Trihomonijaza (Trihomonas) je jedna od najčešćih seksualno prenosivih bolesti na svetu. Mada može izazvati veoma neprijatne simptome, smatra se da čak 70% ljudi sa trihomonijazom nema nikakve simptome, niti zna da ima ovu infekciju.Trihomonijazu izaziva parazit Trichomonas vaginalis, mada drugi sojevi parazita mogu zaraziti životinje.
Lečenje trihomonijaze nije komplikovano. Mada je manje poznata nego mnoge druge venerične bolesti, oboljenje trihomonas može biti prilično ozbiljno. Ako se ne započne lečenje trihomonasa na vreme, kod žena može izazvati promene u grliću materice. To povećava rizik od prevremenog porođaja i komplikacija na porođaju. Neka ispitivanja su pokazala da trihomonijaza povećava rizik od raka grlića materice, upalne bolesti karlice i neplodnosti. Smatra se da trihomonijaza čini osobu podložnijom HIV virusu.
Ako ste seksualno aktivni i mislite da imate neku seksualnu bolest, potrebno je da se testirate ne samo vi, već i vaš partner, bez ozbira na to da li su se javili trihomonas simptomi ili ima simptome neke druge venerične bolesti.
Šta je trihomonijaza i kako se dobija ?
Trihomonijaza je seksualno prenosiva bolest, koja se može izlečiti.
Trihomonijaza kako nastaje ?
Trihomonas se može lako preneti seksualnim odnosom. Kod žena se trihomonas javlja u vulvi, vagini ili uretri, a kod muškaraca unutar uretre. Ne pogađa ostale delove tela, jer ovaj parazit ne može da preživi u drugim vrstama tkiva. Trihomonas se vrlo retko prenosi sa muškarca na muškarca.
U pojedinim slučajevima, trihomonijaza se leči bez ikakve terapije – sam organizam je uništava kroz par nedelja ili meseci. Međutim, u većini slučajeva je potrebna terapija. Pošto trihomonijaza ponekad ne izaziva simptome, nakon terapija je najbolje ponovo se testirati kako biste bili sigurni da je trihomonas infekcija zaista prošla.
Trihomonijaza simptomi
Simptomi trihomonijaze se obično pojavljuju između 5 i 28 dana nakon infekcije. Nije poznato zašto se kod nekih ljudi simptomi javljaju, a kod drugih ne, ali mogu biti vrlo raznoliki. Trihomonas simptomi se nekada brzo povuku, a nekada traju.
Simptomi trihomonijaze kod žena uključuju:
- Svrab, peckanje i crvenilo na genitalijama
- Svrab na unutrašnjem delu butina
- Peckanje prilikom mokrenja
- Neobičan vaginalni iscedak (iscedak kod trihomonijaze može biti čist, beo, žut ili zelen)
- Neprijatan miris vagine
- Bol i neprijatnost tokom seksualnog odnosa
Trihomonijaza može izazvati simptome koji dosta podsećaju na gljivičnu infekciu ili hlamidiju. Zato je veoma važno da odete kod ginekologa kako bi on utvrdio tačnu dijagnozu i prepisao vam odgovarajući tretman.
Simptomi trihomonijaze kod muškaraca:
- Svrab i iritacija unutar penisa
- Bol i peckanje nakon mokrenja i ejakulacije
- Iscedak iz penisa
Čak i ako se ne jave nikakvi trihomonas simptomi, idite kod lekara i testirajte se ako je vašem partneru dijagnostikovana trihomonijaza.
Trihomonijaza – faktori rizika
Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti trihomonijazu, ali je najčešće dobijaju žene stare između 16 i 35 godina. Trihomonijazu lako mogu dobiti i muškarci, ali se kod njih ređe javljaju simptomi. Ostali faktori rizika su:
- Seksualni odnosi bez zaštite
- Nekorišćenje kondoma
- Mnogo seksualnih partnera
- Seks sa inficiranom osobom, ili sa osobom koja ne koristi kondome
- Problemi sa trihomonijazom od ranije
Ako spadate u neku od ovih rizičnih grupa, idite i testirajte se, a predložite i partneru da učini isto to.
Konvencionalni načini za lečenje trihomonijaze
Trihomonijaza izaziva mnogo neprijatnih, pa čak i opasnih simptoma i komplikacija ako se ne leči. U najvećem broju slučajeva, trihomonijaza se leči antibioticima koji ubijaju ove parazite.
Koji se antibiotici koriste za lečenje trihomonijaze?
Za lečenje trihomonijaze najčešće se koriste antibiotici koji sadrže metronidazol i tinidazol. Ako je trihomonas kojim je osoba zaražena otporan na antibiotike, ili je pacijent alergičan na antibiotike, prepisuje se kombinacija drugih terapija.
Pošto su ova dva leka jedini konvencionalan način lečenja trihomonijaze, mnogo stručnjaka preporučuje i prirodno lečenje.
Koliko je potrebno da se izleči trihomonijaza?
Oba pomenuta leka za lečenje trihomonasa se uzimaju u samo jednoj dozi. Međutim, leku je potrebno vreme da deluje i potrebno je da izbegavate seks najmanje nedelju dana nakon uzimanja terapije, ili bar dok simptomi potpuno ne nestanu. Ako ste se lečili od trihomonijaze, trebalo bi da se i vaš partner testira, kako ne bi došlo do ponovne infekcije.
Obratite pažnju na svaki simptom trihomonijaze nekoliko meseci nakon lečenja, jer čak 20% pacijenata ponovo dobije infekciju nakon lečenja, i to u naredna tri meseca. Pošto se dosadna trihomonas infekcija može vraćati nebrojano puta, praktikujte bezbedan seks i držite se uputstava sa lekova kako biste potpuno uništili infekciju.
Trihomonijaza – prirodno lečenje
Postoji nekoliko dobrih, prirodnih načina da izlečite trihomonijazu, mada dejstvo nijednog od njih nije naučno potvrđeno. U poređenju sa ostalim seksualno prenosivim bolestima, trihomonijaza je relativno malo ispitivana i prirodni lekovi nisu baš detaljno ispitanii objašnjeni. Naravno, postoje narodni lekovi koji se koriste decenijama, ili čak i vekovima, i možete ih isprobati.
Sok od nara
Jedno manje kliničko ispitivanje je pokazalo da sok od nara može uspešno otkloniti trihomonas. Kod žena koje su redovno pile sok od nara nakon dva meseca uopšte nije pronađena trihomonijaza, kao ni dva meseca nakon toga, na kontrolnom pregledu. Smatra se da je ovo zbog antiparazitskog efekta soka od nara, koji je dokazan u različitim naučnim ispitivanjima.
Ispiranje cink-sulfatom
Povodom ovog leka, sprovedeno je jedno manje istraživanje nad ženama koje su imale trihomonas i bile otporne ili alergične na antibiotike. One su koristile rastvor cink-sulfata (sadržaj cink sulfata je 1%) za ispiranje vagine. Ovaj rastvor je bio efikasan kod gotovo svake pacijentkinje.
Mada naučnicima nije jasno zbog čega je baš cink-sulfat pokazao efikasnost, kod većine pacijentkinja je uklonio trihomonijazu i simptomi se više nisu javljali. Potrebno je još ispitivanja da bi se utvrdilo da li cink-sulfat u vidu suplemenata ima isti efekat.
Tu je i još mnogo biljaka koje zaista obećavaju kada je reč o lečenju trihomonijaze. Većina derivata iz ovih biljaka sadrži mnogo polifenola, alkaloida, izoflavonoidnih glukozida, ulja, masnoća, saponina i seskviterpenskih laktona. Ove biljke ili njihovi ekstrakti uspešno uništavaju parazite u eksperimentima na ćelijama, ali još uvek nije sprovedeno mnogo istraživanja na ljudima.
Naučna ispitivanja su pokazala da ekstrakt đumbira efikasno uništava ćelije trihomonasa, a poznato je koliko đumbir može pomoći i kod mnogih drugih oboljenja.
Avokado se takođe smatra dobrim protiv trihomonasa i ostalih parazita, što potvrđuje i činjenica da se avokado vekovima koristi u tradicionalnoj medicini u Meksiku i Peruu za lečenje crevnih parazita i nekih vrsta karcinoma.
Preliminarna ispitivanja pokazuju da je i bosiljak odličan kandidat da postane najbolji prirodni lek protiv trihomonijaze. Bosiljak se vekovima koristi u narodnim medicinama širom sveta, potvrđeno je da je zdrav za mnogo stvari, a lako ga je ubaciti u ishranu u vidu čaja ili začina.
Nedavno su počela ispitivanja uticaja paradajza na lečenje trihomonijaze i za sada rezultati obećavaju. Paradajz je velo lako ubaciti u ishranu, hranljiv je i svakako vam neće naškoditi, čak i ako se jednog dana pokaže da nema drastičnog efekta na lečenje trihomonasa.
Ulje crnog kumina je takođe potencijalno dobar lek za trihomonijazu. Ove male, crne semenke daju ulje koje ima odličan efekat u lečenju infekcija.
Ako je kod vas dijagnostifikovana trihomonijaza, važno je da ojačate svoj imuni sistem prirodnim putem. Uz pomoć nekih prirodnih terapija možete lečiti i simptome trihomonijaze, npr. svrab i bolove. Jedan od najboljih lekova je hamamelis. Hamamelis se često koristi nakon porođaja za olakšavanje bolova i otoka.
Mere opreza
Kada se trihomonijaza izleči antibioticima, izbegavajte seksualne odnose najmanje nedelju dana. Preporučljivo je da i vaš partner ode kod lekara i testira se, a po potrebi se i leči, kako ne bi došlo do ponovne infekcije. Testirajte se uvek kada se jave simptomi trihomonijaze, jer se ona lako vraća. Čak i ako nije u pitanju trihomonas, utvrdićete uzrok problema, bolva i vaginalnog iscetka i izlečiti se.
Kada se trihomonijaza leči antibioticima, nemojte piti alkohol 24-48 sati nakon uzimanja leka, jer to može izazvati mučninu, povraćanje i bolove u stomaku. Ako ste prvo počeli sa prirodnim načinima lečenja, kada odete kod lekara, obavestite ga o svemu što ste uzimali, kako bi vam u odnosu na to prepisao najbolje antibiotike.
Nemojte sami sebi postavljati dijagnozu. Pošto trihomonijaza ima slične simptome kao još neke druge seksualno prenosive bolesti, idite kod lekara prvom prilikom, i tek nakon postavljanja dijagnoze počnite sa prirodnim načinima lečenja ako vam to i lekar preporuči.
Nekoliko reči na kraju
Trihomonijaza je seksualno prenosiva bolest koju naučnici nisu mnogo ispitivali, uprkos činjenici da je jedna od najčešćih seksualno prenosivih bolesti na svetu. Mada je u poslednje vreme pokrenuto mnogo naučnih ispitivanja u cilju nalaženja novih tretmana, kao i u cilju edukacije ljudi u vezi prevencije, simptoma, rizika i tretmana ove bolesti, još mnogo toga ima da se uradi.
U najvećem broju slučajeva, trihomonijaza se leči antibioticima. Međutim, ako je trihomonas otporoan na antibiotike ili je pacijent alergičan, jedino rešenje su prirodne terapije.
Srećom, postoji dosta prirodnih načina lečenja za koje se smatra (mada nije i dokazano) da odlično uništavaju parazite i da ublažavaju simptome trihomonijaze. Osim što su potencijalni lek za trihomonijazu, ove biljke ojačavaju imuni sistem i uspešno se bore protiv drugih infekcija.
