RAK ŽELUCA nastaje kada se na mukoznoj membrani u želucu stvore kancerogene ćelije. Ove ćelije kasnije formiraju tumor. Rak na želucu obično sporo raste i potrebno je i po nekoliko godina da se pojave simpotmi.
Za rak želuca sekaže da je najbolniji od svih vrsta raka. Ali za mnoge pacijente, bol nije jedan od prvih znakova upozorenja.
Štaviše, u većini slučajeva, u ranim fazama raka, često ni nema nikakvih simptoma.
Običan bol u stomaku, koji se tako često javlja (zbog grčeva, loše ishrane, i slično), zna da zabrine ljude, ali u većini slučajeva, bol u stomaku nije izazvana rakom.
Ako ste upoznati sa simptomima raka na želucu, lakše ćete ih identifikovati kada se pojave i verovatno otići kod lekara na vreme, što znatno olakšava lečenje.
Simptomi raka želuca
Prvi simpromi raka želuca su:
- loše varenje
- osećaj jake nadutosti nakon obroka
- gorušicu
- mučninu
- gubitak apetita
Naravno, loše varenje ili gorušica nakon jela ne znače da imaterak želuca. Međutim, ako se ovi simptomi često javljaju, obratite se svom lekaru. On će videti koji faktori rizika su prisutni kod vas i poslati vas na odgovarajuće testove.
Kako tumor u želucu raste, mogu se javiti sledeći simptomi:
- bol u stomaku
- krv u stolici
- povraćanje
- mršavljenje bez vidljivog razloga
- poteškoće sa gutanjem
- žutilo na beonjačama ili koži
- oticanje stomaka
- opstipacija i/ili dijareja
- slabost i umor
- gorušica
Ako sumnjate da imate tumor na želucu ovo su simptomi na koje treba da obratite pažnju!
-
Krv u stolici ili izbljuvku
Krvavu stolici mogu izazvati i neka druga oboljenja, poput Hronove bolesti i kolitisa, ali ona može biti i simptom raka želuca. Pojava krvi u stolici ili izbljuvku je znak koji ne smete olako shvatiti i odmah idite kod lekara. Ako je krvarenje vezano za rak, krv u stolici će biti tamno bordo boje, gotovo crna, zbog delovanja digestivnih enzima. Ukoliko primetite krv nakon povraćanja, biće crvenija i verovatno će teksturom podsećati na mlevenu kafu, obzirom na to da je delimično svarena.
-
Brzo se zasitite
Kada sednete da jedete, osećate glad. Ali nakon par zalogaja, ostajete bez apetita i hrana vam više ne deluje ni lepo ni primamljivo. Ovakvi simptomi brzog zasićenja, mogu biti znak koji ukazuje na tumor želuca. Pogotovo ako ste ranije mogli da pojedete mnogo više, znači da vam se apetit drastično smanjio, pa to ne biste smeli da ignorišete.
-
Bol u stomaku
U nekim slučajevima, bol u stomaku ukazuje na rak želuca. Ali u većini slučajeva, bol u stomaku je posledica nekog drugog problema sa radom želuca ili creva. Bol izazvana rakom želuca je stalno prisutna, ne prolazi lako pa se vraća. Takođe, bol od raka želuca je tupa i oseća se u sredini stomaka.
-
Neobjašnjivo mršavljenje
Mnoga oboljenja, uključujući dijabetes tipa 1, Edisonovu bolest, Hronovu bolest, mogu izazvati iznenadan gubitak kilograma. Pa, ako primetite da ste počeli da mršavite, a niste na dijeti, obratite pažnju. Kao i drugi simptomi raka želuca i ovaj se često zanemaruje jer su promene spore.Gubitak kilograma može biti i postepeni, a kad stanete na vagu, videćete da ste izgubili 5 kilograma za pola godine. Ako primetite razliku od kilogram-dva, ne morate paničiti, ali ako vam je težina značajno smanjena, a niste ništa radili da biste to postigli, idite kod lekara.
-
Gorušica koja ne popušta
Gorušica, problemi sa varenjem i drugi slični simptomi koji ukazuju na loš rad digestivnog trakta mogu biti rani znaci upozorenja, ali isto tako, mogu ukazivati i na druge zdravstvene probleme koji se ne tiču raka. Ipak, i ovo je simptom koji treba spomenuti doktoru.
-
Nadimanje, dijareja i zatvor
Jasno je zbog čega se osećate naduvano ako vam rak raste na želucu, i kako vam to remeti rad creva. Svaki od ovih simptoma ne mora da znači da imate rak želuca, ali ukoliko se javljaju zajedno i lekar ne može da odredi šta bi ih drugo moglo izazivati, verovatno će vas poslati na dalje analize.
Učestalost
Pa, koliko je često ovo oboljenje? U proseku, 1 od 111 odraslih osoba u nekom momentu života dobije rak želuca. Rizik je kako starimo sve veći, a ova bolest je češća kod muškaraca.
Tumor želuca ne mora biti nasledna bolest. Stručnjaci kažu da je u većini slučajeva tumor želuca nastao sporadično, ili je izazvan mutacijom u ćelijama DNK. Iako postoji jedan redak oblik genetske mutacije koji može izazvati ovo oboljenje, osim ako puno članova porodice nije obolelo od tumora na želucu, testiranje se ne isplati.
Uzrok
Šta izaziva rak na želucu?
Naučnici još uvek ne znaju zbog čega se javlja rak na želucu. Međutim, znamo šta sve može povećati rizik od ovog oboljenja. Jedna od stvari je infekcija bakterijom H. pylori, koja izaziva čir na želucu. Upala mukozne membrane u želucu (gastritis), zatim perniciozna anemija i polipi u želucu povećavaju rizik od pojave raka na želucu.
Ostali faktori rizika za rak želuca su:
- pušenje
- višak kilograma ili gojaznost
- ishrana bogata dimljenim, slanim i kiselim namirnicama
- operacija čira na želucu
- A krvna grupa
- infekcija Epštajn-Barovim virusom
- određene genetske mutacije
- rad u industriji obrade uglja, metala, gume ili drveta
- izlaganje azbestu
Faktori rizika za rak želuca
Faktori rizika su sve one stvari koje povećavaju šansu da dobijete neko oboljenje. Kod različitih vrsta raka različiti su i faktori rizika. Neke od njih možemo promeniti (npr. pušenje). Tu su i oni na koje ne možemo da utičemo (godine, genetika).
Međutim, ako imate nekoliko faktora rizika, to ne mora da znači da ćete sigurno nekada dobiti neku bolest. Takođe, mnogi ljudi dobijaju rak želuca (i druga oboljenja) bez obzira na to što nemaju nikakve faktore rizika.
Neke stvari prosto znače da je verovatnoća da dobijete rak veća ili manja. Na neke od njih možemo uticati, na neke ne možemo.
Pol
Rak želuca se nešto češće javlja kod muškaraca nego kod žena.
Starosna dob
Rak želuca se najčešće javlja nakon pedesete godine. U većini slučajeva, rak želuca se dijagnostikuje nakon šezdesete.
Infekcija bakterijom Helicobacter pylori
Infekcija bakterijom H. pylori se smatra jednim od glavnih uzroka raka želuca, posebno onih koji se jave u donjem delu želuca. Dugoročna infekcija ovom bakterijom može dovesti do hroničnog atrofijskog gastritisa (upale želuca) i prekanceroznih promena u želucu. H. pylori je češća i kod osoba koje imaju neke vrste limfoma u želucu. Međutim, ne zaboravite da je ova bakterija veoma česta i da kod mnogih ljudi nikada ne izazove nikakve probleme.
Ishrana
Povećan rizik od raka želuca se javlja kod osoba koje često jedu dimljenu hranu, usoljeno meso i ribu i povrće iz turšije. U takvom mesu se često nalaze nitrati i nitriti. Bakterije kasnije te supstance pretvaraju u supstance za koje je poznato da izazivaju rak.
Sa druge strane, ishrana koja sadrži mnogo svežeg voća i povrća smanjuje rizik od ovog raka.
Pušenje
Pušenje povećava rizik od pojave raka želuca, posebno u gornjem delu želuca, u blizini jednjaka. Pušači dva puta češće oboljevaju od raka želuca u poređenju sa nepušačima.
Višak kilograma ili gojaznost
Višak kilograma ili gojaznost su mogući uzroci raka želuca, ali to još uvek nije potpuno dokazano.
Operacija želuca
Rak želuca se češće javlja kod osoba kojima je uklonjen deo želuca zbog nekog nekancerogenog oboljenja (najčešće čira). Smatra se da tada želudac luči manje kiseline, što omogućuje preterano razmnožavanje bakterija koje luče nitrite. Vraćanje žuči iz tankog creva u želudac nakon operacije takođe povećava rizik. Ovakvi karcinomi se obično javljaju mnogo godina nakon operacije.
Postavljanje dijagnoze raka želuca
Kada odete kod lekara, on će vas prvo pregledati i proučiti vašu ličnu anamnezu kako bi video da li su prisutni bilo kakvi faktori rizika. Takođe, verovatno ćete morati da uradite sledeće testove:
- Krvna slika, kako bi se proverilo da li tu ima pokazatelja da je prisutan rak.
- Endoskopiju želuca. To se radi tako što lekar spušta tanku cev sa kamerom kroz grlo kako bi pregledao želudac.
- Rendgenski pregled gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Pre pregleda ćete morati da popijete barijum. Ova tečnost oblaže želudac i on se mnogo bolje vidi na rendgenskom snimku.
- Kompjuterizovana tomografija: reč je o neinvazivnoj metodi koja jasno pokazuje unutrašnjost ljudskog tela.
- Biopsija: iz želuca se uzima uzorak tkiva kako bi se pregledao pod mikroskopom da bi se videlo da li su prisutne kancerogene ćelije. Uzorak se uzima prilikom endoskopije.
Lečenje raka na želucu
Postoji nekoliko načina za lečenje raka želuca.Metoda za lečenje zavisi od toga koliko je dugo rak prisutan i u kom je stadijumu.
Operacija
Operacijom se uklanja deo želuca i okolnih tkiva u kojima se možda nalaze kancerogene ćelije. Na taj način se uklanja tumor i sprečava njegovo širenje po drugim delovima tela. Ako je bolest u uznapredovalom stadijumu, ponekad se uklanja ceo želudac.
U nekim slučajevima, tumor onemogućuje prolazak hrane kroz želudac. U tom slučaju se obično stavlja stent.
Hemioterapija
Reč je o lekovima koji ubijaju ćelije raka ili zaustavljaju njihovo dalje razmnožavanje. Obično se prima intravenski, u bolnici. Najčešće ta terapija traje nekoliko nedelja. Ovi lekovi za sada imaju jaka neželjena dejstva, ali se ona ublažavaju drugim lekovima.
Terapija zračenjem
Reč je o uništavanju kancerogenih ćelija talasima visoke energije. Zrak se usmerava na ono mesto gde se nalazi tumor i tako ga uništava.
Ciljana (target) terapija
Reč je o novijoj vrsti lekova koje uništavaju isključivo kancerogene ćelije. Hemioterapija i zračenje uništavaju i zdrave ćelije, a ne samo kancerogene. Samim tim, ciljana terapija ima znatno manje neželjenih dejstava.
Prognoza i smrtnost
Stopa preživljavanja ne govori baš o svemu
Stopa preživljavanja se izražava u odnosu na mnoge ranije obolele ljude, ali nikako ne može da predvidi šta će se desiti u kom slučaju.
- Kada je u pitanju smrtnost od raka želuca podaci se ažuriraju gotovo neprestano, ali kada pričamo o stopi preživljavanja za pet godina, shvatimo da je tu reč o ljudima koji su počeli lečenje pre pet godina. Sa druge strane, svaka terapija se neprestano poboljšava, tako da su prognoze kod raka želuca obično sve bolje i bolje a smrtnost sve manja.
- Smrtnost najviše zavisi od stadijuma u kom je rak otkriven.Statistika se bazira i u odnosu na to u kojoj je fazi rak dijagnostikovan, ali ne uzima u obzir slučajeve kada se rak ponovo pojavio ili raširio.
- Bez obzira na stadijum raka, mnoge stvari utiču na prognoze – godine, opšte stanje pacijenta i reakcija na tretman.
Vaš lekar će vam objasniti kakva je prognoza za vas lično.
Smrtnost kod raka želuca
Relativna stopa preživljavanja nakon pet godina (u zapadnim državama) je oko 31 posto. Ova stopa se računa tako što se poredi koliko ljudi sa ovom bolešću je umrlo u roku od pet godina nakon dijagnoze u odnosu na ljude istih godina koji nemaju rak želuca.
Smrtnost je značajno smanjena poslednjih trideset godina. Jedan od razloga zbog kojeg je smrtnost i dalje visoka je to što se rak želuca gotovo uvek dijagnostikuje u kasnijim stadijumima. Stadijum u kom je rak otkriven je veoma važan za prognoze.
Metastaze i sekundarni karcinomi
Osobe koje su se lečile od raka obično imaju niz zdravstvenih problema, ali je najveći razlog za zabrinutost obično to što se rak često vraća. Kod nekih osoba se javlja karcinom koji nema veze sa onim koji je lečen. To se zove sekundarni karcinom. Bez obzira na to koju vrstu raka je neko imao, sasvim je moguće da dobije primarni rak na drugom organu, čak i ako je prvi izlečen.
Uspešno lečenje od raka ne pruža imunitet od ovog oboljenja. Kod mnogih ljudi se rak ponovo javi na istom mestu. Smatra se da su određeni tipovi raka i terapije za njih faktor rizika za ponovnu pojavu raka.
Ljudi koji su izlečeni od raka želuca mogu da dobiju bilo kakav drugi rak. Generalno, oni ređe dobijaju ponovo ovakva oboljenja u poređenju sa nekim drugim osobama sa rakom, ali je primećeno da se kod njih kasnije češće javlja rak štitne žlezde i tankog creva.
Oporavak nakon lečenja
Nakon završetka tretmana ćete i dalje morati na kontrole kako bi se proverilo da li se rak ponovo pojavio ili proširio. Ako nema simptoma, ne preporučuje se ni skrining na druge tipove raka. Obavestite svog lekara ako imate bilo kakve nove simptome ili probleme.
Ne zaboravite da pušenje znatno povećava rizik od ovog oboljenja.
Ako ste se izlečili od raka želuca, poslušajte i sledeće savete kako biste smanjili rizik da se ovaj rak ponovo pojavi:
- smršajte i održavajte zdravu telesnu težinu
- budite fizički aktivniji
- hranite se što zdravije i jedite što više hrane biljnog porekla
- izbegavajte alkohol (najviše jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce)
Tako ćete znatno smanjiti rizik od ponovnog oboljevanja od raka.
Može li se rak želuca sprečiti i kako?
Lečite sve infekcije želuca
Ako imate infekciju helikobakterom, počnite sa lečenjem. Ovu bakteriju uništavaju antibiotici, a postoje i drugi lekovi koji pomažu u zarastanju ranica na membrani u želucu, što značajno smanjuje rizik od raka.
Hranite se zdravije
Jedite što više svežeg voća i povrća i potrudite se da ga jedete svaki dan. Voće i povrće je bogato vlaknima i vitaminima, koji smanjuju rizik od raka. Nemojte jesti slanu, dimljenu i kiselu hranu, mesne prerađevine i dimljene sireve. Potrudite se da smršate ako imate višak kilograma. Suvišni kilogrami i gojaznost povećavaju rizik od raka želuca.
Ostavite cigarete
Ako pušite, rizik od raka želuca se udvostručuje.
Pažljivo sa aspirinom
Ako svakodnevno uzimate aspirin da biste sprečili probleme sa srcem, ili nesteroidne antiinflamatorne lekove za artritis, pitajte lekara da li može da vam promeni terapiju.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
