežava obavljanje svakodnevnih stvari poput zakopčavanja košulje, ustajanja sa stolice i slično, pitajte doktora da li može da vam preporuči neke sprave koje vam mogu pomoći.
Obzirom na veliku bol koju izaziva psorijatični artritis, možete biti u iskušenju da probate i alternativnu medicinu, ali morate znati da ni jedan prirodni lek nema dokazano dejstvo u lečenju ove bolesti.
Pošto neki alternativni lekovi, u koje spadaju lekovito bilje, suplementi i razne terapeutske tehnike mogu da se umešaju u rad lekova koje pijete, obavezno razgovarajte sa lekarom pre nego što počnete da ih koristite.
Psorijatični artritis može biti frustrirajući i ograničavajući, ali redovni tretmani za lečenje mogu usporiti ili sprečiti nastanak najgorih simptoma.
Ključno je da što pre krenete sa lečenjem, jer oštećenja zglobova i kostiju nastaju prilično brzo. Nemojte ignorisati dugotrajne bolove u zglobovima, pogotovo ako već znate da imate psorijazu.
Psorijazni artritis i ishrana
Namirnice koje pomažu
U hranu koja pozitivno utiče na psorijatični artritis spadaju iste one namirnice koje smanjuju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i raka, smanjenjem upale. Osnovu ishrane pacijenta obolelog od psorijatičnog artritisa treba da čine:
- voće i povrće raznih boja
- mahunarke
- riba
- pasulj, boranija
- koštunjavo voće i semenke
Pripremajte obroke koristeći zdrave masti kao što su ekstradevičansko maslinovo ulje, nerafinisano kokosovo ulje, ili ulje avokada. Koristite začine za hranu i sveže bilje poput đumbira, kurkume, cimeta, origana, ruzmarina, belog luka i žalfije.
Kod svake protivupalne ishrane, akcenat treba da bude na unošenju antioksidanata.
Namirnice koje treba izbegavati
Hranu koja izaziva upalu i pogoršava rizik od upalnih hrana treba zaobilaziti u širokom luku. Tu spadaju zasićene masti iz obrađene hrane, prosti ugljeni hidrati, šećer i alkohol. Osim što izazivaju upalni proces, ove namirnice doprinose gojenju. Gojaznost se sve češće dovodi u vezu sa psorijazom, te gojazne osobe imaju veće šanse da obole od psorijatičnog artritisa.
S druge strane, mršavljenje i vežbanje smanjuju upalu, kao i simptome psorijatičnog artritisa.
Namirnice koje treba da izbegavaju osobe koje boluju od psorijatičnog artritisa su:
- zaslađena pića i gazirani sokovi
- beli hleb, beli pirinač, i druga obrađena hrana i hlebni proizvodi
- kupovni kolači, torte i grickalice
- obrađeno meso kao što su slanina, kobasica i viršle
- slatkiši
- pržena hrana
- alkohol, pogotovo pića sa šećerom
Da li je psorijatični artritis izlečiv?
Psorijatični artris je bolest koju ne postoji klasičan lek. Lekovi služe za ublažavanje simptoma i usporavanje ili sprečavanje napredovanja bolesti. Veoma je važno da se svaki pacijent informiše o tome kako telo reaguje na ovu bolest i kako da kontroliše simptome uz pomoć lekova, vežbi i ostalih oblika terapije.
Vitamin D dosta pomaže kod upala izazvanih psorijaznim artiritsom.
Psorijatični artritis prognoza bolesti
Prognoza bolesti nije najbolja ali ne zbog samog psorijatičnog artritisa.Lekari znaju da osobe sa psorijatičnim artrisom imaju veće šanse da obole od nekih drugih bolesti zbog kojih su prognoze loše i koje im mogu skratiti životni vek. Tu spadaju dijabetes i srčane bolesti. Psorijaza se povezuje i sa umorom, i promenama rapoloženja kao što su depresija i anksioznost.
Neka istraživanja govore da osobe sa psorijazom i psorijatičnim artritisom više rizikuju da obole od raka. Otkriveno je da na to ne utiču lekovi koji se uzimaju za psorijazu, nego da je sama bolest krivac za povećanje rizika.
Ali, skorija ispitivanja sugerišu da stručnjaci više nisu toliko ubeđeni u to da psorijatični artritis utiče na životni vek, kao ni da povećava rizik od dobijanja raka.
Da bi prognoza bolesti bila što bolja osobe koje imaju psorijazu i psorijatični artritis moraju da održavaju zdravu telesnu težinu i redovno idu na preglede. Ukoliko imaju povišen pritisak ili holesterol, trebalo b ida povedu računa o tome kako bi smanjili rizik od dobijanja drugih oboljenja.
Kako živeti sa psorijatičnim artritisom
Najveći problem prave bolovi. U mnogim slučajevima, psorijatični artritis se dovodi u vezui sa depresijom, anksioznošću, nesanicom pa se bolest izuzetno teško podnosi.
Nađite specijalizovanog psihologa ili grupu ljudi koja ima isti problem kao i vi, biće vam lakše da prolazite kroz celo iskustvo zajedno, a možda otkrijete nešto što vam može pomoći! Pored toga, podrška porodice je najvažniji faktor.
Dr. Miodrag Aleksic
