TROVANJE HRANOM se javlja nakon konzumacije hrane koja je zaražena nekim mikrobom pre ili tokom pripreme. Do zagađenja hrane bakterijama obično dolazi tokom prerade, pripreme, transporta i kuvanja. Infektivni mikroorganizmi su glavni uzrok trovanja hranom.
Ako želite da smanjite rizik od trovanja hranom i ubrzate oporavak ako se to desi, najbolje je da se detaljno informišete o tome.
Trovanje hranom je, kao što mu ime kaže, oboljenje koje se javlja nakon što se pojede hrana zagađena bakterijama (bez obzira na to što ta hrana nema neprijatan ukus ili miris).
Trovanje hranom se klasifikuje u dve kategorije:
- trovanje hranom koje se javlja kada je hrana zagađena živim bakterijama
- trovanje hranom koje se javlja zbog toksina koje te bakterije oslobađaju u hrani
Bez obzira na to u koju od ove dve kategorije spada vaš slučaj, simptomi trovanja hranom su isti.
5 ranih simptoma trovanja hranom
1. Simptomi slični simptomima gripa
Prvi simptom trovanja hranom je obično sve ono što vezujemo za grip: slabost, umor i mučnina. Kod nekih ljudi se javljaju i temperatura i drhtavica. Ako dobijete temperaturu višu od 39°C, odmah idite kod lekara.
2. Grčevi i bolovi u stomaku
Bakterije koje izazivaju trovanje hranom uvek iritiraju zid creva, što dovodi do bolne upale u stomaku. Naše telo brzo shvata da su u crevima prisutni štetni organizmi, tako da dolazi do jačih grčeva kako bi se ti mikroorganizmi izbacili. Nažalost, to obično izaziva neprijatne grčeve i jake bolove.
3. Dijareja
Dijareja tj. proliv je najčešći simptom trovanja hranom. Dijareja se definiše kao tri ili više stolica na dan. Uslov je da stolica bude retka i vodenasta. Hitna potreba za odlaskom u toalet je obično propraćena jakim grčevima. Zbog teže dijareje koja se obično javlja zbog trovanja hranom, dehidratacija je čest problem. Ako imate dijareju, neophodno je da pijete što više vode.
4. Mučnina
Mučnina koja prati trovanje hranom se javlja između jednog i osam sati nakon jedenja zagađene hrane. Mučnina je jedan od prvih znakova upozorenja na trovanje hranom, jer organizam pokušava da nas upozori da smo pojeli nešto štetno.
5. Povraćanje
Poslednji od “ranih simptoma upozorenja” trovanja hranom je povraćanje. Mada su povraćanje i dijareja veoma neprijatni, to je način na koji naš organizam pokušava da izbaci bakterije iz sebe. Kod nekih osoba ovi simptomi traju tri do pet dana.
Trovanje hranom svi simptomi
Pošto bakterije ili toksini koje stvaraju bakterije ulaze u telo preko hrane, simptomi su vezani uglavnom za gastrointestinalni trakt. Zato je jedan od najčešćih simptoma trovanja proliv.
Ostali simptomi trovanja hranom su:
- grčevi u stomaku
- nervozan stomak
- mučnina
- bolovi u stomaku
- povišena temperatura
- povraćanje
- neobjašnjiv umor i iscrpljenost
Trovanje hranom: uzroci i faktori rizika
Salmonela je bakterija koja najčešće izaziva trovanje hranom, ali nije jedina. Postoji pet većih grupa bakterija koje najčešće dovode do trovanja hranom.
1. Salmonella i Campylobacter
Ako često jedete jaja, crveno i živinsko meso, velike su šanse da ćete dobiti trovanje nekom od ovih bakterija. Ove bakterije žive u probavnom traktu životinja i zato se često nalaze u mesu i jajima. Kuvanje ih obično uništava. U retkim slučajevima se dešava i da se voće i povrće zagadi ovim bakterijama preko prljavih sudova i radnih površina.Trovanje jajima je veoma često a uzrok je upravo salmonela.
2. Clostridium perfrigens
Ova bakterija iz grupe klostridija se nalazi u nepasterizovanom mleku, sirovom mesu i voću i povrću koje je palo na zemlju i kasnije nije dobro oprano. Najčešći izvori trovanja bakterijom Clostridium perfrigens su supe i čorbe koje nisu vraćene u frižider nakon jela.
3. Listeria
Listerija se obično nalazi u nepasterizovanom mleku, sirevima od nepasterizovanog mleka i mesnim prerađevinama (salame, viršle).
4. Staphylococcus aureus
Ako neko ima infekciju stafilokokom i priprema hranu, bakterije mogu završiti u toj hrani. Najčešće se stafilokok nađe u jajima i jelima od jaja.
5. Escherichia coli
Sirova govedina, posebno proizvodi od mlevenog mesa, su najčešći izvor infekcije ešerihijom. Odatle se bakterija lako širi na druge namirnice preko prljave vode, sudova i radnih površina.
Ovo su samo najčešći, ali ne i jedini uzročnici trovanja hranom. Postoji još nekoliko stotina bakterija koje mogu dovesti do trovanja.
Ostali faktori rizika
Osim dodirivanja i jedenja zagađene hrane, postoji još nekoliko faktora rizika. U rizičnu grupu spadaju:
- Deca mlađa od pet godina. Deca imaju nedovoljno razvijen imuni sistem i njihov organizam se teže bori sa bakterijama iz hrane
- Osobe starije od 65 godina. I starije osobe imaju slabiji imuni sistem i teže se oporavljaju od ovakvih trovanja.Gotovo polovina osoba starijih od 65 godina koje dobiju trovanje hranom moraju da leže u bolnici
- Trudnice. Trudnice su podložnije trovanju hranom
Koliko je potrebno da se dobije trovanje i pojave simptomi nakon izlaganja bakterijama koje sadrži pokvarena hrana?
Pošto postoji dosta različitih bakterija koje mogu izazvati trovanje hranom, nema preciznog odgovora na ovo pitanje. Obično je to nekoliko sati nakon jela.
Koliko dugo traje trovanje hranom?
Uglavnom se simptomi povlače u roku od 48 sati, ali u najtežim slučajevima mogu trajati i po 10 dana.
Postavljanje dijagnoze – šta da radite ako mislite da ste dobili trovanje hranom?
Da bi lekar postavio ili isključio trovanje hranom, verovatno će vas pitati da mu detaljno opišete simptome, kažete kada su se simptomi javili i šta ste jeli pre toga. Zatim se procenjuje da li je došlo do dehidratacije, jer je to najčešća komplikacija trovanja hranom.
Ako je potrebna dodatna potvrda dijagnoze, verovatno ćete morati da uradite test krvi ili stolice kako bi se utvrdilo da li neko drugo oboljenje ili infekcija izaziva simptome ili je reč samo o trovanju hranom.
Trovanje hranom i stomačni grip
Ako ne shvatate razliku između trovanja hranom i stomačnog gripa – niste jedini. Lako je pobrkati ove dve stvari, jer su simptomi gotovo istovetni. Međutim, stomačni grip se javlja zbog virusa, ne zbog bakterija.
Kad smo kod toga, lečenje i trajanje bolesti je slično. Zato većina ljudi ne razlikuje te dve stvari.
Konvencionalni načini za lečenje – kako se leči trovanje hranom?
Trovanje hranom uglavnom prolazi samo od sebe, bez nekog posebnog tretmana. Glavni cilj gotovo svakog konvencionalnog tretmana jeste sprečavanje dehidratacije. Zbog mučnine i povraćanja mnogi ljudi gube mnogo vode, što rezultira dehidratacijom koja otvara mogućnost raznih komplikacija. Lekar će vam sigurno preporučiti odmor i povećan unos tečnosti (supe, prirodni sokovi, čajevi bez šećera, voda).
U ekstremnim slučajevima se javljaju povišena temperatura i dodatne infekcije, te lekari tada obično prepisuju antibiotike. Međutim, ako nema opasnosti od takvih komplikacija, lekari obično predlažu da sačekate da infekcija prođe.
Prirodni načini za lečenje trovanja hranom
Kako da ubrzate oporavak ako ste se otrovali hranom? Pošto je nemoguće da bolest prođe istog momenta, najviše što možete da učinite jeste da ublažite simtpome i ubrzate oporavak.
1. Hidratacija uz lekovito bilje
Pijte što više tečnosti kako biste olakšali simptome. Najbolje je da ne pijete samo vodu, već i čajeve.
Isprobajte, recimo, đumbir. On je najpoznatiji po tome što ublažava mučninu, da ga koriste svi, od trudnica do osoba koje primaju hemioterapiju. Narendajte koren đumbira, prokuvajte ga i uživajte. Čajevi od nane i kamilice će vam takođe sprečiti dehidrataciju i ublažiti mučninu i povraćanje.
2. Promenite ishranu
Ako imate simptome trovanja hranom i pokušavate da se izborite sa bakterijama, nemojte dodatno opterećivati želudac. Probavni organi su već pod pritiskom i dodatni stres će samo pogoršati simptome.
Jedite samo laku hranu koja se brzo vari. To podrazumeva i manje obroke. Nikako nemojte jesti masnu i začinjenu hranu, kao ni slatku hranu koja sadrži šećer i skrob.
3. Opustite mišiće
Opuštanje mišića pomaže u ublažavanju mučnine i grčeva. Ako se opustite, lakše ćete se oporaviti.Pokušajte sa laganim vežbama istezanja, dubokim disanjem i meditacijom.
4. Nadoknadite izgubljene elektrolite
Kada gubite više tečnosti nego što je unosite, a to se često dešava kod trovanja hranom, može doći do manjka elektrolita u telu.
Pet saveta oko bezbednog jela
Procenjuje se da se čak 85% slučajeva trovanja hranom može sprečiti adekvatnom higijenom i adekvatnom pripremom. Ako želite da izbegnete neprijatne simptome trovanja hranom, čistoća vam mora biti na prvom mestu.
1. Čistoća
Bakterije koje izazivaju trovanje hranom mogu nastaviti da žive na kuhinjskim površinama dugo nakon što sklonite hranu, a lako se prenose prljavim rukama, krpama i sudovima.
Pre pripreme hane i nakon dodirivanja potencijalno kontaminirane hrane (posebno sirovog mesa) dobro operite ruke. Perite ruke najmanje 20 sekundi ili i duže.
Ne zaboravite ni sto i radne površine. Koristite toplu vodu sa praškom i redovno perite kuhinjske elemente i radne površine, sudove, noževe, daske za sečenje i sve ostalo što dolazi u kontakt sa hranom.
2. Držite stvari odvojeno
Ne nosi svaka namirnica isti rizik od trovanja. Izbegnite međusobnu kontaminaciju tako što ćete sirovo meso i mesne prerađevine držati dalje od hrane koja se jede bez pripreme.
To najviše važi za fižider. Ostatke starog obroka držite dalje od svih tacni i posuda u kojima se nalaze sirova jaja i meso.
I na kraju, koristite različito posuđe (noževe, tanjire, daske za sečenje) za meso i za drugu hranu.
3. Toplota
Mnoge bakterije koje izazivaju trovanje umiru na određenim temperaturama. Zato se pridržavajte pravila da svu hranu koja se lako zagadi bakterijama kuvate/pečete na određenim temperaturama kako biste uništili bakterije. Evo i na kojim temperaturama je potrebno pripremati hranu kako biste uništili sve bakterije koje mogu da izazovu trovanje:
- svinjetina i govedina – najmanje 63°C
- mleveno meso – najmanje 71 °C
- živinsko meso i perad – najmanje 75°C
- podgrevanje ostataka hrane – najmanje 75°C
- riba – najmanje 63°C
4. Hladnoća
Bakterije koje izazivaju trovanje počinju da se razmnožavaju u skuvanoj hrani u roku od dva sata. Zato je najbolje da stavite hranu u frižider na temperaturu koja ne pogoduje razmnožavanju bakterija. Uvek stavite ostatke hrane u frižider čim završite sa jelom. Ako je nešto stajalo van frižidera duže od sat vremena, bacite tu hranu.
5. Pazite na sastojke
Neke namirnice nose sa sobom veći rizik od zagađenosti bakterijama. Smanjite upotrebu crvenog i belog mesa. Gotovo svaka vrsta živinskog mesa u sirovom stanju sadrži bakterije koje lako izazivaju trovanje.
Ako u kući držite manje mesa, smanjujete izlaganje ovakvim bakterijama.
Mere opreza
Nikada nemojte olako shvatati trovanje hranom. Dobro obratite pažnju na simptome ako posumnjate na trovanje hranom i pijte što više tečnosti kako biste sprečili dehidrataciju.
Odmah porazgovarajte sa svojim lekarom ako se simptomi trovanja hranom pogoršaju. Tu se misli na sledeće:
- temperatura viša od 38°C (što pogoršava druge simptome, npr. vrtoglavicu ili zamućen vid)
- simptomi dehidratacije – vrtoglavica, slabo mokrenje
- dijareja koja traje duže od tri dana
- krv u stolici ili krvava dijareja
Mada trovanje hranom obično samo prolazi, neki ljudi moraju u bolnicu. Hiljade ljudi svake godine umire od trovanja hranom. Nemojte uzimati taj rizik zdravo za gotovo. Ako ste zabrinuti za svoje stanje, odmah idite kod lekara.
Nekoliko reči na kraju
Ako ste jedan od miliona ljudi koji se svake godine otruju hranom, evo šta treba da znate:
- Trovanje hranom se može javiti zbog mnogo bakterija, uključujući salmonelu i ešerihiju koli.
- Trovanje hranom se može klasifikovati kao infekcija (trovanje izazivaju bakterije u hrani) i intoksikacija (trovanje se javlja zbog toksina koje oslobađaju bakterije).
- Simptomi su mučnina, dijareja, povišena temperatura i umor.
- Lekar može postaviti dijagnozu nakon pregleda.
- Trovanje hranom obično prolazi samo od sebe, antibiotici se retko koriste.
Neki ljudi moraju da leže u bolnici. Ako vam lekar kaže da možete kući, neke namirnice vam mogu ublažiti simptome.
Elektroliti su minerali koji provode električne impulse kroz telo koji su neophodni za slanje signala kroz nervni sistem i mišićne kontrakcije. Najvažniji elektroliti su kalcijum, natrijum, kalijum i magnezijum. Povećajte unos elektrolita i vode, jer elektroliti obnavljaju vodu u ćelijama.
Najbolji načini da to uradite su:
- pijuckajte kokosovu vodu
- dodajte prstohvat soli u piće
- razmutite kašičicu meda u čaju
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”
