Simptomi depresije i kako je lečiti?

0
146
depresija

U svakodnevnom govoru se za nju često može čuti da je „bolest sa hiljadu lica“. Takav epitet dobila je i više nego zasluženo: u vremenima kada neprekidno slušamo o bolestima savremenog društva, depresija je zauzela ubedljivu visoku poziciju.

Koliko je zapravo reč o ozbiljnom poremećaju govori i to što se po učestalosti nalazi odmah iza bolesti kardiovaskularnog sistema. I stručnjaci za to imaju objašnjenje – uzroci depresije se danas pronalaze u savremenom stilu života. Neizvesnost i nesigurnost postali su deo naše svakodnevice, a nedostatak bliskosti i poverenja dovode do sve jačeg osećaja otuđenosti.

U takvim okolnostima, savremeni čovek se često suočava sa neraspoloženjem, tugom ili gubitkom volje i smisla. Osećaj bespomoćnosti je kod mnogih ljudi postao sasvim uobičajen. Statistike govore i da su depresivni poremećaji uveliko poprimili razmere epidemije, ali kada govorimo o depresiji, važno je ipak naglasiti da je reč o veoma kompleksnoj pojavi.

Kako razlikovati depresiju od uobičajenog neraspoloženja?

Psiholozi i psihijatri depresivni poremećaj definišu kao ozbiljno kliničko stanje. U zavisnosti od jačine i trajanja simptoma, ono u velikoj meri može narušiti svakodnevno funkcionisanje. Iako pre svega utiče na ponašanje, osećanja, misli i raspoloženje, depresiju po pravilu prati i niz fizičkih simptoma.

Uprkos tome, o njoj se u javnosti još uvek nedovoljno govori. Zbog slabe informisanosti, veliki broj ljudi se suočava sa simptomima koji vremenom postaju hronični i znatno im umanjuju kvalitet života. Važno je, međutim, razlikovati depresiju od „uobičajenih“ neprijatnih emocija, koje nastaju kao zdrava reakcija na nepovoljne životne okolnosti.

Naime, emocije tuge, besa, bespomoćnosti ili straha su potpuno prirodan odgovor na stresne i traumatične situacije. To mogu biti gubitak drage osobe, nagla promena sredine, problemi u karijeri i međuljudskim odnosima ili suočavanje sa bolešću.

Međutim, o depresiji se govori kada emotivne i psihološke reakcije na nepovoljne događaje traju neuobičajeno dugo. Osobi tada postaje sve teže da se vrati svakodnevnom životnom ritmu, a najčešći razlog tome su upravo intenzitet i trajanje simptoma.

Svakako, depresija se može javiti i bez spoljašnjih „okidača“ – objektivnih uzroka i okolnosti koji izazivaju loše raspoloženje. U tom slučaju govori se o unutrašnjim uzrocima, a oni su usko povezani sa osobinama ličnosti, psihološkim profilom ili genetskim predispozicijama.

Najčešći simptomi depresije

Razlog zbog koga se depresija smatra toliko složenim stanjem jeste i činjenica da se simptomi ispoljavaju na različite načine. Međutim, neke od njenih loših strana veoma su karakterističe – među njima su, pre svega, povlačenje u sebe, potištenost i pad energije, oslabljene reakcije i izraženi gubitak volje.

Zbog toga depresivne osobe često imaju poteškoća da se posvete svakodnevnim aktivnostima. Ako se ovi znaci zanemare ili ne prepoznaju na vreme, to se neminovno odražava i na odnose sa bliskim ljudima. Većinom se ovi simptomi ispoljavaju kroz promene raspoženja, pa je za depresiju tipično da preovlađuje osećaj teskobe i beznađa.

Kao posledica toga, kod depresivnih ljudi se javlja sklonost preteranoj brizi, osećanju krivice, uznemirenost i negativne i suicidalne misli. Zbog hroničnog lošeg raspoloženja, jedan od prepoznatljivih znakova jeste i nemogućnost uživanja u aktivnostima koje su ranije donosile zadovoljstvo. Kod osoba koje pate od depresije izražen je i opšti pad energije. On se manifestuje i na mentalnom i na fizičkom planu, i to kroz letargiju, usporene pokrete i govor, kao i poteškoće u pamćenju i koncentraciji.

Što se fizičkih simptoma tiče, pratioci depresije po pravilu su i poremećen san i apetit. Zbog uznemirenosti i neprijatnih misli, depresivne osobe često mogu patiti od nesanice, isprekidanog sna ili, pak, imaju potrebu za preteranim spavanjem. S druge strane, uobičajeni simptomi su i smanjen ili pojačan apetit, što dovodi do naglog gubitka ili dobijanja na telesnoj težini.

Borba protiv crnih misli i neprijatnih osećanja – kako promeniti život i pobediti depresiju?

Pored svih neugodnih simptoma i poteškoća da ih prevaziđu, depresivne osobe suočavaju se sa još jednim izazovom: kako promeniti život i izboriti se sa ovom bolešću?

Naime, depresija u nekim slučajevima zahteva dugotrajni tretman. Terapija i tok lečenja, pritom, zavise od težine same bolesti i uzroka koji su do nje doveli. Po proceni stručnjaka za mentalno zdravlje, lečenje najčešće uključuje kombinaciju prepisanih lekova (antidepresiva) i odgovarajuće vrste psihoterapijskog savetovanja.

S obzirom na kompleksnost simptoma i često narušen kvalitet života, cilj je da se depresivnim osobama pomogne da koriguju određene obrasce ponašanja i razmišljanja. Najčešće su upravo ovi faktori ti koji osobu zadržavaju u tom stanju.

Međutim, kad se radi o depresivnom poremećaju, odgovor na pitanje „kako promeniti život?“ ponekad nije toliko jednostavan. Terapija se najčešće prilagođava svakome ponaosob i uključuje niz koraka koji vremenom dovode do pozitivnih promena.

Da bi takve promene bile trajne, važno je i da njihovo uvođenje bude postepeno i dosledno. Ono što će svakoj osobi pomoći svakako je podrška stručnjaka, ali nikako ne treba zanemariti ni neke od jednostavnih koraka koji će vremenom načiniti veliku razliku.

Osmišljavanje životne rutine. Stručnjaci se slažu sa time da je za depresivne osobe rutina izuzetno važna. Naime, od velikog je značaja ukoliko dani imaju određenu strukturu: od organizovanja aktivnosti i osmišljavanja slobodnog vremena, do rasporeda obroka i poštovanja odgovarajućeg bioritma (odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme).

Uravnotežena ishrana. Često se govori o vezi između depresije i nezdravog stila života. Korigovanje ishrane i odabir zdravog jelovnika može načiniti ogromnu razliku – pre svega, zbog činjenice da depresiju neretko prate i poremećaji apetita. Stoga bi akcenat trebalo da bude na namirnicama prirodnog porekla – svežem voću i povrću, proteinima i zdravim mastima.

Fizička aktivnost. Brojna istraživanja dokazala su da redovna fizička aktivnost povećava nivo endorfina, takozvanog hormona sreće. Umerene vežbe, šetnja, plivanje ili joga, kao i svakodnevni boravak na svežem vazduhu, vremenom će pokazati pozitivne efekte.

Tehnike opuštanja. Pojačana uznemirenost i intenzivan osećaj zabrinutosti simptomi su koje depresivne osobe ponekad zaista teško kontrolišu. Pokazalo se, međutim, da tehnike poput meditacije ili bavljenje opuštajućim aktivnostima imaju značajnu ulogu u prevazilaženju neprijatnih emocija.

Postavljanje malih ciljeva. Svako ko se suočio sa depresivnim poremećajem zna koliko je i za najmanji pomak na bolje ponekad potrebno snage i upornosti. Kada uobičajene, svakodnevne obaveze postanu naporne i iscrpljujuće, teško je očekivati da će se promene desiti preko noći. Međutim, za osobe koje pate od depresije i najmanji uspeh je izuzetno važan. Da bi se depresivno stanje uspešno prevladalo, korisno je u tom procesu odrediti niz manjih koraka. Ne samo da time svakodnevni izazovi postaju lakši, već pomažu i u savladavanju osećaja besmisla, bespomoćnosti i nedostatka volje. Ujedno to postaje i dokaz da je, uprkos izazovima i teškoćama, prevazilaženje depresivnog stanja zaista moguće.