PMS ili predmenstrualni sindrom je stanje koje utiče na emocije, fizičko zdravlje i ponašanje tokom određenih dana menstrualnog ciklusa, obično pre same menstruacije. PMS je veoma čest problem. PMS simptomi se javljaju kod čak 85% žena koje imaju menstruaciju. Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da imate simptome koji vam remete svakodnevnu rutinu u bar nekom pogledu.
PMS simptomi počinju pet do jedanaest dana pre menstruacije i nestaju čim menstruacija krene. Uzrok ovih simptoma nije poznat, ali se smatra da je reč o promenama u nivou polnih hormona i serotonina na početku menstrualnog ciklusa.
Nivo estrogena i progesterona se menja tokom meseca. Povećan nivo ovih hormona često dovodi do promena raspoloženja, anksioznosti i iritabilnosti. Hormoni koje luče jajnici utiču na aktivnost nekih delova mozga, što može biti povezano sa simptomima PMS-a.
Nivo serotonina utiče na rasploženje. Serotonin je hormon koji utiče na raspoloženje, emocije i misli.
Šta znači PMS? Predmenstrualni sindrom
Faktori rizika za PMS su:
- istorija depresije i drugih problema sa raspoloženjem (bipolarni poremećaj, postporođajna depresija)
- genetika
- depresija u porodičnoj anamnezi
- nasilje u kući
- zavisnost od droga ili alkohola
- fizičke povrede
- emotivna trauma
Poremećaji povezani sa PMS-om su
- dismenoreja
- teži depresivni poremećaji
- sezonski afektivni poremećaj
- anksioznost
- shizofrenija
Simptomi PMS-a kada se javljaju ?
Menstrualni ciklus traje, u proseku, 28 dana. Ovulacija, period kada jajnici oslobađaju jajnu ćeliju, se javlja oko četrnaestog dana ciklusa. Menstruacija, odnosno krvarenje, se javlja 28. dana ciklusa. Simptomi PMS-a počinju da se javljaju oko četrnaestog dana i mogu da traju i do sedam dana nakon početka mentstruacije.
5 najčešćih simptoma PMS-a i kako ih ublažiti
Od nadutosti i bolova i stomaku do naglih promena rasploženja, evo kako da ublažite simptome PMS-a.
1. Promene raspoloženja i nervoza
Nervoza i promene raspoloženja su najčešći PMS simptomi i svi smo se na njih navikli.Nervoza i promene raspoloženja zaista “ubijaju u pojam” pred menstruaciju. Mnoge žene imaju napade anksioznosti, depresije, nervoze, nestrpljenja i besa.
Kako ublažiti nervozu?
Ispunite vreme nekom fizičkom aktivnošću kako biste imali više energije i pokušajte da se opustite koliko god je to moguće. Joga i meditacija će vam pomoći da budete smireniji. Potrudite se da dobro odspavate tokom noći. To će vam poboljšati rasploženje i dati više energije tokom dana.
Hrana bogata kalcijumom i omega-3 masnim kiselinama vam takođe može ublažiti problem sa nervozom.
2. Nadutost
Tokom menstruacije, nivo hormona dosta oscilira i mišići u stomaku se opuštaju. To izaziva nadutost stomaka, ali dovodi i do usporenog varenja, tako da se ponekad javlja i opstipacija. Mnoge žene imaju problema i sa zadržavanjem vode, tako da se javljaju otoci i nadutost i u drugim delovima tela.
Kako ublažiti ovaj problem?
Jedite manje i izbegavajte slanu hranu i gazirana pića. So povećava zadržavanje vode i pogoršaće nadutost, tako da je najbolje da izbegavate mesne prerađevine i sličnu hranu, kao i sve vrste sosova, preliva, konzerviranog povrća i supa iz kesice.
Jedite voće, povrće i integralne žitarice i izbegavajte kofein i alkohol. Ishrana bogata vlaknima će sprečiti opstipaciju.
Vežbajte bar dva do tri puta nedeljno kako biste sprečili nadutost i kako biste se osećali vitkije i pokretljivije.
3. Glavobolja
Bolne glavobolje i mikrene se često javljaju pred menstruaciju.Glavobolja koju izaziva PMS je ponekad toliko jaka da izaziva i mučninu. Hormonalne glavobolje se često pogoršavaju tokom menopauze.
Kako ublažiti glavobolje?
Jedite manje obroke i jedite češće kako biste održali stabilan nivo šećera u krvi. Obavezno doručkujte! Spavajte dovoljno i redovno i izbegavajte stresne situacije koliko god možete. Ako ste pod stresom, vežbajte i isprobajte neke tehnike opuštanja.
4. Otečene, bolne grudi
U lutealnoj fazi ciklusa (druga polovina menstrualnog ciklusa) nivo estrogena počinje da pada, a nivo progesterona polako rasteObično se tada javlja još jedan simptom PMS-a, bolne grudi. To može dovesti do zadržavanja tečnosti i opuštanja mišića. Na taj način se telo priprema za trudnoću. Grudi postaju nešto veće i obično su bolne i osetljive na dodir.
Kako ublažiti problem?
Uzimajte antiinflamatorne lekove (npr. brufen) kako biste ublažili bol ako vam bolne grudi baš izazivaju veliku neprijatnost. Međutim, i manje kofeina i zasićenih masnoća vam može pomoći kad su u pitanju otok i bolne grudi. Jedite više zdravih masnoća (masna riba, semenke, orašasto voće) i nosite udoban brushalter.
5. Gojenje
Gojenje tokom menstruacije se javlja zbog zadržavanja tečnosti i to je normalna pojava. Međutim, u ekstremnim slučajevima se žene goje i do pet kilograma. Kada menstruacija počne, nivo progesterona opada i tada dolazi do zadržavanja vode. Mada to ne dovodi do klasičnog gojenja, izaziva nadutost. Mnogo je veći problem želja za slatkim i prejedanje koje prati predmenstrualni sindrom – to je najčešći uzrok gojenja, a ne hormoni kao takvi.
Šta uraditi?
Kalijum, magnezijum, vitamini iz B grupe (tiamin i riboflavin), kao i vitamini C i E i kalcijum su odlični za kontrolu tečnosti koja dovodi do povećanja težine, jer su svi ovi nutrijenti prirodni diuretici i ublažavaju nadutost. Mahunarke, zeleno povrće i jezgrasto voće su sjajan izvor ovih nutrijenata. Čaj od maslačka je takođe dobar protiv zadržavanja vode. I na kraju, držite se dalje od nezdravih grickalica.
PMS simptomi su obično blagi ili umereni.Težina simptoma može varirati od meseca do meseca. Simptomi su:
- nadutost
- bolovi u stomaku
- bolne grudi
- akne
- jaka želja za nekim vrstama hrane, posebno za slatkim
- opstipacija
- dijareja
- glavobolje
- osetljivost na svetlo ili zvuk
- umor
- iritabilnost
- problemi sa spavanjem
- anksioznost
- depresija
- tuga
- promene raspoloženja
Kada posetiti lekara?
Ako vam nervoza, bolne grudi, glavobolja i drugi simptomi utiču na život i svakodnevne obaveze ili ako duže traju, idite kod lekara. Dijagnoza se postavlja kada se javljaju dva ili više simptoma u određenom velikom periodu i toliko su teški da remete svakodnevnu rutinu. Još jedan obavezan uslov jeste da se ti simptomi javljaju između ovulacije i menstruacije. Lekar mora isključiti druga oboljenja kao moguće uzroke problema:
- anemiju
- endometriozu
- oboljenja štitne žlezde
- sindrom iritabilnih creva
- sindrom hroničnog umora
- reumatološke bolesti i bolesti vezivnih tkiva
Lekar će vas pitati da li ste vi ili neko u vašoj porodici imali depresiju ili neko slično oboljenje kako bi se utvrdilo da li su simptomi posledica PMS-a ili nekog drugog stanja. Neka oboljenja i stanja (sindrom iritabilnih creva, hipotireoza, trudnoća) mogu izazvati simptome slične simptomima PMS-a. Lekar će možda tražiti da uradite testove tiroidnih hormona kako bi se utvrdilo da li štitnjača radi normalno, kao i test na trudnoću i običan ginekološki pregled da se utvrdi da li su prisutni ginekološki problemi.
Vodite dnevnik u koji ćete zapisivati simptome kako biste odredili da li je zaista reč o simptomima PMS-a. Koristite i kalendar kako biste pratili svoje simptome. Ako se oni javljaju svakog meseca u isto vreme, verovatno je reč o predmenstrualnom sindromu.
Kako ublažiti simptome PMS-a
PMS sam po sebi ne možete izlečiti, ali se simptomi mogu ublažiti. Ako imate blaže ili umerene simptome, možete ih lečiti na sledeće načine:
- pijte dovoljno tečnosti kako biste ublažili nadutost
- hranite se što zdravije kako biste poboljašli zdravlje i imali više energije (više voća i povrća, smanjen unos šećera, soli, kofeina i alkohola)
- uzimajte suplemente (folna kiselina, vitamin B6, kalcijum, magnezijum) kako biste ublažili grčeve i promene raspoloženja
- uzimajte vitamin D za ublažavanje simptoma
- spavajte po osam sati svake noći da ublažite umor
- vežbajte kako biste ublažili nadutost i popravili raspoloženje
- ublažite stres (vežbanjem, čitanjem)
Lekovi protiv bolova (ibuprofen, aspirin) ublažavaju bol u mišićima, glavobolju i grčeve u stomaku. Diuretici vam mogu pomoći da ublažite nadutost i zadržavanje vode. Lekove i suplemente uzimajte samo po preporuci lekara.
Teži oblik PMS-a: predmenstrualni disforični poremećaj
Teži simptomi PMS-a su retkost. Međutim, u nekim slučajevima se javljaju teži simptomi. Takvo stanje se zove predmenstrualni disforični poremećaj (skraćeno PMDD, od engleskog predmenstrual dysphoric disorder, skraćenica je usvojena i kod nas). On se javlja kod 3-8 posto žena. Od skoro je ovaj poremećaj uveden u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM klasifikacija).
Simptomi su:
- depresija
- suicidalne misli
- napadi panike
- jaka anksioznost
- bes i nagle promene raspoloženja
- napadi plakanja
- gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
- nesanica
- problemi sa koncentracijom
- prejedanje
- bolni grčevi
- nadutost
Simptomi ovog poremećaja se javljaju zbog promena u nivou estrogena i progesterona. Smatra se da postoji povezanost između niskog nivoa serotonina i PMDD-a.
Lekar će vas pregledati kako bi isključio mogućnost drugog oboljenja. Obično se rade:
- fizički pregled
- ginekološki pregled
- krvna slika
- test funkcije jetre
Obično se preporučuje i psihijatrijska evaluacija. Raniji problemi sa depresijom, zavisnošću od droga ili alkohola, trauma ili jak stres mogu izazvati simptome PMDD.
Kada je reč o lečenju, lekar će vam preporučiti nešto od sledećeg:
- svakodnevne vežbe
- suplementi vitamina i minerala (kalcijum, magnezijum, vitamin B6)
- izbegavanje kofeina
- grupno ili individualno savetovanje
- ublažavanje stresa
- pilule za kontracepciju koje sadrže drospirenon i etinil estradiol
Ako se simptomi ne povuku, lekar će vam možda prepisati selektivne inhibitore preuzimanja serotonina, tj. antidepresive. Ovi lekovi povećavaju nivo serotonina u mozgu i regulišu biohemijske procese u mozgu, tako da se ne koriste samo u lečenju depresije.
Simptome PMS-a i PMDD-a ne možete sprečiti, ali možete ublažiti intenzitet i trajanje simptoma.
Dugoročna prognoza
Simptomi PMS-a se obično počinju pre menstruacije i nestaju kada ona počne. Zdrav način života može ublažiti ili potpuno eliminisati ove simptome.
