Šta je sportsko srce ?
Sportsko srce ili sindrom sportskog srca se odnosi na niz strukturnih i funkcionalnih promena koje se javljaju u srcu ljudi koji treniraju više od sat vremena većinu dana u nedelji. Naravno, ovo je najviše prisutno kod profesionalnih sportista.
Promene srca su obično asimptomatske. mogući znaci mogu da uključuju bradikardiju, sistolni šum i ekstra zvuke srca. EKG abnormalnosti su uobičajene. Dijagnoza je klinička ili ehokardiografija. Nijedan tretman nije potreban. Dijagnoza sportskog srca je značajna, jer se mora razlikovati od ozbiljnih srčanih poremećaja.
Uzroci
Jasno je da je sportsko srce zapravo rezultat normalne adaptacije srca na povećane fizičke aktivnosti. Kao i bilo koji drugi mišić, srce se takođe jača vežbanjem, a naročito vežbe izdržljivosti (trčanje, plivanje, vožnja bicikla) mogu da učine srce proširenim, što mu omogućava da pumpa više krvi sa svakim ”udarcem”.
Intenzivna, produžena izdržljivost i trening snage uzrokuju mnoge fiziološke adaptacije. Opterećenja volumena i pritiska u levoj komori se povećavaju, što tokom vremena povećava mišićnu masu, debljinu zida i veličinu leve komore. Maksimalni volumen udaranja srca i povećanje srčanog učinka, doprinose smanjenju srčane frekvencije u mirovanju i dužem dijastolnom punjenju. Niža srčana frekvencija nastaje prvenstveno od povećanog vagalnog tona, ali smanjena simpatička aktivacija i drugi neonutonomski faktori koji smanjuju intrinzivni aktivnost sinusnog čvora mogu igrati ulogu.
Bradikardija smanjuje potrebu miokarda za kiseonikom; istovremeno, povećanje ukupnog hemoglobina i zapremine krvi povećava transport kiseonika. Uprkos ovim promenama, sistolna funkcija i dijastolna funkcija ostaju normalne. Strukturne promene kod žena su obično manje od onih kod muškaraca istog doba, veličine tela.
Često se pogrešno smatra da je sindrom sportskog srca odgovoran za iznenadnu smrt sportista. Međutim, treba reći da sportsko srce predstavlja potpuno bezopasno stanje. U 85-97% slučajeva iznenadne smrti kod sportista je primećeno da su postojali neki fundamentalni strukturni defekti srca. Dakle, obično su uključeni drugi srčani problemi, poput urođenih srčanih mana.
Da li su sportsko srce i prošireno srce ista bolest ?
Ehokardiografija obično može razlikovati sportsko srce od kardiomiopatija (uključujući prošireno srce), ali razlika nije uvek jasna jer postoji kontinuum od fiziološkog do patološkog proširenja srca. Zona preklapanja između sportskog srca i kardiomiopatije je debljina leve komore:
– Kod muškaraca, 13 do 15 mm
– Kod žena, od 11 do 13 mm.
U ovom području preklapanja, prisustvo sistolnog anteriornog pokreta mitralnog ventila snažno ukazuje na hipertrofičnu kardiomiopatiju. Takođe, dijastolički indeksi mogu biti abnormalni u kardiomiopatiji, ali su obično normalni u sportskom srcu. Smanjenje fizičke obuke rezultiraće regresijom proširenja srca kod pacijenata sa sportskim srcem, ali ne i kod onih sa kardiomiopatijom.
Sportsko srce i puls
Sportsko srce i broj otkucaja ili puls su povezani u smislu da sportisti često imaju smanjen broj otkucaja – i to od 35 do 40 ili 50 otkucaja u minuti (normalno je 60-80 otkucaja/minuti). Takođe, uobičajene su EKG abnormalnosti.
Sportsko srce i hipertenzija
Moguća je pojava hipertenzije (visokog krvnog prtiska) kod sportista i rekreativaca koji se bave fizičkom kativnošću, budući da srce pumpa veću količinu krvi. Sportisti koji imaju hipertenziju ili predhipertenziju bi trebalo redovno da kontrolišu svoj krvni pritisak i da izvrše modifikaciju ishrane i uopšte stila života.
Da li se može pojaviti kod dece ?
Već kod dece mogu da se primete određene predispozicije za nastanak sportskog srca. Stoga, određene adaptacione promene karakteristične za sindrom sportskog srca, mogu se videći već kod petogodišnjaka.
Posledice
Iako bruto strukturne promene podsećaju na one kod nekih srčanih poremećaja, nikakvi štetni efekti sportskog srca nisu očigledni. U većini slučajeva, strukturne promene i bradikardija se regresiraju sa prekidanjem treniranja, iako do 20% profesionalnih sportista ima proširenje komorskog prostora, što postavlja pitanje (u odsustvu dugoročnih podataka) o tome da li je sportsko srce zaista benigno stanje.
U slučaju postojanja kardiomiopatija (uvećanje srca iznad normalnih granica za sportiste), posledice mogu da budu: aritmije, ometen protok krvi, patološko proširenje srčanih šupljina, problemi sa mitralnom valvulom, srčana insuficijencija i unajgorem slučaju iznenadna srčana smrt.
Da li je potrebno lečenje ?
Budući da je sportsko srce benigno ili bezopasno stanje – nema razloga za lečenje, osim ukoliko osoba nema simptome kao što su blaga ošamućenost, bolovi u grudima (u predelu srca) ili gubi svest. Sa prestankom vežbanaja i treniranja, srce se, kao i ostatak tela, ponovo vraća u normalu. Međutim, važno je napomenuti da sportisti nikako ne bi trebalo naglo da prestanu sa svojim aktivnostima, već postepeno.
