Šta je cerebralna paraliza – simptomi, uzrok, lečenje

0
89

Cerebralna paraliza je bolest koja pogađa centralni nervni sistem i izaziva promene u kontroli motornih pokreta. Cerebralna paraliza je najčešći uzrok paralize u detinjstvu. Mada nije reč o smrtonosnoj bolesti – većina dece sa cerebralnom paralizom prežive do odraslog doba –  kontrolisanje ove bolesti zahteva dugoročnu, stalnu negu, jer cerebralna paraliza dosta otežava svakodnevne aktivnosti, poput govora, jedenja i pisanja.

Cerebralna paraliza je bolest koju ne postoji klasičan lek. Međutim, postoji dosta opcija za pomoć deci sa ovim poremećajem, kako bi se lakše izborila sa fizičkim i mentalnim poteškoćama. Simptomi cerebralne paralize obično pogađaju mnoge delove tela, otežavajući samostalan život obolelim osobama. Međutim, cerebralna paraliza ne dovodi u svim slučajevima do ovako teških problema. Mnogi ljudi sa cerebralnom paralizom, kod kojih se rano intervenisalo, imaju normalan, a često i natprosečan koeficijent inteligencije.

Tretmani za cerebralnu paralizu mogu biti različiti, u zavisnosti od težine simptoma. Najčešći tretmani podrazumevaju:

  • posebno obrazovanje i treninge
  • fizikalnu terapiju i istezanje mišića, kako bi se sprečio patuljast rast i razne deformacije
  • korišćenje hodalice, kolica ili proteza
  • u nekim slučajevima, operacijom se mogu ublažiti simptomi poput spazama i deformiteta u razvoju

Šta je cerebralna paraliza ?

Cerebralna paraliza je neurološko oboljenje koje izaziva probleme sa kontrolom motorike, i druge promene koje se odvijaju u mozgu. Javlja se u od dva do četiri slučaja na svakih 1.000 beba. Poremećaj je mnogo češći kod prevremeno rođene dece, posebno ako su male telesne težine.

Tokom ranog razvoja beba sa cerebralnom paralizom, javljaju se povrede i oštećenja koja utiču na različite funkcije – pokrete, govor i socijalne veštine. Simptomi povezani sa cerebralnom paralizom mogu se razviti i pre rođenja, u majčinoj utrobi, ili nekoliko meseci nakon rođenja.

Koji su uzroci cerebralne paralize i koji su faktori rizika? Naučnici smatraju da postoji mnogo uzroka i faktora koji dovode do cerebralne paralize kod beba. Ponekad se ne može naći pravi uzrok. Kada je uzrok poznat, to može biti smanjen dotok krvi i loša cirkulacija tokom trudnoće, nedovoljno kiseonika, bolesti ili oštećenja mozga zbog drugih oboljenja ili povreda mozga tokom porođaja.

Vrste cerebralne paralize:

Cerebralna paraliza nije jedno specifično oboljenje, već se odnosi na grupu simptoma, u koju spadaju loša kontrola motornih i mišićnih pokreta, slabost, problemi u razvoju, spastičnost (produženo i trajno kontrahovanje nekog mišića) i ponekad paraliza. Postoje četiri kategorije cerebralne paralize. Neke od njih su slične, ali se jedna od druge razlikuju po simptomima koje izazivaju.

  • Spastična cerebralna paraliza je najčešći tip cerebralne paralize, i ona izazivaju konvulzije i abnormalne reflekse kod beba. Bebe sa spastičnom cerebralnom paralizom mogu imati jake rekflekse i jake grčeve, npr. jako stisnute pesnice, i ukočene udove. Kod nekih beba se javlja određeni stepen mentalne retardacije. Neki imaju simptome samo u rukama, što se naziva diplegija, ali imaju sasvim normalne mentalne kapacitete i inteligenciju.
  • Diskinetička (atetoidna) cerebralna paraliza se javlja kod oko 20% dece sa cerebralnom paralizom i za nju su karakteristični spori, nekontrolisani  pokreti celog tela. Simptomi obično izazivaju problem sa kontrolom nad šakama, stopalima, nogama i rukama. Ponekad je funkcija jezika i drugih mišića na licu ozbiljno poremećena. To izaziva probleme sa jelom, govorom, balavljenje i pravljenje grimasa.
  • Ataksična cerebralna paraliza je vrsta cerebralne paralize za koju je karakterističan problem sa ravnotežom, koordinacijom, hodom i percepcijom dubine. Najčešća posledica je problem sa preciznim pokretima. To izaziva probleme sa pisanjem, hvatanjem i držanjem stvari (npr. probleme sa zakopčavanjem dugmadi) i slične probleme.
  • Mešana cerebralna paraliza se javlja kada dete ima simptome jednog ili više tipova cerebralne paralize. Najčešća je “mešavina” spastične i atetoidne cerebralne paralize.

Cerebralna paraliza – znaci i simptomi

Kao što je već rečeno, simptomi cerebralne paralize variraju u zavisnosti od specifičnog tipa poremećaja koje dete ima. Simptomi se mogu drastično razlikovati, od jedva primetnih do veoma ograničavajućih. Čak i ako ponekad deluje da se simptomi pogoršavaju ili menjaju kako dete raste, smatra se da simptomi cerebralne paralize nisu progresivni. Neki od najčešćih znakova i simptoma cerebralne paralize kod beba i dece uključuju:

  • konvulzije, probleme sa koordinacijom, trapavost i grčeve
  • ukočenost i kratke mišiće, tetive i zglobove
  • paralizu, koja se obično javlja na jednoj strani tela (koja se naziva i spastična hemiplegija)
  • probleme u mentalnom razvoju
  • neuobičajene reflekse
  • probleme sa hodanjem
  • teži razvoj određenih funkcija, koje obično podrazumevaju probleme sa govorom, vidom, sluhom i učenjem jezika
  • probleme sa gutanjem i žvakanjem, što povećava rizik od davljenja
  • probleme sa disanjem zbog gušenja
  • razrokost
  • probleme sa korišćenjem ruku, npr. poteškoće sa pisanjem i crtanjem
  • probleme u ponašanju
  • probleme sa napadima poput epilepsije

Cerebralna paraliza – uzroci i faktori rizika

Smatra se da u najvećem broju slučajeva do povrede mozga, koja izaziva simptome cerebralne paralize, dovodi više od jednog faktora. Faktori uključuju jednu ili kombinaciju nekoliko od sledećih stvari:

  • neadekvatan dotok krvi u tkiva u mozgu u razvoju, pogotovo tokom prvog tromesečja trudnoće
  • povredu mozga koja se javlja tokom porođaja
  • infekciju ili bolesti koje se javljaju unutar ili u blizini mozga tokom trudnoće.Tu spadaju rubeola, toksoplazmoza i citamegalovirus.
  • krvarenje u mozgu tokom trudnoće, koje se javlja zbog osetljivih krvnih sudova fetusa, a ponekad i visokog nivoa bilirubina, što doprinosi povredama mozga
  • bolesti koje izazivaju upale u moždanom tkivu tokom prve godine života – meningitis, sepsa, trauma ili jaka dehidratacija

Cerebralna paraliza – konvencionalni načini lečenja

Samo u težim slučajevima cerebralne paralize javlja se veći rizik od smrti pre odraslog doba. Kod dece sa blagim i umerenim simptomima se može uraditi dosta toga, kako bi se simptomi ublažili.

  • Fizikalna terapija, govorna i radna terapija, hodalice, štake, proteze i drugi uređaji.
  • Specijalna edukacija. Ako dete sa cerebralnom paralizom nije ometeno u razvoju, može ići u redovne škole i razvijati se normalno, koliko god je to moguće. Ako je ovakvo obrazovanje dostupno, ono može pomoći detetu da kontroliše ili prevaziđe probleme sa učenjem, govorom i motorikom. U mnogim školama postoje programi za ovakvu decu, što je ogroman napredak. Što se ranije počne sa ovakvim obrazovanjem, to je bolji ishod.
  • Lekovi koji opuštaju mišiće se često koriste za opuštanje ukočenih i napetih mišića. Ipak, oni nisu uvek dobra opcija, pošto ponekad izazivaju neželjena dejstva, poput visokog pritiska, lošeg varenja, umora, pospanosti i oštećenja jetre. Ostale opcije, koje su se nedavno pokazale boljima, uključuju injekcije koje se daju u mišiće.
  • Antikonvulzanti: ako su napadi ozbiljni, određeni lekovi se moraju kontrolisanje simptoma. Najčešće se koriste sledeći antikonvulnzanti: antagonisti AMPA receptora, barbiturati, benzodiazepini, karbamati, inhibitori karbonatne dehidraze i dibenzazepinski antikonvulzanti.
  • Operacija: u nekim slučajevima, operacija se preporučuje kako bi se zasekli ili produžili mišići ili tetive koje stvaraju probleme sa pokretima. Neke operacije se rade kako bi se presekli nervni koreni koji se pružaju duž kičme i izazivaju spastičnost. Ova vrsta operacije  je bezbedna samo za decu sa normalnim intelektualnim sposobnostima, koja pate uglavnom od fizičkih simptoma.

Cerebralna paraliza – prirodni načini za lečenje

  1. Fizikalna terapija, istezanje i blage vežbe

Kod ljud sa cerebralnom paralizom, ukočeniost i spastičnost se najčešće javljaju u rukama i nogama, posebno u donjem delu nogu. To izaziva probleme sa rastom, hodanjem i ravnotežom. Istezanje i vežbanje je veoma dobro za takve pacijente, jer pomaže u jačanju mišića donjeg dela tela i ruku. Takođe, vežbanje pomaže kod kontrole pokreta i motorike. Istezanje je veoma dobro protiv skraćivanja i zadebljanja mišića, tetiva i drugih tkiva, što dovodi do deformiteta u nekim slučajevima. Pošto to skraćuje mišiće, oni se teže savijaju i slabiji su, što dovodi do nestabilnosti.

Fizikalna terapija je adaptirana za različite faze razvoja, kako bi se deci sa cerebralnom paralizom omogućilo da se normalno razvijaju. Fizikalna terapija je dobra za poboljšavanje koordinacije, ravnoteže, snage, opsega pokreta, flekdibilnosti i izdržljivosti, za bolju toleranciju na bolove, ispravljanje držanja, povećanje nezavisnosti od drugih i jačanje celokupnog zdravlja. Tretmani mogu podrazumevati vežbe jačanja i fleksibilnosti, tehnike opuštanja mišića, toplotne tretmane i masaže.

Neke vežbe i istezanje za lečenje cerebralne paralize mogu uključivati:

  • vežbe jačanja uz korišćenje lopti
  • disanje tegova
  • istezanje u sedećem položaju
  • klečanje
  • vežbe za bebe
  • vežbe u bazenima
  • tople i hladne obloge
  • stimulaciju mišića elektricitetom

Ponekad se ubacuju i “rekreacione terapije”, koje uključuju jahanje na konju, plivanje i druge aktivnosti u prirodi, kako bi se poboljšale motoričke sposobnosti i raspoloženje.

  1. Ortopetska pomagala (hodalice, proteze i slično)

Da bi se poboljšala pokretljivost i funkcionalnost, neki ljudi sa cerebralnom paralizom koriste pomagala poput kolica, štaka, hodalica, štapova, proteza, udlaga i uložaka za obuću. Najbolji ishod se postiže kada se ovakva pomagala koriste uz fizikalnu i radnu terapiju od ranog detinjstva, što dosta pomaže u treniranju mišića i poboljšavanju kontrole nad motoričkim pokretima. Na primer, ulošci za cipele se najčešće koriste u kombinaciji sa fizikalnom terapijom kako bi se produžili i ojačali mišići i kako bi se nastavio normalan razvoj. Oni pomažu i u boljem držanju i normalnijem hodanju.

  1. Govorna terapija

Neki naučnici smatraju da se problemi sa govorom javljaju kod 20 do 50 posto ukupnog broja dece sa cerebralnom paralizom. I više od tog broja ima bar neku poteškoću u kontrolisanju mišića lica, grla, vrata i glave. Neki roditelji se opredeljuju za rehabilitaciju u ranom detinjstvu kako bi dete moglo da prevaziđe svoja ograničenja u pogledu govora, vida i sluha.

Govorna terapija pomaže deci sa cerebralnom paralizom kako da bolje artikulišu reči, efikasno koriste jezik i kako da bezbednije žvaću i gutaju hranu. Govor, uz profesionalnu pomoć, postaje mnogo razgovetniji, a rizik od ozbiljnih problema, poput davljenja i gušenja, se drastično smanjuje. Neke vežbe koje se mogu uključiti u tretman za cilj imaju poboljšanje pozicije i funkcije usana, vilice i jezika, kao i vežbe disanja i gutanja. Alatke koje se koriste za poboljšanje ovih funkcija kod osoba koje boluju od cerebralne paralize uključuju:

  • intraoralne uređaje
  • knjige i kartice za učenje
  • simboličke kartice
  • slike i crteže

Govorna terapija je dobra i za sledeće stvari:

  • lečenje mucanja i nerazgovetnog govora
  • lakše formiranje rečenica i komunikaciju
  • bolju funkciju sluha
  • širi vokabular
  • veće samopouzdanje
  • poboljšan govor tela
  • bolji uspeh u školi
  • pozitivan stav prema učenju
  • manje stidljivosti
  • bolje rešavanje problema
  • bolju pismenost
  1. Radna terapija

Radna terapija se fokusira na pomoć u obavljanju svakodnevnih zadataka povezanih sa nezavisnim življenjem – jelom, oblačenjem, kupanjem, pripremom hrane i tako dalje. Ovakva vrsta terapije obično povećava dečije samopouzdanje, nezavisnost, pokretljivost i funkcionalnost. Jedan od najvećih benefita dolazi iz povećane nezavisnosti. Tako se smanjuje potreba za dugoročnom negom i dosta se smanjuje opterećenje članova porodice i negovatelja.

Većina tehnika radne terapije poboljšava koordinaciju i korišćenje gornjeg dela tela. Vrste radne terapije koje se uglavnom koriste su sledeće:

  • biofidbek trening, koji pomaže u učenju kontrole nad motorikom
  • električna stimulacija, koja podrazumeva puštanje elektičnih impulsa u nerve i mišiće
  • senzorna integracija
  • treninzi
  • terapija u hiperbaričnoj komori, koja podrazumeva mnogo kiseonika koji dospeva u određena tkiva u telu
  • Vojta metod, koji se koristi za poboljšavanje refleksa i pokreta

Tu je i mnogo nekonvencionalnih pristupa, mada stručnjaci uglavnom imaju oprečna mišljenja o tome koliko su zaista efikasni.Primeri su ritmičke aktivnosti (tzv. konduktivna edukacija), terapija muzikom i terapije koje podrazumevaju pokrete uz pomoć posebne opreme.

  1. Psihološka terapija i/ili podrška

Roditelji dece koja imaju cerebralnu parlizu obično su pod velikim stresom i anksiozni su zbog problema svog deteta. To je posebno tačno ako smatraju da ih nešto sprečava da svom detetu obezbede neophodnu negu – loša finansijska situacija, nedovoljno kvalifikovanih terapeuta, problemi sa zakazivanjem terapije i problemi sa prevozom pacijenata.

Mnogi stručnjaci preporučuju roditeljima odlazak kod terapeuta, kako bi naučili kako da se nose sa problemom koji ima njihovo dete i da ublaže anksioznost i opterećenje.Da bi ublažili stres i smanjili anksioznost, i mnoge telesne vežbe mogu biti od pomoći, a najbolje su joga, meditacija, duboko disanje i tai či.

Mere opreza

Dečija paraliza se obično dijagnostikuje veoma rano. Ako simptomi pičnu da se pojavljuju nakon druge ili treće godine, najverovatnije je uzrok neko drugo oboljenje. Ostala oboljenja koja treta isključiti, a koja izazivaju slične simptome su Belova paraliza, paraliza zbog lajmske bolesti, genetski poremećaji, tumor na mozgu, šlog, infekcije uha i fizička povreda.

Iskustva

Dečja paraliza je hronični neurološki poremećaj koji se javlja kod novorođenčadi i beba.

Ne smatra se bolešću, već skupom simptoma, a obično podrazumeva promene u motornim sposobnostima, razvoju mišića, probleme sa kontrolom mišića, ravnotežom, koordinacijom, govorom i jezikom.

Cerebralna paraliza je neizlečiva, ali se stanje može dosta popraviti uz pomoć specijalnog obrazovanja, fizikalne terapije, istezanja, vežbi, govorne terapije, radne terapije, lekova i, u nekim slučajevima, operacije.