ŠTA JE LUPUS? Lupus je autoimuna bolest kod koje pogrešno navođeni imuni sistem dovodi do pojave upale i povreda tkiva sopstvenog organizma.
U medicini je ovo oboljenje poznato kao sistemski eritemski lupus (SEL) ili leptirova bolest, a njegove glavne karakteristike su zahvaćenost više organskih sistema i prisustvo brojnih autoantitela koja dovode do imunoloških oštećenja tkiva.
Lupus može da zahvati brojne različite delove organizma, a u najčešći je lupus na:
- koži
- zglobovima
- srcu
- pluća
- bubrega
- mozga
Ne postoji određeni lek za sistemski lupus, ali lečenje je delotvorno kod umanjenja oštećenja koja izaziva bolest lupus, kao i kod poboljšanja funkcija zahvaćenih sistema organizma.Sistemski lupus kod žena je mnogo češći, približno 80% obolelih od lupusa su žene.
Lupus simptomi
Simptomi lupsa zavise od dela tela koji zahvati.Simptomi lupusa kod žena isti su kao i kod muškaraca.
Simptomi poput lezija na koži javljaju se kod 90% pacijenata obolelih od lupusa, što je primetno na licu, po osipu u obliku leptira. Osip se javlja na obrazima i nosu.Najčešći simptomi lupusa su artritis, hronični zamor, bol u zglobovima, glavobolja, bol u mišićima, i pad u broju belih krvnih zrnaca.
Sistemski eritremski lupus na koži – eritem obraza (osip u obliku leptira)
Sistemski eritremski lupus na koži izaziva vrlo karakterističan simptom na licu.Klasični osip usled lupusa podrazumeva zahvaćenost kože obraza i grebena nosa. Ovakav osip svojim oblikom podseća na leptira. Često je koža veoma osetljiva na izlaganje sunčevoj svetlosti, pa dolazi do opekotina i iritacije. Ova pojava se naziva fotosenzitivnost.
Osetljivost na svetlost (fotosenzitivnost)
Osetljivost na izlaganje sunčevoj svetlosti i reakcije na sunčevu svetlost su veoma česti simptomi koje izaziva bolest lupus na licu. Može da dovede do veoma ozbiljne nadraženosti kože. Kod nekih pacijenata izlaganje sunčevoj svetlosti može da pokrene ne samo promene na licu već i niz simptoma na unutrašnjim organima. Neki lekovi mogu da izazovu još veću osetljivost na sunčevu svetlost kod pacijenata kod kojih se razvila autoimuna bolest lupus.
Lupus bolest kostiju
Premda prvi simptom lupusa može da bude osip na koži, često se javljaju i bol u mišićima i zglobovima. Obično su zahvaćene obe strane tela. Šake, ručni zglobovi, kolena i stopala najčešće su napadnuti. Zglobovi otiču, vrući su i imaju ograničen opseg kretnji.Iako mnogi ovo smatraju za bolest kostiju napadnuti su zapravo zglobovi.
Promene na noktima
Lupus na koži može da izazove jarkocrvenu diskoloraciju nadlanica i prstiju. Cirkulacija u ležištima noktiju može da bude slaba, što dovodi do nepravilnog oblika noktiju. Upala u ležištu nokta može da izazove otok i naduvenost.
Simptomi lupusa – povišena telesna temperatura i malaksalost
Opšta slabost, ili malaksalost, su najčešći simptomi lupusa. Ona može da ometa svakodnevne aktivnosti, vežbanje i zanimanje. Blago povišena telesna temperatura nije neobična za ovu bolesti i može da bude znak upozorenja da nailazi novi talas napada.
Simptomi lupusa – opadanje kose
Simptomi lupusa obično dolaze i prolaze. U zavisnosti od oblika lupusa, upala kože (dermatitis) i opadanje kose mogu da budu privremeni ili trajni. Srećom, trajni gubitak kose je ređa pojava od privremenog slabljenja kose, koja se nakon smirivanja simptoma oporavlja.
Simptomi lupusa – Rejnoov fenomen
Rejnoov fenomen je stanje koje izaziva bolest lupus i kod koga prsti ruku i/ili nogu dobijaju ljubičastu boju, a ponekad su i bolni i utrnuli, što je reakcija na emocionalni stres ili izlaganje hladnoći.Ovo stanje dovodi do pojave grčeva i ograničene cirkulacije. Neki pacijenti sa lupusom imaju i Rejnoov fenomen.
Da li je zaista u pitanju lupus?
Na početku lupus bolest kostiju može da liči na reumatoidni artritis. I reumatoidni artritis može da dovede do osećaja malaksalosti. Međutim, kožni osip koji se javlja kod lupusa, ne viđa se kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Postoje i laboratorijski testovi koji mogu da pomognu pri utvrđivanju o kojoj od ove dve bolesti je reč.
Dijagnostikovanje lupusa
Dijagnostikovanje lupusa može da bude pravi izazov za lekare. Lupus može da oponaša druge bolesti, a njegova inicijalna manifestacija se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Nije neobično da su godinama, pre dijagnostikovanja lupusa, prisutni manji simptomi. Ne postoji samo jedno ispitivanje za bolest lupus. Prisutna su neka abnormalna antitela koja upućuju na dijagnozu, uključujući i antinuklearna antitela (ANA), antitela na dezoksiribonukleinsku kiselinu (anti DNK antitela) i anti Sm antitela (odnosno anti Smit antitela, po prezimenu prve bolesnice kod koje su uočena). Broj eritrocita, leukocita i trombocita može da bude snižen.Da bi se dijagnostifikovala autoimuna bolest lupus ponekad je neophodna biopsija tkiva.
Ko može da oboli od lupusa?
Autoimuna bolest lupus se javlja kod osoba oba pola i kod bilo koje etničke grupe. Žene pogađa 8 puta češće od muškaraca. Pojavljuje se najčešće u reproduktivnom periodu. Kod Afroamerikanaca, Hispanoamerikanaca i Afrokaribljana prevalencija je veća. Niža prevalencija se javlja kod Azijaca i u beloj populaciji. U zrelom dobu odnos obolelih žena u odnosu na muškarce je 5:1, dok je u starosti i ranom detinjstvu 2:1.Autoimuna bolest lupus se smatra bolešću urbanih sredina, a prevalencija je od 4 – 250 obolelih na 100.000 stanovnika.Sistemski lupus je češći kod osoba koje su u srodstvu sa nekim ko je oboleo od ovog poremećaja.
Vrste lupusa
Postoji nekoliko vrsta lupusa, mada se pri pomenu ove autoimune bolesti najčešće misli na sistemski eritemski lupus, odnosno SEL, koji je ujedno i nateži oblik. Pomenućemo dve najčešće vrste.
Diskoidni eritemski lupus
Diskoidni eritremski lupus je poseban oblik kožne upale koji može da dovede do pojave ožiljaka i trajnog gubitka kose, a može da se javi u sklopu sistemskog oblika lupusa. Veoma mali broj pacijenata sa sistemskim lupusom pati i od diskoidnih promena na koži. Uticaj koji ima diskoidni eritemski lupus je ograničen na kožu, mada se kod 10% osoba kod kojih je dijagnostikovan, otkriva i prisustvo sistemskog lupusa.
Medikamentozni eritemski lupus (lekovima izazvani eritemski lupus)
Medikamentozni eritemski lupus je imuni odgovor organizma na pojedine medikamente i obično prolazi po prestanku uzimanja takvih lekova. U nastavku ćemo navesti neke medikamente koji su poznati po tome da izazivaju simptome slične lupusu:
- lekovi za snižavanje krvnog pritiska – hidralazin i metildopa
- lek za srce – prokainamid
- lek za lečenje trovanja metalom – D-penicilamin
- lek protiv akni – minociklin
- lek za reumatoidni artritis – TNF inhibitor
Lečenje
Medicinski tretman lupusa
Mada je lupus bolest za koju ne postoji lek, postoje brojni delotvorni medicinski tretmani.
Medikamenti za lečenje lupusa:
- topičke steroidne kreme kod kožnih osipa
- nesteroidni antiinflamatorni medikamenti protiv bolova u zglobovima i povišene telesne temperature
- antimalarici (lekovi za lečenje malarije) koji su delotvorni kod ublažavanja bolova u zglobovima, ulkusa i osipa
- steroidni medikamenti za oralnu upotrebu, u obliku injekcija ili intravenoznih rastvora, koriste se za ublažavanje upale tkiva
- imunosupresivi (lekovi koji smiruju prekomerno aktivni imuni sistem) koriste se zalečenje teškog oblika lupusa
Lupus i ishrana
Mada je mnogo onih koji tvrde da imaju savršenu ishranu za lupus, ne postoji nikakva posebna ishrana koja bi mogla da ublaži simptome koje izaziva ova autoimuna bolest. Isti način ishrane koji se obično preporučuje za zdrav život – dosta vlakana, voća i povrća, integralnih žitarica i slabih proteina – trebalo bi da pogoduje i osobama koje imaju bolest lupus.
Neki istraživači su otkrili da alfaalfa može da dovede do promena na ćelijama imunog sistema koje liče na lupus, pa je zato najbolje izbegavati ovu namirnicu. Takođe, jedna četvorogodišnja studija u Japanu, otkrila je da ishrana sa visokim sadržajem antioksidanata, kao što je vitamin C, može da ublaži upalu kod pacijenata sa lupusom. Međutim, neophodna su dodatna ispitivanja da bi se potvrdila povezanost koju imaju ishrana, antioksidanti i ublažavanje simptoma lupusa.
U svakom slučaju ishrana kod lupusa ne bi trebalo da se zasniva na hrani koja se teško vari, poput glutena i mahunarki. Namirnice koje mogu povećati upalu u telu, kao što su šećer, trans masti, alkohol i kofein, treba izbegavati ili barem ograničiti. Da bi se ublažili simptomi lupusa, dobro je pojesti 1-2 činije supe od kostiju, svakog dana.
Ubacite magnezijum i B vitamin u ishranu: magnezijum je potreban mišićima i umu, reguliše nivo šećera u krvi i štiti moždani omotač. U namirnice bogate magnezijumom i vitaminom B spadaju mlečni proizvodi (od životinja koje su hranjene travom), semenke bundeve, sirov kakao i tamno lisnato povrće.
Lupus i trudnoća
Trudnoća kod žena koje imaju sistemski lupus može biti rizična.Bolest lupus može da poveća rizik od nastupanja spontanog pobačaja i drugih komplikacija u trudnoći. Idealno vreme za trudnoću kod žena koje pate od lupusa, jeste period kada je bolest najmanje aktivna. Trudnice koje pate od lupusa trebalo bi da budu pod strogim nadzorom akušera. Za trudnice sa lupusom je od presudne važnosti da uzimaju lekove prema uputstvima i da budu pod redovnim nadzorom lekara.
Neonatalni lupus
Bebe čije majke imaju bolest lupus obično su zdrave. Veoma retko, međutim, kod novorođenčeta može da se javi neonatalni lupus (lupus kod beba). Neonatalni lupus može da prouzrokuje kožni osip ili poremećaj srčanog ritma bebe. Ovo stanje može da zahteva posebne lekove za bebe, pa čak i privremeni pejsmejker, da bi rad bebinog srca bio normalizovan.
Lečenje lupusa prirodnim putem
Epsom (gorka) so
Kupka u gorkim solima spada u bapski lek, ali se i dalje koristi za lečenje upala, bola u zglobovima, i uopšteno, osećaja nemira, nelagodnosti i opšteg diskomforta. Minerali iz kupke ulaze direktno u kožu i smanjuju upalu i bol, dva najčešća simptoma lupusa. Ovo nažalost, nije trajno rešenje i ne predstavlja lek, ali je oproban metod koji pozitivno deluje na kvalitet života.
Maslinovo ulje
Visoka koncentracija dobrotvornih masti u maslinovom ulju, uključujući omega-3 masne kiseline, pomaže u smanjenju upale, koj aje tako česta kod osoba koje pate od lupusa. Smanjenje šećera u ishrani ublažava napade lupusa, a maslinovo ulje je odličan prirodni lek jer je bogato fitonutrijentima, koji štite telo od efekata hronične bolesti.
Bosiljak
Kad je u pitanju lečenje biljem znamo da su biljni lekovi su uvek dobra opcija za osobe obolele od hroničnih oboljenja, i bosiljak predstavlja odličan prirodni lek za lupus. Obzirom da sadrži prirodna antiupalna i antioksidantska svojstva, pomaže telu da se prilagodi stresu i disbalansu enzima, bosiljak predstavlja sveobuhvatan pristup zdravlju i u isto vreme, obogaćuje ukus hrane.Za lečenje lupusa prirodnim putem možete piti i čaj od bosiljka.
Đumbir
Ova biljka se obično prepisuje osobama koje imaju upale, a upravo zahvaljujući tim, antiupalnim svojstvima, đumbir ublažava negativni odgovor imunog sistema na upalu izazvanu lupusom.Ovaj prirodni lek u isto vreme, deluje na pritisak i varenje, koji su pod napadom kada lupus bukne.
Samonega kod lupusa
Pacijenti koji pate od lupusa imaju na raspolaganju brojne mogućnosti za kontrolu ove autoimune bolesti i optimalnu samonegu. Ove mere su veoma važne i podrazumevaju zaklanjanje ili pokrivanje kada je pacijent izložen sunčevoj svetlosti, potpuno izbegavanje pušenja, redovno vežbanje i svođenje stresa na minimalnu meru. Dovoljno odmaranja i mirovanja može da bude veoma korisno, naročito kada je lupus aktivan.
Upozorenja
Upozorenja za obolele od lupusa su brojna jer ova bolest može uticati na vitalne organe kao što su srce i krvni sudovi, bubrezi, pluća…
Ako imate bolest lupus trebalo bi da ozbiljno shvatite sva sledeća upozorenja.
Lupus i problemi sa bubrezima
Lupus može da utuče na funkcionisanje i dovede do trajnog oštećenja pluća, srca, bubrega i drugih organa. Ponekad povreda organa nije očigledna osobi oboleloj od lupusa. Vodeći uzrok smrti kod pacijenata sa lupusom je aktivna bolest, posebno povreda bubrega, infekcije i kardiovaskularne bolesti.
Lupus i problemi sa srcem
Upala tkiva koje obavija srce (perikarda, odnosno srčane maramice), odnosno perikarditis je najčešće oboljenje srca kod pacijenata sa lupusom. Ova upala zahvata prirodni omotač srca i može da izazove jak bol u grudima, koji se pojačava sa svakom promenom položaja tela. Pacijenti sa lupusom skloni su i kardiovaskularnim bolestima, uključujući i infarkt koji je posledica bolesti koronarnih arterija. U druge komplikacije lupusa spadaju bolesti srčanih zalistaka i upala srčanog mišića (miokarditis).
Lupus i problemi sa plućima
Upala tkiva koje okružuje pluća, odnosno pleure, ili plućne maramice, zove se pleuritis. Pleuritisom je zahvaćena približno 1/3 pacijenata sa lupusom, u nekom životnom periodu. Pleuritis dovodi do bola u grudima prilikom dubokog disanja, naročito udaha (pleurizija). Bol u grudima mora odmah da ispita lekar.
Lupus i problemi sa varenjem
Problemi sa varenjem mogu da se jave usled bolesti jetre ili pankreasa (gušterače). Posledica mogu da budu bolovi u trbuhu, otežano gutanje, mučnina i povraćanje. Sve navedeno može da bude reakcija organizma na lekove ili posledica samog lupus. Gubitak telesne težine tokom aktivnih perioda bolesti veoma je česta pojava.
Lupus i anemija
Pod anemijom se podrazumeva stanje kada je broj krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi abnormalno mali. Anemija može da bude prouzrokovana lupusom i lekovima koji se koriste za njegovo lečenje. U simptome anemije spadaju malaksalost i otežano disanje, posebno izdisanje vazduha.
Lupus i nervni sistem
Lupusom mogu da budu zahvaćeni mozak i nervni sistem. Simptomi variraju – od glavobolje do utrnulosti i trnaca u prstima i stopalima. Može da dođe i do problema sa pamćenjem i poremećaja procesa mišljenja. Premda je to neuobičajeno, lupus može da izazove moždani udar (šlog) i epi napade.
Lupus i mentalno zdravlje
Pacijenti sa lupusom izloženi su riziku od pojave depresije i anksioznosti. Veoma je važno da osobe koje pate od promenljivog raspoloženja, o ovom simptomu razgovaraju sa svojim lekarom. Ovi problemi mogu da se leče na razne načine.
Život sa lupusom
Bol u zglobovima i malaksalost mogu da umanje radnu sposobnost. U SAD 1/3 pacijenata sa ovim manifestacijama lupusa nije sposobna za rad. Pacijenti će možda morati da smanje aktivnosti, a može da im bude neophodna i pomoć za staranje o deci. Bez obzira na navedeno, većina pacijenata sa lupusom može da obavlja normalne dnevne aktivnosti.
Lupus i pušenje
Pored svih ostalih štetnih uticaja na zdravlje, pušenje pogoršava i simptome lupusa. Pušenje i lupus mogu da ubrzaju pojavu infekcija pluća, problema sa srcem, uključujući i infarkt i sužavanje krvnih sudova. Dobra vest je da sa prestankom pušenja većina posledica, koje pogoršavaju lupus, može da se popravi.
Lupus i pamćenje
Osobe koje boluju od lupusa često se žale na probleme sa pamćenjem (kod nekih pacijenata dosta podsećaju na simptome demencije), koji ometaju obavljanje dnevnih obaveza. Osobe koje imaju probleme sa pamćenjem usled lupusa mogu da zaboravljaju imena, datume i da imaju teškoće sa jasnim razmišljanjem. Tehnike pamćenja mogu da budu korisne, kao i organizacija pomoću kalendara, podsetnika i blokova sa spiskom obaveza.
Ublažavanje bolova kod lupusa
Bol koji se javlja usled lupusa može da bude veoma jak i da deluje onesposobljavajuće na pacijenta. Srećom, postoje neke tehnike koje možete da koristite da biste ga ublažili:
- tople/hladne obloge za bolove u mišićima
- RICE (rest/mirovanje, ice/led, compression/kompresija, elevation/podizanje) tehnika za ublažavanje otoka
- relaksacija, meditacija, fokusirano disanje, joga i druge bihejvioralne tehnike, mogu da pomognu kod kontrole bola
- analgetici
Kako drugima da objasniti šta je lupus
Mnogo je onih koji ne znaju šta je lupus i kakva je to bolest, a brojne njegove simptome nije lako objasniti. Možete da objasnite ljudima da lupus nije zarazan, nije maligno oboljenje i premda jeste autoimuna bolest sa prekomerno aktivnim imunim sistemom, nije imunodeficijencija poput HIV-a i AIDS-a.
Na pitanje kakva je to bolest možete da objasnite ljudima da je lupus zavedeni imuni sistem koji napada zdrave delove sopstvenog organizma. Lupus je hroničan, što znači da traje doživotno. Nije loše da objasnite ljudima i to da je lupus nepredvidiv i da se manifestuje kroz različite simptome.
Prognoze kod lupusa
Uz rani agresivni tretman, većina pacijenata sa lupusom nastavlja da živi normalno, a životni vek im je mnogo duži nego u prošlosti. Najvažniji faktori za prognoze su težina lupusa i da li su zahvaćeni vitalni organi. Prognoze za većinu pacijenata su veoma dobre.
Autor teksta Dr. Miodrag Aleksic
