Škljocavi prst – trigger finger (tenosinovitis) simptomi i lečenje

0
163

Škljocavi prst (tenosinovitis)

Škljocavi prst, poznat i kao prst okidač i trigger finger, a u medicini kao stenozirajući tenosinovitis, je oboljenje kod koga jedan od prstiju ostaje u zgrčenom položaju. Prst može da se opruži naglo uz škljocanje – kao kod pritiskanja i otpuštanja obarača na oružju.

Škljocavi prst se javlja kada upala suzi prostor u ovojnici tetive zahvaćenog prsta. Ako je oblik škljocavog prsta težak, prst može da ostane u zgrčenom položaju.

Osobe čije zanimanje ili hobi zahtevaju ponavljanje stiska šakom, izložene su većem riziku od nastanka škljocavog prsta.Školjocavi prsti su mnogo češći kod žena i osoba sa dijabetesom, bez obzira na pol. Lečenje se razlikuje u zavisnosti od težine oblika škljocavog prsta.

skljocavi prst

Simptomi

Znakovi i simptomi škljocavog prsta mogu da napreduju od blagih do teških, a u njih spadaju:

  • Ukočenost prsta, posebno ujutru.
  • Osećaj puckanja ili škljocanja dok pomerate prst.
  • Osetljivost ili čvor (nodul) na dlanu, kod osnove zahvaćenog prsta.
  • Grčenje ili ostajanje prsta u zgrčenom položaju, uz iznenadno ispružanje.
  • Prst koji je stalno zgrčen i koji ne možete da ispravite.

Škljocavi prst je oboljenje koje najčešće zahvata palac, srednji ili domali prst (prstenjak). Može da bude zahvaćeno i više prstiju istovremeno, a isto tako i obe šake. Škljocanje je obično izraženije ujutru, dok čvrsto stežete neki predmet ili kada ispravljate prst.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Ako imate bilo kakvu ukočenost ili nepokretljivost zgloba prsta, obavestite o tome lekara da bi on mogao da analizira vaše simptome i obavi fizikalni pregled šake. Ako vam je zglob prsta vruć i upaljen, odmah tražite pomoć lekara jer su to znaci koju ukazuju na posebnu vrstu infekcije.

Uzroci

Tetive su vlaknaste trake koje spajaju mišiće sa kostima. Svaka tetiva je obavijena zaštitnom ovojnicom. Škljocavi prst nastaje kada ovojnica tetive zahvaćenog prsta postane nadražena i upaljena. Ovo utiče na normalno neometano pomeranje tetive kroz ovojnicu.

Produžena nadraženost ovojnice tetive može da dovede do pojave ožiljaka, zadebljanja i formiranja čvorova (nodula) što još više ometa kretnje tetive.

Faktori rizika

U faktore koji vas dovode u rizik od nastanka škljocavog prsta spadaju:

  • Ponavljajuće hvatanje – Zanimanje i hobi koji podrazumevaju ponavljajuću upotrebu šake i hvatanje/stezanje, mogu da povećaju rizik od pojave škljocavog prsta.
  • Neki zdravstveni problemi – Osobe koje imaju dijabetes ili reumatoidni artritis su izložene većem riziku od nastanka škljocavog prsta.
  • Pol – Škljocavi prst se češće javlja kod žena.

Pripreme za pregled

Verovatno ćete početi tako što ćete otići kod svog lekara da biste ustanovili šta može da bude uzrok simptoma.

Šta možete da uradite

Postarajte se da ponesete spisak svih lekova i suplemenata koje redovno uzimate. Možda ne bi bilo loše da unapred zapišete i neka pitanja za vašeg lekara. Na primer:

  • Da li je ovo stanje privremeno?
  • Šta izaziva ove simptome?
  • Koji načini lečenja postoje?
  • Da li postoje neke komplikacije koje su povezane sa ovim stanjem ili njegovim lečenjem?

Šta možete da očekujete od vašeg lekara

Vaš lekar će vam verovatno postaviti brojna pitanja. Spremnost da date odgovore može da pomogne da se ne propuste važne informacije i da se ne gubi vreme na ponavljanje pregleda.

U pitanja koja lekar može da vam postavi spadaju:

  • Kakve simptome imate?
  • Koliko dugo osećate te simptome?
  • Da li simptomi povremeno prolaze ili su stalni?
  • Da li vam se čini da nešto ublažava simptome?
  • Da li vam se čini da nešto pogoršava simptome?
  • Da li su simptomi jači ujutru ili u neko drugo specifično doba dana?
  • Da li na poslu ili pri bavljenju hobijem ponavljate neke radnje?
  • Da li ste u skorije vreme imali povredu šake?

Ispitivanja i dijagnostikovanje

Dijagnostikovanje škljocavog prsta ne iziskuje neka opsežna ispitivanja. Lekar će uspostaviti dijagnozu na osnovu vaše istorije bolesti i fizikalnog pregleda. Tokom fizikalnog pregleda lekar će od vas tražiti da otvorite i zatvorite šaku, kako bi utvrdio gde se nalaze bolne regije, koliko su pokreti glatki i konstatovao prisustvo grčenja. Ako je čvor povezan sa škljocavim prstom, on će se pomerati zajedno sa prstom jer je prikačen za tetivu koja pokreće prst.

Lečenje i medikamenti

Lečenje škljocavog prsta se razlikuje u zavisnosti od težine stanja i njegovog trajanja.

Medikamenti

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – kao što su ibuprofen ili naproksen – mogu da ublaže bol ali neće smanjiti otok koji izaziva grčenje ovojnice tetive ili uklještenje tetive.

Terapija

U konzervativne neinvazivne terapije spadaju:

    • Mirovanje – Tokom najmanje 3 ili 4 nedelje izbegavajte aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće stezanje i/ili hvatanje, kao i produženu upotrebu ručnih aparata koji proizvode vibracije.
    • Led ili toplota – Kod nekih osoba dolazi do poboljšanja kada nekoliko puta dnevno stavljaju led na dlan. Kod drugih je korisnija primena vlažnih toplih obloga, posebno odmah ujutru.
    • Udlage – Lekar može da vam preporuči da, u periodu i do 6 nedelja,  nosite udlage tokom noći da bi oboleli prst bio u ispruženom položaju. Udlage odmaraju tetivu. One i sprečavaju da u snu stežete prste u pesnicu, usled čega pomeranje prstiju ujutru može da bude bolno.
    • Vežbe istezanja – Lekar može da vam preporuči i blage vežbe istezanja kojima ćete održati pokretljivost prsta.
  • Hirurške i druge procedure

Ako su vaši simptomi ozbiljni ili konzervativni metodi lečenja ne pomažu, lekar može da predloži sledeće:

  • Injekcije steroida – Injekcija steroida u okolno tkivo ili direktno u ovojnicu tetive, može da ublaži upalu i omogući tetivi da se ponovo glatko kreće. Ovo je najčešće korišćen tretman, a kod osoba koje nemaju dijabetes, delotvoran je kod 90% pacijenata. Kod osoba sa dijabetesom je upola manje delotvoran. Ponekad je potrebna još jedna injekcija da bi se postigli ovakvi rezultati.
  • Perkutano opuštanje tetive – Pošto vam u dlan ubrizga lokalni anestetik, lekar će uvesti čvrstu iglu u tkivo oko obolele tetive. Pomeranje igle i vašeg prsta dovodi do razbijanja suženja koje ometa normalne kretnje tetive. Ovaj tretman može da se obavlja i pod ultrazvučnom kontrolom da bi lekar mogao da vidi vrh igle ispod kože i da bi bio siguran da otvara ovojnicu tetive ne oštećujući tetivu ili okolne nerve. Ova procedura se obično obavlja u ordinaciji ili prostoriji za intervencije.

Operacija – Kroz mali rez u osnovi obolelog prsta, lekar može da zaseče suženje na ovojnici tetive. Ova procedura se najčešće obavlja u operacionoj sali.